Poštovani predsedavajući generale, poštovani gospodine ministre Mrkonjiću, poštovane dame i gospodo narodni poslanici, ovaj predlog zakona rešava tri bitne stvari.
Prvo, on je korak napred u odnosu na dosadašnji zakon. To su potvrdili juče i gospoda narodni poslanici iz opozicije izjavama svojim.
Drugo, pridoneće ukupnom boljitku naše železnice u smislu onom o kojem je jedino govorio gospodin Zoran Babić i načeo gospodin Mrkonjić, unutrašnjom organizacijom i odnosu prema radu.
Treće, omogućiće novom rukovodstvu "Železnice Srbije" da ubrza ukupan razvoj naših železnica, zajedno sa Vladom Republike Srbije.
Poštovani narodni poslanici, važeći Zakon o železnici je Narodna skupština Republike Srbije donela već, tako da kažem, poodavno, 2005. godine, dakle, pre sedam godina. Tada su tim zakonom postavljena tri osnovna cilja, koja su trebala biti realizovana, kako ova prethodna Vlada, tako i Vlada pre nje.
Ta tri cilja su tada bila postavljena sledeća – prvi, poboljšanje rada železničkog sistema, drugi, integrisanje železničkog sistema u tržište transportnih usluga i treće, integracija srpskih železnica u železnički sistem EU. Dame i gospodo narodni poslanici, ni jedan od ova tri postavljena cilja nije realizovan. Zato u sedmogodišnjoj praksi primene Zakona o železnici, uvidelo se da je neophodno pristupiti donošenju upravo ovog zakona sa ciljem da se bolje obavljaju poslovi u oblasti železničkog saobraćaja.
Dakle, u tom periodu od sedam godina, uočeni su osnovni nedostaci tog zakona, a oni se odnose na dve osnovne stvari. Prvo, usklađenost, takozvanim novim paketima direktiva EU, što nije učinjeno i drugo, proširenje delokruga direkcije "Železnice" o kojoj je govorio gospodin Mrkonjić u cilju primene zakona, jer direkcija nije imala mogućnost donošenja podzakonskih akata na osnovu Zakona o bezbednosti u železničkom saobraćaju.
Poštovani narodni poslanici, ovim Predlogom zakona o železnici uvodi se nacionalni program železničke infrastrukture o kojima je juče i danas ovde bilo reči, kojeg će na predlog ove Vlade doneti ova Narodna skupština. Taj program predstavlja planski akt od nacionalnog značaja za državu Srbiju u oblasti železnica i to je krupni iskorak napred.
Međutim, upozoravam da ni najbolji zakon "Železnica Srbije" sam od sebe neće rešiti ogromne i nagomilane probleme "Železnice Srbije" onako kako je i gospodin Zoran Babić govorio. Za tako važnu firmu, za državu Srbiju, da tako kažemo, koja je od ključnog značaja za državu Srbiju, bitno je kako je rukovodstvo te firme i kakvi su stručni kadrovi, i to ne samo za "Železnicu Srbije", nego i za svako preduzeće. Napominjem u jednoj rečenici da su Japan izgradili kadrovi, mislim da sam sa tim mnogo rekao.
Dozvolite da dopunim, da tako kažem, Zorana Babića, da dam neke podatke, nisu sa ulice, niti žute štampe, nego državni revizor ih je objavio, ja verujem gospodo narodni poslanici da ste vi pročitali taj izveštaj. Bivše rukovodstvo, višeg režima, nije bilo na visini postavljenog zadatka. ponašalo se, kako reče i gospodin Mrkonjić, ne domaćinski, rasipnički, korumpirano i pomalo, izvinite, kriminalno. Tako da je ono suodgovorno što se "Železnica Srbije" nalaze na najnižoj tački u svojoj istoriji. Verovali ili ne, ali to je tačno.
Ilustrovaću rasipničko ponašanje bivšeg rukovodstva "Železnica Srbije", bivšeg režima sa 13 podataka, vrlo kratko, u nekoliko minuta, koji će frapirati vas gospodo narodni poslanici i građane Srbije. Svi podaci su uzeti od državnog organa što znači da su zaista istiniti.
Prvo, bivše rukovodstvo "Železnica Srbije", verovali ili ne, ali je istina, potrošilo je 700 hiljada evra za gorivo i održavanje automobila, 103 službena vozila. Neki su njihovi šoferi, kaže državni revizor, stavljali taksi tablice na svoja vozila i taksirali, a neki su koristili automobile za ljude koji nemaju nikakve veze sa "Železnicama Srbije".
Poštovani građani i poštovani narodni poslanici to su sredstva iz džepova građana Srbije. To su kadrovi o kojima su naši opozicioni prethodnici govorili.
Drugo, zbog nemara i neodgovornosti bivšeg rukovodstva, "Železnica Srbije" je potrošila dva miliona evra za kazne jer nisu realizovali dva kredita, opet iz džepova građana Srbije. Verovali ili ne, samo jedan od bivših direktora "Železnica Srbije" potrošio je u restoranu preduzeća 10 miliona dinara za godinu dana, opet iz džepova građana Srbije.
Četvrto, mesečni račun, ovde mesečni, za fiksnu telefoniju iznosio je četiri miliona dinara, uprkos tome što postoji sistem da se unutar preduzeća besplatno telefonira, opet iz džepova građana Srbije.
Troškovi reprezentacije iznosili su za jednu godinu 106 miliona dinara, plus 20 miliona dinara u sopstvenim prostorijama, opet iz džepova građana Srbije.
Generalni bivši direktor "Železnica Srbije", samo za ručkove u inostranstvu potrošio je 300 hiljada za jednu godinu, opet iz džepova građana Srbije.
Na sajamske i druge manifestacije, za jednu godinu utrošeno je 26 miliona dinara, opet, normalno, iz džepova vaših, poštovani građani.
Osmo, poslovni ručkovi koštali su za jednu godinu, verovali ili ne 46,6 miliona dinara, opet iz džepova građana Srbije. To su radili kadrovi o kojima naši opozicioni poslanici govore.
Ugostiteljske usluge i drugi poslovi, koštali su devet miliona dinara, opet iz džepova građana Srbije.
Pokloni za jednu godinu, verovali ili ne, 24 miliona dinara, opet iz džepova građana Srbije. evo gde su narodna sredstva.
Bivši predstavnici Sindikata "Železnice Srbije", potrošili su na ime dnevnica i službenih putovanja za jednu godinu, verovali ili ne, 34,2 miliona dinara, opet iz džepova građana Srbije, gospodo narodni poslanici.
Za finansiranje odmora na moru, banjsko lečenje, za jednu godinu potrošili su 22 miliona dinara i to 1,7 miliona za korišćenje usluga hotela "Železničar" u Vrnjačkoj Banji.

