Uvaženi predsedavajući, gospodine Pašaliću, dame i gospodo narodni poslanici, pitanje prava i sloboda o kojima danas govorimo i borba za unapređenje tih prava i sloboda u jednom društvu u stvari su pokretačka snaga za razvoj modernog društva.
Danas se inače mnogo zloupotrebljava uopšte ovaj naziv „prava i sloboda“ u jednom društvu i ona su predmet mnogih zloupotreba kada su u pitanju mnogi izveštaji o zemljama, državama koje treba da postanu deo određenih celina, kao na primer kada je u pitanju EU ili neke međunarodne institucije.
Pitanje prava i sloboda uvek ne možemo posmatrati posebno od nekog političkog trenutka, političke situacije, odnosa između država. Ono što je važno reći jeste da slobode koje posmatramo su, pored onih ličnih, sloboda svakog građanina u Srbiji i pitanje ekonomskih sloboda, političkih sloboda i mnogi naučnici su se bavili temom da li mogu ove slobode da se posmatraju razdvojeno ili se jedna drugoj uslovljavaju i očito je da su ekonomske slobode vrlo često uslovljavaju političke slobode. To se najbolje videlo sa razvojem novih ekonomskih modela funkcionisanja država i sklapanja tih saveza i kada je postala EU i kada imamo razvoj i sklapanje saveza kao što je evroazijska celina.
Na kraju krajeva, danas, 2019. godine, situacija i u ekonomiji i u politici nije ista kao 2000. godine i 2012. godine, ali u Srbiji mora da se definiše da je nivo ljudskih sloboda na mnogo višem nivou danas nego 2012. godine.
Juče je inače bio jedan skup zbog obeležavanja Međunarodnog dana ljudskih prava, konferencija koja nosi naziv „U pravu si“, u Beogradu, u organizaciji Kancelarije za ljudska prava koja je inače govorila o tome da je Srbija postigla zaista veliki uspeh kada je u pitanju borba protiv diskriminacije i zalaganje za toleranciju.
Ono što je dobro to je da su međunarodni predstavnici, predstavnica glavna koordinatorka UN u Srbiji, šef delegacije EU, šef Misije Saveta Evrope i šef delegacije OEBS rekao da je Srbija postigla zavidan nivo, odnosno da je napredovala u ovoj oblasti. To za nas predstavlja najvišu moguću pohvalu od tih organizacija koje možemo u ovom trenutku da dobijemo. Zašto je to tako? Vi kao institucija Zaštitnik građana zaista ste nezavisna. U nadležnosti ste rada Narodne skupštine Republike Srbije i treba da štitite prava i unapređujete ono zbog čega ste kao institucija definisani - poštovanje sloboda i kada su u pitanju prava nacionalnih manjina, i kada su u pitanju prava deteta i osoba sa invaliditetom i lica lišenih sloboda, ali i ravnopravnost polova.
Znači, vaše je da i cilj uopšte Zaštitnika građana, je da pratite ostvarivanje slobode i prava, ali i jednakost svih da jednostavno do tih prava dođu na određeni način. Znači, svim pravnim sredstvima koja su dozvoljena Ustavom i zakonom.
Kada govorimo o pravima, ekonomskim pravima u društvu, ona podrazumevaju pravo svojine, pravo na rad, kao i prava koja proističu iz radnih odnosa i deo koji se odnosi na socijalno osiguranje, zaštitu, prava deteta, kao i na prava nesposobnih da se društvo brine o njima.
Kada govorimo o političkim pravima, politička prava podrazumevaju biračko pravo, zatim pravo na udruživanja, pravo štampe i medija o kojima jako puno govorimo. Zatim, slobodu govora, kao i pravo na kritiku i na različite vidove koji se odnose na predloge inicijative građana.
Ako uporedite 2012. godinu i danas 2019. godinu videćete da 2012. godine, ako pričamo o ekonomskim pravima svojina, inače i državna i privatna nije bila dovoljno upisana u katastar.
