Zahvaljujem.
Poštovani potpredsedniče Narodne skupštine Republike Srbije, poštovani narodni poslanici, poštovane poslanice, danas se pred vama nalazi Predlog zakona o upotrebi srpskog jezika u javnom životu i zaštiti i očuvanju ćiriličnog pisma.
Prvenstveni cilj donošenja ovog zakona jeste bolje regulisanje statusa ćirilice u javnom životu, imajući u vidu njen značaj i činjenicu da su jezik i pismo jedan od najvažnijih delova kulturnog nasleđa i pitanje identiteta srpskog naroda.
S obzirom da će se pred poslanicima Narodne skupštine Republike Srpske naći gotovo istovetan Zakon o zaštiti, očuvanju i upotrebi jezika srpskog naroda i ćiriličkog pisma u sredu, 15. septembra, usvajanje ova dva zakona biće ne samo važan korak napred u negovanju jezičke kulture, već i snažna potvrda neraskidivih veza i zajedničke politike Republike Srbije i Republike Srpske.
Kao što je poznato, u pravnom sistemu naše zemlje već postoji Zakon o upotrebi službenog jezika i pisma. Njime je utvrđeno da su u Republici Srbiji u službenoj upotrebi srpski jezik i ćiriličko pismo, a latinično pismo na način utvrđen ovim zakonom.
Pored toga, taj zakon propisuje da su na područjima Republike Srbije, na kojima žive pripadnici nacionalnih manjina, u službenoj upotrebi istovremeno sa srpskim jezikom i jezici i pisma nacionalnih manjina.
Treba napomenuti da donošenja zakona o upotrebi srpskog jezika u javnom životu i zaštiti i očuvanju ćiriličkog pisma nije ni u kakvoj koliziji sa postojećim zakonom, niti je namera predlagača da se latinica kao pismo na bilo koji način diskriminiše.
Isto tako, predložene zakonske odredbe ne odnose se na privatnu komunikaciju, pisanje i upotrebu ličnih imena, dvojezične publikacije, knjige i kompjuterske programe, osim njihovih opisa i uputstva, prihvaćenu naučnu i tehničku terminologiju, naučna i umetnička dela, naučnu i obrazovnu delatnost škole na stranim jezicima, dvojezičnih škola, kurseva stranih jezika u skladu sa posebnim propisima i žigove i oznake geografskog porekla.
Kao polazna osnova za izradu Nacrta zakona poslužio je tekst Radne grupe Ministarstva kulture i informisanja iz 2017. godine, u koju su bili uključeni predstavnici Odbora za standardizaciju srpskog jezika SANU, naši istaknuti lingvisti, kao i predstavnici Ministarstva kulture i informisanja.
Iskoristila bih priliku da se zavalim proforima dr Sreti Tanasiću, dr Milošu Kovačeviću, dr Aleksandru Milanoviću i dr Veljku Brboriću, kao i predstavnicima Ministarstva kulture i informisanja koji su bili i članovi te Radne grupe na izgradi dokumenta koji je u značajnoj meri pomogao da danas imamo tekst Predloga zakona koji će Skupština razmotriti.
Mere za zaštitu i očuvanje ćiriličkog pisma, koje novi zakon predviđa, imaju u suštini dvojaki karakter. Prve su obavezujuće i one ovog puta šire krug subjekata koji su u obavezi da koriste ćiriličko pismo. Prema predloženim rešenjima, to bi bili svi subjekti koji posluju ili obavljaju delatnost sa većinskim učešćem javnog kapitala. Zakonom o službenoj upotrebi jezika i pisma već je predviđena obaveza upotrebe ćiriličnog pisma za državne, pokrajinske i lokalne organe vlasti, javna preduzeća i javne službe, imaoce javnih ovlašćenja i druge.
