Uvaženi predsedavajući, poštovani ministri, kolege poslanici, danas smo jako puno slušali o svemu, samo ne o zakonima koji su danas dati u ovom setu koji se odnosi i na finansije i na privredu, ali i na sektor visokog obrazovanja, što očito pokazuje suštinu funkcionisanja ove Vlade, jer smatra da jedino povezivanjem nauke i privrede i finansija suštinski Srbija može da pravi jednu novu vrednost u budućnost, da mladi zaista imaju perspektivu, da u Srbiji otvaraju nova radna mesta, i na kraju kao rezultat svega toga jednostavno Srbija nema problem sa budžetom.

Ono što nam je ostalo u amanet do 2012. godine, jednostavno ovih poslednjih tri godine smo morali da rešavamo kako smo morali, prvo konsolidacijom javnih finansija, a zatim funkcionisanje na taj način da donosimo zakone koji treba da reformišu kompletan sistem funkcionisanja, kako u tehničkom smislu, tako i u društveno ekonomskom smislu.

Kada danas imamo na Odboru za privredu jedan set zakona koji govori, potpuno novih zakona, Zakon o zadrugarstvu, Zakon o privrednim komorama, ali i onaj deo koji se odnosi na završetak procesa privatizacije i još dva zakona koja su vezana za to, onda to pokazuje suštinski da se ekonomske reforme zaista brzo rešavaju, da ova Vlada na čelu sa Aleksandrom Vučićem i njegovom Vladom sada jednostavno ide velikim koracima koje određeni sektori čak i određeni politički subjekti u društvu. Ne mogu da prate i to pokazuje upravo ova rasprava da u nemogućnosti da prate svaki zakon i da pričaju o određenim zakonima koji su danas na dnevnom redu, onda pribegavaju takvim svojim izlaganjima gde jednostavno pokušavaju jeftinim političkim panfletima uplaše narod time da će se to odražavati na određeni kućni budžet, pitanje „Srbijagasa“ ili određenih pitanja administrativnih taksi.

Da se vratimo na Zakon o zadrugarstvu, sistem zadrugarstva je definisan zakonom prvo iz 1989, zatim 1996. godine, savezni zakon i 1998. godine republički zakon. Znači od 1998. godine ni jedna Vlada do ove Vlade gospodina Aleksandra Vučića nije bila sposobna da donese nov Zakon o zadrugarstvu. Ekonomija se menjala od 1998. godine do danas nekoliko puta, menjala je svoju strategiju i došla je toga da Vlada Aleksandra Vučića donese jedan takav zakon, u kome ako se malo bavite statistikom videćete da postoji registrovanih 4117 zadruga, od kojih 2238 je aktivno kao pravna lica.

Ako pričamo o zemljoradničkim zadrugama, ukupno ih ima 2691, a aktivno je 1466 i to je pod znakom pitanja. Zatim, kada pričamo o studentskim, omladinskim zadrugama ima ih 686, a registrovanih saveza, znači zadružnih saveza 40, dok je aktivno svega 33. Znači, to suštinski pokazuje sa čime se ova Vlada i ovo Ministarstvo privrede suočilo u trenutku kada je zaista htelo da donese jedan nov moderan Zakon o zadrugama, gde je praktično trebalo mnogo toga otkloniti, sve ono što je pokazivalo da ceo sistem zadrugarstva u Srbiji je bio potpuno urušen. Mogu reći slobodno da nije ni postojao.

Kada dođete na to da morate da pišete nov zakon, onda polazite od određenih osnova koje treba da se usklade sa postojećim funkcionisanjem drugih zakona, pogotovo kada pričamo o zakonima koji su do tada doneseni, kada pričamo o reformski zakonima koje je već Ministarstvo privrede donelo. Onda trebate da donesete jedan nov model i nov koncept zadrugarstva koji treba da bude u funkciji onoga, a pre svega kada su pitanja poljoprivreda, građevinarstvo, omladinsko preduzetništvo, socijalno preduzetništvo. Znači da treba da donesete jedan krovni zakon i upravo je sada ovo krovni zakon koji će se kasnije, kako smo čuli i na odboru gospodina ministra, razređivati po svim segmentima.

Ono što je bitno reći jeste da su sada mogućnosti za osnivanje zadruga mnogo lakše nego što su bile nekada, sada je dovoljno da pet fizičkih lica osnuje jednu zadrugu. Bitno je reći i da, kada pričamo o zadružnim savezima, tu je minimum 100 preduzeća, privrednih subjekata koji treba da učestvuju u tome.

Oblast koju reguliše uopšte ovaj zakon je pored definisanja pojma zadruge, funkcionisanje osnivanja, sistem upravljanja samim zadrugama podrazumeva i registraciju, ali takozvanu zadružnu reviziju, kao i određene kaznene odredbe.

Mi smo u prošlosti imali zaista određenih iskustava i sa propalim građevinskim zadrugama i sa propalim poljoprivrednim zadrugama, zato kroz ovaj krovni zakon je trebalo da se na određeni način svi segmenti sva ograničenja u tom delu donesu, da danas sutra kada se krene u razradu po temama jednostavno ne postoje bilo kakve prepreke da one zažive.

Ono što je važno reći, kao glavno pitanje zbog čega mislim da sve prethodne Vlade nisu imale dovoljno hrabrosti da donesu ovaj zakon je u stvari pitanje imovine samih tih zadruga. I, ono što stoji kao jedna od činjenica da postoji 50.000 hektara praktično koje su u nadležnosti određenih zadruga o kojima sam pričala, koje postoje na papiru, a mnoge od njih i ne funkcionišu.

Kada govorimo uopšte o pitanju zadrugarstva u Srbiji, na kraju treba u ove načine raspravi reći da je zaključak da se ovim praktično podstiče zadrugarstvo, da se otvara jedan nov poslovni ambijent, da zajedno sa Zakonom o poljoprivrednom zemljištu o kome ćemo pričati već sutra. Jednostavno dolazimo u situaciju da Srbija zaista treba da na jednom mestu pokuša da centralizuje uopšte poljoprivrednu proizvodnju i otkup kojim će danas sutra moći da izađe na određena tržišta gde će zaista naći sigurno svoj plasman.

Kada govorimo o Zakonu o privrednim komorama, mislim da je danas na odboru bilo onoliko koliko je članova odbora još toliko poslanika koji nisu članovi odbora, jer su hteli da čuju praktično uopšte koncept koje Ministarstvo privrede dalo kada pričamo o Zakonu o komorama. Nov komorski sistem je suštinski dat kroz ovaj zakonski predlog na osnovu modela austrijskih komora zbog toga što oni imaju velike rezultate. Zašto?

Austrija je zemlja koja je približno po broju stanovnika i načinu privrede kao Srbija, ali ono što je ona uspela to je da na ovakav način uređenja komorskog sistema uopšte mreže poslovnih privrednih društava, na određeni način postigne određenu veću konkurentnost, poveća izvoz i to drastično i samim tim postane vrlo interesantna zemlja za sve strane direktne investicije i zbog toga kao takav model je primenjen u ovom zakonu. Ono što je vrlo važno da centralizacija, odnosno po tom sistemu u komorskom koji se ovde predlaže podrazumeva mogućnost i kao trajno rešenje, osvrtanje ka toj takozvana ekonomskoj diplomatiji.

Znači, postojanje suštinski i naših komora u inostranstvu koje je na određeni način više ukidamo kroz Ministarstvo spoljnih poslova gde imamo ekonomske takozvane savetnike ili atašee koje jednostavno ništa nisu uradili, nisu imali rezultata, nego jednostavno kroz privrednu komoru koja će imati ovde jednu važnu instituciju u Republici Srbiji, imate svoje podružnice koje će biti u okviru velikih gradova Srbija, ali će biti i u zemljama sa kojima imamo izuzetno dobru ekonomsku saradnju što je važan uslov za povećanje izvoza. Sa povećanjem izvoza, naravno, imate veći priliv u budžetu, smanjenjem troškova s druge strane, vi potpuno konsolidujete javne finansije.

Naravno, sve to ne možemo bez Ministarstva obrazovanja i nauke, zbog toga što ukoliko stalno ne učimo jednostavno ne možemo da pratimo velike tehnološke promene, pri tome ekonomske nauke spadaju u društvene nauke koje jednostavno moraju da prate tehničke nauke i tehnološke inovacije i time u stvari privredna komora u saradnji sa univerzitetima suštinski jedino daje mogućnost da taj ekonomski zamajac zaista i zaživi.

Ono što je važno reći da Privredna komora postaje praktično veliki stožer u društvu sa kojim država treba da uspostavi jedan potpuni dijalog. Parlament Srbije ovde kroz određeni Ekonomski kokus, saradnju sa NALED-om i ostalim privrednim subjektima međunarodnim organizacijama pokušala na neodređeni način da inicira tu saradnju sa privredom.

Međutim, Privredna komora je ipak Privredna komora, jedna mreža svih poslovnih privrednih subjekata u društvu i ona treba da bude ta koja će da daje svoja mišljenja na zakone koje će da inicira određena zakonska rešenja da bi rešavale probleme u privrednim aktivnostima, da jednostavno daje mišljenja na efekte određenih zakona koji ovaj parlament usvaja i samim tim ovakva institucija treba zaista da zaživi u punom svom kapacitetu.

Danas smo imali prilike još da čujemo određeni Predlog zakona o centralnoj evidenciji i privremenih ograničenja prava lica registrovanih u APR, to je jedna zakon koji mislim da odavno su svi čekali, pogotovo kada pričamo o stečaju. To je jedna centralizovana baza podataka u kojoj treba da se nađu svi oni koji jednostavno imaju određene krivične postupke ili postupke koji se odnose na prekršajna dela ili na upravni postupak kojim su vlasnici određenih malih i srednjih preduzeća koji su u prošlosti ulazili u određena kriminalne radnje sa drugim privrednim subjektima i na taj način pokušavali da izvrdaju zakon i vršili određene prevare.

Do sada nije postojao takva jedna centralizovana baza podataka niti je postojao uopšte kroz sudove način da se na jednom mestu nađe popis svih tih lica. Zbog toga je ovakav predlog zakona pogotovo koji ide, i ti povereni poslovi su APR dobar način da suštinski vršite kontrolu nad svim onim što predstavljaju velike probleme i ko se sve sa zakonima u oblasti privrede.