Da se na javnoj svojini, odnosno državnoj svojini, su se neki koji su tada vodili državu, zaduživali, dizali kredite i jednostavno pravili javni dug ove države, krili ih jednostavno na tim kreditnim linijama i koristili državnu imovinu, tako da građani Srbije nisu imali ni pojma o tome da su jednostavno ona uzurpirana.
S druge strane, kada pogledate da je bila nepopisana javna svojina i da je bila nezaštićena u tom smislu, onda dolazite do toga da od 2012. godine je čak i deo koji se odnosi na privatnu svojinu bio ugrožen time što je država omogućila nepovoljne kredite, kao što su krediti u švajcarcima, čije posledice su bile nezamislive za mnoge porodice. One su na kraju krajeva morale da se odraze na trošak svih građana Srbije, jer smo mi imali ovde zakone kojima smo pokušali da pomognemo tim ljudima da zadrže taj deo imovine na kojima oni plaćaju ogromne kamate kroz svoje rate.
I to davanje iz budžeta Srbije, na kraju krajeva je negde prešlo preko građana Srbije i preko svih naših prava zbog toga što je određena manjina zbog greške države, koja je na neadekvatan način jednostavno otvorila mogućnost da se zaduže i pojedinci na potpuno nelegalan i nezakonski način, jer su posledice takve politike dovele do toga da 2012. godina predstavlja godinu koja je morala da pokaže kojim putem Srbija će dalje ići. Ili će pasti u sunovrat i u ambis i ekonomski i politički ili će krenuti nekim novim putem rešavanja nagomilanih problema, što su građani Srbije to lepo prepoznali kada su u pitanju biračka prava, ali tada niste imali sređene biračke spiskove.
Tada nismo ni znali koliko imamo birača, pa je opet SNS išla od vrata do vrata svakog građanina, objašnjavala da je velika odgovornost na svima nama da izađemo na izbore i zaista podržimo politiku SNS, Aleksandra Vučića i tada gospodina Tomislava Nikolića, koji je vodio ovu listu, da pokažu da postoje ljudi koji su krajnje odgovorni u politici i državotvorni i koji će zaista svim snagama rešiti ovo pitanje, jer druge solucije nema. Mi nismo imali drugi način osim da zaista zajedničkim snagama krenemo u rešavanje mnogih pitanja.
Kada govorimo uopšte o ekonomskim slobodama tada 2012. godine, onda treba da vas podsetim da je tada postojalo 338 firmi, društvenih preduzeća koja su zapošljavala preko 100.000 ljudi u firmama u restrukturiranju, koji su primali 10.000 dinara iz državnog budžeta, koji nisu radili, koji su čekali neko bolje sutra.
Veliki ekonomski stručnjaci koji danas podržavaju politiku gospodina Đilasa su govorili u to vreme da treba zatvoriti „Železaru“, otpustiti 5.000 ljudi i tako rešiti pitanje troškova od 100 miliona evra godišnje i tako je trebalo rešiti pitanje i svih tih firmi koje su tada radile, a koje jednostavno nisu doprinosile, već samo su trošile državne pare građana Srbije.
Ekonomska politika tada i ekonomske slobode su pokazale da je pola miliona ljudi ostalo bez posla, da je ekonomski rast bio negativan, odnosno pad od 3,1%, da je prosečna plata bila 320 evra, da je minimalan lični dohodak bio 17.700 dinara i da su dugovi od tih svih kredita samo po kamatama iznosile godišnje 1,4 milijarde evra.
Znači, mi smo imali takvu situaciju 2012. godine da nismo mogli da pričamo ni o ekonomskim slobodama, a još manje o političkim, pa kada pričamo o slobodi medija u to vreme SNS nije imala televiziju na kojoj je mogla svakodnevno da priča o svojim programima i bilo je pitanje uopšte da li će neka televizija, iako im platite spot, emitovati te spotove.
Prema tome, političke slobode kroz biračko pravo, kroz pravo udruživanja, kroz slobodu medija, kroz deo koji se odnosi na kritičko mišljenje da se čuje u javnosti, nije postojalo u to vreme.
