Zahvaljujem.
Čini mi se da smo zaboravili danas suštinu zašto raspravljamo i o čemu uopšte raspravljamo na ovoj sednici Narodne skupštine. Ja bih rekla da je čitava ova danas loše izrežirana amaterska priča od strane lidera Saveza za Srbiju Boška Obradovića i Miladina Ševarlića, u stvari, pokušaj da spreče ono što sutra treba da se dešava u našoj državi usvajanjem ovog paketa izmena i dopuna zakona, a to je svakako da sutra izborne komisije moraju da nastavljaju sa izbornim radnjama koje su prekinute onoga trenutka kada je uvedeno vanredno stanje u našoj državi.
To je svrha današnjeg ovog igrokaza između Ševarlića i Boška Obradovića. Neću nikoga zaista da štedim, ne pada mi na kraj pameti, jer ne štede ni oni nas, ne štede ni oni mene, pa ne moram ni ja njih, niti moram. Ko kaže da ja moram biranim rečnima da se obratim ili da opišem ponašanje nekog poslanika? Zaista ne moram. Istom merom, onako kako se oni obraćaju meni, na taj način, sa istim uvažavanjem ću se obraćati ja njima, kada opisujem ono što pokušavaju da urade od Srbije i pokušavaju da urade od Narodne skupštine Republike Srbije. Žele da obesmisle sve, iz nemoći da dobiju poverenje građana ove države.
Baš me interesuje kako izgleda birač gospodina Ševarlića. Mene to interesuje, koliko je to ljudi i gde zaokružilo njegovo ime. On je bio na listi, pa i u sada propaloj poslaničkoj grupi Dveri. On se samo - Lesi se danas vratila svojoj kući, i ništa više. I niko me neće ubediti posle 30 godina bavljenja politikom, da je on danas slučajno ustao, slučajno tražio da mi raspravljamo o nekoj izvrnutoj rečenici predsednika države od pre dve godine, koju je opet neko slučajno baš juče ili danas izvrteo na tim društvenim mrežama i onda je on tako, čovek zreo, od nekih 70 godina, iste sekunde izašao napolje, seo na stepenice i rekao – ja ću sada da štrajkujem, jer se ne raspravlja o Kosovu i Metohiji, a mi se svi kopčamo izgleda na leđa i nosimo ludačke košulje, izgleda, i ne znamo da razmišljamo svojim mozgovima i ne znamo da prepoznamo kako je posle reda incidenata u režiji Boška Obradovića, ovo sada kao nešto spontano. Malo sutra je spontano.
Onda je Boško Obradović baš rešio da od fašiste malo glumi žrtvu, pa su juče spinovali da je Marjan Rističević imao nož u rukama. Sram ih bilo. Sram ih bilo sve zajedno, za to što rade državi. Ne rade oni ništa ni meni, ni Marjanu Rističeviću, ni Peri, ni Žiki, ovde u parlamentu, oni to rade Srbiji i građanima Srbije.
Iz čista mira jedan ključ za automobil pretvore u nož. I Marinika Tepić se opet slučajno prevrće od bola i straha i baš ona ne zna kako izgleda ključ od automobila, pa joj se čini nož.
Sve je to jedna režirana predstava, režirana predstava da se Srbija predstavi u, ne znam, jednom delu društva, i još gore, u inostranstvu, pred nekima koji hoće da slušaju tu predstavu, da je ovde diktatura, da ovde s pravom narkomani, dileri drogom dođu da prebiju Marijana, jer Marijan ima neki perorez neki, nož, a ne ključeve. Oni su baš od kuće odlučili to jutro da dođu da Marijana spreče u zločinačkom poduhvatu da vozi svoj auto. Jel to hoće nas koji još uvek imamo nešto malo razuma da ubede, samo zato što je otvoreno pročitano, rečeno više puta ko su ti ljudi sa Boškom Obradovićem koji su došli ovde da nas uče demokratiji pre dva dana? Jasno i glasno je rečeno da to nisu anđeli koji sprovode demokratiju, nego su to narko dileri sa ovakvim dosijeima, ovakvim dosijeima sa pravosnažnim presudama itd.