Efekti ovog zakona su čak i merljivi. Oni su pokazali da 30. oktobra 2014. godine postoje 48.482 privredna subjekta koji su imali blokade čak duže od 60 dana, pa čak i 120 dana i pokazali su da je mnogo lakše, recimo, raditi pod blokadom kroz neka treća lica i jednostavno su dolazili u situaciju da su povlačili u probleme i svoje kupce i dobavljače i time zaista pravili određene probleme u samom finansiranju i funkcionisanju privrednog sistema.

Za to su potreban određena finansijska sredstva i Vlada i Ministarstvo privrede obezbedilo je to kroz sporazum sa Kraljevinom Norveške, sa kojim će jednostavno primenu ovakvog zakona obezbediti od 1. juna 2016. godine.

Što se tiče Zakona o izmenama i dopunama o privatizaciji. Zakon o izmenama i dopunama koji se odnose na besplatne akcije i novčana sredstva građana Srbije od privatizacije, to je praktično završetak postupka privatizacije, od 1. januara neće postojati više društvena imovina. Čuli ste od ministra Sertića da je ono što je preuzimanje nadležnosti prilikom gašenja Agencije za privatizacije, praktično u nadležnosti Ministarstva i samog ministra, predstavlja još jedan veliki terete ne samo ministra i ove Vlade, ali s obzirom da se Vlada obavezala sporazumom i sa EU, da će završiti proces privatizacije, sigurno da svoje obećanje i svoju datu reč drži.

Ovim suštinski Vlada pokazuje svoj evropski i strateški cilj i put i ovim kroz sva ova zakonska rešenja mi u budućnosti imaćemo rešavanje pitanja privatizacije. Naravno, da će tu biti zaista puno problema, rešavaće se pitanja 17 strateški važnih preduzeća za Republiku Srbiju, ali očito da Ministarstvo privrede može da se nosi sa tako velikim izazovima. Naravno da ćemo u danu za glasanje i kao poslanici SNS, ali mislim koalicija, a možda i neki poslanici opozicije, razmisliti da određene zakonske predloge prihvate. Ja vam se zahvaljujem.

Uvažena predsedavajuća, poštovani ministri, kolege poslanici, prvo da vam se zahvalimo, gospodine ministre, na prihvatanju ovog amandmana. Znam sigurno da ste se setili prošle godine kada smo baš govorili o ovome na koji način možemo žene u poljoprivredi da stimulišemo i da je to u stvari predstavljeno da tada nije postojala mogućnost za tako nešto, da upravo zbog toga mora da ide kroz određenu budžetsku stavku, a ne pondiranje kada su u pitanju određene kreditne linije i da je ovo u stvari bio jedini način na koji može to da se uradi.
Hvala vam još jednom i nadamo se da ćemo i u budućnosti imati tako dobru saradnju.

Uvaženi predsedavajući, poštovani ministri, imali smo prilike sada da čujemo nešto čime obmanjujemo javnost, sa činjenicom da ovaj skupštinski saziv glasa pet puta budžet Srbije, kao da pet godina postojimo u ovom skupštinskom sazivu i kao da Vlada na čelu sa premijerom Vučićem postoji pet godina. Naravno da to nije istina, ali očito da nekima koji su vladali više od 10 godina ovo izgleda preveć veliki period od 2012. godine do danas. Očito svako poređenje budžeta Srbije sa hladnim pivom u stvari pokazuje suštinski koliko su se odgovorno odnosili kada su pravili taj budžet i smatrali ih za hladnu vodu.
Prema tome, ovaj budžet danas pokazuje jednu veliku odgovornost, pre svega prema socijalnim kategorijama, ali i razvojnu komponentu, koje su jako dobro izbalansirane. I svaka čast, gospodine Vujoviću, imam mnogo elemenata za koje treba da budete danas pohvaljeni. Počeću od one gde je praktično segment rodne ravnopravnosti i rodnog budžetiranja potpuno zastupljen u Zakonu o budžetskom sistemu, gde ste zajedno sa koordinacionim telom kancelarije, a u stvari Vlade Republike Srbije, suštinski potpisali jedan dokument kojim ste obavezali 28 institucija da počnu da se bave ovom temom na jedan krajnje odgovoran način. Time ste u stvari pomogli činjenici da Srbija postaje lider u regionu, pa i po ovoj temi.
Zahvaljujući ministru za evropske integracije, Jadranki Joksimović, zaista na jedan potpuno adekvatan način ta tema postaje sastavni deo svih tema koje se odnose i na lokalne samouprave i kada pričamo o Gradu Beogradu, a to će postati sastavni deo svih drugih velikih gradova u Srbiji.
Onaj deo kada govorimo o privredi, treba reći da na razdelu 20, kada se govori uopšte o investicijama koje će biti i to je ta razvojna komponenta Ministarstva privrede, treba pohvaliti povećanje praktično stavke koja je u prošloj godini, odnosno u ovoj 2015. godini planirana na 18,8 milijardi dinara, a sada za 2016. godinu iznosi 19,4 milijarde.
Treba pohvaliti i suštinski ovo što je gospodin Sertić rekao, da nijedan dinar neće biti bačen u bunar. Treba pohvaliti i to da je neprestana korelacija u saradnji sa stranim investitorima i po novom Zakonu o ulaganjima, ali i sa EBRD za otvaranje novih kreditnih linija. Pre svega treba pohvaliti deo u kome je učestvovala i Kancelarija za rodnu ravnopravnost, deo koji se odnosi na žensko preduzetništvo i na praktično onaj deo koji je do sada jako falio, a to je taj konsalting deo.
Znači, EBRD je organizovao grupe ljudi koji idu po lokalnim samoupravama, i ne samo u Beogradu, nego razgovaraju sa svim udruženjima žena i jednostavno taj deo oko pripreme samog biznis plana, oko toga da ne dozvole preduzetnicama da padnu u svoje otplate kredita do kraja praktično svih anuiteta, što predstavlja jednu veliku podršku i, naravno, jedan signal gde treba otvoriti što više novih malih i srednjih preduzeća u kojima će žene biti vlasnice.
Treba pohvaliti i taj deo socijalne komponente kada je u pitanju Ministarstvo privrede, a tu je i Ministarstvo za rad i socijalna pitanja. To je da spajanjem, praktično povezivanjem radnog staža zaposlenih koji su radili u firmama u restrukturiranju i firmama u stečaju država će izdvojiti praktično 110 miliona dinara kojim će povezati za sada već 600 radnika u tim preduzećima radni staž, što predstavlja rešavanje životnih pitanja mnogih ljudi koji su odlazili u penziju, mnogih koji su radili u određenim preduzećima a nisu imali izmirene poreze i doprinose. To je suštinski ta socijalna kategorija.
Ali, treba reći da sa određenim povećanjima penzija, koje nisu zanemarljive za budžet Srbije, to košta oko sedam milijardi dinara. Tačno je da Fiskalni savet nije bio za to da do kraja 2017. godine uopšte bude bilo kakvog povećanja penzija. Ali, ipak treba reći da je i premijer Vučić sagledao uopšte zahteve svih penzionera po kojima je hteo na jedan krajnje odgovoran način da krene u to povećanje penzija iz realnih osnova. Realna osnova su u stvari suštinski punjenje budžeta. Realna osnova je suštinski ono što zovemo izvoz i ono što zovemo priliv stranih direktnih investicija. To je ono što je Ministarstvo privrede prepoznalo i suštinski kreiralo uopšte svoj razdeo 20 na osnovu prvih devet meseci iz 2015. godine.
Kada govorimo o razdelu Ministarstva energetike, a to je razdeo 26, treba da se pohvali da je ministar Antić prepoznao uopšte ovu temu kada pričamo o energetskoj efikasnosti, jer ono što mislim da moje kolege ranije koje su govorili i o energetskoj efikasnosti i biomasi nisu videle, jeste da postoji na strani 129. razdeo za energetsku efikasnost u delu od 160 miliona dinara. Prema tome, mislim da smo ipak ovde i kao parlamentarci doprineli dosta tome da negde bude to prepoznato kao potreba da ipak postoji određena stavka u budžetu, iako je ona verovatno mala za ono što bi Srbija treba da uradi.
Ali, postoje i određeni modeli finansiranja sa kojima jednostavno mi moramo da se nosimo u budućnosti. Sigurno da će tu biti određene kreditne linije i sigurno da će iz tih kreditnih linija u dogovoru države i banaka biti otvorene mogućnosti, ne samo za građane da uđu u postupak energetske efikasnosti i podizanja nivoa energetske efikasnosti svojih objekata, već i lokalnih samouprava, kao što smo rekli, deo koji se odnosi na biomasu i kada je pitanje prelaska toplana sa gasa i nafte na biomasu.
Interesantno je još reći da postoji ta investiciona komponenta, odnosno razvojna komponenta o kojoj danas ceo dan govorimo kada je u pitanju energetika, ali treba reći da postoji i izgradnja te interkonekcije koja je vrlo bitna za nas. Ono na čemu stvarno treba da zahvalimo i ministarstvu, jeste što je učestvovalo u Ministarskom savetu, jer mi sada 14. decembra imamo kao zemlja zapadnog Balkana formiranje Parlamentarnog plenuma energetske zajednice, koji će u ovom parlamentu od sledeće godine postati stalna delegacija i učestvovaće praktično u kreiranju politike energetske zajednice i same EU. U tome neće učestvovati samo Ministarski savet, nego i parlamentarci.
Tako da, svim svojim idejama i po pitanju biomase jednostavno dajemo svoj puni doprinos. Ali, treba reći ono što mislim da kolega Petrović možda nije bio dovoljno obavešten po pitanju energetike i biomase, da je za to potrebno doneti jedan set zakona koji treba da stvori preduslove da bi se tako nešto desilo. Jedan od zakona je upravo Zakon o poljoprivrednom zemljištu, o kome je ministarka poljoprivrede uvek govorila, kao i ono što smo mi pripremili - određeni amandmani koji se odnose na zakup poljoprivrednog zemljišta za potrebe proizvodnje biomase, koji su negde pete kategorije i nikada nisu korišćeni. Mislim da oko toga jednostavno neće biti nikakvog spora. Mislim da će takvi amandmani biti prihvaćeni. To je ono što je jedan od naših konstruktivnih prilaza svemu tome.
Kada govorimo o Ministarstvu trgovine i turizma, ono što danas treba pohvaliti, pošto danas nije bilo prilike da ministar Ljajić to kaže, a to je da treba pohvaliti da uopšte izdvajanje i povećanje subvencija sa 1,4 milijardi na 1,5 milijardi predstavlja i deo koji se odnosi prvi put na one subvencije koje smo imali u vidu vaučera. To je stavka od 230 miliona, ali treba reći da postoje i podsticaji za infrastrukturi. Pogotovo kada govorimo o određenim turističkim objektima, kao što su Skijališta Srbije – 10 miliona dinara, za Staru planinu - 20 miliona dinara i za Park Palić - 13 miliona dinara. To znači da će određeni objekti koji su i sada pokazivali porast u broju turista zaista biti unapređeni i samim tim onaj porast koji smo do sada imali na 12% će rasti.
Kada govorimo na kraju o socijalnoj dimenziji ovoga budžeta, treba reći da na kraju budžet pokazuje da nije samo dovoljno doneti zakone, da sigurno određenim stavkama u budžetu morate i podržati primenu takvih zakona, kao što smo imali Zakon o stranim ulaganjima. Ali, kada govorimo o toj socijalnoj dimenziji, govorimo o tome da zaposleni u tim kompanijama koje će ulagati treba da imaju određeni deo subvencija.
Zbog toga, ovaj deo koji je govorio gospodin Sertić, zbog donošenja novih međunarodnih propisa u oblasti računovodstva, sigurno taj deo mora da ima svoje uporište u budžetu. To se pokazalo, pogotovo kada je u pitanju finansiranje i subvencija i ona najava Ministarstva privrede, a to je da treba da se donese jedan čitav set zakona koji će se odnositi i na podsticaje, ali će se odnositi i na Zakon o zadrugama, ali i na završetak procesa privatizacije, odnosno praktično onaj deo kada govorimo o firmama u stečaju, za nove modele praktično strateškog partnerstva tih kompanija.
Sve ovo ukazuje na to da je zaista svako ministarstvo krajnje odgovorno prišlo predlogu ovog budžeta, da je svako ministarstvo dalo i tu razvojnu i socijalnu dimenziju i da, jednostavno, priče koje govore o restriktivnosti ovog budžeta ne stoje. Jer, kad prevedemo reč „restriktivan“, to znači „ograničen“. Ograničenost uvek mora da postoji kada su u pitanju finansije i kada su pare, ali ograničenost kada govorimo o tome da treba imati investicije i razvojnu dimenziju, o tome da treba socijalnu, potpuno treba da napravi jedan balans. Zbog toga kažemo da je ovaj budžet krajnje izbalansiran i sa jedne i sa druge strane.
Zbog toga sigurno u Danu za glasanje ovakav budžet treba podržati. Mislim da i oni koji možda apriori odbacuju i neće glasati za taj budžet zato što su opozicija, treba da razmisle o tome da podržavanjem takvog budžeta stvaraju uslove da jednostavno Srbija ima realne šanse da krene sa punim kapacitetom u razvoj i ekonomski rast koji će biti sigurno dupliran već sledeće godine, a posle 2017. godine možda i trostruko veći. Zbog toga mislim da u Danu za glasanje sigurno ćemo, sa punom svojom odgovornošću, podržati ovakav predlog. Hvala vam.