Danas, 2019. godine, o ekonomskim slobodama govorimo upravo na taj način na koji je po četvrti put, znači suficit u budžetu, rast ekonomski od 4,4%, prosečna plata preko 500 evra i minimalni lični dohodak 30.000 dinara u Republici Srbiji, ali nema više firmi u restrukturiranju, nema više društvenih preduzeća. „Železara“ je u vlasništvu kineskog partnera, RTB „Bor“ takođe. Sarađujemo i sa istokom i sa zapadom. Idemo ka na putu evropskih integracija. Juče je otvoreno Poglavlje 4. koje govori o slobodi kretanja i kapitala, koje predstavlja u stvari i jednu podršku Srbiji na tom evropskom putu, kao priznanje za rezultate koje je sprovela kroz ekonomske reforme i fiskalnu konsolidaciju.
To je inače 6. poglavlje koje je otvoreno za oblast finansija. Ostala su još dva da otvorimo. Prema tome, veliko je poverenje ne samo Evropljana, već i sa istoka i sa zapada svih zemalja i ovih velikih, a i ovih malih država da zaista smo odgovorni kada je u pitanju privreda ove zemlje.
Samim tim, političke slobode su na mnogo višem nivou ako su ekonomske slobode. Znači, samim tim mi sada pričamo o biračkom pravu koje govori o tome, juče smo imali prilike da čujemo, koliko smo visok stepen dostigli uopšte kada su u pitanju biračka prava i sve one aktivnosti izborne kada su birački spiskovi u pitanju, elektronski birački spisak, postupak digitalizacije potpuno sproveden. Znači, deo koji se odnosi na rad RIK koji je on-lajn, možete ga posmatrati, uvek u svakom trenutku. Sama edukacija kadrova koji će raditi sa biračkim odborima je potpuno direktna. Znači, sve se obavlja na jedan transparentan način pod budnim okom građana Srbije, a ne iza kulisa negde, kako je to bilo 2012. godine.
Kada pričamo o medijskim slobodama, imamo medije koju reemituju svoje programe iz inostranstva ovde, koji su krajnje kritični prema ovoj vlasti. Kada govorimo o časopisima dnevnim ili mesečnim, vidite da je to moguće u Srbiji, a u drugim državama nije, da se stavlja meta jednostavno na predsednika države samo zato što on ima podršku građana Srbije preko 50%.
Sada dolazimo do toga da pričamo o političkoj slobodi govora, koja je na društvenim mrežama. Na najgori mogući način iskazuju svoju mržnju i nasilje i prema ženama u politici. Znači, ima prema predsednici Vlade Srbije, prema predsednici parlamenta.
Imamo flagrantno kršenje svih zakona koji treba da zaštite građane i mislim da je vama tu jako težak posao, gospodine Pašaliću, zato što vaš prethodnik, upravo ste čuli od mog kolege Arsića, i sve ono što je radio i što je u javnosti pravio na jedan krajnje nesuvisli način, pokušavajući da politički uvede jedan način na koji će država kritikovati sve funkcionere koji vode ovu državu, vama to nije dozvoljeno. Nije vam dozvoljeno ne zbog zakona, nego zato što vi radite svoj posao na jedan profesionalan način. Treba da se bavite pravima građana koje vam je dato zakonom, odnosno svih onih građana koji nisu ostvarili svoja prava na neki drugi način.
To je ono zbog čega vi u stvari radite svoj posao, a ne radite posao zbog koga oni koji kritikuju Srbiju i državu u svim međunarodnim institucijama danas ne smatraju vas za nekog lidera koji treba da zaštiti prava svih građana Srbije, nego vas smatra za jednog od šefova institucija, koja jesu u nadležnosti rada Skupštine Srbije, ali nedovoljno radimo svi zajedno ovaj posao.
Ja ću vam reći da, recimo, u Savetu Evrope, čiji sam šef delegacije, na svakom monitoring komitetu, ne samo Srbije, nego i mnoge države zapadnog Balkana posmatraju vladavinu prava kroz četiri oblasti. To su: pravosuđe, to je borba protiv korupcije, to je pravo manjina i to je deo koji se odnosi na pravo rodne ravnopravnosti, odnosno oni to stavljaju pod ljudska prava. Ali, onaj deo koji je njima najvažniji je deo koji se odnosi na medije.