Mi čitav dan danas razgovaramo o tome i branimo se od ološa, od vucibatina koje hoće od ove države da naprave zaista nedemokratsku državu, da dođu ovde na vlast bez izbora. To je čitava ideja. Jer, da veruju da imaju veliku podršku, da veruju da će zaista da ustane masovno Srbija da se bori protiv nedemokratije u ovom parlamentu, onda bi izašli na izbore 21. juna. I onda bi ta masa ljudi mirno, tiho, olovkom, ja tvrdim da je olovka najjače oružje, najjače oružje. Ne moraš nikom da se ispovedaš, ideš tamo iza i zaokružiš za koga si. Nikad nisam glasala protiv, uvek sam glasala kroz svoj život za nečiju politiku. Ali, naravno da ne veruju u to i vrlo dobro znaju, Đilas je jedan moćan čovek, bogat čovek, koji svaki dan radi istraživanja. On zna da ne može da dođe na vlast putem izbora.
A, ovaj pajac je samo izvršitelj ovde, da popunjava naslovne stranice novina, da se ne bi pisalo da mi donosimo demokratske zakone, da se ne bi pisalo da je posle sastanka sa predsednikom države, gde su prisustvovale oko 20 stranaka, lista koje žele da izađu na izbore i poštuju demokratske procese u ovoj državi, poštuju Ustav i poštuju zakon, da su tražili da se omogući da potpise overavaju, najviše su to tražili pripadnici manjinskih stranaka, a onda još jedna stranka, to sam čula, da li lista „Jedan od pet miliona“ i još neki. Oni su tražili, zato što nemaju uslove da to rade, nemaju uslove da u svoje sredine dovode overivače, odnosno notare.
Ja ne vidim šta je sporno u cilju poboljšanja uslova za izlaske na izbore, da to kao nekada urade i opštinski overivači ili sudski overivači ili već zavisi u kom pravcu ide ta liberalizacija? E, o tome se neće pričati, o tome se neće obavestiti Tanja Fajon i Bilčik, nego će im Đilas pisati koliko puta se predsednik pozdravio laktom, prstom, palcem sa doktorima iz Narodne Republike Kine i pisaće se o onome što svakodnevno režira Boško Obradović kao pajac i klovn koji predstavlja Savez za Srbiju ovde. Ako nije pajac i klovn, nek me tuži. Meni to deluje kao to.
A, oni koji ga podržavaju i koji su došli ovde pre dva dana da nas tuku, da nas tuku, uvaženi poslaniče, koji ne možete to da izgovorite, jako vam je to teško, zato što i vi pripadate tom načinu razmišljanja. Da. Ne možete, jednostavno, to je toliko vama teško da izgovorite.
Znate šta, prava osoba koja traži da se o tome otvoreno govori u našem društvu, o fašizmu, sam sigurno ja. Od mene je sve počelo. Samo je onda to bilo smešno. Samo su onda poslanici Marinika Tepić i još poneka govorila – ako se to uopšte desilo, upad Boška Obradovića. U to vreme je Ševarlić bio sa njima u poslaničkom klubu, nije mu ništa smetalo. Ništa mu nije smetalo što su ušli kod predsednika Narodne skupštine, upali i što su me maltretirali, što su maltretirali sekretarice, što su maltretirali šefa mog kabineta, nije ni u jednoj stranci čovek.
Bošku Obradoviću, kao svakom fašisti, smetalo je što on ima kravatu, pa je rekao – maneken, šta ti glumiš, jednom finom čoveku koji ga je zamolio da dođe kod njega u kancelariju, pa ako ima nešto da kaže, da dogovore, da mu pomogne, nije uopšte razumeo, nikad nije bio u tome šta se dešava. On kaže, onako kako to nacisti, fašisti inače hoće da ponize nekoga ko ne govori rečnikom kao što govore oni, maneken, šta ti glumiš. Čovek je bio u šoku. On kaže da li su to ovi koji zastupaju porodične vrednosti. Ja kažem – da, to su baš ti, koji imaju časno ime koje su okaljali, okaljali time.
Narko dileri na stepenicama Narodne skupštine Republike Srbije, strašno. Bilmezi neki u crnim majicama, namerno, svi imaju crne majice. To je kao slučajno? Ne, nego pokazuju Srbiji kako će da izgleda država kada oni preotmu vlast, ne glasovima, kada oni preotmu vlast tako što će da nas tuku.
