Poštovana predsedavajuća, poštovani ministre, kolege poslanici, očigledno je inspirativna tema za poslanike, pošto o ovom amandmanu pričamo više od dva sata. Postoji jedna velika politička volja da se učestvuju u Vladi Republike Srbije, jer podnošenje ovakvog predloga zakona u stvari izražava političku volju i težnji vladajuće većine.
Dosta je neobično da opozicija ozbiljno misli da predlaže ovakve amandmane, da predlaže Vladi u rekonstrukciji kako bi Vlada trebala da izgleda, ali dobro. To su i politički i pravni nonsensi našeg parlamentarnog života.
Samo da se osvrnem na delove izlaganja predlagača ovog amandmana, koji je u stvari predložio uvođenje mnogobrojnih novih ministarstava, smatrajući da je suštinska rekonstrukcija povećanje broja ministarstava u Vladi Srbije. Nije suština rekonstrukcije niti odbijanje ovog amandmana, da kažemo, ne želja Vlade da postoji posebno ministarstvo nauke, posebno ministarstvo obrazovanja, posebno ministarstvo svega i svačega, kako se to na jednoj od društvenih mreža kolega iz našeg poslaničkog kluba, gospodin Cvijan našalio. Suština je šta ta Vladi rekonstruisana misli da radi, u čemu sve misli da sprovodi reforme i koje su težnje u modernizaciji Srbije.
Ovde se kao personifikacija kod predlagača ovog amandmana da se izdvoji posebno ministarstvo zaštite životne sredine, izdvojila priča o jednom hrastu, kao nešto što treba da oslika potrebu da se stvori jedno posebno ministarstvo zaštite životne sredine. Takav predlog od strane Vlade je ozbiljno razmatran, ali nije uslov EU i pristupanju EU i dobijanje datuma postojanje takvog ministarstva, nego upravo ovo što je koleginica Aleksandra Tomić naglasila, da se u toj oblasti ministarstva rade zaista objedinjeno.
Primer da nismo napravili nikakav korak ka EU time što smo imali u jednom periodu tj. u prošloj vladi, posebno ministarstvo zaštite životne sredine je to što u ovoj oblasti od tog ministarstva nije urađeno ništa. Imali smo nekoliko akcija, akcija „Očistimo Srbiju“ za koju ne vidim da je napravila nekakav napredak u zaštiti životne sredine. Ako ste već navodili primere zapošljavanja u zelenoj ekonomiji, ne bih mogla da kažem da ono što je pomagalo ministarstvu za zaštitu životne sredine pomagalo firmama koje su se bavile paljenjem guma i to uvoznih guma. Da kažem da smo time otvorili neka nova zelena radna mesta. Ne radna mesta, nego zelena radna mesta, niti da smo unapredili zaštitu životne sredine, nego smo otvorili put mnogobrojnim istragama o radu postupajućeg ministarstva zaštite životne sredine.
Što se tiče hrasta, to je potpuno jedna ogoljena priča inicirana od strane DS. Možda je tu mimikrija, iskorišćen neki pokret, možda su i Zeleni u stvari članovi DS i to može lako da se dokaže. Ali, sa jedne strane je postavljena priča o hrastu, a sa druge strane postoje ljudski životi koji se godišnje gube na tom delu Ibarske magistrale.
Kada me pitate da li sam za očuvanje hrasta za koje ništa nije urađeno da bi zaista dobilo zaštitu kao prirodno dobro od Srbije u prošlom mandatu i ljudske živote ljudi koji su izginuli na tom putu, onda je vrlo lako da dobijete odgovor da se SNS zalaže za moderne puteve i za zaštitu života. Setite se onih spotova u prošlom mandatu koji su skupo plaćeni, a od kojih ništa niste naučili, kada ljudi voze brže od života i kada na kraju vidite kako udaraju u neko drvo u autoputu i ginu.
