Prikaz govora poslanika

Prikaz govora poslanice <a href="https://otvoreniparlament.rs/poslanik/7406">Maja Gojković</a>

Maja Gojković

Srpska napredna stranka

Govori

Hvala. Izvolite.
Reč ima Miroslav Aleksić. Izvolite.
Hvala, vreme.
Reč ima potpredsednik Stefanović.
Reč ima ministar Vulin.
Ministre, molim vas, završite vaš odgovor.
Molim vas da završite vaš odgovor.
Poslanik Miroslav Aleksić.
Hvala.
Reč ima ministar Stefanović.
Hvala.
Imate li komentar? Izvolite.
Zahvaljujem.
Marjan Rističević ima reč. Izvolite.
Hvala.
Reč ima Slavica Đukić Dejanović.
Hvala.
Reč ima ministar Jadranka Joksimović. Izvolite.
Reč ima ministar Šarčević.
Poštovane dame i gospodo narodni poslanici, nastavljamo rad Četvrte sednice Drugog redovnog zasedanja Narodne skupštine Republike Srbije u 2018. godini.
Na osnovu službene evidencije o prisutnosti narodnih poslanika, konstatujem da sednici prisustvuje 84 narodna poslanika.
Radi utvrđivanja broja narodnih poslanika prisutnih u sali, molim narodne poslanike da ubace svoje identifikacione kartice u poslaničke jedinice elektronskog sistema za glasanje.
Konstatujem da je, primenom elektronskog sistema za glasanje, utvrđeno da su u sali prisutna 102 narodna poslanika i da imamo uslove za dalji rad.
Poštovani narodni poslanici, pre nego što nastavimo rad, dozvolite mi da u vaše i u svoje ime pozdravim NJE ministra spoljnih poslova i dijaspore Republike Liban, gospodina DŽebrana Basila, koji je sa članovima delegacije u zvaničnoj poseti Republici Srbiji.
Zahvaljujem.
Nastavljamo rad i prelazimo na zajednički, načelni i jedinstveni pretres o predlozima akata iz tačaka od 1. do 62. dnevnog reda.
Saglasno članu 90. stav 1. Poslovnika Narodne skupštine, obaveštavam vas da su pozvani da sednici prisustvuju svi članovi Vlade sa svojim saradnicima, kao i predstavnici Agencije za licenciranje stečajnih upravnika, savetnika u ministarstvima, predstavnici Agencije za atomsku energiju i jonizujuće zračenje, predstavnici Visokog saveta sudstva.
Molim poslaničke grupe, ukoliko to već nisu učinile, da odmah podnesu prijave za reč, sa redosledom narodnih poslanika.
Saglasno članu 157. stav 2. i čl. 170, 192, 195, 201. i 202. Poslovnika Narodne skupštine otvaram zajednički, načelni i jedinstveni pretres o tačkama iz utvrđenog dnevnog reda od 1. do 62.
Da li ovlašćeni predstavnici predlagača žele reč, i kojim redom se javljate?
Reč ima ministar finansija Siniša Mali.
Hvala, pod uslovom da su ministri završili. Zahvaljujem, pošto malo ćemo skrenuti sa teme budžeta i zakona koji se oslanjaju na donošenje budžeta za 2019. godinu.

Javila sam se samo u kratkim naznakama, isto nemam nikakve pretenzije i kao ministar Ružić da vam pročitam čitavo obrazloženje uz Predlog zakona koji ste dobili, jer kada bih čitala obrazloženje čitavo o svim članovima ovog zakona, to bi uzelo jedan radni dan, u najmanjem slučaju. Ubeđena sam zbog količine amandmana koji su predloženi na ovaj zakon, da je svaki predlagač amandmana detaljno pročitao i Predlog zakona i evo ovo je sve obrazloženje svakog zakonskog predloženog rešenja.

Naravno da je ustavni osnov jasan u donošenju ovog zakona i predlaganje nalazi se u članu 97. tačka 9. Ustava, ali važnije je to što prilikom kada je ovaj zakon i ušao u proceduru, odnosno što je još interesantnije, kada se našao na dnevnom redu onda je prosto parlament, poslanici su zasuti porukama nepoznatog porekla, mogu tako da kažem, jer sam se potrudila i da pozovem neke nosioce tih domena, ustanova, da pitam o čemu se radi i zašto oni koji su i učestvovali u pisanju ovog zakona, ja se ograđujem, ja nisam stručno lice niti pretendujem da budem naučnik iz ove oblasti, ja sam samo predlagač, na jednom počeli da pišu na 250 adresa, njih jedno stotinak, potpuno isti tekst.

