Hvala na toj velikoj časti da otvorim ovu možda i jednu od najvažnijih debata u ovoj godini, jer sada se pred nama nalazi izuzetno značajan Predlog zakona.
Ono što u stvari čini suštinu i krvotok ekonomije jedne države, možda je to i dobro za ministra Dinkića i za ovu vladu što se naša poslanička grupa prva javlja jer zaista imamo izuzetno mnogo razumevanja za to, da ova vlada postoji tek nekih 50 dana i svako od nas koji je ikada, barem na lokalnom nivou vlasti, bio u situaciji da sačinjava rebalans budžeta u sred ili pred kraj neke kalendarske godine, a da nije učestvovao i nije bio kreator budžeta koji pokušava da ispravlja u septembru mesecu, zna sa kakvim se teškoćama suočava.
Dakle, rebalans budžeta koji se nalazi pred nama nikada nije bio više uslovljen, kako sam to sad već i rekla zatečenim stanjem, koje je kao što smo i izneli ova dva dana u našim debatama koje su se odnosile na mere koje prate ovaj rebalans budžeta i na zakone, znači, izuzetno loše.
Ekonomskim rečnikom rečeno, veliki budžetski deficit od oko dve milijarde evra, izuzetno visoka sredstva potrebna za servisiranje postojećih kredita, izuzetno hladna zima, znači, katastrofalno suša koja je sada iza nas, izbori koji smo imali naravno i vakum od tri do četiri meseca dok se nije osnovala, odnosno formirala ova nova vlada su neke okolnosti koje po definiciji usporavaju privredne aktivnosti, investicije i samo su neki od razloga koji dodatno otežavaju postojeću ekonomsku situaciju, i to nije nikakva novost koju smo sada saopštili.
Što se tiče polaznih pretpostavki koje su bile osnov za izradu budžeta za 2012. godinu, dakle budžet koji je usvojila, sada već bivša vlada premijera Cvetkovića, one se naravno nisu ostvarile iz objektivnih, ali i dosta niza subjektivnih razloga, koji subjektivni razlozi mogu da se pripišu i lošem radu te vlade, koja je u 2012. godini više ličila na nekog nemog posmatrača ekonomskih događanja, nego na glavnog kreatora i aktera, i ekonomske i fiskalne politike i ovog, mislim celokupan sastav vlade, mislim da ni jedna politička stranka ne samo DS, kako je to sada popularno u poslednje vreme da se govori, nije isključivi krivac za lošu situaciju i loš ekonomski rad prošle vlade.
Umesto rasta, dakle, privreda Srbije je u recesiji i normalno je da se očekuje realni BDP od kako su ekonomisti nama naglasili 0,5%, a recesija je posledica u državi, ne samo lošeg rada Vlade, nego uopšte globalne krize i krize tržišta u zoni evra i u regionu gde se nalaze naši glavni, spoljni, trgovinski partneri i investitori.
Što se tiče Vlade gospodina Mirka Cvetkovića, ovih dana smo suočeni sa podacima da je potrošeno do juna meseca 50 milijardi dinara više od onog aranžmana koje je napravljen sa MMF i dogovorenog deficita od 111,8 milijardi dinara, umesto 61 milijarde dinara i to ćete me ispraviti ako je ovaj podatak netačan.
Dakle, da se nastavilo kako se započelo, deficit bi bio preko 235 milijardi dinara izračunato u BDP 7,1%. To su podaci koji se danas raspolažu u javnosti i u javnoj raspravi koja je bila prisutna ovih dana u stanju, ekonomskom stanju u državi, mnogi ekonomisti su ovo isticali.