Sad vi dobro razmislite da li ćemo se baviti drvetom, koje je pri tome bolesno i koje, u stvari, ne predstavlja za ovu državu ništa, jer da predstavlja nešto značajno, onda bi ono prošlo proceduru zaštite životne sredine opštine u kojoj se nalazi i to drvo bi bilo zaštićeno kao prirodno dobro.
Da vam kažem da u tom delu Srbije postoji jedno jedino drvo staro preko 200 godina. U pitanju je jedna lipa u selu Gornja Trepča, koja je prošla potpunu proceduru i to privatnom inicijativom, a ne inicijativom Ministarstva zaštite životne sredine, niti ministra Olivera Dulića. To je jedino prirodno dobro zaštićeno u ovoj državi. Zove se, slučajno, mojim prezimenom – Gojkovića lipa. Mogu da vam pokažem kako to izgleda napraviti elaborat, zaštititi tu državu, obratiti se ministarstvu i imati sluha, kao što je imala Skupština grada Čačka koja je to drvo i proglasila zaštićenim dobrom.
Za hrast nije učinjeno ništa i žao mi je što kolega Ivan Karić, koji se toliko ovde zalaže i bio jedan od promotera te nekakve akcije da je hrast, u stvari, personifikacija zaštite životne sredine, nije ni jednom jedinom rečju osudio neponašanje, nečinjenje, nepostupanje Olivera Dulića i Ministarstva da bi taj hrast stvarno nešto predstavljao za Srbiju, osim prepreku da se tu napravi autoput.
Kolega Markićević nije ovde. Da, ima poslanika iz Vojvodine koji uopšte ne misle da budu prepreka pravljenja putevima i ostalim delovima Srbije. Nemamo ih ni mi u Vojvodini, takođe zahvaljujući vlasti DS u Vojvodini, a nema ih ni ostatak Srbije.
Da kolegu opet podučim šta je to zelena ekonomija, šta je to zaštita životne sredine, a šta su zelena radna mesta. Preporučićemo jednostavan udžbenik i jednostavan film može da se pogleda, dobio je Nobelovu nagradu i zove se „Neprijatna istina“. Taj film je režirao i knjigu napisao Al Gor, bivši potpredsednik SAD i možete da vidite da to nema nikakve veze sa ovim akcijama koje se sprovode protiv SNS, a ne u ime zaštite životne sredine, jer zaštita životne sredine je nešto potpuno drugo.
Da kažem i kolegi Đeliću da nije završen, nije otvoren rektorat u Novom Sadu. Datumi se stalno pomeraju, ne zato što neko nema vremena da otvori, nego zato što radovi jednostavno u Novom Sadu nisu završeni. Samo da vam kažem da SNS ima nameru da se najozbiljnije pozabavi zaštitom životne sredine i tim resorom u predstojećem periodu, ali zaista na pravi način. Čućete to i u ekspozeu, čućete to i od predsednika SNS, odnosno potpredsednika Vlade Srbije, koje su namere dovođenja investitora u oblasti zelene ekonomije i koliko hiljada zelenih radnih mesta će ti investitori otvoriti. To je pravi odgovor na politikantske namere da hrast zameni ljudske živote i modernizaciju srpskih puteva. Hvala.
PREDSEDAVAJUĆA: Iskorišćeno je osam minuta i 35 sekundi od vremena poslaničke grupe.
Reč ima narodni poslanik Ivan Karić.
Na raspolaganju vam je 13 minuta.

Poštovani predsedniče, poštovani ministri, kolege poslanici, evo već treći dan kako raspravljamo o predloženim tačkama dnevnog reda. Naravno da je najveći deo te rasprave oduzeo naš osvrt na predloženi zakon o prekršajima.
Hoću samo u nekoliko rečenica da dam svoje komplimente radu ovog ministarstva pravde za čitavih ovih godinu dana, u nastojanjima da zaokružimo reformu pravosuđa koja je početa i da se to uradi na jedan kvalitetan način. To je primećeno i van ove debate koju imamo ovih dana. Dobili smo kao država znatan broj komplimenata za rad Ministarstva, koji ne obuhvata samo hiperaktivnost u najviše predloženih zakona u našem domu.