Molim vas, hvala gospodine, govorim o rukovodstvu i domaćinskom ponašanju, to je jedan od tri ključna pitanja u ovom zakonu. Izvinite, napraviću uporedbu za prva tri meseca na kraju sa ovim. Nisam kriv što govorim u skladu sa zakonom.
Bivše rukovodstvo "Železnica Srbije", izbegavalo je uplate obaveznog poreza u budžet Republike Srbije, time je direktno nanelo veliku štetu državi Srbiji i građanima Republike Srbije, a time su ujedno podrivali ekonomski sistem naše zemlje, procenite šta to znači, da su bivši rukovodioci "Železnica Srbije", zadnjih 10 godina, ova sredstva koristili svake godine u modernizacije železnica Srbije, umesto na javašluk, nenamensko korišćenje finansijskih sredstava, ne bi danas, dame i gospodo imali prosečnu brzinu vozova 30 do 40 kilometara, a to je na nivou 14. veka, izvinite, Nekad sam išao na prevoznom sredstvu, ne automobilom i vozom u školu, nego da izvinete dalmatinskim magarcem, koji me je prevozio 30 kilometara za pola časa. Eto, dokle smo, poštovani građani, dogurali.
Ovo je samo deo nezakonitih, da ne kažem mafijaških radnji bivšeg rukovodstva "Železnica Srbije". Kada bi tužilaštvo, gospodine predsedavajući, ušlo u ovu firmu, nisam siguran da se ne bi našli iza brave ne samo bivši rukovodioci "Železnica Srbije", nego i bivši politički i državni funkcioneri države Srbije. Zato i ovoga puta, ovom prilikom dajemo punu podršku borbi protiv korupcije i u "Železnici" i kriminala, čije je oličenje jeste potpredsednik Vlade, gospodin Aleksandar Vučić i predsednik države Tomislav Nikolić.
Koliko znači dobro rukovodstvo "Železnica Srbije"? Za uspeh preduzeća, dokazuje novo rukovodstvo. Iznosim samo mala tri podatka koja su 100% tačna, "Železnice Srbije" na čelu sa gospodinom Dragoljubom Simonovićem, jer su ga opozicioni poslanici juče četiri puta prozivali, dame i gospodo, samo za sto dana njegove "vlade", bivše rukovodstvo je ugovorilo ranije 19 vozova za 100 miliona dolara. Sadašnji direktor, kojega ste juče prozivali, gospodin Simonović je raskinuo taj ugovor i sklopio novi za istih 100 miliona dolara, ali ne sada sa 10 vozova, gospodine ministre, nego za iste pare 27 vozova. Ušteda samo na ovom ugovoru je 8 vozova ili 35 miliona evra, dame i gospodo.
Drugo, "Beovoz" za 100 dana kasnio je pod rukovodstvom novog direktora, verovali ili ne, samo šest sekundi. Proverite to.
Gospodo narodni poslanici, za tri meseca novi direktor napravio je uštedu za dve 2.800.000.000,00 dinara.
Gospodo narodni poslanici, dozvolite mi da na kraju kažem da smo mi ipak sadašnju železnicu i pruge malo uznapredovali, za razliku od nazad šest-sedam godina, uspostavili smo dobre odnose i sa, kao što ministar reče, susedima, sa Republikom Hrvatskom, sa železnicama.
Jutros su se ovde neke neistine iznele vezane za potpredsednika gospodina Aleksandra Vučića i njegovu posetu Hrvatskoj, pa koristim priliku da nešto kažem, pošto njega ovde nema. Rečeno je da se nije sastao sa Srbima iz Hrvatske. Pošto sam član Odbora za dijasporu, a i gospodin koji je tu primedbu tendenciozno izneo,, gospodin Aleksandar Vučić, nema potrebe da ga branim, njegova dela ga najbolje brane, ali je imao za cilj da se sastane sa najvišim funkcionerima države Hrvatske u cilju rešavanja nagomilanih problema između dve države. Samo deset dana ranije…

Hvala.
Vratiću se na temu, ali mi dozvolite samo da završim rečenicu, pošto je na pola rečena.
Molim vas, želim samo da kažem da je direktor Direkcije za dijasporu gospođa Slavka Drašković posetila Republiku Hrvatsku deset dana pre nego gospodin Vučić i razgovarala sa svim predstavnicima Srba u Hrvatskoj i sa predstavnicima Vlade Republike Hrvatske. Ovo radi istine i pravde.
Gospodine predsedavajući, zakletvu smo položili da ćemo istinu govoriti u ovom domu, gospodo narodni poslanici. Ovo radi naše zakletve koju smo svi položili. Hvala vam lepo što ste me saslušali.

Gospodine predsedavajući, zaista nemam nameru da vodim replike, ali pošto su iznesena dva netačna podatka i prozvan sam u dva navrata, samo da kažem par stvari. Ako se prethodni gospodin poslanik osvrnuo na moju diskusiju i shvatio 300 miliona evra, onda mu se ja izvinjavam. Radi se o 300 hiljada dinara za te ručkove.
Drugo, gospodine ministre, ove podatke ja ne uzimam sa ulice. Narodni poslanici mene dobro znaju. Sve su ovo podaci koje sam uzimao za 2010. godinu iz izveštaja Državnog revizora. Ja ne verujem ni vama, ni meni, ni direktoru, nego Državnoj revizorskoj instituciji. Izvinite što sam podatke izneo. Ako je ona pogrešila, onda sam i ja pogrešio. Ali, ja mislim da je ona najkompetentnija. Hvala.