Zato sam želela samo da kažem par stvari, da je ovaj zakon svakako ušao u proceduru. Pa ne, ljudi su zapanjeni što je neko uspeo da dođe do njihovog domena i da šalje nekakve alarmantne poruke i mejlove koji zaista nemaju nikakve veze i dodirnih tačaka sa ovom materijom i sa ovim zakonom. Možda sa nečim imaju, sa ovim nemaju.

Devetog novembra je ušao ovde u proceduru i u tom trenutku sam stavila hitnost postupka, ali svi znamo koji je danas datum i danas je već 19. dan, tako da zaista sa zadovoljstvom mogu da kažem da smo i poslovnički ušli u redovan postupak i da više ničeg hitnog ovde nam. To je za poznavaoce našeg Poslovnika.

Da, kada se našlo ovde u proceduri zakon, Predlog zakona se našao i na sajtu naše Agencije za atomsku energiju i jonizujuća zračenja, na sajtu nadležnog Ministarstva za zaštitu životne sredine i insistirala sam na jednom javnom slušanju ovde u Narodnoj skupštini Republike Srbije, gde su se čule naravno pohvale za ovaj Predlog zakona. Naravno, bilo je i kritičkog osvrta, što takođe kao predlagač pozdravljam.

Ovaj zakon ima sadržinu sa jednom temom koja je sveobuhvatna, zaista aktuelna tema danas u svetu i u to sam se uverila kada sam sticajem okolnosti postala predsednik Upravnog odbora Nacionalne agencije, gde sam i dva puta bila u Beču prilikom posete i na radnim sastancima u Međunarodnoj agenciji za atomsku energiju i razgovarala i sa generalnim sekretarom, gospodinom Amanom i iz toga je proizašla i obaveza i nužnost donošenja jednog modernog, novog zakona, jer moram da kažem da je ova oblast zaštite od jonizujućeg zračenja i nuklearne sigurnosti do sada bila uređena zakonom koji je donet pre bezmalo deset godina. U međuvremenu se što šta i u ovoj oblasti promenilo, ali se promenila i Srbija.

Znam da mnogi ne vole kada se kaže da je jedan od razloga da svakako, odnosno okolnosti da je Srbija započela pristupne pregovore sa EU, ali to je činjenica koja postoji i da smo mi time preuzeli obaveze usklađivanja našeg zakonodavstva sa evropskim propisima. Tako da je to jedna od sigurnih činjenica koje moramo da uzmemo u obzir da je onaj zakon od pre deset godina veoma zastareo.

Došlo je, naravno, do znatnog unapređenja i na tehnološkom planu, novih saznanja koja ovaj Predlog zakona treba da uredi i da vas podsetim na nešto što smo svi zajedno ovde uradili pre nekoliko meseci, ratifikovali smo četiri međunarodne konvencije koje nameću određene obaveze u ovoj oblasti.

Četiri konvencije, na to možemo samo da budemo ponosni, koje su do sada još uvek iz meni nepoznatih razloga negde stajale po strani skoro punih deset godina. Prvi put kada sam imala radni sastanak sa gospodinom Amanom i sa njegovim timom, oni su pitali da li Srbija ima neke posebne razloge zašto je nešto potpisala a nikada nije ratifikovala? Da mi to nismo uradili velikom brzinom ovde u parlamentu, velika sumnja bi bila nad Srbijom zašto i šta to Srbija uopšte u ovoj oblasti ima da krije, u koju to mi grupu zemalja uopšte želimo da pripadamo i naravno kada vreme, jedan zakon prevaziđe, onda se tu pojave mnoge poteškoće i u primeni, pravne praznine koje zakon i sada važeći ne može da popuni, te praznine, itd.

U tome se mogu, u stvari, prepoznati i ciljevi donošenja ovog zakona.Ovaj zakon ima i jednu važnu novinu, to je, takođe, u skladu sa međunarodnom praksom, to da Agencija za atomsku energiju i jonizujuće zračenje u ovakvom obliku više ne može da postoji. Svet to ne prepoznaje i oni prepoznaju samo samostalna i nezavisna regulatorna tela i mi smo tu obavezu i preuzeli na sebe.