Uvaženi predsedavajući, poštovani ministri, kolege poslanici, mislim da svi treba da se bavimo svojim poslom. Kada pričamo o amandmanu na naziv uopšte ovog zakona, onda treba reći da u svim zemljama u okruženju postoji jedino zakon o rudarstvu, a da je potreba da se poseban zakon o geološkim istraživanjima donese, koji je bio slučaj i ranije. Ne vidim zbog čega sada podnosioci amandmana žele jednostavno nešto što su glasali i predlagali 2011. godine, kao Zakon o rudarstvu, da sada promene, zato što jednostavno niti je to praksa uopšte u energetici, niti je to sada negde zabeleženo.
Kada pričamo o poslu, koliko je koji poslanik vredan, morala sam da se bavim malo i statistikom, zato što ako uzmete, recimo, od prošlog aprila meseca 2014. godine do 2015. godine, gospodin Babić je, recimo, imao, kao vredan poslanik, 104 amandmana, od čega je prihvaćeno 98, što predstavlja 95% prihvatljivosti. Ako pričamo, recimo, o mojoj malenkosti, koja je podnela 72 amandmana, prihvaćeno je 67, to je prihvatljivost amandmana u procentu od 93%.
Prema tome, to govori o tome koliko koji poslanik radi. Ja bih za tu prihvatljivost koju navodi poslanik kao svoj deo biračkog tela rekla samo da imaju jednu dobru ekipu lektora koji na osnovu toga suštinski podnose ove amandmane i popravljaju malo zakone. Suština amandmana se ne ogleda u prihvatljivosti sa tačkom i zarezom, nego u onome što menjate suštinski, da neki zakon živi i funkcioniše. Po tome, suštinski kada pogledate, amandmani koje je podnela SNS mnogo toga menjaju i mnogo toga popravljaju u smislu toga kada treba da budu sprovedeni, da jednostavno sprovodite reforme u svakom sektoru, a pogotovo kada govorimo o sektoru energetike, gde zaista sada imamo jedan zakon koji definiše sve ono što se odnosi na rudarstvo. Do sada nismo imali niti mogućnost da prošli zakon koji je u 2011. godini donesen funkcioniše, zbog toga što je predstavljao jedan pravni vakuum jer je nadležnost zakona u sprovođenju bila vezana za ministra zaštite životne sredine. Znači, nije bio vezan uopšte za energetiku.
Kada govorimo o zaštiti životne sredine, na šta je bilo dosta primedbi, treba reći da je u sam Bor od 2011. godine uloženo 125 miliona evra u rekultivaciju i deo koji se odnosi uopšte na zaštitu životne sredine. Nijedan zakon, nijedna dozvola neće moći biti doneta bez procene uticaja na životnu sredinu.
Prema tome, mislim da je to suština zbog čega je i ovo ministarstvo donelo ovaj zakon, da bi jednostavno uvela veliku disciplinu kada govorimo o rudarstvu, sa aspekta pogotovo evropskih integracija i poglavlja 27. Stoga, ovaj amandman nikako ne treba prihvatiti. Hvala.

Uvažena predsedavajuća, poštovani ministre, kolege poslanici, amandman koji smo podneli i koji je prihvaćen je bio na osnovu debate koju smo imali kroz Forum za energetsku politiku Srbije i baš po ovim pitanjima je došlo do jednog stručnog, kako da kažem, nerazumevanja, odnosno, ovaj termin koji je prihvaćen kroz ovaj način funkcionisanja bušotine i obrazloženje koje nam je dato od strane ljudi koji se bave izradom bušotina, baš kada je vezano za gas i za naftu, upravo pokazuje da ono podrazumeva suštinski i ove istražne bušotine. Zbog toga smo i dobili dobru preporuku da predložimo ovakav amandman.
Drugo, nisu to amandmani SNS. Svako ko je bio prisutan na tom forumu je potpisao. Imamo tu i poslanicu PUPS-a koja je bila prisutna. Znači, ideja je bila da stvarno sve stranke, svi poslanici koji se nađu na toj debati, podrže takve zakonske predloge koji će ići u poboljšanju zakonskih rešenja. I na osnovu tog predloga i debate u prisustvu i predsednika ministarstva, gospodina pomoćnika ministra zaduženog za rudarstvo gospodina Siniše Atanackovića i gospode koji su bili, i NIS-a i EPS-a, mi smo u stvari takav amandman podneli. Obrazloženje koje smo dobili je suštinski bilo da se to podrazumeva. Zbog toga smo to i podneli i tako je i prihvaćeno. Hvala.

Uvažena predsedavajuća, gospodine ministre, kolege poslanici, teško je priznati političku korektnost kada je u pitanju SNS. To je jako teško, pogotovo ako dolazi sa strane opozicionih poslanika, ali zbog građana Srbije treba reći o čemu se radi.
Tačno je da su olovo i cink izostavljeni u članu 4, kada je u pitanju nabrajanje ruda. Znači, bakra, zlata. Primetili smo da fali olovo i cink. Ono što smo podneli kao grupa poslanika, koja je takođe bila prisutna na debati, na Forumu za energetsku politiku Srbije, je bilo da dodajemo te dve rude. Naše kolege poslanici iz poslaničke grupe SDP su podneli isto to, ali samo sa tačkom i zarezom, a kolege koje su sada predlagači ovog amandmana su stavili nov član koji se odnosi na olovo i cink.
Mislim da smo to sagledali i pre sednice Odbora zajedno sa ministrom i radi donošenja najboljeg rešenja rekli smo da prihvatamo da ovaj amandman, koji su dali predlagači, gospodin Živković i gospodin Pavićević, kao jedan od najboljih od ova tri prihvatimo i zbog toga ćemo sigurno, u toku samog glasanja, imati prekid i Odbor će morati da donese takvu odluku u skladu sa ovim što je ministar prihvatio, a mislim da je trebalo od kolege Pavićevića da čujemo i barem jedno hvala zato što smo ispali krajnje korektni i sagledali sve ovo.

Uvaženi predsedavajući, poštovani ministre, kolege poslanici, mislim da što se tiče ovog amandmana uopšte koncepta za poverene poslove kojima lokalne samouprave sigurno nije bilo loše namere onoga ko je pisao ovaj zakon. Iz prostog razloga, što kada govorimo o poverenim poslovima, a pogotovo u oblasti rudarstva i ljudi koji treba time da se bave na lokalu, je vrlo jedan težak posao, pogotovo kada govorimo o tome da oni treba da budu upućeni u izradu elaborata. Pogotovo kada govorimo o ljudima koji treba da imaju određenu vrstu licenci koja naravno tek sad prvi put se javlja u zakonu da je rešena kroz ministarstvo, jer ne postoji nadležna institucija u Srbiji koja je davala uopšte bilo koji vid licence vezane za rudarsku struku.
Tako da mislim da ovaj amandman nije prihvaćen iz prostog razloga što je život pokazao 2011. godine do danas, da ovaj posao jednostavno lokalne samouprave nisu bile u stanju da obavljaju. Jednostavno ceo posao i koji nam sada sledi u ovoj oblasti i kada ćete dobiti veliki deo, veliki broj igrača u ovoj oblasti koji će hteti da jednostavno se bave ovim poslom neće biti u mogućnosti da u saradnji sa lokalnim samoupravama izvedu od početka do kraja. Zbog toga je predlagač dao najbolje rešenje, a to jednostavno, nadležno ministarstvo se bavi ovim poslom, a sigurno da bez lokalne samouprave neće moći da sprovedu bilo kakve projekte koji su vezani uopšte za rudarstvo i geološka istraživanja.
Tako da mislim da s razlogom ovaj amandman nije prihvaćen, da je bilo koncepta da je to izvodljivo da bi sigurno prihvatio ovaj amandman.Hvala.

