Prikaz govora poslanika

Prikaz govora poslanice Milanka Jevtović Vukojičić

Milanka Jevtović Vukojičić

Srpska napredna stranka

Govori

Zahvaljujem.

Poštovana predsedavajuća, poštovana gospođo Brnabić, poštovani članovi buduće Vlade, dame i gospodo narodni poslanici, poštovani građani i građanke Srbije, danas je važan dan u Domu Narodne skupštine, jer danas treba da izaberemo novu Vladu, odnosno novog mandatara i članove Vlade. Ovo je važan, a ujedno i svečan dan.

Ono što najpre želim da istaknem to je da me raduje što je u ovoj Vladi 50% je članova žena i to ne samo sa aspekta rodne ravnopravnosti, već je to za mene dokaz da je Srbija postala zrelo demokratsko društvo. Žene su vredne, žene su marljive, žene su odgovorne, a žene su, Boga mi, vrlo hrabre.

Ono što najpre želim da istaknem, a što se tiče ekspozea mandatarke to su dve činjenice. Da je vaš ekspoze duboko utemeljen u realnosti, a bez realnosti nema ni budućnosti.

Druga njegova bitna karakteristika je to da vaš ekspoze ima viziju budućnosti, a u toj viziji budućnosti u fokusu, odnosno u centru je bolji kvalitet života svakog građanina Republike Srbije. Znači, vratiću se možda samo na jedno. U fokusu vašeg ekspozea je upravo čovek, građanin Republike Srbije.

Takođe, želim da naglasim da ste se vi u svom ekspozeu držali i šest principa koje je Aleksandar Vučić, predsednik Republike Srbije, izneo kao plan i program, jer svakako, svi znamo da su 21. juna na izborima građani Republike Srbije dali ogromnu političku podršku politici Aleksandar Vučić – Za našu decu.

Takođe, moram da kažem da je u sklopu vašeg ekspozea i investicioni projekti koji se odnose na plan i program „Srbija 2025“ koji je utemeljivač tog plana i programa predsednik Republike Aleksandar Vučić zajedno sa vama.

Ono što je cilj tog plana „Srbija 2025“ to je da na kraju 2025. godine prosečna plata bude 900 evra, prosečna penzija između 430 i 440 evra, da Srbija bude zemlja ekonomski jaka i ekonomski lider uopšte u Evropi.

Želim da naglasim da ono što je prioritet broj 1, to je svakako briga za zdravlje svakog građanina Srbije i starijeg, i sredovečnog, i mladih i dece.

Kao cunami kovid 19 zahvatio je sve zemlje na globalnom nivou. Mnogo ekonomski uspešnije zemlje nisu uspele da se nose na način kao što se to nosila Srbija. Tome treba da zahvalimo, pre svega, zdravstvenim radnicima koji su odgovorno i požrtvovano brinuli o svakom pacijentu, ali naravno ne treba da nas bude stid, moramo da zahvalimo i našoj državi, moramo da zahvalimo i predsedniku Aleksandru Vučiću, moramo da zahvalimo i vama, gospođo premijerka, zato što ste učinili sve da građanima blagovremeno i adekvatno budu pružene sve informacije, a u prethodnom periodu radili ste puno kako bi se naš zdravstveni sistem ojačao.

Zahvaljujući ličnom prijateljstvu predsednika Republike Aleksandra Vučića i predsednika Narodne Republike Kine, Si Đipinga, iz Kine nam je stigla ogromna pomoć kako u medicinskoj opremi, tako i možda što je još značajnije u ljudstvu. To su zdravstveni radnici koji su u tom prvom naletu kovida 19 pomogli našim zdravstvenim radnicima ovde u Srbiji.

Naravno da želim da istaknem da Srbija možda ne bi mogla tako uspešno da se bori sa kovidom 19, da nije 2014. godine premijer Vlade Republike Srbije bio Aleksandar Vučić, da nije preduzeo mere fiskalne konsolidacije koje jesu bile bolne i teške, ali jedine moguće u tom momentu. Čak i preduzimajući takve mere, tada premijer, Aleksandar Vučić vodio je računa o zaštiti onih najranjivijih i najugroženijih, penzije za 60% penzionera apsolutno nisu smanjene, a nijedno socijalno davanje niti je umanjeno, niti je kasnilo.

Ono što takođe želim da naglasim, a što sam primetila u vašem ekspozeu, to je da vršite analizu poteškoća sa kojim se svakako suočavate u svom radu, jer poteškoća uvek ima, ali odgovorna Vlada upravo i služi za to da se sa teškoćama bori i da nalazi rešenja za izlazak iz tih poteškoća.

Želim da pohvalim proširenje Vlade sa još tri ministarstva, a posebno bih se osvrnula na Ministarstvo koje se odnosi na populacionu politiku i demografiju.

Takođe, moram da istaknem da je posle 70 godina pitanje populacione politike prvi na dnevni red stavio upravo Aleksandar Vučić. Dobro je što ekonomski napredujemo, dobro je što je Srbija danas cenjena i uvažavana u svetu, ali mi zadnjih 30 godina imamo negativan prirodni priraštaj.

Srbija mora da bude zemlja u kojoj se rađaju deca, i zato već 2018. godine, preduzete su mere kako bi se radilo na podsticaju nataliteta. Te mere dale su rezultate i nadam se da će novo ministarstvo svojim kapacitetom, kroz svoj rad dalje raditi na unapređenju svih mera koje se tiču populacionih i demografske politike.

Ono što želim da istaknem, to je da je Srbija preduzela jedan paket ekonomskih mera, koje su se odnosile i na građane privrede. Srbija četiri za redom nije imala suficit u budžetu.

U sredstva ekonomske podrške upumpano je 4,28 miliona evra, kako bi građani Srbije što bolje izneli teret koji nam je pretio i preti nam od kovida 19.

U svakom slučaju želim vam sreću i uspeh u svom radu. Nadam se da ćete nastaviti da Srbija, pre svega bude mirna, bezbedna, ekonomski napredna zemlja i zemlja koja se svake godine puni novim naraštajima. Hvala.
Poštovani predsedavajući, ministre sa saradnicima, kolege poslanici i poslanice, poštovani građani Srbije, za SNS život i zdravlje svakog građanina Republike Srbije je prioritet broj jedan i tu nemamo nikakvu dilemu.

Ovi zakoni koji su danas na dnevnom redu upravo su zakoni koji doprinose očuvanju javnog zdravlja i života i zdravlja ljudi, jer znamo da smo bili suočeni sa pandemijom svetskih razmera, vanredno stanje je ukinuto, ali neke vanredne mere su ublažene i ostale, virus Kovid-19, taj smrtonosni virus nije nestao.

U cilju očuvanja javnog zdravlja građana i, naravno, u svrhu da sve političke partije koje nameravaju da izađu na izbore, sakupe potpise građana koji ih podržavaju, zakonom je omogućeno da to sem javnih beležnika mogu da vrše i organi gradske, odnosno opštinske uprave kojima je država poverila te poslove.

Na taj način, direktno se štiti javno zdravlje građana, sprečavaju se gužve pred kancelarijama javnih izvršitelja, a izlazi se u susret, naravno, i političkim partijama.

Sem očuvanja života i zdravlja građana Republike Srbije, za Srpsku naprednu stranku Srbija je demokratska zemlja, Srbija je zemlja u kojoj važe demokratski principi, a u vreme ovog vanrednog stanja, u vreme svetske pandemije, Srbija je pokazala da i te kako zna da vodi računa o onome što je najvažnije, a to je život i zdravlje svakog građanina.

Takođe, želim da kažem da se jutros ispred Narodne skupštine, hrama demokratije, hrama najvišeg zakonodavnog tela Republike Srbije, dogodio se fašistički napad na našeg kolegu Marijana Rističevića, fašistički napad od strane ljotićevca Boška Obradovića i na taj način Marijanu Rističeviću direktno su bila ugrožena najmanje tri ljudska prava, i to pravo na život, jer je zadobio telesne povrede, pravo na rad i pravo na slobodno kretanje.

Ali, šta očekivati od Boška Obradovića, koji baštini politiku Ljotića, onog Ljotića koji je 21. oktobra 1941. godine pomogao da se u Kragujevcu strelja više hiljada đaka? Šta reći za Boška Obradovića, koji baštini hitlerovsku i politiku ustaške pavelićke države, na čijoj teritoriji za vreme Drugog svetskog rata bio jedini koncentracioni logor smrti za decu? O njemu nema šta da se kaže. Njegova politika jeste politika nasilja. Ali, nasilje nije politika. On verovatno ne zna, jel u Skupštinu nije ni dolazio, sem za svoju platu, da je nasilje prekršajno i krivično delo. On takođe ne zna da mržnja, da poziv na ubistvo, pretnja predsedniku države, da pretnja deci, nije nikakva politika. To je jedno patološko stanje uma, bolesno, to je nešto što pripada političkom ludilu, a nikako politici i nikako demokratskoj Srbiji.