Tako se osniva ovim zakonom i direktorat, a ne Agencija za radijacionu i nuklearanu sigurnost i bezbednost Srbije, koji će direktno korespondirati sa Vladom Republike Srbije. Neće više biti pod nekoliko ministarstava, a to su Ministarstvo za obrazovanje i nauku, pa Ministarstvo za zaštitu životne sredine, pa delimično i pod energetiku, tako da takav oblik organizacije niti Evropska unija, niti Međunarodna agencija za nuklearnu bezbednost uopšte prepoznaje. I, zamenica gospodina Mana, prošle godine kada je došla ovde u obilazak Agencije i drugih srodnih pravnih lica, ona je i postavila pitanje – da li ima nekog posebnog razloga zašto jedino Srbija u Evropi još uvek radi u ovom obliku? Naš rok je bio do 1. marta 2019. godine, ali zbog našeg zakonodavstva, da smo mi nedavno usvojili i jedan zakon, opšti Zakon o agencijama, iz resora ministra Ružića, bilo je nemoguće da se prvo donesu podzakonski akti u ovoj agenciji koji bi važili od 1. januara do, recimo, negde kraja februara, pa bi onda morali da donosimo ovaj zakon. To je jedan potpuni pravni nonsens i nijedan ozbiljan parlament, niti ozbiljna država ne bi ušla u ovakvu avanturu, niti bi radila nešto samo da bi zadovoljili neku puku formu.

Drago mi je da ćemo mi uspeti do kraja ove godine da ispunimo ove evropske i svetske okvire.

Dobili smo za ovaj zakon, to onima koji imaju vremena, izgleda ne rade ništa na svom poslu, pa pišu nekakve mejlove ozbiljnim, zrelim ljudima ovde parlamentu, da kažem da mi jesmo dobili podršku od Međunarodne agencije u Beču. Evo, ja sam svedok kao podnosilac. Rekli su – ovaj predlog zakona, naravno, može da se popravlja. Zato i postoje amandmani i postoje podzakonski propisi i akti, ali da je to jedan zakon koji može da bude uzor onim zemljama koje su na pragu da donesu ovakav propis.

Novina je, naravno, što će sada u direktoratu biti i Inspekcija za radijacionu i nuklearnu sigurnost i bezbednost i ovim se uređuje položaj te inspekcije. Smatram da će primenom ovog zakona biti podignut nivo sigurnosti radijacione i nuklearne bezbednosti u našoj zemlji i to i za naše građane, jer ovde, molim vas, oni koji imaju nameru da čitaju, neka čitaju kakve su obaveze u uklanjanju gromobrana i ostalih stvari, koje dotiču običnog građanina.

Mi možemo ovde da se svađamo, a oni će se složiti za to da neko to mora konačno da ukloni i u njihovo ime i da plati i tako će se iskoristiti novac koji postoji u Agenciji kao višak sredstava, jer nismo dobili odobrenje da zaposlimo još više ljudi u toj Agenciji, pa ima višak sredstava, pa bih molila da Vlada Srbije obrati pažnju na to i da nam dozvoli da krenemo sa uklanjanjem tih gromobrana od tih sredstava već sada.

Dobili smo i pismo podrške ambasadora EU u Beogradu, koji je podržao ove napore koje je uložila Agencija. Amandmane sam pročitala, dala sam svoje mišljenje. Naravno, oni koji pišu – brišu se, brišu se, zaista, razumem da neko ima netrpeljivost prema meni lično, pa smatra da sve što ja predložim treba da se briše i to mi je onako simpatično, ali ovde je jedna vrlo ozbiljna materija, te sam usvojila i deo amandmana koje je predložila poslanička grupa DS, čini mi se da je Gordana Čomić o tome pričala na Odboru za zaštitu životne sredine, neke amandmane i poslaničke grupe SRS. Čujem da će biti još amandmana od strane Odbora, tako da sam raspoložena da razgovaramo i o zakonu u pojedinostima o ovom predlogu zakona, kako bi zajednički dobili jedan dobar i moderan propis, kakav i Međunarodna agencija za atomsku energiju i EU očekuju od našeg parlamenta. Hvala lepo.