Uvaženi predsedavajući, poštovani ministre, kolege poslanici, reći ću vam da je tema na kojoj je prikazan ovaj amandman je započela suštinski na Odboru za evropske integracije koji je bio u petak 27. novembra od strane predlagača. Mislim da u tom trenutku nije bilo dovoljno predstavnika ministarstava koji shvataju ovu temu sa ovog pravnog aspekta. Tako da su uglavnom bili predstavnici oni koji se odnose na tehničku struku i na rudarstvo. Zbog toga mislim da u tom trenutku ni predlagač ovog amandmana nije dobio potpunu informaciju što se tiče Zakona o štrajku i Zakona o radu koji definiše štrajk i potrebu da ovaj deo zakona bude eksplicitno definisan kada je u pitanju rudarska struka.
Znači, očuvanje imovine države, očuvanje ljudskih života, očuvanje procesa rada, očuvanje bezbednosti i funkcionisanje energetskog sistema i rada rudnika, mora da bude tačno definisan i naravno da je model, kao što su svi raniji zakoni o rudarstvu podrazumevali i zbog toga svaka politizacija, a pokušaj je bio od tog datuma, od 27. novembra, pa su se negde neki subjekti prepoznali kada su čuli da je na određeni način definisan ovaj predlog i ovakvih amandmana i tumačenje koje je dato. Mislim, da to samo donosi štetu zbog toga što ne može nikakvu korist da proiznese kroz ovakvo zakonsko rešenje.
Zbog toga uopšte ovakav amandman ne treba sagledavati na način i obrazloženje koje je dato, već ga treba odbiti i usaglasiti, a usaglašen je sa zakonima koji definišu štrajk i koji definišu Zakon o radu i održavanje procesa rada koji je bukvalno vezan za isključivo rudarstvo. Zbog toga podržavam ovo obrazloženje koje je ministar dao i ono što su moji prethodnici podržali u cilju ne donošenja ovakvog i ne prihvatanja ovakvog amandmana. Hvala.

Uvažena predsedavajuća, poštovani kolege poslanici, pa da krenemo prvo od odgovora i negde nedoumica koje postoje, što se tiče finansijskog plana Agencije za energetiku, zato što imamo izveštaj Agencije za energetiku koje praktično ova institucija, kao regulatorno telo koja je vrlo bitna, pogotovo kada su u pitanju evropske integracije, treći paket direktiva EU, sprovođenje novog Zakona o energetici, koji smo usvojili 29. decembra prošle godine i koja polaže jednostavno, izveštaje svoje i podnosi Odboru za privredu i energetiku Skupštine Srbije, ali finansijski plan je u domenu onoga što radi Odbor za finansije i budžetsku potrošnju. Pre toga ima obavezu, na osnovu Poslovnika o radu i zakona na koje je formirana, da Vlada da svoje mišljenje.
Ono zbog čega je Agencija kasnila u tom formalnom smislu je, ako se sećate, da smo doneli zakone koji se odnose na smanjenje plata svih državnih službenika. Ono što je još interesantnije, to je da su uopšte plate vezane bile za institucije koje se odnose na pravosudni sistem. Tako da su oni tražili jedno pravno tumačenje, da li uopšte njihove plate spadaju pod udar ovog zakona ili ne. Tek na osnovu takvih tumačenja, oni su morali da urade plan. Kada su uradili plan, onda su ga i usvojili, taj datum je 21. novembar, a setićete se da je inače od 1. novembra bila primena onog zakona o kome se odnosilo na smanjenje plata i dovođenje u red uopšte i konsolidaciju javnih finansija.
Zbog toga je došlo do te činjenice da se pošalje tek onda Vladi na razmatranje. Tada Vlada podnosi praktično Narodnoj skupštini Republike Srbije, 9. aprila 2015. godine svoje mišljenje. Vlada daje mišljenje na osnovu pribavljenih svih mišljenja ministarstava nadležnih sa kojima sarađuje Agencija za energetiku. Znači, to nisu samo finansije, već i Ministarstvo energetike, i zbog toga, tek onda u maju mesecu, praktično odbor nadležan za finansije usvaja ovakav plan, odnosno daje mišljenje da se Skupština Srbije u plenumu izjasni o tome.
Ono što je interesantno, a treba reći i treba i građani Srbije da znaju, Agencija za energetiku je dobila velika ovlašćenja po pitanju sprovođenja zakona o energetici, pogotovo što je usvojila taj treći paket direktiva EU, a EU kaže da ni Vlada, ni Skupština, ni uopšte državne institucije ne smeju da imaju toliki uticaj uopšte na vođenje politike. Zbog toga kao rezultat toga dobijamo da Agencija za energetiku direktno učestvuje u postupku regulacije cene električne energije, učestvuje na licenciranju uopšte privrednih subjekata koji treba da se bave i prodajom i distribucijom i električne energije i gasa. Znači, ne može više samo recimo „Srbijagas“ da bude ta institucija koja će prodavati gas i distribuirati. Ne može samo EPS da bude, to jedno otvaranje tržišta i stvaranje jedne konkurentske prednosti na tržištu, da se pojave veliki broj kompanija koje će se baviti ovim poslom.
Agencija je zaista tim svojim poslom došla do toga da je 16 licenci pod veoma visokim kriterijumima mogla da izda te licence za bavljenje ovim poslom, ali na kraju krajeva to su naše evropske obaveze koje nisu ni malo lake, pogotovo za privredne subjekte koji žele da se bave ovim poslom.
Na kraju, za to su potrebni određeni kapaciteti u smislu kadrova koji rade u toj agenciji s obzirom da imamo mali broj zaposlenih u ovim agencijama jer one su relativno mlade u svom postojanju. Zbog toga je potrebna dodatna i edukacija i rad sa tim ljudima da bi mogli zaista da iznesu sav ovaj posao. To jačanje kapaciteta jednostavno nije moguće i to znanje koje treba, na kraju krajeva, ljudi koji se bave ovim poslom unutar agencije, ne mogu da steknu na fakultetima, nego jednostavno moraju u saradnji sa evropskim svojim kolegama da steknu.
Na kraju krajeva Agencija za energetiku ima obaveze i u saradnji je i postala je članica evropske asocijacije Agencije za energetiku. Ona će imati obaveze da postupa direktno prema njihovim direktivama sada, u 2016. godini. To je ono zbog čega sigurno, da kada se pravi plan, uopšte finansijski, nije tako jednostavno. Pri tome, vi vidite da se mnoge stvari na tržištu uopšte menjaju, da se mnogi zakonski predlozi menjaju, da je Ministarstvo energetike poslalo akcioni plan za poglavlje 15 koje se odnosi na energetiku Evropskoj komisiji. Tako da je uopšte Agencija kroz svoje izveštavanje odboru, nama prezentovala taj finansijski plan, u smislu kao sastavni deo uopšte izveštaja o poslovanju za prethodnu godinu.
Finansijski planovi, znači za ovu godinu se prave na osnovu prethodnih. Tako da je, uopšte ono što kažemo eto da je prekoračenje roka manje od mesec dana bilo uslovljeno donošenjem drugih zakonskih rešenja. Tako da mislim da ovaj finansijski plan što se tiče agencije uopšte nije sporan.
Ono što treba reći, to je da je on obima od 198 miliona 793 hiljade 180 dinara. Odnosi se na prihode koje ubira agencija na osnovu licenci, naknada i donacija.
Postoje mnogi međunarodni projekti koje agencija vrši baš zbog podizanja kapaciteta, ali i određenog podizanja nivoa svesti privrednih subjekata sa kojima radi da na određeni način budu što bolje upoznati sa time šta treba da urade da bi stekli određene statuse i bili licencirani.
Ali rashodi na koje ova agencija treba da utroši sredstva su pre svega plata i zarade koje iznose oko 25%, zakup koji iznosi oko 19%, troškovi tzv. nematerijalni troškovi koji iznose 21% i onaj ostatak praktično je projektovan za rizike od naplata potraživanja koje obuhvata tu neku obaveznu rezervu od oko 3,5 miliona dinara.
Mislim da ovaj finansijski plan zaista treba podržati jer on će pomoći agenciji da za 2016. godinu, jednostavno su oni uradili u tom nekom svom nacrtu, ali bez usvojenog od ove godine oni ne mogu jednostavno da se pojave ni sa planom za 2016. godinu.
Ono što je još važno da kažemo što se tiče ovog finansijskog plana regulatornih tela. Kao što vidite za elektronske medije, kao što vidite ta institucija jednostavno je postupila po zakonu i zbog toga je došlo upravo zbog vraćanja na ponovno predlaganje i zbog toga je i došlo do toga da se opet čeka i opet se prolongiraju rokovi.
Ali ono što je važno da se kaže da je ona revidirala svoje stavke, pogotovo kada su u pitanju prihodi i rashodi i treba reći da postoji taj suficit o kome pričamo između prihoda i rashoda, ali treba reći da postoje naplate iz prethodnih perioda.
Zbog toga jednostavno ne postoji ovakav plan, ali sam ja sigurna i imam zaista obrazloženje Odbora za finansije da su oni uzeli sve ove faktore u obzir kada su slali ovaj plan i zaista dali Skupštini na usvajanje, jer bez ovoga plana oni neće moći da funkcionišu ni sledeće godine.
Tako da mislim da ste možda u pravu da oni dovoljno nisu vidljivi u javnosti po svom radu, ali mislim što se tiče finansija da sigurno Odbor za finansije gde sede naše kolege, na kraju krajeva i predstavnici vaše stranke i stranaka, jednostavno mogu da daju svoja mišljenja kada dolaze kao tačka dnevnog reda.
Tako da u svakom slučaju ova dva finansijska plana treba usvojiti jer jednostavno ne možemo blokirati rad ovih institucija od kojih zaista mnogi faktoru u društvu zavise i mnoge poslovne aktivnosti zavise u društvu.
Ja sam zato da SNS u svakom slučaju treba da pokaže i pokazaće svojim glasanjem da prihvata ovakve planove, a nadam se i da će druge stranke koje su u opoziciji prihvatiti ove predloge. Hvala.