Ono što želim takođe da kažem, da Boško Obradović, koji baštini ljotićevsku politiku i pljačkaši i tajkuni Đilas, Jeremić i drugi, nikada se i nisu borili za interese naroda. Oni su se uvek borili za sopstvene džepove, jer Đilas za vreme vršenja vlasti nije prezao ni od pljačkanja dece ometene u razvoju, pa je tako u svoje privatne džepove strpao i obogatio se na račun građana Srbije za 619 miliona evra. Bilo, ne povratilo se.

Pozivam građane da 21. juna izađu na izbore, da glasaju po svojoj savesti i volji. Za Srpsku naprednu stranku glas naroda je zakon, ali ih pozivam da glasaju za naprednu, za uspešnu, za mirnu i stabilnu Srbiju, zarad budućnosti i zarad naše dece. Hvala.
Zahvaljujem.

Poštovana predsedavajuća, uvažena premijerka, poštovani ministri, kolege poslanice i poslanici, danas govorimo o jednoj vrlo značajnoj temi. O temi koja je pogodila čitav svet. Ta tema je u stvari bolest. Više od tri miliona u čitavom svetu zaraženo je virusom Kovid-19. Taj virus nije nažalost mimoišao ni našu zemlju.

Zahvaljujući odgovornom predsedniku Republike Srbije, gospodinu Aleksandru Vučiću, zahvaljujući premijerki, gospođi Ani Brnabić, zahvaljujući kompletnoj Vladi, zahvaljujući građanima Srbije, pravovremeno i adekvatno sačinjen je plan, sačinjena je analiza stanja, određene su mere i aktivnosti koje je država kao odgovorna prema svojim građanima, a ova država sve ove godine pokazuje da jeste odgovorna i da je u fokusu njenog interesovanja upravo zaštita i najbolji interes svakog građanina Srbije, odredila je svoje aktivnosti i prioritete kako bi naravno ishod od ovog smrtonosnog ishoda bio što manji, kako bi se zdravstveni sistem u potpunosti pripremio, kako bi građani na najbolji način bili zaštićeni.

Pitanje zaštite javnog zdravlja, pitanje zaštite javnog zdravlja nacije, pitanje nacije od svake vrste zaraze, jeste nacionalno pitanje i sve mere koje je preduzela Vlada, koje je preduzeo predsednik Republike, jesu u interesu zaštite zdravlja i života. Život ispred svega. Život svakog čoveka, očuvanje svakog građanina, to jeste u fokusu politike SNS, one politike koju sprovodi Aleksandar Vučić, život pre svega.

U borbi sa ovom opakom bolešću, ono što takođe moram da pohvalim, a to je da je predsednik Republike, da je Vlada, vi gospođo premijerka sa kompletnim ministarstvom prepoznali u stvari da samo u partnerstvu, sa onima koji najbolje znaju šta je epidemija, i šta je zaštita zdravlja ljudi, u vreme epidemije, odnosno pandemije, možete na efikasan način da pomognete građanima Srbije.

To ste upravo uradili, formirajući dva krizna štaba. Jedan krizni štab koji se odnosio na praćenje zdravstvenog stanja i drugi štab koji se odnosio na ekonomske mere.

Moram da kažem, da pohvalim, u stvari i sve čestitke na tome što ste u fokus vaših mera na prvom mestu stavili zdravlje nacije i zaštitu zdravlja nacije od pandemije koji ima katastrofalne posledice u mnogo bogatijim zemljama sveta, u SAD, u bogatim ekonomijama EU, u zemljama kao što je Italija, kao što je Španija, kao što je Velika Britanija. Ogroman broj umrlih u tim zemljama, strahoviti prizori, nemogućnosti da ljudi sahrane svoje najmilije, veliko umiranje ljudi.

Analizirajući svu tu situaciju vi ste upravo pravovremeno i adekvatno doneli sve ove mere kako bi se takva situacija predupredila. U tome ste uspeli. Na tome vam čestitam! Srbija ima najmanji broj umrlih u ovom delu Evrope. I to treba reći. To ne treba kriti.

Zdravstveni sistem je efikasno radio svoj posao, ali naravno, i predsednik države i Vlada svih ovih prethodnih godina i te kako su puno radili da zdravstveni sistem i infrastrukturnom i u kadrovskom smislu bude ojačan, bude jak i bude spreman za epidemije, pandemije itd.

Ono što takođe želim da istaknem da je zahvaljujući, pre svega Aleksandru Vučiću i njegovom ogromnom prijateljstvu sa predsednikom Narodne Republike Kine, Si Đinpingom, obezbeđena velika količina, odnosno kupljena velika količina respiratora, velika količina zaštitne opreme za bolnice u situaciji kada do toga nisu mogle da dođu ni bogatije zemlje EU nepitajući za cenu. To je zasluga Aleksandra Vučića, to je njegova zasluga zdravstvenom sistemu i to je zasluga zdravlju nacije. To građani znaju.

A oni zluradnici koji su iza sebe ostavili fabrike u mrtvačkim sanducima, koji su napravili pravi pomor privrede stavljajući katance i lance na privredu i isterujući na ulicu 600.000 ljudi, oni koji su uveli vanrednog stanje i protivustavno uhapsili 11.665 građana Srbije, oni koji su palili Narodnu skupštinu, oni koji su u savezu, ne sa narodom, oni su u savezu sa Kovidom 19, oni su u savezu sa virusom smrti, oni sa virusom smrti pokušavaju da sruše nekog ko pokazuje ljubav, ko pokazuje predanost, ko pokazuje patriotizam, koji je jedini državnik u novijoj srpskoj istoriji, kome su građani na prvom mestu, pokušavaju da se suprotstave politici Aleksandra Vučića.

Vrhovni sudija svima nama su građani Srbije. Građani Srbije su nedvosmisleno rekli da politika koju vodi Srpska napredna stranka i njen predsednik, Aleksandar Vučić, politika života, politika napretka i zato ta politika nema alternativu.

Ne mogu da ne pomenem jednu građanku opštine Kraljevo, iz jednog sela koja na pitanje novinara da li je zadovoljna merama koje je preduzela Vlada kratko odgovorila – hvala Aleksandru Vučiću, veliko hvala, hvala do neba.

Ta zahvalnost jedne građanke dovoljno govori o tome koliko je ova vlast, koliko je predsednik države, koliko je Vlada, koliko je zdravstveni sistem učinio u Republici Srbiji da bi se predupredilo najteže stanje, a to je velika smrtnost.

Žalosno je kad posle 20:00 časova, kada svi građani na svojim terasama upućuju aplauze onima koji spašavaju svakog dana živote ljudi i koji se bore za život, život nema alternativu, život nema cenu, posle toga udaraju u šerpe i lonce. Za mene je to strašno, za mene je to poražavajuće, za mene je to krajnje neljudski, za mene je to poziv na smrt. Ja ne mogu da verujem da to rade normalni ljudi i ljudi normalnog uma.

Naravno, u ovoj situaciji želim da naglasim da je zdravstveni sistem taj koji se nalazio na prvoj liniji fronta. Učinjeno je dosta. Pri VMC Karaburma urađena je nova kovid bolnica koja je spremna za smeštaj 60 pacijenata.

Ono što, takođe, želim da naglasim to je da je zdravstvena struka slušala i savete stručnjaka iz Kine, iz zemlje čiji su stanovnici prvi bili zaraženi ovim Kovidom 19. Iako se o ovoj zarazi malo zna, svakako da iskustvo, praktično iskustvo kineskih stručnjaka, a ruskih i te kako doprinelo našem zdravstvenom sistemu.

Sem zdravstvenog sistema, naravno, želim da kažem da su i sve druge institucije na odgovoran način radile svoj posao, tu moram da kažem da su danonoćno radili policajci, vodeći računa o svim građanima, vodeći računa i o onima koji su u samoizolaciji, vodeći računa o njihovim životima, ali i životima drugih građana, da su vredno radili vojnici, da su vredno radili i zaposleni u socijalnoj zaštiti, u Centrima za socijalni rad, kao i oni drugi koji takođe brinu o najranjivijim kategorijama stanovništva.

Živela Srbija i do pobede ove pošasti. Zahvaljujem.
Zahvaljujem.

Poštovani predsedavajući, kolege narodni poslanici i poslanice, poštovani građani Republike Srbije, ja ću danas akcenat staviti na Aneks 1, Sporazuma o ekonomskoj i tehnološkoj saradnji, između Republike Srbije i Republike Azerbejdžana.