Pred nama je, evo sad i završavamo, posle mene ima još nekoliko poslanika kao govornika, Predlog zakona o prekršajima koji sadrži zaista obimne izmene u čak 220 članova. Drago mi je da Ministarstvo nije išlo na izmene i dopune zbog ovog velikog obima, nego da se išlo na novi predlog zakona, onako kako je urađeno i u zemljama našeg okruženja. Na Odboru za pravosuđe smo čuli primer Bosne i Hercegovine.
Ovaj zakon je značajan, evo da navedem primer, nije prošlo baš tako mnogo vremena kada sam polagala upravni postupak i kada sam kao treće pitanje za malo veću ocenu dobila pitanje – prekršajni postupak kao poseban upravni postupak, polagala sam kod profesora Kovačevića, čiji je to bio i udžbenik i vidi se koliko je vremena prošlo da bi prekršajni postupak prosto izvukli iz sfere uprave i ovim zakonom sada zaokružili i rešili važno, sporno pitanje, da kažem, prosto, pravnu kontroverzu u našem pravnom sistemu. Tako je bilo i u zemljama našeg regiona, jer odgovor na to pitanje zašto je, leži u tome što smo svi bili deo istog pravnog sistema, iste pravne škole.
Potreba za donošenjem ovako obimnog zakona ima zaista mnogo. Navela bih kao jedan od najvažnijih, veliki broj zastarelih predmeta, kažu na desetine hiljada godišnje. Možemo da tražimo uzroke u tome. Naravno, jedan je opstrukcija stranaka koja je zakonom potpuno regulisana i dozvoljena, a možemo da se osvrnemo i na to, na koji način sudije za prekršaje rade i možemo da tražimo i tu odgovor na pitanje zašto imamo toliko nerešenih prekršajnih predmeta.
Nerešeni predmeti svakako daju sveukupnu veoma ružnu sliku o pravosuđu u Srbiji i ova moderna efikasna rešenja koja imamo u ovom predlogu zakona, mogu da znatno poprave sve to. Znači, Srbiji je svakako potreban jedan moderan, efikasan, ekonomičan, racionalan postupak. Ovaj zakon je dobio pozitivne ocene od strane struke, dobio je pozitivne ocene od evropskih činilaca, od USAID, kao nosioca i pomagača u ovom projektu, i mnogi drugih.
Radnu grupu su činili ljudi, kako mi to kažemo – ljudi iz prakse, ali to su bile uglavnom sudije, to je jedna strana prekršajnog postupka. Mi smo pokušali u Odboru za pravosuđe da napravimo balans, znaju predstavnici Ministarstva da su tu stopostotno predstavljeni iz svih stranaka, ljudi iz profesije, ali i advokati i nadam se da ćemo u 12,00 časova, kada budemo imali Odbor za pravosuđe, sve ove mnogobrojne amandmane, ima ih preko sto, detaljno razmotriti i biće tu prostora i da predlagač, kao i matični odbor, usvoje pojedine amandmane koji imaju smisla, koji poboljšavaju prosto predlog ovog zakona i tu ništa neće biti sporno.
Dakle, novine su brojne, ne treba da ih posebno predstavljam. Zastara, izdvojila bih kao jedan od spornih momenata ovde u diskusijama. Da li je potrebno da bude duplirana zastara? Dostava, kao jedan od najvećih problema, to svi znamo iz prakse, odgovornost pravnih lica, odgovornost roditelja, itd, sve su to bile ovde u raspravi polemike, o čemu ćemo razgovarati dalje.
Meni je jedino primećeno bilo, i ono što zaista mislim da je pozitivno, rad u javnom interesu, kao alterna sankcija, to je važna novina, jer se stvaraju uslovi da se dobije šira primena. U nekim od biltena sudske prakse, videla sam da nijedna kazna nije još od 2010. godine izrečena, kao alternativna sankcija, da je u pitanju rad u javnom interesu.