Gospodine predsedavajući, gospodine generale, dame i gospodo narodni poslanici, ova izmena i dopuna Zakona o profesionalnoj rehabilitaciji i zapošljavanju osoba sa invaliditetom veoma je važna iz najmanje pet razloga.
Prvi razlog je što će pridoneti, što i mi na neki način, kao narodni poslanici, pridajemo važnost jednoj od najosetljivijih kategorija stanovništva, što je human čin i civilizacijski iskorak. Drugo, što će izmeniti nepravilni odnos samo kod nekih poslodavaca u odnosu na osobe sa invaliditetom. Treće, pridoneće stvaranju pozitivne društvene klime prema ovako osetljivoj kategoriji našeg naroda, koji će pospešiti jače ostvarivanje zakonskih prava osoba sa invaliditetom. Četvrto, doprineće usaglašavanju naših propisa iz ove oblasti sa propisima EU. Peto, pokazuje odnos vladajuće koalicije, na čelu sa SNS, prema ovako osetljivoj kategoriji stanovništva.
Izražavam punu podršku, gospodine predsedniče, ovom predlogu zakona o izmenama i dopunama Zakona o profesionalnoj rehabilitaciji i zapošljavanju osoba sa invaliditetom. Sama činjenica da se ovaj predlog zakona o izmenama i dopunama zakona našao na dnevnom redu Narodne skupštine Republike Srbije dokazuje da Vlada Republike Srbije i ova Narodna skupština doprinosi izuzetno značajnoj aktivnosti i ovoj veoma osetljivoj kategoriji stanovništva.
Usklađivanjem ovog zakona sa pravilima o dodeli državne pomoći, vrši se usklađivanje iznosa sredstava koja se obezbeđuje za odgovarajuću namenu podsticanja zapošljavanja osoba sa invaliditetom, ali i održanju njihovog zaposlenja u preduzećima. Istovremeno, obezbeđuje se pravo na subvenciju umesto, kako je utvrđeno dosadašnjim načinom, refundacije zarade zaposlenih osoba sa invaliditetom.
Ova rešenja iz ovog predloga zakona pozitivno će uticati na uređenje oblasti dodele sredstava privrednim subjektima, u smislu pune primene pravila o dodeli državne pomoći, a samim tim i kontrolu tako namenjenog utroška sredstava koja se usmeravaju sa jednim ciljem pružanja pomoći onim subjektima kojima je ta pomoć potrebna. Isto tako, dame i gospodo, pozitivno će uticati na one poslodavce koji su imali obavezu zapošljavanja osoba sa invaliditetom, a tu obavezu nisu na vreme izvršavali, te je u postupku kontrole poreska uprava sa ovakvim poslodavcima naplaćivala propisane penale i utvrđene kazne, i to primenom propisa o poreskom postupku i poreskoj administraciji.
Navedenim izmenama visina sredstava, koja se naplaćuje u ovim situacijama, ograničava se obavezni iznos od 50% prosečne zarade po zaposlenom u Republici Srbiji, a prema posebno objavljenom podatku republičkih organa.
Dame i gospodo narodni poslanici, posebnu pažnju moramo pokloniti deci sa smetnjama u razvoju i invaliditetom, a o kojima danas ovde nismo govorili. Položaj te naše dece sa smetnjama u razvoju i invaliditetom nije se bitno promenila ni u 2012. godini u odnosu na 2011. godinu, iako država čini ogromne napore na planu transformacije ustanove socijalne zaštite i dece i pružanju dodatne podrške detetu sa smetnjama u razvoju i obrazovanju.
Ono što je vrlo važno, u Srbiji, nažalost, ne postoje pouzdani podaci o broju dece sa smetnjama u razvoju i invaliditetom i dece obolele od teških, retkih bolesti. Bez tih podataka nemoguće je kvalitetno planirati mere podrške i pomoći ovoj osetljivoj kategoriji našeg stanovništva.
Dame i gospodo narodni poslanici, veliku odgovorno za ovakvo stanje, što nemamo popisa, snosi Ministarstvo prosvete, Ministarstvo zdravlja i ovo Ministarstvo rada itd. Apelujem da se to zaista izvrši. Inkluzija dece sa teškoćama u razvoju u obrazovnom sistemu opterećen je mnogim slabostima i nedostacima o kojima neću govoriti, ali mislim da smo ušli u taj proces nespremni i ponekad se vrlo neodgovorno odnosimo prema takvoj deci, ali i prema deci gde se inkluzija vrši.
Nema napretka, dame i gospodo, u odnosu na položaj porodica dece sa smetnjama u razvoju i sa invaliditetom, jer porodice, koje se neposredno brinu o deci kojoj je potrebna neposredna nega, ne dobijaju ni približno odgovarajuću podršku društva, kako bi deca sa invaliditetom ostala u porodicama, što je Republika Srbija postavila kao jedan od ciljeva te institucionalizacije, odnosno transformacije rezidencijalnih ustanova za decu.
Dame i gospodo narodni poslanici, ovo ministarstvo rada, koje predstavlja gospodin Krkobabić, trebalo bi izvršiti mnoge napore da se unapredi ova kategorija stanovništva. U nekoliko rečenica ću samo da kažem šta bi trebalo dalje učiniti.
Zakon o profesionalnoj rehabilitaciji i zapošljavanju osoba sa invaliditetom ne primenjuje se, dame i gospodo, u dovoljnoj meri. Odgovornost za to snosi inspekcijski organi u ministarstvima, ne samo rada i socijalne politike, već i Ministarstva prosvete i Ministarstva zdravlja. Poslodavci nerado zapošljavaju osobe sa invaliditetom. Upitajmo se – zašto, i dajmo odgovore sami.
Nije ministarstvo, ni država otklonila sistemske prepreke povećanom zapošljavanju osoba sa invaliditetom. Nažalost, nismo doneli strategiju za unapređivanje položaja osoba sa invaliditetom, bar meni nije poznato da u izveštaju stoji, našeg Zaštitnika građana stoji da nije doneseno. Izvinjavam se ako je u međuvremenu, ali za 2012. godinu nije. Nije se obezbedilo dovoljno sprovođenje Zakona o profesionalnoj rehabilitaciji i zapošljavanju osoba sa invaliditetom greškom inspekcijskih organa, drugim rečima, državnih organa.
Nadalje, neću da brojim dalje aktivnosti koje bi ministarstvo trebalo da sprovede. Nadam se da će ono to i sprovesti. Sam dokaz izmene i dopune zakona je dokaz da ovo ministarstvo ima nameru da sprovede ove mere i na koncu.
Dame i gospodo, osobe sa invaliditetom kod izbeglih i raseljenih lica preživljavaju najdrastičniju situaciju, kako u psihološkom, ekonomskom, socijalnom i svakom drugom smislu. O toj kategoriji, nažalost, danas u ovoj skupštini nismo rekli ni reč. Iz duboko humanih, iz duboko ljudskih, iz duboko patriotskih i civilizacijskih razloga, molim vas, gospodine ministre, da obratite pažnju na položaj ovog najugroženijeg dela našeg naroda.
Upravo ovih dana, u zadnjih 10 dana, nebrigom opštinskih i gradskih vlasti, izbeglice u kolektivnom smeštaju u Kotežu preživljavaju tragične dane, usled nemogućnosti izlaska iz baraka u kojima su smešteni, od kanalizacionih fekalija. Tu će se desiti prava ekološka katastrofa. Obraćanje nadležnima u opštinama, u gradskim institucijama i Republičkom komesarijatu za izbeglice, ostalo je bez rezultata. U ime humanih ciljeva, u ime tih izbeglih i raseljenih, pozivam gradske i opštinske vlasti da hitno intervenišu.
Srpska napredna stranka, u danu za glasanje, naravno, da će podržati ovaj zakon i pozivam sve vas, dame i gospodo narodni poslanici, bez obzira na stranku, bez obzira na političko uverenje, da glasamo svi za ovaj predlog zakona, kako bi, na neki način, bar malo pridoneli uklanjanju nedostataka koji su se dešavali koji se dešavaju ovoj najugroženijoj kategoriji našega stanovništva. To nam je, valjda, i obaveza u Narodnoj skupštini. Hvala.