Danas tuku Marijana Rističevića, kidaju mu sako i onda dame iz Saveza za Srbiju, glumci, slikari, ne znam ni ja ko se sve oglasio, sa kojim zanimanjem, nude da kupe Marijanu Rističeviću novi sako. Fuj! Eto šta imam da im kažem – fuj!
Ja sam građanska Srbija zato što poštujem državu. Tako se ponašaju građani. Zato što poštujem veru svoju i tuđu, zato što poštujem porodicu, zato što poštujem pravila, zato što poštujem zakone. Tako se ponašaju oni koji kažu za sebe da su građani, a oni koji su malograđani oni se ponašaju ovako. Smeju se na nasilje ispred Narodne skupštine Republike Srbije, nude da nam kupe nove sakoe, pa ponovo da ih kidaju. Gde ide ta politička opcija, ako je to uopšte opcija? Opcija znači izbor između onih koji rade nešto u državi, koji poštuju zakone, koji čuvaju dostojanstvo ove države, koji se bore sa svakim problemom, donose odluke, jer baviti se politikom znači da se svaki dan opredeljujete ili ste za ili protiv nečega.
Zato u sledećem sazivu neće biti onih koji ne mogu da se opredele. Nisu ni za, nisu ni protiv, ovaj, onaj je vređao onu decu i tako. To je prošlost. To vam ja garantujem da nećete biti u sledećem sazivu, jer nema nikog ko će da glasa za vas.
Da vam kažem nešto, taj Boško Obradović u ovu salu, osim kada je želeo da nas sve disciplinuje, da nas maltretiraju, da nas ponižavaju, da šutaju policajca… Novine sutradan, koje su naklonjene, ne naklonjene, otvoreni bilten Boška Obradovića iz Saveza za Srbiju, njega intervjuišu bez ikakve mogućnosti da se čuje i taj policajac koga je on šutao, kaže – ja nisam šutnuo policajca. To je gotovo, to je zadata istina, čitava Srbija mora da kaže da je to istina. Nije istina. Taj policajac je ušao kod Ane Brnabić i kod mene u kancelariju, podigao nogavice, noge su mu bile krvave.
Znači, ovde se ne poštuje ni vojska, ni policija. On sad poziva nekakvu vojsku i policiju da mu se pridruže. Ne daj Bože! Sačuvaj Bože da nam vojska i policija stanu iza jednog otvorenog fašiste.
Trideset godina je ovde demokratija na delu. Ne znam kako je bilo za vreme Tita, jedna stranka, jedna partija, ima da ćutiš i gotovo, inače ideš ili u zatvor ili na Goli otok. Toga od devedesetih ovde nema. Niko nije tukao poslanike. To se sada desilo pre dva dana. Znaju oni da to nije bilo dobrog odjeka među građanima Srbije, pa čak i među onim njihovima, to nešto malo, malo možda što… Ne znam ni kako je moguće da u našoj državi neko može da podrži Boška Obradovića. To je meni šok, jedan sociološki, ali dobro kakva vremena, takvi i običaji, šta da radimo, ima ih. Da se zaboravi šta je taj čovek sve radio - tukao novinarke, tukao novinare, upadao u RTS i na sve to se onako cinično, kao svaki seoski đilkoš ispred samoposluge sa flašom piva, tako ga ja zamišljam, smeje i sve je u redu i sve se relativizuje, i kada on nešto uradi onda nam prikažu kako Srbija to odobrava.
Ako odobrava, ja ga pozivam da izađe na izbore 21, evo mu sve vreme sveta u svim medijima, jer mediji ga vole, on je svaki dan na televiziji. Mene kao predsednika Narodne skupštine Republike Srbije retko ko pozove, verujte mi, da dam nekakvu izjavu kada se nešto ovde dešava. Boška Obradovića da, zato što je klovan koji popunjava vreme, jer ozbiljni ljudi ne mogu da se dočepaju televizije, izgleda, da ozbiljno razgovaraju, nego samo klovnovi i oni koji prave incidente. Ja ne pamtim kad sam gostovala negde duže od minut do dva, na ulici pored neke reke, pa čekam da me uključe po 25 minuta, smrzavam se u Novom Sadu na trgu i sva srećna što ću reći da ćemo imati sednicu i onda kažu – prošlo nam je vreme.