Uvažena predsedavajuća, poštovane kolege poslanici, ako je neko popustljiv prema regulatornim telima onda je to zaista Srpska napredna stranka i gospodin Aleksandar Vučić.
Uopšte nismo menjali ljude čak i kada su bili predloženi ponovo na reizbor, ponovo su odabrani. Baš zbog toga da nam ne bi bilo prebacivano kako vršimo politički revanšizam jer smo smatrali da ta dva tela treba da se bave strukom i da su zato izabrani na ta mesta i da svoju nezavisnost baš ogledaju po tome što se bave svojim poslom, a ne da se bave politikom, a ne da postaju neka četvrta grana i pomoć opozicije za napad na Vladu Aleksandra Vučića.
Znači, upravo zbog toga kada pričamo o izveštajima o radu, njihove izveštaje usvajaju nadležni odbori. Na odborima postoje predstavnici svih stranaka iz ovog parlamenta koji mogu da kažu nešto o tome.
Kada govorimo o finansijskom planu tih institucija, ona jednostavno su sastavni deo tih izveštaja i onda odlaze u Vladu, a Vlada daje svoje mišljenje i vraćaju se u parlament i dolaze na Odbor za finansije i za budžet i javnu potrošnju i tada dolaze u plenum.
Znači, mnogo je mesta na kojima poslanici mogu da kažu ovo što vi danas govorite i mnogo je mesta za kritiku ovakvih finansijskih izveštaja i njihovog rada, ali današnja tema je davanje saglasnosti na finansijski plan ovih institucija. Pre svega, vidim da imate najviše primedbi na REM, znači regulatorno telo koje se odnosi na elektronske medije.
Vlada gospodine Vučića ne želi uopšte da vrši bilo kakav pritisak na bilo koje nezavisno regulatorno telo ni na bilo koju instituciju, a pogotovo koja je u nadležnosti rada Narodne skupštine Srbije, jer Skupština Srbije jednostavno radi svoj posao.
Zbog toga mislimo da ljudi koji predstavljaju ove institucije nikada nisu bile sporne i nikada nisu bile menjane. Kao što vidite i regulatorno telo nije menjalo svoj sastav. Kažete da je promenjen jedan član, a taj jedan član je promenjen verovatno zato što mu je istekao mandat, kao što su i mnoge komisije i agencije menjale svoje članove kojima je istekao mandat, ili su otišli u penziju.
Prema tome, mislim da jednostavno kritika sa te strane ne stoji po današnjoj tački dnevnog reda, jer današnja tačka treba da omogući nesmetan rad ovih institucija.
Kroz finansijski plan i usvajanje mi ćemo omogućiti tim regulatornim telima da rade svoj posao i sigurno je da je prošlo sve te instance o kojima ste govorili. Sigurno da ti izveštaji nisu bili preko noći donošeni, već imaju neki svoj istorijski sled i traju više meseci.
Prema tome, to je jedan od osnova po kojima mi sigurno treba da usvojimo ovakve predloge. Ja vam se zahvaljujem.

Uvaženi predsedavajući, poštovani ministre Antić, kolege poslanici, ovim zakonskim rešenjima danas kada govorimo o Zakonu o rudarstvu i geološkim istraživanjima praktično prekidamo jedan zakonski vakum, koji je Vlada od 2011 godine, prvo rešenje za oblast rudarstva je bilo 1994. godine, a drugo smo imali 2011. godine. Očito je da posle 2012. godine kada je SNS činila Vladu zajedno sa SPS bilo pokušaja da se kroz određene zakonske akte nastavi, odnosno realizuje zakon u potpunosti.
Međutim, evropskim putem odnosno određivanjem strategije uopšte i politike Vlade Republike Srbije ka evropskim integracijama, očito je potreba da se napravi jedan moderan nov zakon koji će biti u skladu i sa energetskom politikom EU, ali i sa evropskim integracijama i svim poglavljima koje treba da otvorimo. Tako i Zakon o rudarstvu očito je doživeo svoje novo odelo, jer očito da određenim izmenama i dopunama ne bi mogao da zadovolji sve ono što su sada standardi kojima mi moramo da se prilagođavamo i svoje zakonodavstvo.
Stoga je potpuno s razlogom što danas imamo nov Predlog zakona o rudarstvu i ja ću vam se zahvaliti uopšte gospodine Antiću i ministarstvu što učestvujete zaista aktivno u radu parlamentarnog foruma za energetsku politiku, odnosno neformalne poslaničke grupe u kojoj su predstavnici mnogih odbora koji nalažu uopšte na energetsku politiku. Tako smo i jedan forum posvetili uopšte ovom zakonu, gde su bili predstavnici NIS-a i EPS-a i vašeg ministarstva, ali i određenih kompanija koje su upravo imale određene zahteve po pitanju rudarstva.
To smo pretočili u određene amandmane, nas nekoliko poslanika koji smo bili prisutni do kraja i ostali u ovoj debati. Vidim da ti predlozi amandmana će biti prihvaćeni, pogotovo u onom kada su prethodnici govorili po pitanju širina eksploatacionog polja. Predložili smo mnogo manju tu širinu, zatim deo koji se odnosi na rudarske radove, pogotovo kada su u pitanju bušotine i oni koji se odnose na naftu i gas i deo koji se odnosi na olovo i cink. Mislim da je verovatno bila tehnička omaška da je zaboravljen da bude uvršćen u strateške sirovine Republike Srbije.
Ono što sam htela da kažem je da ovim zakonom, malo da uvedemo živosti da ne bi bilo suvoparno, se jednostavno definiše cela ova oblast koja do sada na određeni način nije bila definisana. Kada određenim podzakonskim aktima sa lokalnom samoupravom investitora gurate između lokalne samouprave i ministarstva da se šeta nekoliko puta vi jednostavno dolazite u situaciju da kao država šaljete jednu poruku da investitori imaju velike probleme ako žele uopšte da se bave tom delatnošću.
Tako da strani i domaći investitori iz ove oblasti su zaista pozdravili ovakva zakonska rešenja i to je ono što je jako bitno, pogotovo kada se govori o tome da ministarstvo donosi odluku i odobrenja za istraživačka prava, a naravno da ministarstvo neće moći da donese odluku ukoliko ne postoje urbanistički planovi u lokalnoj samoupravi i ukoliko ne postoje procene uticaja na životnu sredinu koje će jednostavno odreagovati na svaki elaborat investitora koji želi da dobije dozvolu.
Tek u trećem stepenu odlučivanja ministarstvo može da da odobrenje. Ono što je dobro je što fizička lica sada po prvi put se javljaju kao titulari zahteva kada su u pitanju dobijanja određenih dozvola. Primera radi postoje fizička lica koja žele da na određeni način istražuju zlato koje postoji u određenim vodotokovima u manjim količinama. Možda žele da istražuju nešto što se odnosi na određene delove manje proizvodnje, koja bi eksploatacija bila u domenu manjih preduzeća, odnosno radnji koje se bave ovakvim poslom.
Prema tome, vi sada šaljete jednu poruku ovim zakonom, da i fizička lica koja su se zaista nekada možda bavila, neke porodice koje se nalaze u istočnom delu Srbije, za koje je poznato da postoje određena nalazišta zlata, možda će danas-sutra moći zaista da se jave lokalnim samoupravama i na određeni način da dobiju odobrenja za ovakav posao. Neće biti u prekršaju bilo ko ko bude hteo da se bavi ovom delatnošću.
Tako da sada prvi put imate i to pitanje rešavanja dugovanja. Znači, niko ovde ne želi da priča o tome da rudnici duguju silne milijarde budžetu Srbije. Te silne milijarde na određeni način, ukoliko ih vi ne pomenete u zakonu, neće moći biti naplaćene i ne postoji način suštinski da vi uđete u reprogram tih dugovanja. Znači, ovim vi vezujete suštinski da finansijska dugovanja neće zastariti, pa čak i ako je u pitanju „Farmakom“ i „Bor“, tako da je to nešto što je za pohvalu, pogotovo je za pohvalu u odnosu na druge investitore koji moraju da plaćaju i koji su recimo plaćali svoje naknade, odnosno tzv. rudne rente.
Šta je vrlo interesantno? Interesantno je da određena istraživanja ne možete lako da predvidite. Primera radi, postoje kompanije, mi smo to čuli na forumu, koje su sedam godina ulagale u istraživanja i potrošile 65 miliona dolara za istraživanja, a tek u osmoj godini su došle u situaciju da su otkrile određena nalazišta i da biste vi sada ušli u eksploataciju treba da imate jako dobru dokumentaciju i treba da spremite bankovne garancije gde ulagački kapital za otvaranje rudnika nije ispod 500 miliona dolara, pa čak ide i do milijardu ukoliko su veća ležišta u pitanju.
Prema tome, to su investicije od strateškog značaja za RS i mislim da zaista ovim zakonom otvarate mogućnost da istraživačka prava date onim kompanijama koje će biti u situaciji da pribave svu ovu dokumentaciju, da plate, pune budžet Srbije i da kroz ta istraživačka prava uvedete mnoge investitore i uspostavite sistem konkurencije na tržištu.
Čim vi imate sistem konkurencije pojavljuje se više kompanija. Samim tim vi otvarate nova radna mesta. Neki je proračun da na jedno otvoreno radno mesto za rudara dolazi sedam do deset otvorenih novih radnih mesta u uslužnim delatnostima.
Prema tome, mislim da uopšte ova delatnost i pokretanje inicijative na ovakvim zakonskim rešenjima otvaramo novi investicioni ambijent, da otvaranje novih radnih mesta ići će sigurno u cilju razvoja Srbije.
Ono što treba reći kada govorimo o rudarstvu u budućnosti će biti potreba da se donese strategija razvoja rudarstva. To smo danas imali praktično razlučeno zbog čega mnogi amandmani koji su podneti na Strategiju razvoja energetike nisu prihvaćeni, zato što je potreba da strategija rudarstva bude posebno donesena u odnosu na Strategiju razvoja energetike.
Što se tiče Strategije razvoja energetike, ona je započela da se piše još 2010. godine definisanjem Odbora za upravljanje projektima kada je u pitanju energetika jer ranija strategija koja je praktično definisana do 2015. godine donošenjem nove strategije prestaje da važi. Znači, potreba je bila da se otvore svi zainteresovani subjekti po pitanju energetike i da se otvore vrata i da na određeni način kažu šta imaju.
Ono što se pokazalo to je da postoji pet prioriteta, pet tema koje je forum razmatrao za energetsku politiku Srbije ovde u Skupštini 2. septembra jer je Strategija došla i objavljena je na sajtu još 2. juna ove godine. U septembru je održano pet paralelnih okruglih stolova po različitim pitanjima i kao delovi ove Strategije, to je onaj koji se odnosi na poglavlja 15, 21 – zaštita potrošača, na električnu energiju, treći koji se odnosio na obnovljive izvore energije i energetsku efikasnost, treći koji se odnosio na ugalj, naftu i prirodni gas i peti je bio na zaštitu životne sredine i klimatske promene.
Ono sa čime se izašlo nakon tri sata debate to su određene vrste preporuka koje su trebale da idu na ovu Strategiju jer se shvatilo da mnoge stvari ne mogu da budu ubačene kroz amandmane, ali da nacionalni akcionalni planovi će morati uzmu u obzir ovakve preporuke. Mnogi su dali i neka nova rešenja, odnosno neke nove predloge koje će u budućnosti sigurno zaživeti, a to je da se shvatilo da pre svega inženjerstvo u Srbiji mora da se objedini na određeni način, a to se pokazalo i na Zakonu o rudarstvu. Ne postoji institucija u ovom trenutku, niti udruženje koje ima uopšte mogućnost da izda bilo kakve licence rudarskim inženjerima iz prostog razloga što negde ni zakon iz 2011. godine, koji je bio toliko bajan i sjajan, nije davao mogućnost da rudarski inženjeri mogu da rade i uskratio je prava na rad.
Samim tim oni su i dan danas postali kao udruženja članovi nekih međunarodnih organizacija, a nemaju mogućnosti uopšte da dobiju te licence i zbog toga ovim Zakonom o rudarstvu prvi put se javlja mogućnost da neka institucija ili neko udruženje daje tu mogućnost. U ovom trenutku će biti Ministarstvo energetike, ali smatramo da u budućnosti mora da postoji objedinjeni sistem funkcionisanja uopšte inženjerstva u Srbiji, objedinjeni sistem izdavanja licenci, jer kada govorimo o inženjerstvu očito je velika potreba da se objedine sve tehničke struke koje će u budućnosti dati veliki doprinos pogotovo na razvoju svih strateških projekata. Mi sada imamo te projekte o kojima govorimo kada je u pitanju građevinarstvo, kao što je „Beograd na vodi“, govorimo o izgradnji železničke pruge Budimpešta-Beograd-Podgorica-Bar i govorimo o tome da je potreba da inženjeri, a sada kada govorimo o geološkim istraživanjima i otvaranju rudnika, biće potrebe da inženjeri imaju usaglašen integrisan sistem izdavanja licenci.
Ono što je kao zaključak, takođe i kao preporuka jedna kada su obnovljivi izvori energije i energetska efikasnost dali, to su jedna nova rešenja koja se odnose na modele finansiranja i mi ćemo u četvrtak takođe održati jednu sednicu foruma koja će dati finansijske modele za finansiranje energetske efikasnosti u Srbiji i mislim da je dobro da se Ministarstvo finansija uključi, kao što se uključilo za pitanje rudne rente, tako i za pitanje finansiranja energetske efikasnosti. Tačno je da određene subvencije će morati da idu iz budžeta, ali je isto tako tačno da za sada sa ovom Strategijom za 2017. godinu one mogu jedino da budu kroz određeni deo projektnog finansiranja određenih banaka, određenih kreditnih linija koje će budžet Srbije morati na određeni način da plasira ili kroz poslovne banke ili kroz određeni fond koji je definisan Zakonom o racionalnom korišćenju električne energije.
Na kraju, ono što je interesantno, to je da su klimatske promene i uopšte zaštita životne sredine aktivno uključena i kada govorimo o Zakonu o rudarstvu, ali i kada govorimo o Strategiji razvoja energetike. Naravno, i Odbor za zaštitu životne sredine i predsednik biće uključeni kada je u pitanju Svetska konferencija koja govori o klimatskim promenama. Sigurno je da ćemo mi svoj sistem funkcionisanja budžeta morati tome da prilagodimo.
Ono što je jako važno, to je da baza podataka, koju će dati energetika i kroz svoju strategiju, na određeni transparentan način treba da bude dostupna javnosti. To je na određeni način bila jedna preporuka u i nevladinog sektora, ali i svih onih koji su učestvovali uopšte na ovom forumu. Pitanje uopšte funkcionisanja i implementacije ovakve strategije, koja je dala neki finansijski okvir u budućnosti do 2025. godine, odnosno 2030. godine, nekih 14,36 milijardi evra, je nešto što je možda spisak lepih želja, ali je negde cilj kojem treba težiti.
Ono što treba reći, to je da će Srbija i ova Skupština postati sastavni deo Parlamentarnog plenuma energetske zajednice, koji će biti 14. decembra formirana i da će ovaj parlament morati da formira stalnu delegaciju Parlamentarnog plenuma energetske zajednice, tako da je to neki posao koji nam sledi u ovom parlamentarnom delu. Zajednički ćemo sa Ministarstvom energetike sigurno raditi na razvoju energetike, onako kako ste predložili datum strategije.
Dobro je da sarađujete i sa civilnim društvom i sa sektorom koji se bavi. Ono što smo danas čuli na Odboru, jeste da je predat Akcioni plan za Poglavlje 15. Evropskoj komisiji. To znači da nekako duboko gazite što se tiče otvaranja poglavlja, kada je u pitanju energetika.
U Danu za glasanje sigurno će Srpska napredna stranka podržati i ovaj predlog zakona kada su u pitanju rudarstvo, geološka istraživanja i Strategija razvoja energetike. Hvala.