Zašto? Zato što smatram da je saradnja u oblasti ekonomije, u oblasti tehnološkog razvoja, u oblasti investicija, u oblasti razmene znanja, iskustva, razmene informacionih tehnologija od izuzetnog velikog značaja za dalji napredak, rast i razvoj Republike Srbije.

Žuto tajkunsko i pljačkaško preduzeće za sobom je ostavilo bankrot Srbije u ekonomskom smislu. Na ulicama je ostavilo više od 400 hiljada radnika, na fabrike su stavili katance i lance, putevi su bili puni prašine i putevi puni kaljuga i blata. Od 2012. godine, dolaskom SNS stvari se kreću na bolje, postavili smo neke standarde i svake godine Srbija korača krupnim koracima napred, jer za Aleksandra Vučića i SNS Srbija je na prvom mestu.

Naravno, najpre je trebalo uraditi mere koje se odnose na mere fiskalne konsolidacije da bi se Srbija u ekonomskom smislu stabilizovala. Ovaj projekat je od izuzetno velikog značaja zato što se ovim sporazumom u stvari predviđa izgradnja 77 kilometara puta i to autoputa Ruma–Šabac i brze saobraćajnice Šabac–Loznica, kao i mosta na reci Savi.

Naravno da se ovaj projekat odnosi na 600 hiljada stanovnika. Šta to znači? To znači da se stvaraju povoljni uslovi za nove investicije, povoljni uslovi za veće zapošljavanje, povoljni uslovi za dalji ekonomski rast i napredak, kao i povećanje stope bruto domaćeg proizvoda, jer svi znamo da građevinarstvo i te kako učestvuje i značajno utiče u stopi privrednog rasta.

Moram da istaknem da je Republika Srbija u novembru i decembru mesecu 2019. godine imala do sada najveću moguću stopu rasta, a to je 6,1% i taj trend rasta nastavljen je i u januaru 2020. godine.

Takođe želim da kažem da je ovaj autoput od Rume do Šapca, autoput punog profila, da je njegova širina 29 metara, da je razmak između suprotnih saobraćajnica četiri metra, a da je brza saobraćajnica koja vodi od Šapca do Loznice saobraćajnica od četiri trake, da je širine 19 metara, da je razdeo između jedne i druge trake 18 metara.

Svaki kilometar izgrađenog autoputa je simbol slobode, simbol napretka i simbol prosperitetne i uspešne Srbije, Srbije u koju će naša deca poželeti da ostanu i žive i da dalje rade na njenom unapređenju i napretku.

Ono što takođe želim da istaknem, a odnosi se na značaj putne infrastrukture i železničke i drumske i vodnog i vazdušnog saobraćaja, to je program, odnosno projekti koje je predsednik Aleksandar Vučić kroz program „Srbija 2025“, predstavio građanima Republike Srbije od 14 milijardi evra koje su namenjene za novo lice Srbije, za bolji kvalitet života svakog građanina Republike Srbije, pet milijardi evra odnosi se na putnu infrastrukturu.

Prema tome, politika koju realizuje i sprovodi Aleksandar Vučić je politika uspešne, napredne, razvijene Srbije, Srbije u kojoj žive dostojni i časni ljudi. Zahvaljujem.
Zahvaljujem.

Naravno da sam potpuno saglasna sa mišljenjem Vlade da amandman ne treba prihvatiti.

Član 7. pomenutog zakona na detaljan način, a u zavisnosti od dužine vojnog angažovanja, razvrstava borce u tri kategorije, prvu, drugu i treću. Moram da napomenem da što se tiče donošenja ovog zakona i učešća u izradi Predloga ovog zakona bio je obuhvaćen veliki broj boračkih organizacija, preko 50. Učestvovalo je ukupno 1600 ljudi iz lokalnih samouprava, iz nadležnih ministarstava iz boračkih organizacija, jer ne smemo da zaboravimo da je rasprava o ovom zakonu sprovedena i u 13 gradova.

Ono što želim da naglasim, ovim zakonom se prvi put precizno definiše i prvi put zakon definiše termin borac. Ono što takođe moram da naglasim, da za razliku od Tadića, Đilasa, Jeremića koji su se stideli naših boraca, koji su se časno i pošteno borili za teritorijalni integritet i suverenitet do 1992. godine bivše SFRJ, tako i za teritorijalni integritet i suverenitet SRJ, odnosno Državne zajednice SCG. Oni su se stideli tih boraca koji su herojski branili našu otadžbinu na Košarama i Paštriku. Stideli su se njih, verovatno dodvoravajući se onima protiv kojih su se ovih borci borili.

Prvi put borcima sa Košara i Paštrika puno priznanje za njihovu veličanstvenu borbu, za njihovu herojsku odbranu naše otadžbine upravo je pokazao Aleksandar Vučić, upravo onim rečima govoreći da je 20 godina bilo dosta sramote i srama, televizijskog ćutanja i ćutanja ovim borcima. Takođe, Aleksandar Vučić naveo je da su ovi borci najbolji deo nas i najbolji deo Srbije.

Za vreme žutog tajkunskog preduzeća Đilasa, Tadića, Jeremića i ovih u različitim agregatnim stanjima, ja više i ne znam kakva su njihova imena, ni nebo nad Republikom Srbijom nije bilo slobodno. Ne da avioni nisu mogli da lete, avioni naravno u vreme žutog tajkunskog preduzeća nisu ni postajali, nego je i vrapcima bio onemogućen let iznad Republike Srbije, jer taj vazdušni prostor nije bio slobodan.

Prvi koji je izvršio relaksaciju vazdušnog prostora duž administrativne linije sa AP KiM bio je upravo Aleksandar Vučić 2015. godine, kada je bio na mestu premijera. Taj prostor je relaksiran i nebo nad zemljom Srbijom postalo je slobodno. Niko do Aleksandra Vučića, a 75 godina je prošlo, nije otišao i položio cveće na spomenik „Aerodrom slobode i savezništva SAD i trupa generala Draže Mihajlovića“. To je jedna od najpoznatijih vojnih operacija nazvana „Halijard“, gde su građani Pranjana i trupe vojske u otadžbini generala Draže Mihajlovića spasili 500 američkih pilota. To Amerika nije zaboravila, ali su zato sve vlasti do Aleksandra Vučića to zaboravile. To nije smelo da uđe u istorijske udžbenike, o tome nije smelo da se govori.

Srbija je antifašistička zemlja. Mi odajemo dužno priznanje svim borcima koji su se borili za slobodu naše otadžbine. Srbija je slobodarska zemlja i kroz ovaj zakon pokazujemo upravo poštovanje prema borcima, jer poštujući borce mi u stvari poštujemo i sami sebe. Naravno da ljubav prema otadžbini, ljubav prema svom narodu, ljubav prema napretku Srbije mora da pobedi, a to je politika Aleksandra Vučića. Sve ono drugo je zlo, dobro mora da pobedi to zlo i da to zlo oličeno u žutom tajkunskom preduzeću pljačkaša, lažova, prevaranata i manipulatora pošalje na brlog istorije. Zahvaljujem.
Zahvaljujem.

Naravno da se ne slažem sa podnetim amandmanom, ali ono što moram da kažem, očigledno ovde postoji zbilja nerazumevanje, odnosno nedovoljno znanje o onome što piše u samom Predlogu zakona.

Moram da naglasim da u glavi 6. ovog zakona predviđena je jedinstvena evidencija podataka koja se odnosi na to da će u ministarstvu postojati Jedinstveni informacioni sistem kao baza podataka o svim borcima, o svim vojnim invalidima, o civilnim invalidima, o članovima njihovih porodica i po prvi put u stvari uvodi se taj jedinstveni informacioni sistem i jedinstvena baza podataka. To pokazuje da je država odgovorna i da ima odgovoran odnos prema svima onima koji su se borili, koji su ranjeni, koji su civilni invalidi i prema svim tim porodicama naših velikana koji su se borili za slobodu naše otadžbine. To je jedna stvar.

Druga stvar, da žuto pljačkaško preduzeće u liku Đilasa, Tadića i Jeremića nije opljačkalo državu Srbiju za više od sto milijardi evra i da nije Republiku Srbiju dovelo u stanje političkog mrtvaca, najverovatnije danas bi imali i više novca, ali Srbija se od dolaska SNS, a posebno od 2014. godine, i te kako ekonomski oporavila, osnažila i raspolaže sredstvima koja mogu da zadovolje sada na ovaj način sve korisnike za koje država Ustavom i svim drugim zakonima obavezna da obezbeđuje sredstva.

Naravno, sa daljim ekonomskim jačanjem i sa ekonomski još jačom Republikom Srbijom, a to jeste politika i Aleksandra Vučića i Vlade, stvoriće se bolje materijalne mogućnosti za sve ono što Ustav i zakon garantuje građanima Republike Srbije. Zahvaljujem.
Zahvaljujem.