Tako izgleda odnos prema ozbiljnom čoveku koga Boško Obradović kao ruši i za koga Sergej kaže – dosta je bilo prćije Maje Gojković i tako neke nebuloze, a o njima svaki dan slušamo i oni su postali zvezde granda, što se tiče politike. O njihovim glupostima i budalaštinama se svaki dan piše i mi ovde smo upali u zamku i svaki dan ih komentarišemo. Svaki dan komentarišemo šta su vucibatine uradile, napisale, rekle i kako će da nas tuku i ako mi sad ne odložimo izbore za decembar mesec, oni će da na ubijaju po kućama.
Izbori ne mogu da se odlože. Onaj ko se poziva na Ustav i zakon ne može da odloži izbore. Boško Obradović neka lično uvede vanredno stanje u ovu državu, po Ustavu, ali neka to objasni pokretu šerpe i lonci, jer prvo su se organizovali da udaraju u šerpe i lonce da bi ukinuli vanredno stanje, a sada kada je ukinuto vanredno stanje, politička ideja Boška Obradovića i Dragana Đilasa je da se produži vanredno stanje na još i haj, haj meseci da bi se nekako dočepali nekog zamišljenog datuma za izbore. Ko zna zašto? Uopšte ne razumem šta će taj decembar da donese i šta je to različito u odnosu na jun ili na april kada smo trebali da imamo izbore.
U Ustavu piše – samo kada je vanredno stanje mogu da se odlože izbore. Vanredno stanje je prošlo i sada idemo na izbore i građani Srbije će izaći na te izbore i imaće šansu da, od onih političkih stranaka koje izađu tog dana na izbore, koji predaju liste, zaokruže onu političku opciju koja im najviše odgovara. Ne mogu da zaokruže nekog ko neće da učestvuje na izbore. To nikada nije bilo. Bolje čak i ova simpatična ideja Borisa Tadića da izađu, pa da ne dolaze ili šta ja znam. Bolje to, nego uopšte ne izaći na izbore i onda pisati negde tamo da oni nisu prošli na izborima i nisu ni izašli zbog ne znam kakvih uslova. Ništa mi tu nije jasno.
Meni je samo jasno da Boško Obradović dve godine ili godinu i po dana prima svakog meseca 100.000 dinara. To je važno da građani Srbije čuju. Kao predsednik parlamenta nisam nikada želela da pričam ovim rečnikom, ali hoću da pričam tim rečnikom zato što oni drugačije ni ne umeju. Za to što ne dolaziš ovde 100.000 dinara, svaki dan, svakog meseca.
Na svaku sednicu se upišu da su ovde i uzimaju putne troškove, da se ne lažemo, a naši građani se ovde bore za minimalac ili za posao. On radio ne radio uzme toliki novac.
Šta još da radi fašista Boško Obradović, ovaj koji hoće da naglo u ova dva dana postane žrtva? On živi na Dedinju, mnogi žive tamo u tom kraju Beograda, ali on je onako iz Čačka došao i odmah pronašao stan na Dedinju i Narodna Skupština Republike Srbije, u prevodu građani ove države mu svakog meseca plaćaju stan tamo, da spava da živi u Beogradu, a da ne radi i to je koliko smo odlučili, Administrativni odbor pre hiljadu godine rekao da to košta 30.000 dinara i eto to je to.
Znači, Boško Obradović, taj koji bojkotuje sam sebe, ne bojkotuje novac građana Srbije, ima masnu platu za nerad, 100.000 dinara i građani Srbije, poštovani građani Srbije, vi mu plaćate iznajmljeni stan na Dedinju sve ovo vreme dok on tvrdi da ne dolazi, a inače kao što ste čuli kada je pokušao da blokira policijsku stanicu u opštini Vračar on je opet ismevao tamo te ljude koji rade svoj posao i onda je svoj privatni automobil proglasio za službeni automobil Narodne Skupštine Republike Srbije. Mi imamo možda jedan automobil, čini mi se. Jel tako Branko? Jedan automobil, a taj automobil koji se slikao to nije službeni automobil. Znači, gde god se pojavi laže, ali je možda mislio da je službeni zato što je naplatio troškove pa uzeo pare za benzin da se vozika po Beogradu.