Zahvaljujem, predsedavajući.
Poštovani ministre gospođo Mihajlović, poštovani predstavnici Ministarstva građevine i poštovani gosti, kolege poslanici, da nastavimo raspravu u ovom smeru kada govorimo o istini. Istinu, uopšte kada govorimo o zakonu koji treba da ozakoni sve bespravne objekte, pokazuju izgrađeni kvadrati i tu niko ne može da nas laže. Snimak do 2012. i snimak 2015. godine jasno govore o tome koliko je ko radio, ali do 2012. od 2000. godine je bilo 1.200.000 objekata nelegalnih. Znači, govorimo o cifri koja je iznad milion bespravnih objekata.
Kada govorimo o toj ekspanziji, govorimo istovremeno o zakonskim rešenjima koja su se menjala i 2003. i 2006. i 2009. i 2011. godine, da bi se 2013. godine praktično zaustavilo sa postupkom legalizacije, a sada, 2015. godine, taj proces mora da se završi. Mora da se završi iz mnogo razloga. Urbanistički haos o kome pričaju predstavnici opozicije koji će se nastaviti jednostavno nije moguć. Stavljamo tačku na pljačku. Zašto? Zato što, po evropskim integracijama i svim bilateralnim i eksplanatornim skrininzima, postoji oblast koja obuhvata uređenje i urbanizma i ono što se zove ekonomski razvoj i koji kaže da podloge koje se urade u datom trenutku moraju da se slože sa kompletnom dokumentacijom koja postoji. To iskustvo je prošla i Slovenija i Hrvatska, pre nego što su postale članice Evropske unije. Prema tome, više urbanistički haos neće moći da se produžava.
Zbog toga postoje i evropske integracije koje jednostavno pomažu i RGZ, a i zakonska rešenja koja mi donosimo ovde u Skupštini da jednostavno produžavanje rokova više ne može biti. To je ono što danas građanima treba jasno da kažemo, da produžavanja, opraštanja, gradnje posle završetka svih ovih procesa koji se odnose i na objekte ovih 800.000 koji će u roku od godinu dana u saradnji sa lokalnim samoupravama i građevinskoj inspekciji i komisijama koje će biti formirane završiti, jednostavno posle toga više nema produžavanja roka.
Nemojte da vam neko daje lažnu nadu da će biti nekih novih zakona. Neće ih biti, jer ministarstvo na čijem čelu je ministarka Mihajlović u nekoliko navrata je najavljivala i elektronske građevinske dozvole koje će zaživeti od 1. januara i one koje sada žive u roku od 28 dana. Jednostavno, proces je počeo, uveden je u legalne tokove. Proces kojim se jednostavno uvodi red u ovoj oblasti je počeo da teče i samim tim uopšte funkcionisanje zakona koji pokazuje se u svakom danu vršenja vlasti ove Vlade ali i ministarstva koje u saradnji sa lokalnim samoupravama implementira, pokazuje i daje rezultate.
Prema tome, sve ono što ste hteli da dokažete da ne postoji, da u izveštajima treba reći da je to jedan marketinški trik, jednostavno ne postoji i danas sami izveštaji o legalizaciji, o broju podnošenih zahteva, ali treba reći da ne treba zaboraviti da 20.000 kvadrata, primera radi, objekta koji se zove „Beogradske terase“ je zatekla beogradska vlast na čelu sa SNS i jednostavno nije znala šta će da radi sa takvim objektima. Da ovaj broj od 248 zahteva, 248 hiljada zahteva samo u Beogradu je pokazao da po postojećim zakonima do 2012. godine jednostavno nije bilo mogućnosti da se završi. Moralo je da se donese određene set zakona koji obuhvata izmene i dopune o katastru, koji obuhvata i Zakona o legalizaciji 2013. godine i zakon koji sada govori o ozakonjenju svih tih objekata, mora da se zaustavi. Ali, mora da se pomogne da se tih 248 hiljada samo u Beogradu završi.
Kao što pokazuje broj kada svega oko dve hiljade zahteva je procesuirano određeni način, a da 230 hiljada će morati da se ozakoni, jedino moguće rešenje je na ovaj način. Dobro je što je konsultovana struka u svakom segmentu ovog definisanja zakonskih rešenja kao izmena i dopuna o katastru. Dobro je što u saradnji sa svim relevantnim subjektima koji se odnose na ovu oblast definisano ovako rešenje, ali isto tako je dobro što jednostavno će se rešiti mnogi problemi koji obični građani imaju. Imaju probleme kada žele da jednostavno završe postupak legalizacije. Velike takse koje su bile za gradsko građevinsko zemljište pogotovo kada govorimo o Beogradu. Velika dokumentacija i postupak koji je trebalo proći korak po korak, koji sigurno nije mogao da se završi ni u roku od 30 dana. Veliki broj taksi koje je trebalo platiti lokalnim samoupravama.
Veliki problem sa nedovoljnim kapacitetima u opštinama koje smo definisali kao broj građevinskih inspektora, ali broj građevinskih inspektora nije diktirala Republička Vlada, to su diktirale lokalne samouprave, lokalni funkcioneri sa svojim lokalnim politikama koji su zapošljavali ili otpuštali određeni broj stručnih ljudi i sa kojima jednostavno nisu bili u mogućnosti da reše mnoga pitanja za legalizaciju objekata. Ili nije bilo političke volje, a najpre da nije bilo političke volje da se reše, ali je bilo jako dobro tzv. čuvanje građevinskih objekata, odnosno ne vršenje funkcije građevinske inspekcije. To čuvanje je negde stvaralo mogućnost za tzv. kako neki narodni poslanici nazivaju diskrecione odluke, a te diskrecione odluke je neko plaćao. Obično su plaćali vlasnici tih objekata koji su gradi.
Sada ja postavljam pitanje evo i ministru kako je moguće da 20.000 ili kako smo čuli od mog kolege, po 30.000 i 50.000 kvadrata odjednom niknu za gotovo manje
od mesec dana, a da jednostavno inspektori ne reaguju. Kako je moguće da ti inspektori nikada nisu ni procesuirani, nisu pozvani čak ni na odgovornost, nisu čak bili ni suspendovani zbog izrade takvih objekata. Kako je moguće da ti građevinski giganti jednostavno niknu preko noći, preko vikenda, skidaju se crvene trake, ponovo se ulazi u gradnju i da niko ne reaguje.
Nakon toga vi podnosite zahteve za legalizaciju i čak uđete u komercijalnu prodaju stanova koji su deo takvih građevinskih objekata. Znači, to jednostavno nije zabeleženo ne u zemljama u regionu već u zemljama EU koje imaju uređenu ovu oblast i potpuno je neshvatljivo. Zato je razumljivo što danas mi nemamo tačan broj nelegalnih objekata nego na osnovu zahteva koji su do sada predati, a imamo određenu sliku da je taj broj ne predatih zahteva oko 800.000 koje želimo do trenutka donošenja ovog zakona da završimo.
Sigurno će se završiti ovaj postupak zato što jednostavno podloga sa kojom će se baratati, taj elektronski snimak u trenutku donošenja zakona, sa svim objektima koji postoje i rešavanje kompletne dokumentacije koji će svaki vlasnik tog objekta imati u određenom statusu moraće biti završen, sve posle toga, jednostavno podleže onom drugom delu koji se zove kaznena politika, koji se zove inspekcijski nadzor. Zbog toga smo doneli nove zakone o inspekcijskom nadzoru i taj postupak i taj proces u roku od godinu dana sa određenom dokumentacijom biće završen.
Prema tome, ovakav Predlog zakona zaista je za pohvalu i treba reći da je sada veliki postao na lokalnim samoupravama. Jedan deo se odnosi da sve ono što su zahtevi za postojeće objekte za legalizaciju treba da završe i da predaju katastru. Drugi deo poslova se odnosi na snimanje i izradu izveštaja postojećih objekata, jer imaće pomoć ovog elektronskog snimka o kome govorimo. Taj veliki posao jednostavno, tačno je da će biti poteškoća zbog tih kapaciteta o kojima govorimo, ali postojaće komisije u kojima ćete moći da angažujete inženjere sa licencom. Imamo veliki broj licenciranih inženjera. Izvolite, lokalne samouprave uključite ih u rad i samim tim izlaskom na teren, a mislim da većina inspektora znaju za sve objekte koji postoje nelegalni, pogotovo u Beogradu. Postoje i nove tehnologije i novi softveri koji u ovom trenutku mogu da pokažu i prikažu svaki od objekata kako izgleda. Prema tome, neće biti baš toliko teško izaći na teren i popisati sve te objekte.
Ovakav vid donošenja zakona pre svega mnogim građanima i mnogim porodicama rešiće njihova životna pitanja. Rešiće pitanje evidencije kada govorimo uopšte o knjižbi njihovih objekata, rešiće pitanje hipoteka, ukoliko žele da jednostavno završe te svoje objekte, unutrašnju strukturu, kojima žele da reše i pitanja svoje dece. Znači, da li će moći da definišu, podele unutar samih objekata, stanova, gde će moći da žive. Verujte mi da većina građana, 90% vlasnika ovih objekata koji rešavaju svoje životno pitanje jedva su čekali da ovakav zakon bude na dnevnom redu.
Nemojte da vam pričam koliko je građana zvalo i pitalo – nije valjda da ćemo još čekati na ovakav zakon. Jednostavno, mislim da će biti potpuno podržan od strane građana, a onih 10% koji jednostavno neće biti obuhvaćeni ovim zakonom ili će imati problema da legalizuju ove objekte, sigurno da se nalaze na strani ovih građevinskih giganata od par stotina hiljada kvadrata, jer se pokazalo da mnogi građevinske firme imaju objekte zaista i da se kriju iza imena ko su vlasnici tih firmi, upravo zbog toga što jednostavno pokazuju kolika je veličina tog kapitala sa kojim su raspolagali. Očito su svoj nelegalni kapital pokušali da kroz građevinsku industriju legalizuju. Naravno, imena se uvek znaju i znaćete po načinu na koji funkcionišu njihove kompanije i znaćete kako se zovu te firme.
Nemojte da pričamo uopšte o tome kako je sve bilo bajno i sjajno do 2012. godine, kada, recimo Uprava za sekretarijat za građevinske poslove dok se „Belvil“ gradio godinu i po dana nije izdavao nijednu građevinsku dozvolu, samo zato da bi se prodali stanovi u „Belvilu“ uz pomoć „Hipo Alpe Adria“ banke u to vreme i te kreditne linije, gde je kvadrat koštao 1.400 evra. A za to vreme, jednostavno, nisu davane dozvole koje trebalo da se izgrade objekti i na Vračaru, i na Zvezdari i na Starom Gradu, čiji kvadrati su tada jednostavno iznosili i tri puta više i samim tim vrednost tih objekata je potpuno padala, upravo zbog toga što nisu izdavane dozvole da bi se „Belvil“ prodao, a samim tim su došle pod udar Zakona o legalizaciji i samim tim su, znači inspektori nisu izlazili na teren, a na volšeban način su nastale hiljade i hiljade kvadrata na ovim opštinama.
Prema tome, nemojte da pričate o tome kako je sve bilo bajno i sjajno, kako će i nastaviti tako da funkcioniše ova država. Srpska napredna stranka, na čelu sa Aleksandrom Vučićem, i na kraju krajeva i Ministarstvo koje vodi gospođa Zorana Mihajlović potpredsednik SNS, uvodi red, jednostavno i uvodi jedan funkcionalan sistem državne uprave sa kojim pokazuje da jednostavno sa ovakvim načinom funkcionisanja koje je bilo do 2012. godine mora da prestane, uprkos svim pritiscima svih mogućih tajkuna koji su se najviše ogledali u građevinskoj industriji, uprkos pritiscima svih onih koji žele jednostavno da takav nelegalan sistem funkcioniše. I otpori sigurno su veliki u ovakvom uređenju sistema, ali na takve otpore mi odgovaramo svi zajedno novim zakonskim rešenjima, novim uređenjem, novim jednostavno regulacijom tržišta uopšte kada govorimo o nekretninama.
Ovim zakonom o zakonjenju prati izmena i dopuna Zakona o katastru. Znači, vrlo je važno da se katastar uradi, jer uvek je on bio problem, uvek su najveći redovi čekanja tamo gde je katastar u Beogradu, upravo zbog toga što su uvek komplikovani imovinsko-pravni odnosi, ovakvim uređenjem vi smanjujete pritisak, odnosno uređujete imovinsko-pravne odnose, odnosno terate građane Srbije da svoje odnose urede. Da jednostavno sve ona dešavanja kojima smo mi negde svedoci, godinama treba da počnu da funkcionišu, a to je da sve ono što definiše ugovornim osnovama mora da prođe kroz katastar. Zbog toga smo imali u poslednjih 15 godina dešavanja da na određenim parcelama postoji po 100 ljudi, a pola od njih jednostavno ili nisu u Srbiji ili su odavno umrli i kada saglasnost treba da daju za uređenje ili gradnju određenog objekta na toj parceli, logično je bilo da nije bilo moguće uopšte izgraditi bilo koji objekat zbog toga.
Na kraju bih rekla samo da ispravljanjem svih onih nepravdi koje su do sada postojale sada jednostavno 90%, 95% praktično vlasnika ovih objekata mi uvodimo u legalne tokove, dajemo jedno novo lice Srbiji. Investitorima praktično dajemo jedan nov poziv za priliv stranih direktnih investicija, upravo zbog toga što Srbija postaje potpuno uređena država kada je u pitanju građevinska oblast i to je ono važno što oni koji daju velike kritike na ovaj zakon, jednostavno ne znaju šta rade, i oprostite im ministarka jer vreme koje donosi jednostavno pokazaće da DS neće biti u mogućnosti uopšte da ima svoje glasače, jer je sve radila suprotno interesima građana. U Danu za glasanje sigurno ćemo podržati ovaj set zakona. Hvala.

