Hvala vam. Videćete da sam u dnevnom redu i na kraju ću predložiti predlog.
Na stranu ovo što sam govorio, moram da kažem da se pojedini političari iz Vojvodine, poput Nenada Čanka, Bojana Pajtića, pa čak i Čedomira Jovanovića, dr Žarka Koraća, ponašaju sasvim suprotno i da nisu poštovali odluke Ustavnog suda Srbije. Gospodine predsedavajući, oni su čak svojim izjavama narušavali jedinstvo ustavnog poretka i Ustava Republike Srbije. Direktno ću citirati. Nenad Čanak je rekao, citiram - da su odluke Ustavnog suda Srbije anticivilizacijski nasrtaj izolacionističkih snaga na sve ono što je postignuto proteklih godina u Vojvodini, završen citat, 20. jula 2012. godine. Doktor Žarko Korać, koji je potpredsednik naše Skupštine i poslanik LDP, povodom odluke Ustavnog suda izjavio je, citiram - vlast u Srbiji se igra vatrom u Vojvodini, ide u tešku političku krizu i ta igra vatrom recidiv je teškog centralizma i gadnog opakog antivojvođanskog …

Gospodine predsedavajući, za ove ustavne nadležnosti, o kojima govorim, dobijaju se pare iz budžeta Srbije, a ustavne nadležnosti oni koji treba da ih sprovode ih ruše i razbijaju ustavni poredak Srbije. Mislim da sam u temi. To neka ocene i narodni poslanici.

Da odustanem? Izvinite, ali nemam nameru. Zašto bih odustajao? Radi se o ustavnim načelima AP Vojvodine i finansiranju ustavnih odredbi i nadležnosti.
Dozvolite da kažem da je predsednik Izvršnog veća AP Vojvodine, gospodin Pajtić, izjavio da ne mari za odluke Ustavnog suda. Zamislite, on u Vojvodini kaže – Nikolić nije dobio izbore, završen citat, izjava data 20. jula 2012. godine. Da li sam u temi ili nisam u temi, gospodine predsedavajući?

Hvala vam velika. Odustajem, neka vam je na čast.

Hvala vam gospodine predsedavajući. Da je tačno ono što ja govorim, a da nije tačno što prethodni poslanik LDP govori, dozvolite da citiram. Čedomir Jovanović je izjavio, citiram – republička vlast je tretirala i još uvek tretira Vojvodinu na pokvaren način, te zbog toga Vojvodinu treba dati puni suverenitet i priznati je kao zemlju. Završen citat, 26.10.2012. godine. Molim vas da li ima šta nejasno? Da li sam ja lagao ili prethodnik to neka prosude građani Srbije i narodni poslanici.
Želeo sam gospodine predsedavajući da ukažem na još nekoliko političara, na ovo što je vezano za Vojvodinu, da se kroz Vojvodinu u stvari prikriveno kroz ovaj problem razbija ustavni poredak i državno jedinstvo države Srbije, a vi mi to niste dozvolili u redovnom mom javljanju da to iznesem. Hvala vam u svakom slučaju.

Želim ovo da demantujem. Samo da kažem da je izvor "Pečat" od 23.06.2012. godine. izvolite pogledati, pa da vidi te šta je Čedomir Jovanović izjavio i da li ja lažem ili prethodni poslanik koji je govorio.  

Poštovana predsedavajuća, prethodni govornik je povredio Poslovnik 107. dostojanstva Narodne skupštine iz razloga, a ja ću citirati što je rekao da je – propust onih koji su kreirali dnevni red ove skupštine zato što nisu prisutni ovde kandidati za izbor članova Saveta guvernera.
Da ne bi ova skupština se obmanula, a i javnost, kandidati za članove Saveta guvernera nisu obavezni ovde biti prisutni, toliko oko toga. Molim vas, da u budućnosti, jer su nekoliko članova ove poslaničke grupe iz koje je prethodnik diskutovali ne o dnevnom redu i neke su neistine izgovorene.
Hvala, onome ko je predložio, a zna se ko je predložio ove kandidate zato što su visoko obrazovani, visoko stručni i iznad svega moralni ljudi. Ako se nema primedbi na članove ovih kandidata za izbor Saveta, onda je zaista teško govoriti o teškoj ekonomskoj krizi. O tome bi posebno mogli govoriti ko je zemlju u kolaps doveo, a građani Srbije vrlo dobro znaju. Hvala vam lepo.