Poštovani predsedavajući, uvaženi ministre, želim da izrazim zadovoljstvo što je Vlada ovaj amandman predložila, jer ovaj zakon je iz nadležnosti Ministarstva finansija. Znači, ovaj zakon, njegova osnovna nit, supstanca i sadržina je da je ekonomski zakon. Međutim, ono što ste vi pokazali ovakvim svojim predlogom jeste da ovaj zakon pokazuje jednu veliku društvenu odgovornost prema najosetljivijim, najranjivijim društvenim grupama, a to su osobe sa invaliditetom. Naravno, tu deo sredstava ide i za „Crveni krst“, koji ponovo u svom delokrugu rada ima osobe iz posebno ranjivih grupa i naravno deo ovih sredstava, to je 40%, namenjen je i za druge programe iz oblasti socijalne zaštite. Prema tome, sve pohvale za ponovno određivanje procentualnog iznosa, a to je 40%.

Što se tiče udruženja i organizacija osoba sa invaliditetom, dužnost je svih nas, naravno, dužnost institucija sistema, da sva ona naša znanja i saznanja koja imamo da neko neracionalno i neadekvatno troši novac, da ta svoja saznanja prijavimo nadležnim institucijama, a to je Ministarstvo unutrašnjih poslova. Znati tako nešto, a prikrivati je isto u stvari pridruživati se takvom nekom činjenju.

Prema tome, u tom smislu želim da apelujem da institucije u Republici Srbiji rade svoj posao i da svako ko ima saznanja o bilo kakvim finansijskim malverzacijama to treba da prijavi nadležnim institucijama.

Ono što takođe želim da istaknem, to je da je pitanje statusa, odnosno podrške osobama sa invaliditetom i u nadležnosti Ministarstva za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja, da postoji Sektor upravo za brigu o osobama sa invaliditetom, da je tokom čitave godine otvoren konkurs za njihove programske aktivnosti, da država čini dosta i učinila je dosta na poboljšanju i usluga u dnevnoj zajednici osobama sa invaliditetom.

Takođe želim da naglasim da to jeste osetljivo pitanje i da ćemo mi svakim danom kako ekonomija zemlje bude rasla, a ona hvala Bogu, iz godinu u godinu i te kako raste, imati više sredstava da se na potpuno adekvatan način pruži podrška još bolja nego što je danas, da njihovo sutra bude još bolje nego što je danas, a i do danas je učinjeno i te kako mnogo.

Zahvaljujem.
Zahvaljujem, poštovani predsedavajući, uvaženi ministri sa saradnicima, kolege poslanici i poslanice, poštovani građani Srbije.

Pred nama se danas nalaze dva zakona i set sporazuma. Najpre ću govoriti o prvom zakonu, a to je Predlog zakona o pravima boraca, vojnih invalida, civilnih invalida i njihovih porodica.

Zašto ću prvo govoriti o ovom zakonu? Zato što ovaj zakon obuhvata deset poglavlja, zato što smo na ovaj zakon čekali punih 27 godina, zato što ovaj zakon na jedinstven, sveobuhvatan, suštinski vrlo značajan način obuhvata sve segmente koji se tiču boraca, vojnih invalida, civilnih invalida i njihovih porodica.

Prvi put ovim zakonom je tačno i precizno definisano ko se smatra borcima, koje su to kategorije i ko se smatra borcem. Ono što još želim da naglasim, to je da je u ovim zakonskim predlozima, a koje je ministar u prezentovanju ovog zakona u samom početku izneo na sasvim detaljan i obrazložen način, sve odredbe zakona idu u prilog i tiču se zaštite i boraca i ratnih vojnih invalida i civilnih invalida i njihovih porodica.

Još nešto želim da naglasim. Ovaj zakon je na sistematski način donošen iz razloga što je na jedan potpuno transparentan način radna grupa radila, što je u izradu ovog Predloga zakona bilo uključeno dosta organizacija koje se bave borcima, ratnim vojnim invalidima, civilnim žrtvama rata, civilnim invalidima rata i taj broj organizacija je 50%. Nakon toga je 21 organizacija podnela predloge za izmene i dopune ovog zakona i svi oni predlozi koji su išli u prilog unapređenja zakonodavnog okvira Ministarstvo je prihvatilo i zato se danas pred nama nalazi ovaj zakon koji, naravno, zaslužuje sve pohvale, prvo iz razloga što je on prvi zakon posle 27 godina koji na temeljan i detaljan način uređuje ovu oblast.

Naravno, želim da naglasim, neću se ponavljati, s obzirom da je ministar zbilja bio iscrpan, detaljan i naveo sve one zakonske odredbe koje su značajne za ovaj zakon, izneću samo to da je ovim zakonom predviđeno 25 prava koja se odnose na borce, ratne vojne invalide, civilne invalide i članove njihovih porodica.

Moram takođe da naglasim da nijedno jedino pravo koje je ranije bilo korišćeno nije uskraćeno, naprotiv, ta prava su povećana u smislu novčanih davanja. Takođe, moram da naglasim da su uvedena i neka nova prava, kao što su pravo na borački dodatak, kao što je pravo na legitimaciju, koja je u stvari javna isprava, kao što je pravo na poseban penzijski staž svih učesnika boraca, zatim kao što je pravo na boračku spomenicu, to je u stvari nacionalno priznanje borcima, kao što je pravo na uniformu.

Mislim da je ponos svakog onoga ko brani suverenitet i teritorijalni integritet svoje države upravo uniforma i zastava. Zato ovim Predlogom zakona predlaže se i pravo na uniformu. Takođe, ovim Predlogom zakona data je i mogućnost prioriteta prilikom zapošljavanja, i to kako ratnog vojnog invalida, tako i borca, ali i deteta palog borca.

Ono što je takođe jedan vrlo značajan aspekt ovog zakona, to je pravo na rešavanje stambenih pitanja boraca, ratnih vojnih invalida, civilnih žrtava rata.

Pravo na rešavanje stambenog pitanja svakako da jeste jedno od osnovnih prava i boraca i vojnih invalida i civilnih invalida. Ovde jedan član zakona na detaljan i precizan način određuje kako to lokalne samouprave prilikom izgradnje stanova treba da pomognu ovoj kategoriji stanovništva, a to je upravo kroz onu odredbu da najmanje 10% stanova koji se grade mora biti usmereno upravo prema ovoj kategoriji stanovništva, ali naravno i da najmanje 10% sredstava koja se odvajaju, na primer, kroz rekonstrukcije, kroz popravke kuća, kroz izgradnju kuća, kroz kredite, mora se odnositi takođe na ovu kategoriju stanovništva.

Ono što takođe želim da naglasim je da prvi put ova Vlada, da prvi put naš predsednik Aleksandar Vučić i te kako vodi računa i o vojnicima i o borcima, a to je kroz program izgradnje stanova pod povlašćenim uslovima. Naravno da i ove kategorije koje su tretirane Predlogom zakona o borcima, ratnim vojnim invalidima, civilnim invalidima i njihovim porodicama takođe mogu i kroz ostvarivanje ovog prava da reše stambeno pitanje.

Ono što takođe moram da naglasim, a što mi se negde čini da je osnovni duh u stvari čitavog ovog zakona, to je afirmacija vrednosti na odbranu suvereniteta, teritorijalnog integriteta i na poštovanje Ustava Republike Srbije. Niko bolje od vojnika i boraca ne zna šta znači poštovati i boriti se za otadžbinu, poštovati njen teritorijalni integritet i suverenitet.

Prvi put ovim Predlogom zakona obuhvaćeni su borci koji su u okviru oružanih snaga SFRJ, tada je to bila JNA, učestvovali u odbrani zemlje, učestvovali teritorijalnog integriteta i suvereniteta SFRJ do 27. aprila, odnosno do 19. maja.

Prvi put ovim Predlogom zakona pominju se i borci koji su od devedesetih i 1999. godine branili teritorijalni integritet i suverenitet tada SRJ. Prošlo je 20 godina od onih koji su vršili vlast, a bojali su se onih koji su svoje živote dali i položili na oltar otadžbine.

To vreme je prošlo, to vreme se više nikada neće ponoviti zato što je na čelu države predsednik Aleksandar Vučić i zato što je njegova ideja sećanje i odavanje pune počasti svima onima koji su u časnoj borbi protiv NATO agresora dali svoje živote za svoju otadžbinu. NJegova ideja je da se sećamo na one poginule vojnike. Naravno, njegova politika je politika mira, politika stabilnosti i politika sigurne budućnosti nađe dece u sigurnoj Republici Srbiji.

Naravno, takođe moram da naglasim 24. mart 1999. godine kada su naši vojnici na KiM na Paštriku i na Košarama se herojski branili i odbranili invaziju iz Albanije kopnenih trupa na teritoriju Republike Srbije koja je, naravno, tada bila i te kako potpomognuta avijacijom NATO pakta.