Poštovana predsedavajuća, poštovane dame narodni poslanici, poštovani građani Srbije, koliko pojedini poslanici drže do ove teme, govori koliko nas ima prisutnih u ovoj skupštini. Žalostan sam zbog toga što nas je ovako malo, posebno iz poslaničke grupe LDP nema nikog, iz opozicije. Hoću jaku opoziciju i hoću opoziciju koja će učestvovati u radu…
(Predsedavajuća: Narodni poslaniče, molim vas da staranje o redu prepustite predsedavajućem, da dopustite predsedavajućem da vas uputi na prava i obaveze narodnih poslanika i na član 106. koji vas obavezuje da govorite o tački dnevnog reda.)
Hvala lepo, gospođo predsedavajuća. Hteo sam taman povezati u vezi sa tačkom dnevnog reda…
(Predsedavajuća: Nepovezivo je, narodni poslaniče. To što ste do sada izgovorili je nepovezivo, te vas molim o temi dnevnog reda.)
… koja je vrlo interesantna za sve narodne poslanike, a ne samo za pojedince.
Ova izmena i dopuna Zakona o radu, koju je pokrenuo gospodin predsednik Skupštine Republike Srbije je prava stvar ne samo za žene trudnice i majke, nego za sve građane Republike Srbije iz najmanje četiri razloga.
Prvo, zato što će ovaj zakon, odnosno izmene i dopune zakona sprečiti zloupotrebe od strane ne poslodavaca, kako smo danas govorili, nego nekih poslodavaca, jer ima i dobrih poslodavaca, prema ženama postavljanjem nezakonitih, različitih pitanja prilikom razgovora o zaposlenju.
Drugo, što će izvršiti implementaciju Konvencije Međunarodne organizacije rada broj 183 o zaštiti materinstva u naše zakonodavstvo, posebno u Zakon o radu.
Treće, što će pridoneti zaustavljanju procesa depopulacije stanovništva koje je zahvatilo Republiku Srbiju i četvrto, pokušaj bar zaustavljanja propadanja srpske države i nacije.
Da je to tačno, pokušaću da citiram izveštaj Zaštitnika građana, koji ste vi dame i gospodo narodni poslanici dobili ovih dana, a upućen nam je 15. marta, na strani 67, koji je u vezi ove teme kaže, citiram: "Kao jedan od osnovnih prioriteta nacionalne politike Republike Srbije neretko se ističe preduzimanje aktivnosti svih relevantnih institucija i organa javne vlasti, da predlažu, prate i primenjuju mere kojima bi se stimulisalo rađanje, s obzirom na drastično opadanje nataliteta u Srbiji poslednjih decenija. Međutim, u praksi trudnice se teže zapošljavaju. Neredovno im se isplaćuje naknada zarade za vreme trudničkog, porodiljskog i odsustva radi nege deteta. Trudnicama zaposlenim na određeno vreme, najčešće ne produžava se ugovor o radu, te im prestaje radni odnos", završen citat. Tačno je da je Zaštitnik građana kritikovao bivše Ministarstvo rada i socijalne politike i sadašnje, kao što ste vi gospođo predsedavajuća napomenuli u svojoj diskusiji.
Poštovane dame i gospodo narodni poslanici, tačno je da je 2010. godine prethodni saziv Narodne skupštine Republike Srbije ratifikovao Konvenciju MOR-a, međutim tu ratifikovanu Konvenciju je bivša Vlada trebala implementirati u naše domaće zakonodavstvo, posebno u Zakonu o radu. Nažalost, to se nije dogodilo, ali nije se dogodilo da je Ministarstvo rada ove Vlade to stavilo na dnevni red, kao što je gospođa Čomić naglasila, da to nije učinjeno. Zato je to učinio Odbora za zaštitu deteta i predsednik Narodne skupštine, gospodin Stefanović.
Od tada do danas je pristigao veći broj prigovora građana, ne samo Skupštini Republike Srbije, nego Zaštitniku građana gospodinu Saši Jankoviću, sindikatima i drugim državnim organima, ali i nekim nevladinim organizacijama koje naprosto traže zaštitu trudnica zaposlenih na određeno vreme. Samo za dva meseca prošle godine Zaštitniku građana je podneto 16 pritužbi koje se odnose na porodilje i trudnice.
Zato je inicijativa gospodina Stefanovića, predsednika Narodne skupštine da se zaštite trudnice i majke. Ove izmene Zakona o radu su ne samo humana stvar nego hvale vredna u svakom pogledu.
Naši neki poslodavci, kažem neki poslodavci, neretko prilikom zapošljavanja žena postavljaju nezakonita i diskriminatorska pitanja i uslove da ne rađaju decu ili ih neki otpuštaju nakon rođenja deteta. Na ovakav način neki poslodavci direktno ili prikriveno utiču depopulacionu politiku u Republici Srbiji, a to je vrlo opasno po opstanak naroda u celini, kao što je to ocenio i Zaštitnik građana. Zašto? Zato što je depopulacioni proces zahvatio Srbiju u vrlo opasnim razmerama koje vode demografskoj katastrofi.
Napominjem samo da je Srbija prva zemlja na Balkanu po stopi mortaliteta, dakle, po smrtnosti, a poslednja po stopi nataliteta, i to ne samo na Balkanu već i u Evropi.
Dozvolite mi u dve rečenice da kažem da od 1900. godine do danas se turski narod uvećao za 400 puta, albanski narod za 700 puta, rumunski za 45%, bugarski za 38%, grčki za 35%. Jedini narod koji se ne uvećava je srpski narod. Ovo su istraživanja naučnih instituta i SAN-u.
Na svaki korak u Srbiji dolazi 0,81% dece, što znači da Srbi kao narod izumiru. Ako se ovakav proces nastavi, 2100. godine Srbija će imati bez Kosova i Metohije 2 miliona i 900 stanovnika, a samo Kosovo i Metohija 4 i po miliona. Za 500 godina Srbi će biološki nestati kao narod, ako se nastavi ovakva politika.
Sada od 100% sela u Srbiji, 72% sela, ognjišta su se već ugasila. Zato da vam dam još jedan podatak vezano za zakon. Smanjen je broj sklopljenih brakova za prošle dve decenije za ½.
Trećina bračnih parova nema potomstva, od toga je polovina zbog medicinskih problema. Trenutno 80.000 traži pomoć lekara kako bi postali roditelji. U 24 časa neretko se ne rodi u porodilištima niti jedno dete, a prosečna Srpkinja je ušla u petu deceniju.
Dame i gospodo, ovo nije ekonomska situacija koja je uzrok ovoj pojavi. U vreme siromaštva se rađalo znatno više dece. Dokaz tome jeste da je danas najveći priraštaj kod žena izbeglih i raseljenih lica, čije žene i muževi žive u najtežim ekonomskim okolnostima. Videli ste juče i danas emisiju, u Krnjači, gde ne mogu iz barake da izađu četiri dana od kanalizacije i fekalija, nažalost. Tražili su pomoć od opštine do Komesarijata za izbeglice, ali je nisu našli.
Danas bogati domovi imaju jedno ili ni jedno dete. Čemu uzrok ovome? Sebični smo, egoistični smo, nismo spremni za žrtvu, a to se, dame i gospodo, postiže vaspitanjem i obrazovanjem. Zato bi trebalo u škole vratiti vaspitanje, u porodice, u sportske organizacije, u domove, u političke organizacije, ovde u Skupštinu. Jednom rečju, u društvu.
Briga o porodici, odnosno o majci, o detetu, o trudnicama je briga o budućim generacijama. To je proizvod pametne i plemenite investicije, a ženska prava i interesi porodice su uslov uspešne, verovali ili ne, ali nacionalne politike koju je zacrtala Vlada Republike Srbije.
Na kraju bih rekao da će izmenom Zakona o radu, koji je podneo naš predsednik Skupštine, gospodin Stefanović, majka i trudnice zaposlene na određeno vreme biti s njime ne samo zaštićene, već će na direktan način uticati i na zaustavljanje depopulacione politike.
Dame i gospodo narodni poslanici, ovo je još jedno ispunjenje predizbornog obećanja SNS, da će pokušati zaštititi naše trudnice i majke, i bar pokušati zaustaviti depopulacionu politiku, koja nas vodi u demografsku katastrofu. Moram da kažem i nadam se da će naše Ministarstvo za rad i socijalnu politiku vrlo brzo pred nas postaviti Zakon o radu, gde ćemo uskladiti odnose između poslodavaca, radnika, države i EU.
Pozivam vas, u to ime, da glasamo za izmene i dopune ovog zakona,, bar da malo, kao narodni poslanici, doprinesemo zaustavljanju depopulacione politike, a ujedno vas pozivam, kao što je i gospođa predsedavajuća rekla, da preko inspektora kontrolišemo da li će se ovaj, i ne samo ovaj nego i svaki drugi zakon, sprovoditi u delo. U to ime, zahvaljujem vam se.