Današnji predlog budžeta očigledno, to smo čuli danas i od gospodina ministra, nije razvojni, već samo pokušava više ili manje uspešno da prekine ove negativne tendencije rasta deficita kroz smanjenje i preraspodelu potrošnje i uvećanje prihoda i saniranje postojećih gorućih problema. Rebalans možemo reći da je na žalost više odraz slike našeg stanja, nego projekcija nekog razvoja i mi se nadamo da će u konkretnom predlogu budžeta za 2013. godinu ova slika biti znatno izmenjena. Za ovaj kratak period koliko ova vlada postoji, mislim da bi bilo teško očekivati neke radikalnije, da ne kažem revolucionarnije mere koje očekujemo dakle, rekla sam u predlogu budžeta za sledeću godinu i citiraću, mislim da je to rečenica ministra Dinkića – "da mere fiskalne konsolidacije koje se donose u ovoj godini, dakle, njihov ključni doprinos smanjenja deficita će dati tek u predstojećoj 2013. godini".
Predlogom rebalansa državnog budžeta, predviđen je ukupan deficit od 203,6 milijardi dinara ili 6,2% BDP i to je uvećanje od gotovo 50 milijardi dinara, znači 1,6% BDP u odnosu na važeći Zakon o budžetu. Zaista bih volela, kao i poslanici koje predstavljam u uvodnom izlaganju, da je ovaj iznos posledica zatečene situacije jer običnom građaninu, građanin koji se ne bavi ekonomijom, ja spadam među njih, ovaj podatak zvuči zaista zastrašujuće.
Iskreno se nadam da sledeći budžet na rashodovanoj strani neće imati pretežno obaveze koje su vezane za servisiranje dugova iz prethodnog perioda, kako to sada imamo u ovom predloženom rebalansu budžeta. Ovi zastrašujući podaci treba da zabrinu sve nas, čitavu državu, bez obzira kojoj političkoj opciji pripadamo.
Ovo servisiranje dugova koji su zatečeni, ne znam kakvu poruku uopšte pruža nekim mlađim generacijama i koja to onda politička opcija može uopšte nešto da im obeća, da će nešto drugačije da se desi u nekoj novijoj, odgovornijoj ekonomskoj politici, u nekom velikom ekonomskom i političkom preokretu.
Što se tiče pregleda prihoda na strani budžeta, ona je izmenjena toliko koliko su izmenjeni finansijski zakoni o kojima smo raspravljali juče, o kojima raspravljamo i danas i u predstojećim danima i koji su prateći zakoni ovog rebalansa budžeta. Grubo rečeno, ekonomski očekivani porast prihoda treba da umanji deficit za oko 1,6% BDP i po meni je ovo jedna optimistična ocena, prvo zbog kratkog vremenskog roka i zbog očekivanog pada potrošnje koja ove mere svakako donosi.
Ma koliko da su kontraverzne mere uvećanja PDV, uvođenja, odnosno povećanja pojedinih akciza i pojedinih poreza, zaista na ovo moram da gledam blagonaklono. Taj potez je iznuđen, kao što je iznuđen i u drugim evropskim zemljama, neophodan u situaciji u kojoj su neke druge drastičnije mere sa kojima se već uveliko zakasnilo. Podsećam da su ova davanja i do sada bila u našoj državi među najnižima u Evropi i to možemo da poredimo kad bi nam neko prikazao tabelu koliko je povećavan u prethodnom periodu PDV u odnosu na Srbiju.
Povećanje nameta može da bude i kontraproduktivno i da uspori sve privredne aktivnosti, tako da su nam nesrazmerne mere i one olakšice o kojima smo juče i prekjuče razgovarali, koje Vlada predlaže. Da navedem samo jedan aklatantan primer, to je povećanje akciza na naftne derivate, jer povećanje akciza naftinih derivata, to je jedan od najvažnijih energenata koji učestvuju u strukturi i ceni svih ostalih proizvoda i usluga.
Naravno, krajnji efekat će se svaliti na nas, na obične građane i dodatno opteretiti kućni budžet, dakle svakog od nas, i umanjiti, što se tiče tih malih i srednjih preduzeća o kojima ovih dana mnogo govorimo, i poslovnu aktivnost.