Moram da naglasim da je NATO pakt bombardovao SRJ bez odobrenja Saveta UN. U NATO bombardovanju stradalo je oko 2.000 civila, među njima i 79 dece, ranjeno je oko 6.000. Nijednog stradalog, nijednog poginulog, nijednog borca koji je preživeo borbe 1999. godine ne smemo da zaboravimo. Zato su oni povodom 20. godina obeležavanja NATO agresije 24. marta 1999. godine u Nišu koračali rame uz rame sa drugim vojnicima.

Takođe, moram da naglasim, da do dolaska na vlast SNS i našeg predsednik Aleksandra Vučića niko se nije setio ni obeležavanja dana sećanja na sve one prognane iz Hrvatske u akciji „Oluja“, takođe zločinačkoj akciji kada je u koloni od 600 kilometara od Knina do Beograda uglavnom iseljena sva srpska nejač, žene, deca i starci.

Moram takođe da navedem da je nobelovac istakao da je priliko obilaska Srbije Srbiju doživeo kao punu kući siročadi. Moram da naglasim da je na kraju 20. veka Srbija bila zemlja koja je najviše na svojoj teritoriji imala izgnanog i prognanog stanovništva iz perioda građanskih ratova na drugim područjima, kao i našeg naroda sa KiM. Zajedno sa vojskom sa KiM nažalost krenulo je i 250.000 Srba u toj izbegličkoj koloni tražeći spas za svoju glavu od terorista i od onih koji danas proglašavaju tzv. Kosovo i Metohiju.

Takođe, moram da naglasim, naravno da naš predsednik Aleksandar Vučić se seća i onih drugih koji su dali velike zasluge u borbi protiv antifašizma i to je pokazao prilikom obeležavanja 75. godišnjice u selu Pranjani kod Gornjeg Milanovca, kada je vojska u otadžbini spasila 500 američkih pilota, koji su inače bili napadnuti. Naravno da Srbija baštini antifašizam, da Srbija pripada onom narodu, antifašističkom narodu i da je, naravno, jedna od četiri zemlje u svetu koja je dala najveće žrtve za slobodu u Drugom svetskom ratu.

Naravno da to nikada ne smemo da zaboravimo, da to moramo da obeležavamo da svim borcima, svim ranjenima, svim invalidima, svim civilnim žrtvama rata moramo da omogućimo pun obim korišćenja prava. Politika SNS je politika budućnosti, politika mira, politika stabilnosti, politika ekonomskog prosperiteta, politika otvaranja novih fabrika, novih radnih mesta kako bi naša deca ostala ovde da žive.

Kada je u pitanju drugi zakon, a to je Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o igrama na sreću, tu moram da istaknem njegove dve karakteristike. Prva karakteristika njegova je preveniranje igara na sreću, kada su u pitanju mladi, odnosno propisivanje udaljenosti, na kojoj lokaciji treba da bude jedan objekata za priređivanje igara, to je 100 metara da bude udaljen jedan od drugog, kao i propisivanje da od školskog objekta ti objekti koji se bave priređivanjem igara na sreću moraju biti udaljeni bar 200 metara.

Takođe, moram da naglasim da je ovaj zakon i te kako važan sa aspekta zaštite onih najranjivijih i najugroženijih, a to su osobe sa invaliditetom, to su osobe iz socijalne zaštite. Upravo ovim Predlogom zakona, a u saradnji sa nevladinim organizacijama i udruženjima osoba sa invaliditetom prihvatili ste predlog da 40% prihoda od igara na sreću upravo bude namenjeno ovim organizacijama.

Takođe, moram da naglasim da ovaj zakon ima i atikoruptivni element u sebi, da ima element suzbijanja sive ekonomije, a taj antikoruptivni element gotovo da se najbolje vidi u elektronskom povezivanju priređivača igara sa Upravom za igre na sreće. Takođe, moram da istaknem da taj antikoruptivni element, odnosno element suzbijanja sive ekonomije ima i u tome što se predlaže da one igračnice koje imaju automate budu pod video nadzorom. Naravno, ovaj zakon ima antikoruptivni element i kada je u pitanju dostavljanje izveštaj Državne lutrije Srbije, Upravi za igre na sreću, a to je da je Državna lutrija Srbije obavezna da dostavlja izveštaje o prihodima, svakog petog u mesecu za prethodni mesec. U vreme žutog tajkunskog preduzeća dešavalo se da upravo iz državne lutrije neka sredstava, ko zna kojim putem odu za neka istraživanja kojima nikome nisu bila potrebna.

Sve ovo radimo da bi ekonomija bila na još boljem nivou, nego što sada jeste, a ona i te kako jeste na vrlo zavidnom nivou. Srbija se nalazi na 44 mestu u svetu po svojoj političkoj, ekonomskoj i vojnoj moći. To ne smemo nikako da zaboravimo.

Što se tiče sporazuma, tu bih navela, ima ih 26, tu bih navela jednu osnovnu nit koja spaja sve ove sporazume, a to je, da je Republika Srbija danas vrlo važan partner u pregovaranju i vrlo važan partner u svetu kada su u pitanju sporazumi, sporazumi čiji interes u stvari je podizanje i dalji napredak, ekonomskog razvoja Republike Srbije i to u svim oblastima. U oblastima poljoprivrede, u oblastima zaštite životne sredine, u oblastima zaštite voda, u oblastima industrije i tehnologije, u oblastima socijalne zaštite.

Naravno da Republika Srbija danas, zahvaljujući politici Aleksandra Vučića, ima prijatelje i na istoku i na zapadu i među velikim i među malim zemljama, jer je interes našeg predsednika i SNS Srbija na prvom mestu za budućnost naše dece. Zahvaljujem.
Zahvaljujem.

Poštovani predsedavajući, uvaženi ministre, na kraju ove sednice moram da kažem da patriotizam i rodoljublje su jedne od najviših vrednosti koje baštini SNS, za razliku od Đilasa, Tadića, Jeremića, koji su se stideli naših vojnika iz devedesetih godina, koji su se stideli vojnika sa Košara i sa Paštrika, mi se ne stidimo tih vojnika, mi se ponosimo tim borcima i kao što je Aleksandar Vučić rekao, ti borci su najbolji deo Srbije.

Trebalo je da se čeka 27 godina da bi se jedan zakon ovakav kakav je Predlog zakona o borcima, vojnim invalidima, civilnim invalidima i žrtvama našao na dnevnom redu i mi o njemu raspravljali.

Na kraju moram da dodam da žuto tajkunsko preduzeće učinilo je sve ne samo ne poštujući i stideći se oni koji su branili našu otadžbinu, već je učinilo sve da postavi granicu između Srba i Srba na Jarinju. To nije uradio Aleksandar Vučić, to su uradili oni. Oni su takođe i najvažnije pitanje, kosovsko pitanje izmestili UN u EU, za sve to treba da ih bude stid.

Građani će prepoznati prave vrednosti, prave patriotske vrednosti, prave vrednosti odgovornosti i nadam se da 26. aprila na izborima neće imati dilemu. Srbija koja pobeđuje je Srbija koju predvodi Aleksandar Vučić.

Zahvaljujem.
Zahvaljujem, poštovana predsedava-juća.

Amandman, naravno, ne treba prihvatiti zato što je iskrivljavanje istorijskih činjenica jako opasno. Srpska napredna stranka na čelu sa Aleksandrom Vučićem upravo se bori protiv iskrivljavanja istorijskih činjenica.

Sem iskrivljavanja istorijskih činjenica, ovde se očigledno radi i o neznanju. Naime, Memorijalni centar „Sajmište“ kao kulturno dobro proglašeno je još 1987. godine i ta odluka objavljena je u „Službenom glasniku“. Ali, naravno, ne treba ni čuditi što danas imamo ovakve amandmane.

Naime, moram da podsetim da je Dragan Đilas u vreme vršenja svoje vlasti Rome iz naselja Belvil trpao u limene kontejnere.

Moram naglasiti, takođe, da je Dragan Đilas u vreme vršenja svoje vlasti Rome koji nisu imali prebivalište na teritoriji grada Beograda trpao u autobuse i raseljavao po Srbiji.

Moram istaći da je u svečanoj sali Skupštine grada Beograda u vreme dok je Dragan Đilas vršio svoju vlast držana slika Dragog Jovanovića, saradnika nemačkog okupatora, zastupnika ljotićevskih ideja i onog uz čiju je pomoć nemački okupator u Kragujevcu izveo đake na streljanje.