Meni je sve ovo nasilje i maltretiranje, koje on čini, fizički napadi nad poslanike, veliki znak pitanja zašto tužilaštvo koje je dužno i kada pročita neki natpis u novinama da reaguje, zašto tužilaštvo ćuti? Kakve to veze ima što on im poslanički imunitet? Tužilaštvo mora da reaguje. Da li će se on pozvati na imunitet ili neće, to možemo da utvrdio samo ako tužilaštvo reaguje. Pošto on čeka da bude žrtva, on nikako da postane žrtva, pa da maše time kako je on politički progonjen, iako napad na poslanika u Narodnoj Skupštini nije valjda političko delovanje, nego krivično delo, jer oni su njega napali u grupi, to se kvalifikuje kao napad u grupi, to ipak nije prekršaj, to je krivično delo po meni, ali dobro ja nisam ni tužilac, ni sudija, ja sam kako ono - vođa privatne prćije i tako nešto, kako me već kvalifikuju ovi koji mnogo bolje znaju ovaj posao da rade, izgleda od nekoga ko radi ovo godinama. Nemam ništa protiv, ali na nama je onda.
Kažem Bošku Obradoviću, nikada neće biti žrtva dok god smo mi ovde većina, ali tužilaštvo mora da reaguje, a onda ćemo mi da odlučimo ovde u parlamentu, bez obzira i vi znate kako to izgleda. Ne bi nam bilo prvi put da raspravljamo o nečijem imunitetu. On može da se ne pozove na imunitet, a mi opet da mu ga uspostavimo i da mu ne dozvolimo da bude žrtva. Ali da pričamo čitav dan o njemu ovde, o njegovom ponašanju kao predstavnika građana Srbije, o njegovim parama koje uzima od građana Srbije, dve godine po sto hiljada dinara i 30 hiljada za stan na Dedinju i troškove za put od Dedinja do ovde ili naplaćuje od Čačka do ovde. Ne znam već šta radi svakog mesece. Tome da posvetimo jednu sednicu, ceo dan samo o tome da padnu maske, a ne da mi se prenemaže na stepeništu i pokazuje se kao žrtva, on jadan, bedan deli sudbinu običnog građanina. Obični građani bi svi voleli da žive i da budu bogati kao Boško Obradović, a da ne kažem da još sumnjam da ima još nekih izvora prihoda da bi se ovako ponašao kako se ponaša.
Tako da ja vas molim da mi danas izglasamo ove izmene i dopune jer mi smo pre neki dan usvojili zakon po kome moraju izborne radnje da se nastave sutra, da Boška Obradovića pustimo Savezu za Srbiju i čitavom tom finom demokratskom društvu koji sami za sebe govore da su intelektualci, a intelektualac, kao i jedna žena nikada za sebe neće reći da je intelektualac, kao što nijedna žena sama za sebe neće reći da je dama. To neko drugi valjda treba da oceni. Da oni vide šta će sa Boškom Obradovićem. Ja bih volela da on nastavi da ih predstavlja jer onda zaista neće biti izbora na izborima jer neće ljudi, to nešto malo u našem društvu koje je otišlo na neku drugu stranu, pa misli da je da ovo alternativa, očigledno ako Boško Obradović bude njih predvodio i nastavio ovako da deluje nasilnički ne treba niko više da razmišlja kako će izgledati rezultati na izborima 21. juna, pošto građani Srbije nikada ne greše i znaju da vrednuju rad, trudi i nekog ko voli Srbiju. Neće dati glas onome koji mrzi Srbiju i koji pravi haos u ovoj državi. Mi to nećemo dozvoliti.
Pozivam naše uvažene poslanike Martinovića i Sandru Božić da izdrže u svojim nastojanjima, ali ne utičem na pravosudne organe nikako. Samo ih molim da pročitaju novine od pre dva dana i juče, da vide šta se dešavalo ispred i u Narodnoj skupštini Republike Srbije i da nam kažu svoju ocenu – da li smatraju da je počinjeno neko krivično delo ili oni smatraju da se zaista ništa nije desilo u ovoj državi. Hvala.