Uvaženi predsedavajući, poštovani ministre, kolege poslanici, pre svega treba da izrazimo svi ovde zadovoljstvo što će DS prihvatiti ovaj Predlog izmene i dopune Zakona o budžetu, jer time pokazuje da zaista je odgovorna za sve ono što se dešavalo u prosveti do 2012. godine.
Kada govorimo o prosveti uopšte, treba reći da je mnogo toga propušteno do 2012. godine, ne samo kada gledamo kroz ono što se zove lični dohodak i plata, nego je propušteno mnogo šansi da se reformiše uopšte ceo sektor prosvete.
Te reforme nisu samo kao što smo danas govorili, koje se odnose na njihove lične dohotke, profesora, nastavnika koji zaista treba da uče našu decu, jer je prosveta generator razvoja svakog društva, ali je mnogo propušteno šansi, pogotovo kada je prethodna Vlada govorila do 2012. godine da je ekonomska kriza koja je nastala 2008. godine jedna šansa Srbije da se ekonomski razvije, a samim tim je bilo i šanse da se izvrše reforme prosvete.
Tadašnje reforme pokazuju posledice danas. Posledice su da na osnovu određenih studija i istraživanja nemačke razvojne agencije GIZ od 500 osnovnih i srednjih škola, jednostavno, Srbija nema adekvatna zvanja, odnosno struku koja privredi treba da donese boljitak, odnosno treba da otvori nova radna mesta, kada su u pitanju proizvodna zanimanja. Samim tim, u tom periodu, ne samo četiri godine koje je vladala DS, već i ranije gde je učestvovala u vlasti, nije našla za shodno ni vremena ni načina da izmeni određena zakonska rešenja u kojima bi stvorila održivo društvo u pogledu svojih kadrova, a to je suština u stvari prosvete, stvoriti takav ljudski potencijal gde mladi ljudi koji završavaju škole na adekvatan način će naći svoje radno mesto. To je suština kojom je prosveta trebalo da bude restrukturirana.
Kada govorimo uopšte o finansijskim davanjima i rešavanju pitanja uopšte plata zaposlenih, treba reći da mi sada u stvari pokušavamo da rešimo ad hok ono što je godinama zapušteno, a zapušteno je kroz određena davanja i kroz određeni broj ljudi koji su zapošljavani u ovom sektoru. Godine 2008. kada je ministar gospodin Žarko Obradović i to 10. decembra imao sastanak sa tri reprezentativna sindikata iz oblasti prosvete, jednostavno je kao rezultat tih pregovora, koji se naravno odnosio na plate zaposlenih u ovom sektoru, rekao da će sva ona davanja u budžetu koja preostanu od budžeta iz 2008. godine raspodeliti na jednokratno davanje svim nastavnicima i profesorima u osnovnim i srednjim školama. Naravno, do toga nije došlo, jer je urađen predlog za 2009. godinu, pa je tamo povećan za 1,5 milijardi, sa čime se i dalje, naravno, sindikati nisu složili.
Kada govorimo o tome koliko je to bilo traženo, projektovano, nekih 135 milijardi dinara, od čega je 108 bilo realno, i ono što je tada najrealniji zahtev sindikata bio da se tačno odredi broj zaposlenih u ovom sektoru. Do dana dok SNS nije učestvovala u Vladi i nije vodila Vladu, mi nismo znali ne samo za sektor prosvete, nego uopšte za državne službenike, koliki broj zaposlenih zaista postoji u Republici Srbiji, koliki novac se izdvaja u budžetu Republike Srbije za plate uopšte svih prosvetnih radnika.
Ono što je važno reći da danas, ono što je potpisano još 24. aprila ove godine, u saradnji Ministarstva prosvete i Ministarstva za državnu i lokalnu samoupravu, o tome da prosvetni radnici zaista treba da imaju definisana svoja primanja, je pokušaj da se sada na određeni način, u skladu sa svim aranžmanima MMF-a i prve i druge i danas treće revizije, zaista daju u maksimalnom iznosu, što iznosi sedam hiljada dinara, odnosno u prvom predlogu šest hiljada dinara, kojim su obuhvaćeni 110 hiljada zaposlenih u ovom sektoru, ali sada su po ovom novom amandmanu praktično obuhvaćeni svi i to u iznosu od 145 hiljada ljudi.
Ono što je još važno reći da te 2008. godine Pokrajinska vlada u to vreme je potpuno na različit način gledala perspektivu rešavanja pitanja plata jednokratnih naknada zaposlenima u prosveti, tako da je ona od onoga što je definisala probila budžetsku stavku, odnosno samim tim htela zarad pozitivnih određenih političkih poena u Vojvodini, donela određena zakonska rešenja koja su se ogledala u privremenom finansiranju od 1. januara do 31. marta 2009. godine, i dala određena svoja povećanja kroz povećanja plate. Time je stavila u neravnopravan položaj potpuno nastavnike i profesore u Vojvodini i nastavnike i profesore u Srbiji, a da ne pričamo koliko je neravnopravan položaj bio u odnosu na profesore i nastavnike na jugu Srbije, iz prostog razloga što je u tom trenutku Vlada Vojvodine raspolagala potpuno budžetom koji je iznosio i preko onih granica koje su propisane Ustavom Srbije i samim tim dovela do toga da profesori i nastavnici u prosveti se osećaju poniženo.
Sve ono što se odnosilo kao argumenti za današnje izmene i dopune zakona na SNS i na ovu Vladu koja sada pokušava da reši sve probleme, jednostavno ne stoji i jednostavno upućuje sama sebi. Zbog toga je dobro što usvaja ovakav predlog zakona, jer samim tim priznaje da snosi potpuno odgovornost za ovakvo stanje u prosveti.
Na nama je da u budućnosti zaista reformišemo ovaj sektor i imamo najave premijer Vlade da će zaista ući u duboke reforme kada govorimo o prosveti. Mislim da je ovo sada ono što je realno u odnosu na budžet za 2015. godinu, a sigurno, gospodine ministre, da u sledećoj godini, kada se bude pravio budžet za 2016. godinu, moraće da se iznađu određena rešenja, pre svega kada se govori o racionalizaciji ovog sektora, da će zaista prosvetni radnici na određeni način imati ne samo veća davanja u smislu ličnog dohotka, nego da im se podigne nivo funkcionisanja u okviru svog radnog mesta.
Zašto? Zato što ako govorimo o tome da plata nije jedini motivacioni faktor, onda sigurno investicije u obrazovanje, kada su u pitanju i rekonstrukcije škola, odnosno objekata u kojima sede učenici osnovnih i srednjih škola i koje se odnose na učenički standard, sigurno će doprineti tome da uslovi rada u kojima funkcionišu nastavnici i profesori mogu da budu jedan od velikih motivacionih faktora, ali i ono što se zove njihova edukacija obrazovanja kroz organizaciju različitih vrsta seminara. Time suštinski i kada dovodimo do racionalizacije radnih mesta mnogo bolje ćemo doći u situaciju da ceo ovaj sektor bolje razume zbog čega se uopšte donose ovakve vrste odluka.
Zbog toga ćemo u danu za glasanje podržati ovakav Predlog zakona o izmenama i dopunama za budžet za 2015. godinu. Hvala.