Poštovani gospodine predsedniče, poštovani gospodine ministre, dame i gospodo narodni poslanici, normalno da ćemo podržati ovaj set zakona, posebno ove zakone o oduzimanju imovine proisteklih iz krivičnih dela i organizovanog kriminala i korupcije. Zašto? Upravo zato što je organizovani kriminal i korupcija razorno tkivo srpske države i nacije. Nema ekonomskog napretka naših građana bez slamanja ovog najvećeg zla našeg društva. Zato je, dame i gospodo, borba protiv kriminala i korupcije u prvom redu patriotski čin ravan odbrani otadžbine.

Naravno da ću reči nekoliko reči o ovom zakonu, tzv. "Marijinom zakonu", o kojima su mnogi prethodni poslanici rekli. Koliko su maloletna lica ugrožena od seksualnog iskorištavanja i zlostavljanja u čitavoj Evropi, pokazuje i podatak da je Savet Evrope 2010. godine usvojio Konvenciju o zaštiti dece od seksualnog iskorištavanja i zlostavljanja, a 2011. godine je lansirao kampanju "Jedan od pet", koja govori na slikovit način o razmerama ovih teških krivičnih dela usmerenih prema našoj deci. Naravno da je Narodna skupština Republike Srbije, prethodni saziv, ovu konvenciju ratifikovala još 2010. godine, ali nisu standardi koji su sadržani u toj konvenciji pretočeni u zakonska rešenja i dobru praksu stručnog rada.

Istini za volju, dugo se najavljivao zakon koji bi, na neki način, uveo neku vrstu registra počinilaca tih teških krivičnih dela, seksualnog nasilja učinjenog prema maloletnim licima. Zato je hvale vredan posao gospodina ministra pravde, gospodina Selakovića, što nam je uputio jedan takav predlog zakona, zajedno sa Vladom, da ga sveobuhvatno raspravimo ovde u Narodnoj skupštini Republike Srbije i usvojimo vrlo brzo, kako bi ga primenjivali u praksi i pridoneli smanjenju broja krivičnih dela protiv polne slobode prema maloletnim licima.

Dame i gospodo narodni poslanici, zaprepašćujuća je činjenica, odnosno saznanje da je broj krivičnih dela protiv polne slobode prema maloletnim licima svakoga dana sve više u porastu. Međutim, ovih dana smo čuli podatak, preko sredstava javnog informisanja, a i ovde juče u Narodnoj skupštini, od nekih narodnih poslanika, da je broj žrtava počinitelja ovih teških krivičnih dela izuzetno velik - jedan prema tri, tj. da je svako treće dete bilo žrtva seksualnog iskorišćavanja i zlostavljanja.

Dame i gospodo, lično mislim da takvi podaci nisu verodostojni, jer su oni u nedavnoj prošlosti, a i danas se koriste, bili u preuveličavanju tih podataka, sa ciljem satanizacije srpskog naroda od nekih nevladinih organizacija. Zato se zalažem da se izvrši jedno takvo istraživanje od strane naših državnih fakulteta i Ministarstva prosvete. Ako se pokaže da su ti podaci istiniti, onda bi Vlada Republike Srbije trebalo hitno doneti program mera, radi prevencije i suzbijanja ovog za državu i narod opasnog zla.

Najznačajniju ulogu u tom poslu trebalo bi da odigra Ministarstvo prosvete Republike Srbije, koje bi trebalo napraviti akcioni plan rada koje bi obuhvatio sve faktore koji pridonose realizaciji sadržaja iz domena vaspitanja mladih generacija u duhu humanih odnosa među polovima, kako bi se smanjio broj eventualnih počinilaca ovih teških krivičnih dela, kako mi ne bi raspravljali o njihovim posledicama, već otklanjali uzroke.

Zato se u ovom predlogu zakona, koji nam je dostavljen, propisuju dodatne mere koje će se sprovoditi prema osobama osuđenim za krivična dela protiv polne slobode učinjenih prema maloletnim licima nakon izdržane kazne zatvora, a i ustanovile posebne mere, posebne kaznene evidencije za ova osuđena lica.

Dame i gospodo narodni poslanici, da se ne bi ponavljali, neću nabrajati sve mere koje ovaj predlog zakona nama preporučuje i građanima Srbije, ali dozvolite da sada citiram Zaštitnika građana, gospodina Sašu Jankovića, a to je da je Zaštitnik građana još 2011. godine podneo bivšem Ministarstvu pravde inicijativu za izmenu Krivičnog zakonika koji bi sadržao i nekoliko predloga koji se odnose na zaštitu deteta žrtve seksualnog nasilja, a koji su saglasni predlozima sadržanim u Konvenciji Saveta Evrope.

Tadašnje bivše ministarstvo nije uopšte odgovorilo Zaštitniku građana, na njegovu inicijativu, i to stoji u Izveštaju Zaštitnika građana. Uporni i vrli Zaštitnik građana, gospodin Saša Janković, ponovo je 2012. godine podneo novu inicijativu, novom Ministarstvu pravde, na čelu sa gospodinom Selakovićem. Novi ministar pravde, kako se kaže u izveštaju Zaštitnika građana, gospodin Selaković je odgovorio, kao odgovoran čovek, na ovu inicijativu Zaštitnika građana, sa obećanjem da će prvom prilikom izmene Krivičnog zakonika biti uzeti u obzir i predlozi Zaštitnika građana, što je učinjeno i evo danas činimo ovom izmenom zakona.

Na kraju, poštovani narodni poslanici, ono što je bitno a o čemu nismo govorili dva dana ovde, to je da je naša zemlja, kao demokratski uređena, mora imati jake institucije sistema. Zato preko tih institucija sistema treba preduzeti sve mere koje će osigurati takvu društvenu atmosferu da će ona direktno uticati na smanjenje broja počinilaca krivičnih dela i svesti ih na najmanju moguću meru, odnosno da do tih krivičnih dele neće doći.

Kako se ta društvena atmosfera postiže? Normalno da se postiže vaspitanjem, koje smo u zadnjih 15 godina, izvinite, ali proterali iz škola, obdaništa, porodice, sportskih organizacija, društvenih organizacija, političkih stranaka, državne uprave – jednom rečju, iz društva. Zato su odgovorne sve bivše vlade i ministarstva prosvete. Moram da kažem da ovo Ministarstvo prosvete, čak u Zakonu o vaspitanju i obrazovanju, nije stavilo da stoji reč vaspitanje, već samo obrazovanje.