Poštovana predsedavajuća, poštovani predstavnici Vlade Republike Srbije, ovaj amandman gospodina Šajna je jako interesantan. Možda bi trebalo razmisliti o njemu, iako se u Predlogu zakona u pojedinim članovima govori o pravu migranata, a ako hoćemo, pa čak i izbeglih i raseljenih lica. Dozvolite radi istine i radi pravde da kažem dve rečenice vezano za prethodne diskusije gospodina Veselinovića, u kojima je izneo neistine, a to je sledeće. On je rekao da je prethodna Vlada dobro učinila vezano za migrante i za izbegla lica, a da ova nije. Samo napominjem činjenično stanje. Ova vlada, na čelu sa gospodinom Dačićem, imenovala je direktora Kancelarije, kako ste čuli, za dijasporu.
Dakle, u ova tri meseca, možda se njemu čini kasno, ali zbog važnosti dijaspore izbeglih i raseljenih se pazilo ko će da bude na čelu te vlade. Zatim je i ovaj zakon o migracijama dokaz da će ova vlada zaista pružiti određenu pažnju itd. Moram radi istine i pravde, prethodna vlada gospodina Veselinovića, čija je stranka činila u najvećem delu prethodnu vladu je učinila najveće zlo koje postoji u istoriji migranata, kada su u pitanju izbegla i raseljena lica. Njegovi predstavnici su potpisali sa Republikom Hrvatskom takav dogovor i sporazum da su se odrekli 42.000 stambenih jedinica raseljenih lica.
Čini mi se, ako se ne varam, da je gospodin Veselinović bio zadužen za Republiku Hrvatsku, a nisam ga čuo nijednu reč za protekle četiri godine u prošlom sazivu da je rekao i jednu rečenicu. Ovo radi istine i pravde. Neću govoriti, govorio sam u načelu koja su prava migranata kršena, kada su izbegla i raseljena lica i šta prethodna vlada nije nikada činila.
Apelujem, gospođo Đukić Dejanović, na vas, a verujem da će gospodin Dačić to i učiniti, poznavajući njega, da prilikom posete zemljama iz kojih su migracije učinjene, da se da u zadatak svakom ministru svoja delatnost i da prva tačka dnevnog reda u pregovorima bude upravo o pravima migranata. Ovo je bilo radi istine i pravde. Hvala.

Radi istine i pravde, nije tačno što je prethodni poslanik izneo kada su u pitanju stanarska prava. Tačno je da je Sarajevskim sporazumom bilo dogovoreno između četiri države da će se ona vratiti u prijašnje stanje. Isto tako je tačno da su predstavnici bivše vlade, odnosno njihovi organi potpisali i dogovorili sa Republikom Hrvatskom tzv. socijalno zbrinjavanje, gde se ne vraćaju stanarska prava, koja su bila u društvenom vlasništvu. To gospodin Veselinović vrlo dobro zna. Možda bi, gospodine Veselinoviću, bilo dobro ispitati vašu ulogu u tome koliko ste kao predstavnik ranije pridoneli tom problemu. Hvala.

Hvala vam, predsedavajuća.
Samo radi istine, tačno je da je ovo hrvatska terminologija i da izučavam i hrvatsko zakonodavstvo kada su u pitanju naša izbegla i raseljena lica. Mislim da mi to nije minus, nego plus. Vama je minus, koji ste bili zaduženi, što ne poznajete te zakone koji se kod naših migranata krše, pa kada su u pitanju prava Srba iz Hrvatske, veće je kršenje nego igde, ne samo u Evropi nego i u svetu.
Ako ste pratili i druga prava, i u zakonu o načelu sam izneo da kada je u pitanju jezik i pismo, gospodine Veselinoviću, vidimo kako ste to pratili, jer Srbi danas to ne smeju upotrebljavati, u skladu sa hrvatskim zakonima i Ustavom, a ovde ste ćutali četiri godine, što je zaista žalosno. Hvala.