Uvaženi predsedavajući, poštovani ministre i kolege poslanici, imali smo prilike u nekoliko navrata da diskutujemo zaista na jedan krajnje konstruktivan način i na Odboru kada su u pitanju amandmani.

Nekako smo ih suštinski podelili na one koji se odnose na tehničke ispravke i na one koji zaista menjaju određenu suštinu.

Ako opozicija tvrdi da je suština toga da je ovaj zakon izvor korupcije, onda o tome možemo da pričamo sa stanovišta svakog zakona, ali onda nemojte menjati amandmane kroz tehničke ispravke i sistemom „briše se“ menjati kompletan zakon.

Onda zaista uđite u suštinu i nemojte pričati o tim amandmanima i nemojte davati amandman broj jedan da treba da brišemo i da menjamo uopšte nazive amandmana.

Ako se slažemo da su nam strane direktne investicije potrebne Srbiji i da do sada zakona nije ni bilo, a sada imamo prvi put zakon koji uređuje uopšte sistem ulaganja u Srbiji, izjednačava status i domaćih i stranih ulagača, onda to podržite u tom delu. Nemojte ići kroz formu tehničkih ispravki da menjate i da stvarate suštinu i da izvlačite određene zaključke koje ne stoje kada je u pitanju ovaj zakon.

Prvi put imamo ovakav zakon u praksi. Oni koji su imali prilike da donesu te zakone, nisu ih doneli. Prema tome, sada prvi put kao predlog ovakvog zakona imamo i u punom svom nazivu. Ovaj naziv je krajnje ispravan i prepoznatljiv, ne samo za domaću, već i za stranu praksu. Prema tome, on takav treba i da ostane. Hvala.

Uvaženi predsedavajući, poštovani ministre, kolege, poslanici, niste mi prošli put dali reč za repliku, ali dobro to ću vam oprostiti.

Ono što sada treba postaviti kao veliko pitanje, gospodine predsedavajući, gospodine ministre, zbog čega potpisnici ugovora o Fijatu nisu objavili ugovor do kraja, onoga trenutka kada su ga potpisali. Zato što uvek u tim ugovorima sa stranim ulagačima imate i onaj deo kada ulagači traže da jedan deo uopšte aktivnosti ostane u domenu poslovne tajne. Ukoliko to objavite država plaća velike penale i veliku odštetu. Ideja, uopšte kada pričamo o odnosu ulagača i države, u ovom trenutku dobijamo zakonski okvir. Mi do sada to nismo imali.

Vi se zalažete da ovakav zakon ne postoji. Znači, nepostojanje ovakvog zakona, ostaje u domenu rada, kao do 2012. godine da se ugovaraju poslovi sa ulagačima u četiri oka, iza vrata javnosti, iza leđa svih građana Srbije. Sada toga više nema.

Drugi deo priče, kada govorite o korupciji. Prvo, Agencija za borbu protiv korupcije je dala svoje mišljenje i u odnosu na rizik postojanja aktivnosti koje su vezane za moguću korupciju. To jedno.

Drugo, kada govorimo o delu poruke koje se šalju ulagačima po pitanju korupcije, znači da unapred vi osuđujete ulagače da će učestvovati u nekim koruptivnim radnjama. To jednostavno ulagače plaši, ne da plaši samo građane Srbije, time što neće imati nova radna mesta, nego i ulagače da jednostavno Srbija nije zemlja u koju treba ulagati.

Prema tome, to što radite, ne ide na dobro ni građanima Srbije, ni privredi, a pogotovo sa amandmanom kojim tražite u stavu 3. izjednačavanje tretmana domaćih i stranih ulagača u skladu sa zakonom, da se briše.

To znači da ipak ostajete na vašem političkom stanovištu da treba forsirati samo određene pojedince iz inostranstva, samo na način bez zakona, samo sa politikom subvencija koja je vladala, ko se kako kome svidi i ko je pripadnik DS.

Druga stvar, ako je neko pokazao sistem transparentnosti i demokratičnosti u smislu zakona, onda je to zaista ministar Sertić, usvojio vam je čak i amandman, a to jeste na predlog poslanika koji čine Ekonomski kokus, ali vaši poslanici čine, dakle grupa poslanika Ekonomskog kokusa koji im je dao pravo AP i lokalne samouprave na čijoj teritoriji se nalazi jednostavno određeno ulaganje, može biti i potpisnik ugovora između države i ulagača, pa samim tim je pokazao da u ovom trenutku, gospodin Pajtić može da potpiše ovakve ugovore. Kada govorimo uopšte o korupciji o kojoj stalno potencirate, jer to je jedna interesantna izborna tema, pa mislite time da ćete podići rejting koji vam je i onako slab, onda korupcija ne može da bude ukoliko imate investicioni program, projektni tim, lokalnu samoupravu, razvojnu agenciju …