Potpuno je nejasno kako je jedan dan Vlada tražila da NIS smanji proizvođačke cene, a drugog dana se predlaže uvećanje akcize na te iste derivate. Ako se sa nečim slažem, i mislim da će se većina poslanika ovde složiti, to je svakako uvećanje akciza na duvan, koje osim fiskalne strane ima i zdravstvenu stranu. Ako pogledamo neke zemlje u okruženju i zemlje u EU, samim tim ćemo, ako ništa, povećati zdravstveno stanje kod naših građana. Ministar Dinkić nam je u jednom medijskom predstavljanju, da ovim merama, ne mislim samo na ovu konkretnu meru povećanja akciza na duvanske proizvode, nećemo ozdraviti, ali bar nećemo ni umreti.
Ono što takođe podržavamo, to je naplata ne poreskih prihoda koji pripadaju državi i to je obaveza sada predložena indirektnih budžetskih korisnika da sopstvene prihode plaćaju u budžet. Posebno je ovo važna mera jer se ti prihodi ostvaruju korišćenjem državnih resursa i monopolskim položajem davaoca javnih usluga. Time će se bolje kontrolisati, pravičnije i trošiti ova u svakom slučaju državna sredstva.
Što se tiče rashodovane strane, mogu da primeti da je tu malo toga izmenjeno. Nova Vlada nam obećava ovim predlogom rebalansa budžeta, smanjenje deficita za 1,3 BDP. Opet mogu da ocenim da je ova procena Vlade i konkretnog ministarstva veoma optimistična, jer se očekuju preveliki efekti za veoma kratak vremenski period, i to od ušteda zbog smanjenja najvećih plata u javnom sektoru, a mislim da je u ukupnoj masi to ipak mali iznos, uštede po osnovu ukidanja nepotrebnih agencija i državnih institucija. I naravno, to ste zaboravili u vašem dugom obraćanju da nam kažete – uštede u javnim nabavkama.
Naravno da podržavamo povećavanje davanja u poljoprivredi kroz uvećanje subvencija i regresa na dizel gorivo. Iskreno se nadam da ove mere nisu privremenog karaktera, vezane samo za ovaj rebalans budžeta, da će se sa tim nastaviti i u predlogu budžeta za 2013. godinu i da ove mere koje ste sada predložili u rebalansu budžeta i iznosi nisu vezani samo za posledicu katastrofalne suše koju smo imali. Kako ste vi juče ili prekjuče naveli, nekoliko ili više taksa, ja ću navesti samo ono što je i poslanik iz naše poslaničke grupe, gospodin Zaharije Trnavčević, zamolio da istaknemo kao nešto dobro i pozitivno, to je da se ova davanja odnose na stočarstvo, na povećanje sredstava za podsticaj tova junadi sa postojećih 5.000 dinara na 10.000 dinara, povećanje sredstava za tov svinja 500 dinara po grlu na 1.000 dinara i povećanje premije za mleko sa postojećih pet dinara po litru mleka na sedam dinara.
Pored navedenih mera sredstva su obezbeđena i za subvencije za ratarsku proizvodnju, proizvodnju krompira u 2012. godini i vrlo važno – regresiranje dizel goriva. Smatram da je to nešto što je dobro što se nalazi.
Dolazimo do mere koja je izazvala veliku pažnju i od Fiskalnog saveta i od MMF, ali i u javnosti Srbije, a to je izdvajanje sredstava za pomoć penzionerima sa najnižim penzijama. Vlada je izračunala da je najniži iznos penzije kojima je potrebna ova socijalna pomoć 15.000 dinara. Naravno, u cilju očuvanja životnog standarda najugroženijeg dela stanovništva smatram čak da je ovo vrlo malo i da treba razmišljati o tome ne samo ovakvom merom jednokratne pomoći ili kvartalne pomoći najugroženijim penzionerima u čitavoj državi, nego početi sistemski rešavati ovaj problem.