Ovaj rad je svakako koristan i za državu, ali koristan je i za počinioce, jer izricanje kazne zatvora su uvek negativne. Imaju negativne efekte za počinioce prekršaja. Osuđeni je svakako obeležen u svom okruženju, osuđivan je, kriminalac je, odvojen od porodice, prekida školovanje, gubi radno mesto. U zatvorima svi znamo da dolazi do kriminalne infekcije i oni često postaju povratnici.
Prednosti su veoma korisne i brojne i teže se razvija od odgovornog odnosa osuđenog prema društvu. Prema posledicama sopstvenih postupaka osuđeni ne odlazi u zatvor, bavi se poslom koji je koristan za društvenu zajednicu i veća je mogućnost rehabilitacije.
Ubeđena sam da bi svaka lokalna zajednica više volela, evo da navedem primer narušavanja javnog reda i mira ili nanošenja neka manje štete lokalnoj zajednici iscrtavanjem onih pogrdnih natpisa na zgradama, da oni budu osuđeni na alternativnu sankciju i da budu u nekim anti-grafit jedinicama, tako ih nazovimo, gde bi doprineli zajednici i shvatili kakav postupak su naneli.
Pošto ima još dosta kolega koji su se prijavili iza mene, imam ograničeno vreme, ovim bih završila. Svakako, usvajanjem dobijamo moderan i efikasan zakon. U pojedinostima ćemo razgovarati nakon Odbora za pravosuđe. Poslanička grupa SNS će podržati u Danu za glasanje ovaj predlog zakona. Hvala.

Gospodine predsedniče, poštovani poslanici, moje današnje pitanje je inicirano natpisima u pojedinim jučerašnjim dnevnim novinama. Iako se pojavio na stranicama kulture, prosto je privukao pažnju određenih krugova u Srbiji i smatram da ovo pitanje prevazilazi i okvire jednog ministarstva, te bih time želela da na ovo pitanje odgovore i predsednik Vlade Republike Srbije, ministar finansija kao i direktorica Kancelarije za saradnju sa Srbima u regionu i za saradnju sa dijasporom.
Naime, u novinama se pojavio naslov da se gasi srpski teatar u Budimpešti. Želim da poštovanim kolegama koje možda ne znaju ovu činjenicu da kažem da je Srpski građanski teatar u Budimpešti osnovan još 1813. godine. Dakle, nalazimo se pred jubilejom od čitavih dva veka, što je retko za bilo koji teatar u Evropi, a kamoli za teatar koji je manjinskog karaktera u jednoj državi.
Zaista interesantno da zaista postoji takva namera i da se to dešava uoči jubileja koji je zakazan, dakle, obeležavanje 24. avgusta ove godine, gde je ovaj teatar, ljudi zaposleni u njemu i naša država i Mađarska država, odnosno predstavnici, bili spremni da proslave začeće Srpskog građanskog teatra kakav je pravi naziv ovog pozorišta.
Ove godine se desilo nešto alarmantno, promenjen je potpuni sistem finansiranja ovog pozorišta. Ne znam da li je uopšte potrebno da naglasim koliko je to značajno i za srpski narod postojanje ove kuće za kulturu, za naš identitet na tim prostorima. Po podacima ovo pozorište nije dobilo nijedan jedini dinar, niti za svoj radu u ovoj godini, niti za ovaj značajan jubilej.
Važno je da naglasim da je ovo jedini ovakav nacionalni manjinski teatar srpskog naroda u Budimpešti. Izuzetno je značajno upravo skrećem pažnju da se to dešava njihovo konstantno gašenje tek nekoliko nedelja pred obeležavanje ovog jubileja. Pripreme su zaista odmakle, nije nevažno da kažem da je napisan poseban komad o životu Joakima Vujića, zove se "Čudo u Rondeli". Nije zgoreg da pomene naziv i interesantnu temu, hteo je prosto da Joakim Vujić u tim vremenima nametne Srbima nešto teško, ali nešto korisno i možemo da povučemo dobru paralelu sa današnjim političkim dešavanjima u našoj državi.