Novim zakonskim rešenjima, kojima predlažemo obavezu korišćenja ćirilice, imaće i privredna društva i drugi oblici organizovanja koji posluju, odnosno obavljaju delatnost sa većinskim učešćem javnog kapitala, zatim, privredna društva i drugi oblici organizovanja u oblasti naučno-istraživačke delatnosti koji se ne osnivaju po propisima u javnim službama, a koji posluju, odnosno obavljaju delatnost sa većinskim učešćem javnog kapitala, profesionalna i strukovna udruženja koja predstavljaju svoju oblast na nacionalnom i međunarodnom nivou, kao i javne medijske ustanove, RTS i RTV, u skladu sa zakonom kojim se uređuju javni medijski servisi i ovim zakonom.
Predloge da obavezna upotreba srpskog jezika i ćiriličkog pisma, kao matičnog pisma od strane navedenih subjekata, obuhvata i pravni promet i uključuje ispisivanje poslovnog imena, odnosno naziva sedišta delatnosti i naziva roba i usluga, uputstva za upotrebu, informacija o svojstvima roba i usluga, garancijskih uslova, ponuda, računa, faktura i potvrda.
Drugi skup mera je stimulativne prirode i pretežno usmeren na privatni sektor i na sredstva javnog informisanja u privatnom vlasništvu, s obzirom na njihov značaj u javnom životu. Te mere odnose se na mogućnost ustanovljavanja na osnovu posebnih propisa, poreskih i drugih administrativnih olakšica za subjekte u privatnom sektoru koji se odluče da u svom radu i poslovanju koriste ćirilično pismo. Konkretno, to znači da se republičkim, pokrajinskim i lokalnim propisima, u skladu sa posebnim zakonima, mogu ustanoviti poreske i druge administrativne olakšice za privredne i druge subjekte koji u svom poslovanju, odnosno obavljanju svoje delatnosti odluče da koriste ćirilično pismo, što uključuje i korišćenje ćiriličnog pisma u elektronskim medijima i prilikom izdavanja štampanih javnih glasila. Poreske olakšice mogu se voditi isključivo poreskim zakonima.
Ono što je za nas iz Ministarstva kulture i informisanje, kao predlagača zakon,a posebno bitno jeste da zakon previđa da kulturne i druge manifestacije koje se finansiraju ili sufinansiraju iz javnih sredstava moraju imati logo ispisan na ćiriličnom pismu, u skladu sa propisima prema kome se organizuju.
Značajna novina je osnivanje posebnog saveta Vlade za srpski jezik, koji će sa stručnog stanovništva pratiti i analizirati stanje u oblasti upotrebe srpskog jezika u javnom životu i sprovođenje mera radi zaštite i očuvanja ćiriličkog pisma kao matičnog. Pored toga, ovo telo će predlagati mere za unapređenje stanja u oblasti upotrebe srpskog jezika u javnom životu i zaštiti očuvanja ćiriličnog pisma.
Predviđeno je da nadzor nad sprovođenjem odredaba zakona vrši Ministarstvo nadležno za kulturu i radi efikasne primene predloženih rešenja, predviđene su i određene novčane kazne, koje imate u predlogu zakona.
Lično se više zalažem za mere stimulacije, a ne kaznene odredbe, ali smo usaglašavajući ovaj tekst zakona ipak došli do rešenja da je za početak primene možda i bolje uvoditi i kaznene mere.
Predlog zakona definiše da se početak njegove primene odloži za šest meseci od stupanja na snagu, kako bi subjekti kojima su propisane obaveze imali dovoljno vremena da svoj rad i poslovanje prilagode novim zakonskim rešenjima.
Predloženo je, takođe, i usvajanje po hitnom postupku. Lično se ne slažem sa obrazloženjem koje ste dobili u Predlogu zakona, onako malo administrativno grubo rečeno za svaki zakon koji se predlaže po hitnom postupku. Ja bih dodala da je pre razlog što je javna rasprava trajala zaista dugo, još od 2017. godine i u medijima i, da kažem, profesionalnim krugovima koji se bave jezikom i lingvistikom. Sa druge strane, bitno je da je inicijativa za usvajanje ovog zakona tačno 15. septembra, na dan novoustanovljenog praznika – Dana srpskog jedinstva, slobode i nacionalne zastave. Predsednik Aleksandar Vučić, zajedno sa članom predsedništva BiH gospodinom Miloradom Dodikom inicirao donošenje ovog zakona i zbog kratkih rokova, da bi ispunili ovaj naš zajednički dogovor, odlučeno je da glasanje bude 15. septembra.