Poštovana predsedavajuća, već sam reklamirao pre ovog govornika. Pozivam se na član 103, koji kaže – narodni poslanik ima pravo da usmeno ukaže na povredu u postupanju predsednika Narodne skupštine, ako smatra da nije u skladu sa odredbama ovog poslovnika, a učinjena je na sednici Narodne skupštine.
Možda nepažnjom, ali vas upozoravam da ste prilikom početka ove sednice konstatovali da narodna poslanica Biljana Pantić nije prisutna iz SNS, evo je ovde, sedi od 9,45 časova. Tako da ovu materijalnu grešku ispravite.
Mislim i da gospodin Borislav Pelević je bio prisutan. Samo radi konstatacije. Hvala.

Uvaženi gospodine generale, predsedavajući, uvažena gospođo Tabaković, iako su Zakonom o NBS sveobuhvatno urađeni ciljevi, funkcije, organi i organizacije NBS, kao i odnosi NBS prema organima Republike Srbije, međutim, učinjen je jedan odnos, da tako kažemo, prema približavanju međunarodnim institucijama i dobroj praksi centralno evropskog bankarstva.
Pošto su pojedina rešenja propisana zakonom o izmenama i dopunama Zakona o NBS iz 2012. godine, izazvana određena različita tumačenja i određene, kako u obrazloženju stoji, nedoumice, koje su dovedene u vezu sa usklađenosti, sa ugovorom o funkcionisanju EU, a ta se rešenja odnose na institucionalnu i personalnu nezavisnost Centralne banke, vrlo je važno da danas na ovoj skupštini otklonimo ta razmimoilaženja, što je bilo i potrebno da bi usvojili ove izmene i dopune zakona, na šta pozivam i sve poslanike kako pozicije tako i opozicije.
Ovde je bilo reči i primedbi da ova skupština treba tražiti mišljenje Vlade Republike Srbije za ovu izmenu i dopunu zakona. Mislim da delim mišljenje većine poslanika da to nije potrebno, jer gospodin Dačić i Vlada vrlo dobro znaju da NBS isključivo odgovara ovoj skupštini i nema potrebe da se daje mišljenje Vlade.
Bila je primedba da je gospođa Tabaković, kao guvernerka, zamenik predsednika SNS. Gospodo narodni poslanici, vi koji dajete primedbu, na istoj sednici na kojoj je bila izabrana, zamrzla je tu funkciju i da vas obavestim, ako možda niste znali, nikad ne prisustvuje našim sednicama stranke.
Bilo je malo govora i primedbi o nezavisnosti, pogotovo u prvom delu diskusije, NBS. Sa ovim zakonom i izmenama zakona otklanjamo te prepreke kada je u pitanju samostalnost i nezavisnost. Moram da vas upitam dve stvari. Prvo – da li mislite da u skladu sa prethodnim zakonom, prethodni guverner NBS u bankarskom sektoru, da li je možda on prilikom, a bio je dužan i NBS, da li su kontrolisali određene banke koje su dodeljivali političke motivisane kredite – primer "Agorbanka", "Razvojna banka" itd? Dakle, postavljam to pitanje.
Nadalje, da li mislite da je bila samostalnija banka za vreme bivšeg guvernera kada nije zaštitio građane Srbije od samovolje komercijalnih banki. Dobar deo građana, vrlo dobo znate neće moći servisirati svoje dugove. Prethodni guverner NB nije zaštitio građane Srbije od samovolje banaka već samo banke.
Na kraju ujedno koristim priliku da se zahvalim gospođo Tabaković u ime većine građana Srbije i poslanika vama kao časnoj osobi, stručnoj, stabilnoj i nadasve poštenoj što ste kao guverner NB i svojim radom doprineli efikasnijem radu i funkcionisanju NBS, koju su osetili građani Srbije pogotovo kada je u pitanju kurs dinara. Građani Srbije su to vrlo dobro prepoznali i daju vam svesrdnu podršku u tom smislu. U to ime pozivam gospodo poslanici sve nas, i u poziciji i u opoziciji, da u danu za glasanje glasamo za izmenu i dopunu ovog zakona. Hvala vam lepo.