Na kraju, gospodo narodni poslanici, pozivam vas da svi glasamo za ove zakone i da se izdignemo iznad stranačkih interesa. Na taj način ćemo bar malo pridoneti da iskorenimo ova velika zla koja su zadesila našu državu. Hvala lepo.

Poštovani gospodine predsedniče, poštovani predstavnici Vlade, poštovani narodni poslanici, poštovani građani Srbije, prošlo je vrlo kratko vreme od kada je Vlada Republike Srbije uputila Narodnoj skupštini Republike Srbije ove veoma značajne sporazume  i evo već su danas na dnevnom redu Narodne skupštine. To dokazuje gospodine predsedniče Narodne skupštine, vašu ekspeditivnost kao predsednika skupštine i za to vam svaka čast.
Ovi sporazumi sa Ujedinjenim Arapskim Emiratima, sa Ruskom Federacijom i Kuvajtom su prava stvar za građane Srbije, jer će oni kada budu realizovani poboljšati standard građana, pokrenuti zacrtane radove i pridoneti boljoj zaposlenosti naših građana.
Ovi sporazumi su ujedno i realizacija politike koju je promovisao predsednik Republike Srbije, gospodin Tomislav Nikolić u predizborno vreme da Srbija treba da sarađuje sa sve četiri strane sveta, jer sa ovim zemljama u prethodnom periodu nije se u dovoljnoj meri sarađivalo jer nije bilo političke volje od strane prethodne vlade.
Poštovani narodni poslanici, ogromna je stvar imati za prijatelje Ujedinjene Arapske Emirate koji žele u različitim sferama društvenog života da ulože svoj novac, pogotovo kada se zna da su Ujedinjeni Arapski Emirati jedna od najbogatijih zemalja sveta, u kojoj je prosečna plata 6.850 dolara mesečno. Zato je poseta prvog potpredsednika Vlada i ministra odbrane Republike Srbije, gospodina Aleksandra Vučića, Ujedinjenim Arapskim Emiratima, a i gospodina Šeika Srbiji, od izuzetnog značaja za Republiku Srbiju i građane Srbije.
Rekao bih da je to nešto što nam se najlepše moglo dogoditi na početku 2013. godine. Zašto? Upravo zato što su ove uzajamne posete rezultirale potpisivanjem nekoliko sporazuma i više ugovora. To su sporazumi o kojima mi danas raspravljamo u Narodnoj skupštini Republike Srbije, Sporazum o saradnji između Vlade Republike Srbije i Ujedinjenih Arapskih Emirata, Sporazum o saradnji Vlade Republike Srbije i Ujedinjenih Arapskih Emirata u oblasti odbrane, zatim, Sporazum između Vlade Republike Srbije i Ujedinjenih Arapskih Emirata o uzajamnom podsticaju i zaštiti ulaganja i Sporazum između Vlade Republike Srbije i Ujedinjenih Arapskih Emirata o izbegavanju dvostrukog oporezivanja u odnosu na porez na dohodak.
Ovaj sporazum o vojnoj saradnji je za Republiku Srbiju od izuzetne ne samo vojne, nego i ekonomske koristi, što će osetiti građani Srbije kada se oni budu realizovali. Prodaja oružja i opreme je od velike ekonomske koristi naše zemlje. Dozvolite da samo kažem da smo od prometa oružja i opreme u 2012. godini zaradili 750 miliona dolara. Nije malo. Nama su među najvernijim kupcima u prošloj godini bili Irak, koji je uvezao 20 školskih aviona tipa "Lasta". Nije samo on. Na spisku su partneri SAD, Italije, Nemačke, ali i nama stari prijatelji nesvrstanih: Alžir, Egipat, Kenija i druge nesvrstane zemlje.
Srpska vojna industrija veoma je važan faktor za građane Srbije, jer ona danas zapošljava 20 hiljada radnika. Ono što je veoma značajno, a to je da je ovaj sporazum između Vlade Republike Srbije i Ujedinjenih Arapskih Emirata u oblasti odbrane rezultirao već konkretnim projektima. Tu mislim na ugovor vezan za raketni sistem "Alas". Ovaj ugovor znači mnogo za građane Srbije, jer se radi o srpskom raketnom sistemu koji predstavlja najambiciozniji razvojni projekat srpske vojne industrije u tehničko-tehnološkom smislu. To je u stvari protivoklopni, višenamenski raketni sistem velikog dometa, sa principom vođenja bez neposrednog vizuelnog kontakta sa ciljem.
Ovaj raketni sistem "Alas" namenjen je za dejstvo po tenkovima, komandnim mestima, infrastrukturnim objektima, brodovima i helikopterima. Srbija će na bazi sporazuma u oblasti odbrane praviti viskosofisticirane rakete uz nova ulaganja u "Krušik", "Teleoptik", "Utvu", što će se odraziti na ukupan standard naših građana ne samo u ova tri grada: Beograd, Pančevo i Kruševac, nego i na sve naše građane.
Srpski najbolji vojni komentator Miroslav Lazanjski rekao je da je ovaj ugovor sa Emiratima prava stvar za Srbiju i da je to prava srpska mikrokrstareća raketa.
Ujedinjeni Arapski Emirati pokazali su interes i za rakteni sistem "Bumbar". Treba očekivati da će to biti jedan od proizvoda na tržištu Emirata, ali ne samo njih, nego i čitavog sveta.
Sporazum o saradnji između Vlade Republike Srbije i Ujedinjenih Arapskih Emirata obuhvata, kako je gospodin Dinkić rekao, 13 različitih oblasti saradnje, između ostalih, i poljoprivredu. To je već dogovoreno zajedničko ulaganje u poljoprivredu, ali i zakup poljoprivrednog zemljišta. Od toga će imati veliku korist poljoprivreda u Srbiji, jer je u planu izgradnja sistema za navodnjavanje, jačanje rečnih luka, izgradnja kargo centra i zapošljavanje većeg broja ljudi. Planirano je da se utroši, kako smo i danas čuli, oko 400.000 evra, u ovoj godini prvih 100 miliona evra za sistem za navodnjavanje i drugih 100 miliona evra za preuzimanje udela u osam poljoprivrednih kombinata.
Gradiće se, pored ostalog, i tvornice hrane. Kupovinom kombinata, ovih osam, Ujedinjeni Arapski Emirati su zainteresovani da ulažu i u navodnjavanje i da povećaju prinose i to više puta. Isto tako, planirano je da se nastave razgovori o ulaganjima u nove tehnologije, pogotovo oko ulaganja u veliku fabriku čipova, što bi bila najveća investicija u Srbiji u poslednjih 35 godina, ako dođe do realizacije ovog projekta. Bilo bi to možda spasonosno rešenje za državu Srbiju.
Ako se uđe u fazu predugovaranja i ugovaranja do leta, bio bi to ogroman potez za državu Srbiju. Ogromnu energiju, volju, hrabrost i istrajnost u ovom angažmanu pokazao je prvi potpredsednik Vlade i ministar odbrane, gospodin Aleksandar Vučić. Pored mnogih obaveza u borbi protiv korupcije i kriminala, ovaj angažman, po meni, je za divljenje.
Napominjem da je gospodin Šeik primio gospodina Vučića u svoju kuću, iako je bila radna poseta. To se u arapskom svetu smatra posebnom čašću i privilegijom, a danas smo čuli da se poslovi sklapaju i na ličnom prijateljstvu.
Posebno podržavam Predlog zakona između Vlade Republike Srbije i Ruske Federacije u odobrenju državnog izvoznog kredita za "Železnice Srbije". Na bazi ovog sporazuma sa Rusijom, potpisaće se nekoliko sporazuma.
Tu je i Sporazum između Republike Srbije i Kuvajtskog fonda za razvoj, kojim će se sprovesti izgradnja prve faze železničke stanice Beograd – Senta. Zbog toga će ovi krediti, namenjeni "Železnicama Srbije" pridoneti popravljanju ukupne slike stanja na našim železnicama. Kakva je ta slika? Ta slika stanja na našim železnicama do danas je zabrinjavajuća. Naše železnice u veoma teškom stanju. Šta je toj slici pridonelo? Neću govoriti o tome. Dozvolite samo da napomenem, da ne bi možda i ovaj kredit otišao gde i prethodni, pored objektivnih okolnosti koje su uticale na ovako loše stanje na našim železnicama, tu su određene slabosti bivšeg rukovodstva "Železnica Srbije", koje je dovelo ovu važnu firmu za državu Srbiju na najniži nivo u istoriji železnica.
Jedna od tih slabosti jeste javašluk, korupcija bivšeg rukovodstva. Dozvolite da napomenem da je bivše rukovodstvo "Železnica Srbije" potrošilo, verovalo ili ne, 700.000 evra za gorivo i održavanje automobila, a to je potrošeno iz džepova građana Srbije.
Verovali ili ne, zbog nemara, neodgovornosti bivšeg rukovodstva "Železnica Srbije", platila se kazna od dva miliona evra za nerealizovanje kredita, da ne bi možda došli u situaciju da i ovaj kredit ne bi realizovali, opet iz džepova građana Srbije.
Napominjem da su "Železnice Srbije" bile lider, to gospodin ministar Dinkić zna, u Srbiji po korišćenju subvencija iz budžeta. Samo za jednu godinu, 2010, one su dobile iz državnog budžeta ni manje ni više nego 12,5 milijardi dinara. Bivše rukovodstvo "Železnica Srbije" je samo za jednu godinu, po izveštaju državnog revizora, potrošilo 126 miliona dinara za ručkove i poklone, opet iz džepova građana Srbije.
Verovali ili ne, bivše rukovodstvo "Železnica Srbije" potrošilo je više od dodatnih 106 miliona dinara za reprezentaciju za jednu godinu. Za reprezentaciju u svojim prostorijama, pored ovog što sam nabrojao, potrošili su dodatnih 20 miliona dinara, opet iz džepova građana Srbije. Isto tako, utrošeno je samo na sajamskim i drugim manifestacijama za jednu godinu ni manje ni više nego 26 miliona dinara, opet iz džepova građana Srbije. Troškovi samo za poslovne ručkove za jednu godinu iznosili su 34 miliona dinara, opet iz džepova građana Srbije. Bivše rukovodstvo "Železnica Srbije" finansirali su odmore u banjama i na moru, a njih su koristili, osim zaposlenih u preduzeću, i stotine osoba koje nemaju nikakve veze sa "Železnicama Srbije", opet iz džepova građana Srbije.
Inače, banjsko lečenje nije niti jednim aktom regulisano. Za usluge u banjskom lečenju, samo u jednoj godini, potrošeno je 22 miliona dinara, a 18 miliona za odmor u Crnoj Gori, opet iz džepova građana Srbije.
(Predsednik: Pretpostavljam da hoćete da kažete da su neki prethodni krediti nenamenski trošeni? Dobro, onda nastavite.)
Dabome, to sam želeo da kažem, da su nenamenski trošeni i da su potrošili kredite u javašluku i u neodgovornosti. Zbog toga, gospodine predsedniče Narodne skupštine, pozivam narodne poslanike da daju podršku novom rukovodstvu, na čelu sa gospodinom Simonovićem, koje pokušava da uvodi red u ovu firmu.
Ovo je samo deo nezakonitih, da ne kažem mafijaških radnji bivše rukovodstva Železnice Srbije. Na kraju, kada bi tužilaštvo ušlo u ovu firmu, dame i gospodo narodni poslanici, nisam siguran da se ne bi našli iza brave ne samo bivše rukovodstvo Železnica Srbije, nego i bivši visoki politički funkcioneri Republike Srbije.
Gospodo narodni poslanici, posebno pozivam vas iz opozicije, da glasamo za ove sporazume, jer ćemo time dokazati da smo za brži ekonomski razvitak Republike Srbije. Hvala.