To smo, kao što vidite, i ispunili ovim što smo stavili oznaku da je predlog po hitnom postupku.
Želim da istaknem da su u procesu izrade nacrta ovog zakona od velike pomoći bili predlozi koje je Ministarstvu kulture i informisanja prošle nedelje dostavio Odbor za standardizaciju srpskog jezika, Institut za srpski jezik SANU, uvažavajući sugestije struke, u nacrt zakona dodali smo još nekoliko odredaba, prvo koje se tiču Saveta za srpski jezik, prema kome njegovu natpolovičnu većinu treba da čine predstavnici jezičke struke koji se imenuju na predlog upravo Odbora za standardizaciju srpskog jezika. Prihvatili smo i sugestiju ovog odbora u vezi sa sistemom zaštite i očuvanja srpskog jezika i ćiriličnog pisma koje reguliše obavezu zaštite srpskog jezika od bilo kakvog uticaja ideoloških i političkih pokreta na njegovu standardizaciju.
Iz svega iznetog, jasno se vidi da su ključni razlozi za donošenje novog zakona sadržani u potrebi da se ustanove dodatne mere u cilju negovanja srpskog jezika i ćiriličnog pisma kao kulturnih i tradicionalnih vrednosti i podstakne šira upotreba ćiriličkog pisma u javnom životu. Treba biti iskren, polako smo počeli da gubimo trku u modernom dobu. Svedoci smo da je decenijama unazad ćirilica na različite načine bila potpuno skrajnuta u tzv. javnom saobraćaju. Ponekad se to dešavalo iz ideoloških razloga, u našoj ne baš tako davnoj prošlosti, a često i kao posledica duha vremena. U poslednje dve decenije tome je svakako doprineo tehnološki napredak, prelazak na nove vidove komunikacija, prvenstveno putem mobilnih telefona, korišćenjem društvenih mreža i, nažalost, usled takvih okolnosti, mlađe generacije su se postepeno otuđile od našeg matičnog pisma.
Činjenica je da postoje globalni tokovi na koje jako teško možemo da utičemo, ali isto tako je jasno da prethodnih decenija nije postojala nikakva ni politička volja da se ćirilično pismo na pravi način vrednuje i ustanove adekvatne mere zaštite.
Kao odgovorna vlast, ovim zakonom matično pismo vraćamo na mesto na kome ono treba da bude i koje ono zaslužuje. S jedne strane, time odužujemo dug našim slavnim precima i velikanima Vuku Stefanoviću Karadžiću, tvorcu našeg ćiriličnog pisma, Petru Petroviću Njegošu, Ivi Andriću, Milošu Crnjanskom i drugima koji su upravo na toj istoj ćirilici ispisali najlepše stihove, najlepše priče i najlepše romane.
S druge strane, svakako gradimo temelj za budućnost u kojoj će ćirilično pismo biti još više prepoznato i zaista postati i ostati jedan od najvažnijih delova našeg kulturnog i nacionalnog identiteta.
Štiteći svoje najveće kulturne i tradicionalne vrednosti, a ćirilica, priznaćemo, to svako jeste, ispunjavamo i našu moralnu i zakonsku obavezu i prema nama i prema generacijama koje dolaze.
Sa zadovoljstvom ću saslušati vaše diskusije, amandmane i obrazloženja za amandmane koji jesu podneti neposredno pred početak ove sednice od strane poslaničke grupe SVM.
Pozivam vas da 15. septembra svi dođete na sednicu u vremenu koje bude određeno za glasanje i podržite naš praznik – Dan srpskog jedinstva, slobode i nacionalne zastave. Ovaj Predlog zakona smo na inicijativu predsednika države Aleksandar Vučića i člana predsedništva BiH, gospodina Dodika u potpunosti usaglasili, koliko je bilo moguće u odnosu na različitost i naša dva ustava sa Republikom Srpskom i oni će, takođe njihov parlament, 15. septembra izglasati ovakav Predlog zakona. Hvala.