Naravno da ću podržati ovakvu meru, jer je ovo bilo jedno od mojih obećanja, odnosno obećanje Narodne partije i naših kolega iz PUPS, ne znajući uopšte, ali svima nama je bio model ono što se uveliko isplaćuje u Beogradu već godinu, godinu i po dana. Bili smo suočeni sa pitanjima građana Srbije zašto se ovakva mera primenjuje samo u gradu Beogradu i zašto tu privilegiju imaju stanovnici samo glavnog grada Beograda, zašto se tako nešto ne primenjuje i u Novom Sadu i da ne ređam sve gradove i opštine sa kojima smo bili suočeni, sa željom da se ovaj model prekopira.
Da li će biti 2013, 2014. godine za ovakvu socijalnu pomoć? Nemamo odgovor na to danas. Verovatno će nam Vlada to reći već predlogom budžeta za 2013. godinu.
Još jedan kompliment Vladi – da se ne bave samo ekonomikom iz njihovih udžbenika. Svi su oni završili ekonomiju pretpostavljam kod profesora Petrovića, nego da imaju i nešto životno u sebi i da ipak prate šta se to dešava u Srbiji.
Dakle, obezbeđena su dodatna sredstva za realizovanje uvećane minimalne zarade od aprila 2012. godine. Mislim da je to Vlada potvrdila još odlukom Socijal-ekonomskog saveta Republike Srbije. Kako su i socijalna davanja bila ozbiljno ugrožena, mislim da je sad taj problem bar na kratko rebalansom budžeta obezbeđen, dakle, dodatna sredstva za socijalna davanja.
Nažalost zbog katastrofalne reforme pravosuđa, koju se sprovela prethodna Vlada, sada se u rebalansu budžeta nalaze znatna sredstva koja su predviđena da bi se neizabranim sudijama, javnim tužiocima, zamenicima javnih tužioca koji su sada vraćeni na posao i napravili opšti haos u pravosuđu, vratili na posao. Naravno oni traže da im se isplate i sudskim odlukama i odlukom Ustavnog suda Srbije da im se isplate sredstva za ono vreme koje nisu proveli na radu.
Povećanje plata u javnom sektoru od 2% znači to sigurno nije dovoljno, ali pretpostavljam da je to urađeno zato što prosto postoji nužna indeksacija plata i penzija u skladu sa realnim mogućnostima, i da tu nije bilo prostora da se plate i penzije nešto znatno povećaju. Ograničenje plata u javnom sektoru to ste takođe spomenuli kao nešto pozitivno, mislim da je to popularna politička mera, pomalo zvuči populistički, ali donosi male uštede i možda bi trebalo da se razmisli da se još više suzi taj deo koji je ipak pošteđen, jer imamo izuzetke od tog ograničenja plata u javnom sektoru, a naveli ste nekoliko velikih javnih preduzeća. E sad namera da se unese red u javne nabavke zaista nužna i neophodna. Meni te uštede koje ste predvideli deluju veoma prenaduvano, odnosno preterane, i tu bi bilo moje pitanje, dakle ako nisam u pravu da su planirani veliki iznosi ušteda koji se odnose na uštede u javnim nabavkama. Dakle očekujemo, pretpostavljam svi poslanici ovde u parlamentu da se prezentuju konačno nekakvi dokazi. Da se objasni ko je i kako organizovao tu, sada vidimo sistemsku pljačku, i šta se uradilo da se počinioci i ta kontrolna tela koja su to trebala na vreme da uoče i procesuiraju. Mi taj odgovor nikako da dobijemo.
Fijat ste spomenuli, neophodno je da platimo preuzete obaveze investitorima, inače kako mi tu poruku kao država šaljemo potencijalnim investitorima ako naše druženje sa njima deluje samo kao dobra reklama u nekoj izbornoj kampanji, a toliko fotografija sa Fijatom su pojedini političari imali, da stvarno red da se država oduži za to i da da jednu pozitivnu poruku, pošaljemo dalje potencijalnim investitorima ako ih uopšte bude i bilo. Zahvaljujem.