Reklamiram član 103. jer mislim, predsedavajuća, da ste prekršili taj član jer mi niste dali pravo na repliku, jer me prethodni govornik, mislim na gospodina Veselinovića, prozvao.
(Predsedavajuća: Gospodine Atlagiću, član 103. ne reguliše pravo na repliku.)
Ne, nego, niste mi vi dali pravo na repliku, rekli ste da nemam pravo…
(Predsedavajuća: Član 103. ne reguliše pravo na repliku, pa prilikom pozivanja na Poslovnik, vodite računa na koji član se pozivate.)
Vi ste prekršili član 103. i na vas apelujem, vi ste ga prekršili.
(Predsedavajuća: Zašto sam prekršila?)
Zato što mi niste dali reč, samo ste mi rekli – nemate pravo na repliku. Kada sam tražio repliku na diskusiju gospodina…
(Predsedavajuća: Gospodine Atlagiću, ja uporno pokušavam da vam objasnim da član 103. reguliše povredu Poslovnika, a ne pravo na repliku.)
Jeste, vi ste Poslovnik prekršili i to hoću da kažem.
(Predsedavajuća: Dakle, prekršila sam član 104. jer vam nisam dala pravo na repliku, je li tako? Izvolite.)
Da li mi dajete pravo na repliku? Povreda Poslovnika, dobro.
Vi ste ga prekršili, javio sam se za repliku i niste mi dali nikakvo obrazloženje, već ste samo rekli – nemate pravo na repliku, a ja vam dajem obrazloženje u dve rečenice.
Prethodni govornik obratio se meni podrugljivo, uvredljivo, da sam govorio u duhu Kumrovačke škole i da nisam citirao Drecuna, nego gospodina Lazanskog.
Molim vas, naočigled svih građana Srbije koji gledaju ovaj prenos i poslanika koji ovde sede, vi meni ne dajete pravo na repliku. Izvinite, ja vam nisam kriv što ne slušate šta poslanici govore, jer to je bilo uvredljivo.

Možda je moja diskusija, gospodine iz DS, koji me je provocirao, bila poetska i rekao da je poetska, ali je tačna. Bilo bi mi drago da ste negirali bilo koji podatak da nije tačan, a ne samo da je poetska.
Drugo, što sam citirao gospodina Lazanskog, a ne Drecuna, a mogao sam i gospodina Drecuna, jer gospodin Drecun spada u najbolje vojne analitičare, kao i gospodin Lazanski i da vam kažem, ako niste znali, ima napisanih 20-ak knjiga iz vojne analitike. Nadalje, što ste prigovorili da je u duhu Kumrovačke škole, ja tu školu nisam završio, a najveća vaša privilegija u životu bi bila da ste je završili. Hvala lepo.