Sada, kada vi kažete da ste kao država usvojili medijsku strategiju, radite na tome i da ste usvojili set zakona koji je pod patronatom EU, gde je država izašla iz vlasništva kada su u pitanju mediji, oni kažu - ne, ne nije to dovoljno. Kada kažete - postoje mediji koji se reemituju iz drugih država, koje jednostavno imaju kritički stav prema državi. Oni kažu - ne, ne, nije to dovoljno, znate, postoje novinari koji se napadaju, i onda se daju neki primeri koji su već procesuirani, ali iz njihovih izveštaja nikada neće izaći taj deo gde su oni zaista procesuirani, da se država zaista ozbiljno bavi time.
Kada kažete da je stanje pravosuđa u Srbiji faktičko stanje koje smo mi nasledili, koje uz pomoć Venecijanske komisije zajednički menjamo i kroz zakone i kroz mnoge promene, oni kažu - ne, ne, pa nije to dovoljno. Nama trebaju ustavne promene koje treba isključivo sudovima da dozvolimo da se biraju sudije, da se Skupština ništa ne pita. Znači, nikada nije dovoljno.
Nije dovoljno ni kada je u pitanju borba protiv korupcije, zato što ako ispoštujete sve GREKO preporuke, kao što smo mi ispoštovali, promenili zakone i podzakonske akte, oni kažu - ne, ne, opet imate tu ustavnu obavezu da promenite Ustav i da pitanje Kosova, sada kada je i to deo koji smo pozitivno ocenjeni, oni kažu - ne, sada uvodimo pitanje Kosova, situacija na Kosovu. Ne kažu na Kosovu i Metohiji, nego situacija na Kosovu. Njih interesuju ljudska prava albanske strane. Ne interesuju ih ljudska prava srpske strane.
Kada govorimo o tome da su ljudska prava u Srbiji na mnogo višem nivou nego 2012. godine, onda mislim da je i vaš zadatak i vaših saradnika, koje ćemo mi zdušno da podržimo zato što je vama zaista potreban veliki deo ljudi, stručnih ljudi koji treba na svim frontovima da rade, da promovišete politiku ljudskih prava i sloboda koje se razvijaju u Srbiji u skladu sa razvojem ekonomskih sloboda, koje je Srbija na čelu Aleksandrom Vučićem prepoznala još 2012. godine i zato je krenula ovim putem da se razvija.
Da li je to dovoljno? Naravno da nije. Mi ćemo uvek raditi mnogo više da bi dostigli kao društvo mnogo viši stepen. A, da li imamo problema sa onima koji ne shvataju ni šta je demokratija, ni šta je ljudska sloboda, ni šta je ekonomska sloboda, jer sebi dozvoljavaju i da kradu iz budžeta građana Srbije i da svoje firme bogate za 619 miliona evra, i da uzimaju novac od koje kakvih belosvetskih prevaranata da bi ovde izlazili na predsedničke izbore, da je pitanje kako su osam miliona evra iskoristili za predsedničku kampanju, kao što je Vuk Jeremić, pa je dobio svega 5,56% glasova.
Znači, mi danas imamo zaista širok spektar problema o kojima treba da pričamo u ovom društvu i da se mnogo jače čujemo, ali da i vi, zajedno sa svojim saradnicima u društvu, zaista ove stvari o kojima danas pričamo, gde smo sve napredovali, mnogo jače govorite u javnosti i baš na tim medijima gde imamo najveće kritike. Zato što, jednostavno, mislim da smo nedovoljno zastupljeni od strane institucija koje mi biramo ovde, zato što se vi nazivate nekim stranačkim kadrovima, a očito niste, ali mi od vas tražimo da u javnosti budete glasniji po mnogim ovim pitanjima.
Tako da ćemo u danu za glasanje kao svi poslanici SNS i vladajuće koalicije podržati predloge koje ovde imamo za vaše saradnike, zdušno u nadi da ćemo zaista, u borbi za istinu, dostići zaista visoke nivoe ljudskih sloboda, koje će biti i ući u izveštaje svih međunarodnih organizacija. Hvala.