Danas bi neki da se fašizam povampiri. Mržnja je osnov i pokretač svakog fašizma. Srbija je zemlja antifašista. Srbija je zemlja slobodarskog naroda. Srbija je zemlja u kojoj se sve žrtve poštuju, ali se ne zaboravljaju ni srpske žrtve.

Ono što treba da naglasimo je da se ovim zakonom prvi put ustanovljava genocid nad srpskim narodom koji je u vreme Drugog svetskog rata počinila NDH na svom području, naravno, i kojim se prvi put obeležava sećanje i pravim imenom nazivaju svi oni zločini koje su ustaše na prostoru NDH vršile i prema srpskom i prema jevrejskom i prema romskom narodu i svim antifašistima. Zahvaljujem.
Zahvaljujem.

Ja ću se nastaviti na govor koji je moj uvaženi kolega Arsić govorio.

Moram da istaknem da srpski i jevrejski narod gaje jedno dugogodišnje prijateljstvo, a takođe moram da istaknem da je i ovaj Predlog zakona donet uz konsultaciju i uz učešća Saveza jevrejskih opština, kao i Saveta romske nacionalne manjine.

Ono što takođe moram da istaknem, to je da Republika Srbija, na čelu sa Aleksandrom Vučićem, upravo boreći se protiv revizionizma istorije, u Ujedinjenim nacijama 2018. godine bila je izložba koja se odnosi na nezaborav na sve one zločine koji su se desili u Jasenovcu, a naziv izložbe je bio "Jasenovac, potreba da se ne zaboravi".

Moram istaći da je direktor te organizacije, međunarodne organizacije koja se desila u UN i gde je čitav svet imao priliku da vidi jedan često malo spominjani dokument iz Drugog svetskog rata, a to je da je na teritoriji Nezavisne Države Hrvatske stradao ogroman broj Srba, među njima i ogroman broj dece, kao i Jevreja, Roma i drugih antifašista.

Takođe, moram da istaknem da je u svojoj studiji dr Grajf, koji je inače istoričar za Holokaust, napravio komparativnu analizuju između „Jasenovca“ i „Aušvica“ i naveo 57 načina svirepog mučenja od strane ustaša koje su doživele žrtve u koncentracionom logoru „Jasenovac“.

Takođe, moram da istaknem da je prvi put izraelski predsednik gospodin Rivlin došao u posetu Srbiji 2018. godine. Primio ga je gospodin Aleksandar Vučić.

Takođe, moram da istaknem da se prvi put na zgradi Predsedništva Republike Srbije na Andrićevom vencu povodom sećanja na Holokaust i na sve žrtve stradale u „Aušvicu“, zavijorila zastava sa Davidovom zvezdom. To je, naravno, odjeknulo u Izraelu uz sve pohvale i uz dužno poštovanje prema Republici Srbiji, koja gaji kulturu sećanja na sve žrtve stradale u Drugom svetskom ratu, odnosno i na žrtve jevrejskog naroda.

Takođe, moram da istaknem da je i ove godine povodom obeležavanja 75. godišnjice Holokausta predsednik Aleksandar Vučić prisustvovao u Izraelu i da ga je tom prilikom primio i predsednik države Izrael gospodin Rivlin.

Naravno da ovaj zakon, pre svega, ima značaj sa aspekta očuvanja kulture sećanja na sve žrtve koje su stradale u muzeju „Staro sajmište“. Naša je moralna obaveza da se to ne zaboravi, ali naša je odgovornost da sadašnje i buduće generacije učimo tome. Jedan od načina rada upravo Memorijalnog centra „Staro sajmište“ jeste i obrazovno- vaspitni, ali i naučno-istraživački rad, da se zlo više nikada ne ponovi. Zahvaljujem.
Zahvaljujem.

Srbija se promenila i to svakako dokazuje i Predlog zakona o Memorijalnom centru „Staro sajmište“. Prošlo je 75 godina, ali danas smo u situaciji da razgovaramo o ovom zakonu. Razgovarali smo i očekujem da ćemo u danu za glasanje svi narodni poslanici ovde, u ovoj skupštinskoj sali, naravno, koji prisustvuju, podržati ovaj zakon iz razloga što ovim zakonom prvi put na jedan dostojanstven način obeležavaće se sve one žrtve, jevrejske, srpske i romske koje su stradale u periodu od 1941. do 1945. godine, na prostoru Kraljevine Jugoslavije od nacističkog okupatora, ali i ustaškog režima.

Moram, takođe da naglasim da ovim zakonom prvi put na jasan i nedvosmislen način ukazuje se da su Srbi bili žrtve genocida u Nezavisnoj Državi Hrvatskoj, kao i žrtve nacističkog okupatora Nemačke.

Takođe, želim da naglasim da je Beograd oslobođen 20. oktobra 1944. godine, a da je ustaška čizma čvrsto stajala u „Jasenovcu“ sve do 13. marta 1945. godine.

Srbija se promenila kada je na čelo Republike došao predsednik Aleksandar Vučić. Srbija se promenila i sa Vladom, naravno. Srbija se promenila i u smislu sećanja na sve stradale, na sve poginule na pogrom Srba u akciji „Oluja“. Srbija se promenila i kada je u pitanju obeležavanje dana zločinačke NATO agresije nad Srbijom. Srbija se promenila i kada je u pitanju prvi put, posle 75 godina, u Pranjanima predsednik Aleksandar Vučić položio je venac na spomenik, jer u toj, jednoj od najvećih vazduhoplovnih operacija, pod nazivom „Halijard“, spašeno je 500 savezničkih vojnika u Pranjanima, jednom malom selu kod Gornjeg Milanovca.

Svega se treba sećati, da se zločin, genocid i stradanje naroda ne bi ponovili nikada više.

Zahvaljujem.
Zahvaljujem.

Uvaženi predsedavajući, gospodine ministre sa saradnicima, kolege narodni poslanici i poslanice, poštovani građani Srbije, našem predsedniku Aleksandru Vučiću i SNS Srbija je na prvom mestu. Dobrobit građana Srbije, takođe, je na prvom mestu. To je razlog što ćemo u danu za glasanje podržati sve predložene sporazume, jer oni vode daljem ekonomskom napretku naše zemlje, a samim tim i povećanju životnog standarda svakog građanina Republike Srbije.

U vreme vršenja vlasti predsednika Republike Aleksandra Vučića u Republici Srbiji izgrađeno je preko 300 kilometara autoputeva, izgrađeni su mostovi, rekonstruiše se železnica i gradi brza železnička pruga Beograd-Budimpešta, otvaraju se aerodromi, otvara fabrike, zapošljava, ali i ono što je možda podjednako važno kao otvaranje puteva u Srbiji koji će povezati sve naše građane, bez obzira u kom delu zemlje žive, kao i naše građane sa drugim regionima, to je vrlo važno da Aleksandar Vučić otvara puteve saradnje Republike Srbije u Evropi i čitavom svetu. Otvara puteve Srbije saradnje i Srbija nije više zemlja koja se ponižava, nije više zemlja koju niko neće ni da sasluša. Srbija je danas, zahvaljujući politici našeg predsednika Aleksandra Vučića, zemlja koja se poštuje, zemlja čiji se glas čuje, zemlja koja se uvažava.

Možda je najbolje o politici Aleksandra Vučića rekao patrijarh Srpske pravoslavne crkve gospodin Irinej, kada je uručivao najveće crkveno odlikovanje Orden Sv. Save prvog stepena našem predsedniku, a povodom obeležavanja 800 godina autokefalnosti SPC, kada je između ostalog rekao da je Aleksandar Vučić učinio mnoga dela za sadašnje, ali i buduće generacije.

Želim da se osvrnem na projekat koji se odnosi, odnosno na Predlog sporazuma koji se odnosi na unapređenje projekata koji se odnose na inovacije, a u cilju rasta preduzetništva u Srbiji. Zašto? Zato što je danas istina da je Srbija 44. zemlja od 80 u svetu kada se mere parametri političke stabilnosti, ekonomske stabilnosti i vojne moći. Srbija je napredovala za osam mesta.

Istina je da Srbija u zadnje četiri godine, kada Vlada na odgovoran način radi svoj posao, prvi put u istoriji ima suficit u budžetu četiri godine za redom. Šta to znači za obične građane? To znači da će njihove plate i njihove penzije biti veće. To znači da će biti izgrađeno više puteva. To znači da će biti otvoreno više škola. To znači da će biti otvoreno više bolnica.

Istina je da SNS kada je došla na vlast nezaposlenost je bila dvocifrena. Istina je da je danas nezaposlenost 9,5%. Šta to znači? To znači da je Aleksandar Vučić u Srbiji otvorio fabrike i da se u Srbiji radi i gradi i u Beogradu i na svakom drugom mestu duž Srbije podjednako. Istina je da Narodna banka Srbije raspolaže najvećim deviznim rezervama zlata. Istina je da Srbija u ekonomskom napretku i u stopi ekonomskog rasta napreduje najbolje u zemljama u regionu.