Poštovana predsedavajuća, poštovana i uvažena ministarka, poštovani predstavnici Komesarijata za izbegla i raseljena lica, mi danas ovde raspravljamo o jednom od najvažnijih zakona u našoj državi. Stupanje na snagu ovog zakona o upravljanju migracijama Komesarijat za izbeglice koji je obrazovan Zakonom o izbeglicama iz 2002. godine i 2010. godine nastavlja rad pod nazivom Komesarijat za izbeglice i migracije, a delokrug rada mu se proširuje i utvrđen je ovim, kako je rečeno u obrazloženju, drugim zakonima.
Međutim, sam naziv Komesarijat za izbeglice i migracije možda nije najadkvatniji. Možda bi trebalo porazmisliti jer možda bi trebao da glasi Komesarijat za prognanike, raseljena lica i migracije. Zašto za prognanike? Mi smo čuli od prethodnih diskutanata, kao npr. gospodina Derete, koji je okvalifikovao naše prognanike, citiram njega – da su oni legalno napustili zemlju. Što nije tačno, to je uvreda za prognanike, a čak ako hoćete i za ovaj dom. Međutim, meni je žao što njega ovde nema da se razjasnimo oko ovog termina.
Kada govorimo o samom terminu moram da kažem da i prethodni diskutanti, pogotovo iz DS, iz LDP nisu u pravu kada kažu da ova Vlada nije rešila određene probleme. Upravo je obrnuto. Ova Vlada je dala ovaj zakon na koji čekamo 20 godina, dame i gospodo, ranije je bio samo Zakon o izbeglicama.
Prema tome, nije tačno, ono što su oni izneli i što su danas prozvali novu vladu i predsednika države. Moram da kažem radi istine, hvala predsedniku države Tomislavu Nikoliću i Vladi na čelu sa gospodinom Dačićem što je dala nadu građanima Srbije da srpska država radi u korist Srbije i njenih građana.
Drugo, napad na Vladu ovde, što je jutros izrečen i na Tomislava Nikolića, to je napad na pokušaj Srbije da ustane iz pokajničkog korena, isključivo krivca, koju je vodila prethodna vlada Borisa Tadića i prethodne vlade, u korist tuđih interesa, a preko naših leđa.
Dozvolite da se vratim na temu, to je odgovor gospodi koja su govorila pre, prethodnicima, sa ovim zakonom, dame i gospodo, o upravljanju migracijama, Komesarijat za izbeglice, dobija širi delokrug rada, kako ste i sami pojedini ovde rekli, a za takve poslove moraju postojati dobre stručne službe da bi odgovorile naraslim zadacima i ja apelujem da Vladu, ne na Komesarijat, na Vladu Republike Srbije, da o ovim problemima posebno vodi računa.
SNS smatra da Komesarijat kao vladin organ treba da prati nagomilane probleme i ovo podvlačim specijalno, vezano za prognanike od trenutka njihovog progonstva do trenutka njihovog povratka iz zemlje iz koje su prognani, te ostvarivanje njihovih legitimnih, ljudskih, imovinskih i drugih stečenih prava, kao i onih koji se nisu vratili, a stekli su iz zemlje iz koje su prognani određena imovinska, ljudska i stečena prava i nalaze se danas u Republici Srbiji.
To je osnovni problem, dame i gospodo narodni poslanici, a mi danas praktično, Komesarijat za izbeglice, obrazovan Zakonom o izbeglicama preimenujemo u Komesarijat za izbeglice i migracije, što je dobro sa aspekta sadržaja, kojim će se baviti, odnosno provoditi ovaj vladin organ.
Ovo je prilika da narodni poslanici u Skupštini RS, a i naši, da kažu svoju reč, kako o ovom organu, kako i o problemima prognanih Srba, posebno onih iz Republike Hrvatske, kao i raseljenih lica iz južne srpske pokrajine KiM, a nažalost danas o tome ovde nismo čuli.
Lično smatram da probleme danas nismo ni naznačili, one koje zakonodavac prethodni nije imao na umu.
U vremenu od izbijanja rata na prostoru Jugoslavije od 1991. godine pa do njegovog kraja 1995. godine, građani Srbije i država Srbija, prihvatila je preko milion prognanih Srba iz bivših jugoslovenskih republika, a kasnije iz južne srpske pokrajine Kosova i Metohije.