Direktor Nacionalnog teatra Mađarske, gospodin Atila Vidnjanski prihvatio je da se upravo u njihovom teatru, Nacionalnom teatru Mađarske odigra i ovaj komad, da se obeleži jubilej uz prisustvo pozorišnog sveta Srbije i Mađarske i predviđeno je prisustvo najviših zvaničnika dve države, dakle, u rangu ministara, predsednika Vlade i eventualno predsednika obe države. Počele su pripreme i za organizovanje izložbe i konferencije na ovu temu. To je sve počelo da vrši mađarska strana ali je ovih dana ovaj jubilej doveden pod znak pitanja jer se ne plaćaju računi u ovom pozorištu zbog besparice, daju se otkazi zaposlenima. Sada u ovom pozorištu postoji samo upravnik, gospodin Milan Rus i nekoliko volontera koji se nadaju da ćemo nešto pokrenuti u ovom parlamentu povodom ovog pitanja.
Dakle, moje pitanje je – šta će celokupna Vlada, Ministarstvo finansija, Kancelarija za dijasporu preduzeti da do gašenja Srpskog teatra u Budimpešti koji postoji već dva veka ne dođe? I šta će uraditi i preduzeti da se održi značajno obeležavanje jubileja rada istog u Mađarskoj. Nadam se ćemo izuzetno brzo, već iduće nedelje, dobiti predlog konkretnih mera kako bi zaista omogućili da se održi dvovekovni jubilej Srpskog teatra u Mađarskoj. Zahvaljujem.

Poštovana predsedavajuća, kolege poslanici koji ste još uvek ovde u parlamentu, predstavnici Agencije za borbu protiv kriminala i korupcije, gospodine državni revizore, zaista su kolege iscrpno iz poslaničke grupe SNS, pogotovo koleginica Tomić govorila o današnja dva izveštaja koje imamo pred nama i ne bih želela da se ponavljam i da dugo držim pažnju, a nekima od vas sam i obećala da ću biti vrlo kratka i da ću vas pohvaliti za vaš veoma naporan rad i to ću učiniti.
Kada nešto obećam u neformalnim razgovorima, to mnogo vezuje i na ovako javnom plenumu.
Želim samo par stvari da napomenem, a to je činjenica da ste uložili napor da predate ovaj izveštaj u zakonskom roku koji vas obavezuje i da se izveštaj po prvi put pojavio u plenumu, i napravili smo jedan veliki iskorak.
Juče sam se trudila da u Narodnoj biblioteci Srbije i u Otvorenom parlamentu pokušam da nađem raspravu o Izveštaju za 2011. godinu i, uz najbolju nameru, nisam mogla da pronađem, osim da ste i u 2011. godini taj izveštaj predali parlamentu, ali mi o tome nikada nismo raspravljali. Ako to nije tačno, vi ćete me ispraviti i nećete mi uzeti za zlu nameru.
To je više upućeno parlamentu nego vama koji ste vaš posao zaista uradili i u prošloj i u ovoj godini, ali dobro je da smo napravili sada jedan veliki demokratski napredak i da smo ispunili i time sve ono što nam je u Izveštaju o napretku Srbije ka EU napomenuto da je potrebno da redovno činimo sa nezavisnim regulatornim telima za koje smo glasali i u prošlom sazivu i u ovom sazivu da se osnuje ovo.