Kada se tiče konkretno ovog projekta koji podržava preduzetništvo i inovacije, Sporazuma, u stvari, koji podrazumeva inovacije u oblasti preduzetništva, moram da naglasim da je ovde i te kako značajna uloga Fonda za nauku i kroz projekte spajanja naučnog istraživanja i znanja iz oblasti naučnog istraživanja sa privredom 8.000 pronalazača i naučnika biće uključeno u ove privredne aktivnosti.

Ko je započeo sa procesom povezivanja naučnog istraživanja i privrede u cilju poboljšanja privrednog rasta? Upravo naš predsednik Aleksandar Vučić. Ko je zagovarao i uveo, na čiju inicijativu je uveden sistem dualnog obrazovanja? Upravo na inicijativu našeg predsednika Aleksandra Vučića. Zašto je dualno obrazovanje važno? Zato što će deca, odnosno učenici moći da svoju diplomu mere znanjem i što će moći mnogo brži i jednostavniji način da dođu do posla, zato što će se ranije osamostaljivati, zato što će ranije moći da stvaraju svoje porodice.

Ovaj sporazum je jako značajan sa povezivanjem naše naučne zajednice sa srpskom naučnom zajednicom u dijaspori. Šta to znači? To znači da će naši naučni istraživači imati mogućnost da stiču znanja i iskustva i u svetu i u Evropi, ali to će značiti i put da se naši istraživači koji su otišli ranije u svet vrate u svoju zemlju i svojim znanjem doprinesu daljem napretku Republike Srbije.

Naravno, moram da istaknem da je Srbija dosta učinila kada je u pitanju povezivanje naučnog istraživanja i preduzetništva, osnivanjem naučne infrastrukture, a to su naučno-tehnološki parkovi. Osnovana su i izgrađena četiri u Beogradu, Nišu, Novom Sadu i Čačku. To jeste način da se poveže privreda, da se poveže naučno znanje.

U svom nacionalnom planu predsednik Republike Aleksandar Vučić „Srbija 2025“ opredeljuje 600 miliona evra za obrazovanje za 30.000 digitalnih učionica, ali i 90 miliona evra za veštačku inteligenciju da našoj deci bude bolje i da Srbija svakog dana korača krupnim koracima bolje i uspešnije u svoju budućnost. Zahvaljujem.
Zahvaljujem, uvaženi predsedavajući.

Poštovani ministre sa saradnicima, kolege poslanici i poslanice, poštovani građani Republike Srbije, pred nama se nalazi zakon o osnivanju memorijalnog centra „Staro sajmište“, jedan vrlo značajan zakon, jer posle 75 godina od završetka Drugog svetskog rata prvi put se pravno uređuje memorijalni centar „Staro sajmište“.

Ovaj zakon značajan je i sa aspekta što prvi put se uređuje pravni okvir kojim se definiše genocid nad Srbima koji je počinila NDH u periodu rata od 1941. do 1945. godine, sa nemačkim okupatorom i drugim saveznicima okupatorskim u Drugom svetskom ratu.

Ovaj zakon takođe je značajan zato što se ovim zakonom predviđa pravni okvir za organizaciju i rad, za prikupljanje, za sređivanje, za obrađivanje, za muzeološke aktivnosti, za filmske aktivnosti koje su predviđene, a takođe, ovaj zakon je značajan i sa aspekta što se osnivaju dva muzeja i to muzej jevrejski logor Zemun i muzej prihvatni logor Zemun.

Takođe, ovaj zakon je vrlo značajan zato što se formira u okviru zakona i međunarodni savet za saradnju u koju ulaze stručnjaci od integriteta, od obrazovanja i znanja i to ne samo naši stručnjaci, već mogu da uđu pravna i fizička lica koja se bave ovom problematikom iz čitavog sveta. Naravno da je predviđena mogućnost saradnje muzeja sa onim muzejima i onim ustanovama koje se bave sličnom delatnošću u čitavom svetu. Takođe, regulisana je unutrašnja organizacija, što se tiče upravnog i nadzornog odbora i direktora, načina finansiranja itd.

Međutim, prevashodna vrednost ovog zakona je zato što posle 75 godina prvi put uspostavljamo pravni okvir čiji je osnovni cilj održavanje i očuvanje kulture sećanja na najveća stradanja koja su počinjena nad Jevrejima, Srbima, Romima i drugim antifašistima na području Kraljevine Jugoslavije, odnosno na području Republike Srbije, NDH i na drugim područjima gde su vršeni zločini nad Srbima.

Uglavnom o svojim žrtvama malo smo kada govorili. Znali smo da ih ima, ali o tome smo ćutali. Sedamdeset pet godina ćutanja i sramote trebalo je na čelo države da dođe državnik Aleksandar Vučić, da dođe ova Vlada, pa da posle 75 godina shvatamo da imamo moralnu obavezu sećanja na sve Jevreje, Srbe, Rome i druge antifašiste koji su postradali tokom nemačke okupacije i fašizma u Drugom svetskom ratu, ali da sem kulture sećanja imamo i odgovornost i obavezu da sadašnje i buduće generacije učimo o onome šta se dogodilo na ovom prostoru, ne da bi raspirivali mržnju, već da bi se znalo o zločinu kako se zločin ne bi ponovio. Jer, ćutati o zločinu, a ćutali smo svih ovih 75 godina, verovatno dodvoravajući se nekom drugom, je isto što i učiniti zločin.

Kada su u pitanju Jevreji, kada je u pitanju ovaj zakon, moram da istaknem da prvi koncentracioni logor koji je organizovan za Jevreje i u koje su Jevreji, uglavnom muškarci skupljani, Romi i drugi antifašisti, to je bio koncentracioni logor na Autokomandi u Topovskim šumama. Tu su dovedeni i ustanici posle pada Užičke republike, jer je Užička republika dva meseca, od septembra do novembra bilo jedino područje slobodno u okupiranoj Evropi.

Takođe, moram da navedem da su iz Topovskih šuma svi Jevreji, Srbi, Romi streljani i to do decembra 1941. godine, dok su njihove porodice, žene, deca, starci prebacivani u jevrejski logor Zemun. Moram da kažem da su Nemci ulaskom u Srbiju u stvari izvršili rasparčavanje Republike Srbije. Jevrejski logor Zemun nalazio se pet kilometara od Zemuna i to je najistočnija granica nekadašnje NDH. Znači, jevrejski logor Zemun koji je kasnije bio prihvatni logor Zemun nalazio se na teritoriji NDH.

Takođe moram da napomenem da je od decembra 1941. godine, pa do maja 1942. godine izvršen genocid nad srpskim, jevrejskim, romskim ženama i decom i to na jedan posebno brutalan način, a taj način je vozeći ih u kamionu koji je bio hermetički zatvoren u koji su ulazili izduvni gasovi iz auspuha i oni su u stvari na relaciji od jevrejskog logora, pa do Jajinaca bili ugušivani. U kamionu je obično bilo 50-70 žena, dece i staraca, znači nejači.

Procenjuje se, odnosno prema nekim podacima, 7.000 jevrejskih, romskih žena i dece je stradalo u tom najpoznatijem, najsvirepijem, najmonstruoznijem zločinu, a to su tzv. dušegupke, vozilo koje je nemački okupator specijalno dovezao pravo iz Berlina kako bi gušio jevrejske žene decu i starce, romske i srpske.

Takođe, moram da kažem da je Gestapo, odnosno SS-ovci, da su upravljali ovim logorom, jer su im Nezavisna Država Hrvatska dala na upravljanje taj logor pod uslovom, naravno, da tu nema srpskih stražara i da se logor snabdeva iz Beograda.

Takođe moram da istaknem da je kasnije u ovom prihvatnom logoru u Zemunu, bio doveden veliki broj antifašista sa područja Bosne, iz Kozare, iz Potkozarja, iz Like, iz istočne Bosne, ali su dovođeni i sa prostora Albanije, Grčke, Italije, kao i srpski antifašisti sa područja čitave Srbije.

Zaboravila sam da kažem da nemački nacisti, kada bi im ponestalo Jevreja, Roma i onih ustanika Srba u Topovskim šumama, radi izvršenja naređenja koje su dali, a to je da za jednog ubijenog Nemca streljati 100 Srba, Jevreja, Roma i drugih, oni su odlazili u gradove širom Srbije i vršili najmasovnije zločine, masakre i ubistva. Jedno od tih zločina i ubistava je masakr kragujevačkih đaka u Kragujevcu, u Šumaricama 21. oktobra 1941. godine, a takođe i streljanje civila u Kraljevu te iste godine od 14. oktobra do 15. oktobra.