Nije tačno, dame i gospodo da ima sada 60 hiljada prognanih Srba. Nismo ih skinuli sa spiska time što smo im dali državljanstvo, a to prethodne vlade su činile 20 godina. Sada oni nas gledaju, izbegla i raseljena i čude se o čemu govorim.
Građani Srbije, prihvatili su prognane Srbe na najbolji mogući način onako kako se to retko može videti bilo gde u svetu.
U to ime, najtoplije se zahvaljujem, u ime prognanih Srba, a oni im to nikada neće zaboraviti.
Međutim, vlasti bivšeg režima nisu na adekvatan način učinile, iako su prethodnici rekli da jesu, sve što su mogle za prognane Srbe, pogotovo za prognanike koji su se vratili iz neobjašnjivih nama razloga.
Navešću samo deo problema koje su bivše vlasti, bivšeg režima, mogle inicirati da reše i uz pomoć država nastalih na prostoru bivše Jugoslavije i EU, a nisu rešili zbog nebrige, nekompetentnosti ili inertnosti ili nekih drugih razloga nama nepoznatih.
Kada je Republika Hrvatska u pitanju i prognana lica, onda vredi jedna opšta konstatacija da imovinska, nacionalna, građanska i druga stečena prava Srba, posebno u povratničkim sredinama, gotovo i da se i ne ostvaruju.
Koji su to problemi? O ovome danas u ovoj skupštini treba razgovarati, jer na početku sam i naglasio da naš Komesarijat i naša vlada treba pratiti od vremena progonstva do vremena povratka, dakle, onih koji se vraćaju i posebno one koji su danas za integraciju u Republici Srbiji.
Pod broj jedan staviću vraćanje nezakonito oduzetih stanarskih prava prognanih Srba iz Republike Hrvatske.
Da li smo to stavili na dnevni red? Naravno da nismo. I ako jesmo, to je prethodna vlada stavila na jedan čudan način, zapravo poklonila 42 hiljade stanova Republici Hrvatskoj.
Republika Hrvatska nije rešila ovih 42 hiljade nezakonito, to podvlačim, oduzetih stanarskih prava prognanih Srba, iako je to bila njena obaveza na temelju sarajevske Deklaracije iz 2005. godine.
Zašto o tome danas ovde razgovaramo? Republika Hrvatska je odlukom Sabora od 15. jula 2008. godine usvojila zakon o područjima posebnog društvenog interesa, a to je bivša Republika Srpska Krajina i njima su stanovi oduzeti, prognanim Srbima tokom hrvatskih vojnih operacija "Bljeska" i "Oluje". Zapravo, ti se stanovi daruju osobama, uglavnom izbeglim Hrvatima iz Republike BiH kojima je, verovali ili ne, BiH pod pritiskom Međunarodne zajednice, vratila te stanove i kuće.
Šta sada ja predlažem, zapravo i SNS ima ovaj program koji ću na neki način probati da predložim Vladi i Komesarijatu da ga realizuje.
Vlada Republike Srbije bi trebalo da predloži Vladi Republike Hrvatske, da Sabor Republike Hrvatske donese odgovarajuće zakonsko rešenje kojim će biti omogućeno da korisnicima stanova Srba vrati njihove stanove nad kojima su imali stečena prava. Dalje, da se svim građanima, i u ovom slučaju Srbima, omogući otkup tih stanova po istoj ceni koje su plaćali bivši nosioci prava po ustavnom principu jednakosti građana pred zakonom. Ako nije moguć povratak istih stanova, onda treba sagraditi nove u istom opsegu i kvadraturi koje su imali i omogućiti iste uslove otkupa ili pravičnu naknadu.
Zašto prethodne vlade ovo nisu stavile na dnevni red? Voleo bih da iz jutrašnjih diskusija podsetim, iako su se hvalile prethodne vlade da su ovo rešavale, ali nisu stavile na dnevni red.
Drugo, povratak zauzete pokretne i nepokretne imovine, samo ću nekoliko nabrojati i dati predlog rešenja, kako će buduća vlada u koju ja verujem da će raditi ovo, i zato se i odnosi ...

Ako ovo nije tema, ja pričam o izbeglim i raseljenim licima ...

Predsedavajuća, vi imate običaj mene da vraćate, ali meni je ovo struka, ako nisu prognani i izbegli, migracije, onda ja nisam čovek. Izvinite, ali pustite me da kažem.