Zašto sam rekla da nam fali taj Izveštaj iz 2011. godine? Važno je porediti za ovakve materije. Kao član Odbora za pravosuđe i korupcije sam se ipak više opredelila i profesionalno mi je to bliže, ovaj izveštaj o Agenciji za borbu protiv kriminala i korupcije, da vidimo čime se bavila Agencija u 2011. godini, čime se bavila u 2012. godini i da li tu ima nekakvih razlika, jer nemamo kontinuitet vlasti, pa je dobro da vidimo da li se neke stvari, da li se politika sada državna menja u odnosu na onu koju smo imali do 11. maja 2012. godine.
Ono što je takođe dobro, mislim da je napravljen sa obe strane očigledan napredak, to je da, pored Izveštaja, ne znam da li ste upoznati, mi sutra imamo nastavak ove sednice i da se raspravlja o strategiji države za borbu protiv kriminala i korupcije od 2013. do 2018. godine i iz te strategije će proizaći akcioni plan i biće onda još interesantnije videti šta će se dešavati za godinu dana.
Analizirajući konkretno Izveštaj Agencije za borbu protiv kriminala i korupcije, dakle, ono što sam primetila da su povećane sve aktivnosti, koje su usmerene ka prevenciji kriminala i korupciji. Tako sam razumela. Mislim da je i parlament u tome dosta pomogao donoseći Zakon o finansiranju političkih stranaka 2011. godine. U ovom sazivu sa velikim zadovoljstvom mogu reći da smo doneli Zakon o javnim nabavkama.
Kada kažem da su vaši napori usmereni bili ka prevenciji, tu sam izdvojila nekoliko stvari. To je vaša ciljana provera prijava imovine državnih funkcionera, zatim obrada slučajeva duplih javnih funkcija, koje mogu imati u sebi rizik od sukoba interesa, to što Agencija vrši kontrolu finansiranja političkih stranaka i izbornih kampanja. I tu imate veliku podršku poslaničkog kluba SNS i naše vladajuće koalicije, jer mislim da kod svakog čoveka samo saznanje da neko nezavisno telo to radi, a da se bavi ovakvim javnim poslom, kao što je politika, je izuzetno važna prevencija da se ne pređe ona crta i ona granica koja bi se prešla. Kod nekih ljudi to imamo u praksi. Neki se bune zbog medija koji pišu o anomalijama koje su se dešavale u prethodnom periodu. Tu nema nikakvih zamerki, ali prosto taj strah da možete da imate sukob sa zakonom i sa nekim istražnim organima, mora svakog svesnog čoveka da zaustavi u vršenju nekih dela ili barem pokušaja ili namere.
Ono što je izuzetno značajno to je ispitivanje o poreklu imovine pojedinih političara. Nama je neophodno, da bi olakšali tako nešto, donošenje zakona o poreklu imovine.
Dugo se bavim politikom i uvek mi je bilo neverovatno kada znam da svi imamo istu platu, oni koji su zaposleni u parlamentu, u Vladi, u javnim preduzećima itd, oni odskaču drastično, ali da se zadržimo na ovom nivou političara, poslanika, tu smo 20 godina i imamo istu platu, a neki žive u stanovima koji su im roditelji u nekim srećnim okolnostima mogli da kupe ili naslede, a neki sa ovom istom platom su toliko štedljivi, toliko dobro znaju da raspodele taj novac, da kupuju firme, ulaze u privatizacije i imaju ogromne vile, kupuju jahte i zato mislim i svesrdno će SNS podržati takav zakon ako se nađe pred nama i ako izvršna vlast predloži ili ćemo sami mi kao poslanici to predložiti, da sa zakonskom regulativom omogućimo i Agenciji da može da ispituje i taj deo kriminala i korupcije koji se pojavljuje u redovima političara.
Postoje kolege koje su danas hrabro govorile. Dosta su glasni i viču što smeta nekom običnom svetu, a koji prosto ne mogu da objasne tu razliku između onih koji žive u stanovima kupljenih od roditelja i onih koji žive u nenormalnoj, za naše okolnosti, steknutoj imovini.