Naravno, ovde moram poseban akcenat da stavim na zloglasni ustaški logor Jasenovac, iz razloga što je u tom zloglasnom ustaškom logoru u NDH streljano, pogubljeno na svirep i posebno težak način više stotina hiljada Srba, Jevreja, Roma i drugih antifašista. Doktor Grajf, inače, izraelski istoričar za Aušvic kaže u svojoj knjizi: „Jasenovac jednako Aušvic Balkana“. Čak u svojoj knjizi pravi komparativnu analizu između Aušvica i Jasenovca i kaže da postoji velika razlika po načinu ubijanja, kako su ubijali nemački nacisti i kako su ubijale ustaše na području NDH. Razlika je u jednom, nemački nacisti uglavnom su ubijali industrijski, u gasnim komorama, a ustaše u NDH iživljavali su se na najbrutalniji, najsvirepiji način, uživajući u laganoj smrti sprskih, jevrejskih i drugih žrtava, ali i ono što je najtragičnije, uživajući u smrti dece.

Jedino je na području NDH koncentracioni logor Jasenovac bio pod direktnom upravom ustaške vlade, odnosno ustaša u kojima je jedan od njihovih ministara Mile Budak, na konferenciji u Gospiću rekao da 1/3 Srba treba pobiti, 1/3 prognati, a 1/3 pokatoličiti.

Naravno da je najveći zločin koji je mogao biti zabeležen u Drugom svetskom ratu, to su upravo zločini i koncentracionim logorima nad srpskom decom uzrasta od jednog meseca, pa do 14 godina. Otimali su ,ustaše, decu majkama iz naručja, bebe, jer nisu želeli da ih daju, razdvajali su odmah decu i majke, ali su ustaše srpsku decu bacali u visine i dočekivali ih na bajonete.

Ustaše u Nezavisnoj Državi Hrvatskoj vadili su deci oči na očigled majke. Bacali su decu u živi kreč i krečane i to su priče i svedočenja preživelih. Jedan hrvatski pesnik, Ivan Goran Kovačić, kao protest protiv takvog odnosa u svojoj jednoj od najpotresnijih poema, koja se zove „Jama“, opisuje upravo to srpsko stradanje, jer su ustaše onda kada nisu stigli da pokolju živalj iz Kozare, iz Potkozarja iz Like, bacali u bezdane duge i po 46 metara. Neki od njih su preživeli i nakon toga su pričali o tim strahotama.

Takođe, moram da istaknem da se politika od 2014. godine u Republici Srbiji menja. Takođe, moram da istaknem da je ove godine u januaru mesecu na zgradi predsedništva, na Andrićevom vencu, prvi put se zaviorila žuta zastava sa Davidovom zvezdom povodom sećanja na 75 godina Holokausta, odnosno povodom sećanja na Jevreje koje su u vreme nacističke okupacije morali da nose žute trake.

To je snažno odjeknulo u Izraelu. Naravno, izraelski narod je podržao ovaj gest predsednika Aleksandra Vučića. Aleksandar Vučić je nakon toga bio u Izraelu povodom obeležavanja 75 godina sećanja na Holokaust, odnosno oslobađanja logora Aušvic i tom prilikom sastao se sa izraelskim predsednikom Rivlinom.

Moram takođe da kažem da prvi put predsednik Izraela, gospodin Rivlin, dolazi u posetu Republici Srbiji 2018. godine, kada ga dočekuje Aleksandar Vučić. Srpsko-jevrejsko prijateljstvo je višedecenijsko, viševekovno, Jevreji na ovom prostoru Srbije živeli su mnogo godina unazad. Jevrejska zajednica i danas za nas je i te kako značajna. Srbija je jedina zemlja u regionu i šire, koja je donela Zakon o vraćanju imovine koje su oduzete Jevrejima bez potomaka. Prema tome, Srbija sve čini na očuvanju prijateljstva između srpskog i jevrejskog naroda.

Srbija je u Drugom svetskom ratu jedna od četiri zemlje u svetu koje su proporcionalno broju stanovnika podnele najveće žrtve. Srbija je antifašistička zemlja. Srbija je zemlja oslobodilaca. U Srbiji su uvek čuvali svoje ognjište i svoju porodicu, nikada nisu napadali druge.

Da se istorijske činjenice ne bi zaboravile i ne bi iskrivile, a bilo je pokušaja toga, pokušaj toga je povampirenje fašizma i tome čitav svet moderan mora stati na put, je izložba koja je u UN organizovana pod nazivom – Jasenovac, potreba da se ne zaboravi.

Na toj izložbi bili su prikazani mnogi predmete, mnoge slike stravičnog događaja iz Jasenovca, ali su prikazani predmeti kojim su ustaše ubijale, odnosno klale Srbe. Taj predmet zove se srbosjek. Petar Brzica, jedan od ustaških vođa i koljača, nagrađen je samo zato što je za jednu noć između 29. i 30. avgusta 1942. godine poklao 1.360 Srba. Ustaše su se takmičile za Božić, ko će više da pokolje Srba u Jasenovcu.

Naravno, naša politika i politika koju je trasirao naš predsednik Aleksandar Vučić je politika mira, politika stabilnosti, politika života, a ne smrti, ali i politika istine zasnovana na istorijskim činjenicama, a ne politika laži zasnovana na argumentima.

Prvi državnik koji je pomenuo da se na prostoru 1995. godine desio najstrašniji pogrom pred čitavim svetom, pred modernom Evropom, to je Aleksandar Vučić. U koloni dugoj 600 km od Knina do Beograda putovali su u starim automobilima, kamionima, traktorima, zaprežnim kolima, uglavnom žene, deca, starci i po koji muškarac u zrelijim godinama. U akciji „Oluja“ je proterano 250.000 Srba iz Hrvatske. Možda su se obistinile one reči Mila Budaka, da je Hrvatska danas etnički čista zemlja. Iz Hrvatske su prognali Srbe, ali Srbi nisu nestali. Naravno, mi taj avgust obeležavamo kao dan sećanja na 2.000 ubijenih žrtava tokom te zločinačke akcije, a u Kninu, u kome je inače pre rata bilo 90% Srba, taj dan se obeležava kao dan pobede.

Ono što, takođe, moram da kažem, to je da je 20 godina trebalo da prođe i od bitki na Košarama i Paštriku, pa da se neko seti da su oni borci koji su branili našu otadžbinu u stvari najbolji deo nas, jer oni su na našoj granici sa Albanijom dali 108 života, a njihova starost bila je samo 25 godina. Oni su u stvari najbolji deo Srbije. Zašto su se oni pre koji su vršili vlast stideli njih, to nam nije poznato, ali pretpostavljamo zarad jeftinih političkih poena, dodvoravajući se onima protiv kojih su ovi borci ratovali, da bi još koji mesec ili dan opljačkali našu Srbiju i građane. Tome je došao kraj.

Naravno, SNS u danu za glasanje podržaće ovaj zakon.
Zahvaljujem.

Srpska napredna stranka, Vlada Republike Srbije o srpskim žrtvama ne ćute, o njima otvoreno govore i otvoreno, javno, zajedno sa narodom obeležavaju sve one datume koji su bili tragični u istoriji srpskog naroda.

Svake godine obeležavamo Dan sećanja na NATO bombardovanje Republike Srbije 1999. godine, koji je počeo 24. marta zločinačkim NATO bombardovanjem u kojem je život izgubilo oko 2.000 civila, u kome je život izgubilo sedamdeset devetoro dece, u kome je ranjeno više od 6.000 civila.

Prema tome, o žrtvama ne ćutimo i još jednom tokom obeležavanja sećanja na to tragično dešavanje, na tragično i monstruozno bombardovanje NATO agresora Republike Srbije prošle godine u Nišu rame uz rame sa rukovodstvom i narodom bili su i veterani koji su branili našu zemlju kada smo bili napadnuti od 19 zemalja koje pripadaju NATO. Prema tome, mi o tome ne ćutimo.

Što se tiče zločina, mi svaki zločin osuđujemo i zločin koji u ime srpskog naroda počinio neko od nas nekom drugom narodu i to je pokazao naš predsednik Aleksandar Vučić kada je otišao u Potočare da se pokloni bošnjačkim žrtvama. Pred žrtvama je pognuo glavu, ali nakon toga bio je napadnut, praktično mu je život bio u opasnosti. Do današnjeg dana na pokušaj tog atentata niko nije odgovarao, ali je Aleksandar Vučić smogao snage da ode u Potočare i isto tako Aleksandar Vučić govori i o ubistvu srpskih civila koji su se desili pre toga u Kravici.

(Predsedavajući: Hvala.)

Takođe, želim da kažem da narod nije taj koji goni zločince. Srbija je demokratski uređena zemlja, institucije su te koje treba da se bave zločinom i da gone zločince i da sude. Zahvaljujem.