Gospođo predsedavajuća, kao da imate nešto protiv mojih replika. Stalno se na mene zalomi. Verovali ili ne, ali evo i građani Srbije to vide.
Samo ću dve rečenice da kažem. Ja se neću obraćati lično, nego kao poslaniku DS koji, ne onaj prvi, nego ovaj drugi, koji je ponovo spomenuo moj poetski govor.
Gospodine poslaniče, ovo nije više Skupština kao nekada.
(Predsedavajuća: Nemojte direktno, molim vas, da se obraćate narodnom poslaniku.)
Ovo nije Skupština kao nekada. U ovoj Skupštini o svakom dnevnom redu se narodni poslanici ozbiljno pripremaju. Bilo bi mi jako drago da ste negirali bilo koji podatak o onoj pljački u "Železnici Srbije". Izgleda da vas je to bolelo, ali su, nažalost, to izveštaji državnog revizora.
Drugo, mogao sam ja pozvati gospodina Stojanovića. Imate nešto protiv što je on general? I on je vojni analitičar.
Treće, što ste rekli da držimo hvalospeve svom predsedniku, nema potrebe. Mi imamo šta lepo da kažemo o našem predsedniku stranke i prvom potpredsedniku Vlade Republike Srbije. Nemojte biti ljubomorni što vi o svom ne možete tako. Hvala.

Poštovani predsedavajući, postaviću dva poslanička pitanja. Prognana i raseljena lica, posebno iz Republike Hrvatske, u pravnom, političkom, ekonomskom i svakom drugom smislu se nalaze u najtežoj situaciji u svojoj istoriji. Stanje se posebno pogoršalo ekonomskom krizom. Obespravljeni su do najnižih granica obespravljenosti u ljudskoj istoriji, a zemlje, odnosno države iz kojih su proterani, dakle, od tih zemalja. Posebno se to odnosi na proterane iz Republike Hrvatske. Po nekim ocenama istoričara su više obespravljeni nego za vreme NDH.
Međutim, tu ima velikog broja prognanih i raseljenih lica iz Hrvatske, ovaj put prognanih učenika i nastavnika, postavljam poslaničko pitanje Ministarstvu prosvete i Vladi Republike Srbije, posebno ministru Dinkiću.
Pošto je jedan deo prognanih nastavnika iz Hrvatske u organizaciji Crvenog krsta Srbije, Ministarstvo prosvete Srbije i bivšeg biroa Krajine vodio prognane učenike iz Slavonije, Baranje i zapadnog Srema, u nama prijateljsku Grčku, zajedno sa svojim nastavnicima iz Republike Srbije 1996-1997. godine, a radni staž im se ne priznaje u finansijskom smislu, iako njihove kolege iz matične države nemaju taj problem. Radi se o radnom stažu od šest meseci do godinu dana.
Postavljam poslaničko pitanje – kada će i u kom vremenu Ministarstvo prosvete i Ministarstvo finansija rešiti ovaj problem, jer im je gorući.
Drugo poslaničko pitanje, Jugobanka Split, verovali ili ne, svojim štedišama po nacionalnosti Hrvatima je vratila staru deviznu štednju, međutim, građanima srpske nacionalnosti, a državljanima Republike Hrvatske to nije učinila do današnjeg dana. Radi se o Jugobanci Split koja nema nikakve veze sa Jugobankom Beograd.
Postavljam poslaničko pitanje gospodinu ministru Dinkiću – da li će on, odnosno prilikom svog susreta sa kolegom ministrom finansija Republike Hrvatske, postaviti ovo pitanje na dnevni red? Hvala vam lepo što ste mi dali priliku da postavim ova pitanja.

Predsedavajući pozivam se na član 106. Pročitaću ga – govornik može da govori samo o tački dnevnog reda o kojoj se vodi pretres. Prethodni govornik je četiri puta izašao iz dnevnog reda i spominjao u vrlo negativnom smislu predsednika države.
Ja vas molim da u budućnosti to ne dozvolite nego da se vrati na dnevni red. Predsednik Republike Srbije Tomislav Nikolić je i njegov predsednik. To je dokazao s tim više što je izašao iz SNS itd, predsednik svih građana, a kada bude na dnevnom redu predsednik države onda zaista nema potrebe danas o tome govoriti, onda slobodno možemo svi da vodimo raspravu. Molim vas privedite ovu raspravu tački dnevnog reda. Izvinite na intervenciji.

Gospođo predsedavajuća, prethodni diskutant je već ukazao na povredu na koju sam ja mislio, ali ako mi dozvolite jednu rečenicu, član 105.

Poštovana predsedavajuća, pozivam se na član 106. Pročitaću – govornik može da govori samo o tački dnevnog reda o kojoj se vodi pretres. Prethodni govornik tri minuta napada Vladu, a pogledajte šta je na dnevnom redu, uopšte nije Vlada. Ne radi se o prethodnom, nego čitavih pola časa i ranije, pre nego što ste vi došli, gospodin predsedavajući general… Slažem se da treba biti tolerantan prema opoziciji, ali da kažu da su Mlađan Dinkić, prvi potpredsednik Vlade i Ivica Dačić krivi za nešto što nije istina. Ipak je jedan od govornika profesor univerziteta i ne bi trebalo neistine da govori, na primer, da ova Vlada vodi u sunovrat.
Radi istine, samo ću jednu rečenicu da kažem, što su svi građani Srbije čuli prekjuče, da je industrijska proizvodnja u ovom mesecu porasla za 7%, gospodine Veselinoviću. Drugo, da je zaustavljen pad zapošljavanja. Kada je ova Vlada došla na vlast, bio sam onaj koji je u ovoj Skupštini rekao da ako zaustavi sunovrat koji ste vi, gospodo iz DS, doveli, bar za četiri godine Nobelovu nagradu ovoj Vladi treba…
(Narodni poslanik Dragan Šutanovac dobacuje s mesta.)
Gospodine Šutanovac, da li vam nešto nije jasno? Dvesta sedamdeset miliona evra za koje ste krivi u Ministarstvu odbrane?
(Predsedavajuća: Molim vas, nemojte direktno da se obraćate narodnom poslaniku.)
Molim vas, dozvolite mi, narodni poslanik se direktno obraća meni. Dozvolite da završim.
Dakle, na dobrobit građana Srbije, završavam gospođo predsedavajuća, a na žalost vas, gospodo iz DS, industrijska proizvodnja je porasla u ovom mesecu za 7%, zaustavljena je nezaposlenost.
(Predsedavajuća: Vreme.)
Srbija je danas u međunarodnim odnosima bolja nego u poslednjih 20 godina. Nemam nameru da branim ovu Vladu. Ona će to učiniti bolje, nego što ja umem. Nemojte neistine iznositi. Profesor je Univerziteta, gospodin Veselinović. Nije korektno od njega.