Da ne bih dužila dalje, obećala sam kolegama da neću dugo pričati, da bi oni imali prostora, dva problema su veoma važna u vašem radu i tu moramo nešto zajednički da uradimo. Problem zaštite uzbunjivača. Obično narod greši i brka uzbunjivače i zaštićenog svedoka. Ne, zaštićeni svedok je neko ko je učestvovao, pa hoće da mu se smanji kazna i razotkriva krivično delo u kome je zajedno učestvovao i ima nekakvih saznanja. Uzbunjivač je mnogo važno za društvo kao što je naše, važan je i u drugim. To je osoba koja uočava anomaliju neku i koja ukazuje na to i ničim nije zaštićena. Za to treba velika hrabrost. Primer dr Bokorov u Institutu u Sremskoj Kamenici je nešto što zaslužuje pažnju. Ona ničim nije bila zaštićena.
Znate da je osnivač Instituta u Sremskoj Kamenici AP Vojvodina i zna se ko je tamo na vlasti. Ona je bila podložna i političkim pritiscima, smenjivana je, sklanjana je sa radnog mesta, otpuštena je na Medicinskom fakultetu. Njeni šefovi su čak pretili osoblju koje je radilo sa njom, medicinskim sestrama. Čak su dolazili do njenog privatnog života, da se ne odlazi na sahrane njenih najbližih u porodici. To ne sme da se desi jer su uzbunjivači izuzetno važni za otkrivanje kriminala i korupcije u našem društvu.
Takođe želim da kažem da i vi morate da budete zaštićeni od političkih pritisaka. Imate veliku podršku SNS. Pritisaka na vas neće biti. Navešću opet jedan primer šta se dešavalo 2012. godine u Novom Sadu, odakle sam. Ne znam za druga mesta. Godine 2012. podneta je prijava protiv nosioca vlasti u gradu Novom Sadu. Ne zalazim uopšte, prijava je prijava. Tužioci i sudovi rade svoje. Ali, znam šta se dešavalo. Držane su konferencije za štampu. Direktorica Agencije za borbu protiv kriminala i korupcije Zorana Marković je vređana. Prećeno je njoj kontra krivičnom prijavom zato što je radila svoj posao, pa je pokrenula neke stvari. Vređana je i prećeno joj je javno na konferencijama za štampu da će biti smenjena.
To ne sme da se dešava u našem društvu. Važno je da postoje uzbunjivači i važno je da nemate politike pritiske. Vaši izveštaji će biti sve bolji i bolji. Srpska napredna stranka će svakako dati svoj doprinos tome, a mi ćemo glasati u danu za glasanje za oba izveštaja. Hvala vam.

Duboko mislim da su obojica kolega povredili Poslovnik jer ste im dali mogućnost da repliciraju oko nečega, oko opšteg zaključka. Mogli bi svi mi ovde prisutni da repliciramo sada koja Vlada se pridržavala pravila, koja će Vlada u budućnosti poštovati rezoluciju ili ne, ali mislim da nas to baš neće dovesti. Pošto je došao već ministar poljoprivrede, a ovde ima vrlo malo kolega koje žele da učestvuju u daljoj raspravi, možda da nas nekoliko preostalih poslanika polako svodimo rezultate ovog današnjeg rada.
Ne slažem se sa onim kolegama koje ovaj rad na predlogu današnje rezolucije, koja se našla pred nama i parlamentom, a u ovoj rečenici ću dati i odgovor zašto parlament danas usvaja i rezoluciju, pa mi smo zakonodavno telo i tu nemam nikakvu dilemu – zašto zakonodavno telo a ne izvršno telo predlaže ovakvu rezoluciju. To su osnove nekog bavljenja našom politikom ovde. Ne omalovažavam trud nego želim da izrazim jednu veliku zahvalnost kolegama koje su pomno u Odboru za ustavna pitanja radile na tekstu ove rezolucije.
Do ovoga se uopšte nije došlo lako. Čitav proces u stvari ne datira od pre nekoliko meseci nego od 2001. godine kada se krenulo u usaglašavanje zakonodavstva domaćeg sa EU i ne vidim tu nevinost ni Vlade od 2003. do 2007. godine ili neko ima duboku političku amneziju pa se stidi nekih četiri godine svog političkog delovanja. Mogu samo da kažem da je i taj period bio dosta pohvalan i da je parlament, kao i Vlada koja je predlagala, ali ovog puta više parlament koji je usvajao te zakone uradio nešto dobro za državu. Ovo neće biti mrtvo slovo na papiru iako to žele neki poslanici koji unapred neće ni o čemu da razmišljaju već da glasaju protiv, a ne govore šta to treba da se uradi da bi se poboljšala situacija.
Mislim da je ovo izuzetno važan zakon, ali i svest o važnosti zakonodavne politike u našoj državi koja je iskazana time što od 31 poslanika 25 su predlagači i nisu obukli prilikom predlaganja nikakve političke dresove niti imaju neke političke oznake nego su pokazali tu svest koliko je važna ova rezolucija i koliko je važno skoro jednoglasno usvajanje ovog današnjeg teksta.
Neko omalovažava usklađivanje sa propisima Evropske unije, rekla bih da prosto nisam shvatila koji su to razlozi protiv i šta je tu loše ako govorimo generalno, naravno, neće se usvojiti ono što poslanici budu smatrali da ne treba i da je protivno interesima naših građana.
Kada kažem o interesima naših građana, pa u tome je suština donošenja ove rezolucije, jer izuzetno je bitno kako će se donositi zakoni, a ono drugo što je još bitnije, kakav uticaj na građane ove države će imati kvalitet ovih zakona. Suština rezolucije, koliko sam je ja shvatila, jeste da se prosto svi mi zajedno obavežemo da uskladimo brzinu donošenja propisa na jednoj strani, a na drugoj strani kvalitet propisa koji želimo da postignemo.
Tu su bitne po meni neke dve stvari, kako će se donositi zakon, to sam rekla, i recimo način kako animirati građane i kako omogućiti građanima da svi zajedno učestvujemo u donošenju zakona, pa je tu važna obaveznost javne rasprave, koja se predviđa i naravno kako ovaj parlament da vrši što bolju kontrolu primene tih zakona, jer i dalje tvrdim da imamo jako dobre zakone, ali ono što nam nedostaje to je kasnije provera da li se ti zakoni primenjuju u onom duhu kojim smo ga mi i usvojili.
Ova rezolucija je obavezujuća i da to nije samo jedan od akata koji ćemo mi ovde doneti zato što čitav taj trud od 2001. godine bi time bio poražen. Studija koja je prethodila je izuzetno obimna, dobili su svih 250 poslanika, nadam se da su svi pročitali, pa će videti koliko je veliki trud tu uložen. Učestvovali su mnogi, stvarno velika zahvalnost Kancelariji OEBS-a u Varšavi i organizaciji GIZ, odnosno Deutche Gesellschaft fur Internationale Zusammenarbeit koji vrlo često i pomažu donošenje ovakvih studija, da bi nam pomogli, a ne da bi nam odmogli, kako to neki poslanici vole da kažu.
Ono što je prošlo nezapaženo, želim samo to da naglasim zbog javnosti, zbog svih koleginica poslanica, ali naravno i kolega koji shvataju važnost onoga što je gospođa Nevena Petrušić, koja je poverenica za zaštitu ravnopravnosti polova, prosto inicirala, koliko sam ja razumela predlagače da je to i prihvaćeno, da li je to amandmanski, ali u svakom slučaju je postalo deo Predloga rezolucije, a to je obaveza, sada je to već i pravilo, da se u pripremi propisa zakona prethodno izvrši jedna iscrpna rodna analiza.
Građani Srbije nisu dovoljno upoznati šta je to, jer mi koristimo te rogobatne izraze koji im nisu toliko prijemčivi, kao rodna analiza zakona. To je izuzetno dobar instrument koji može da ubrza to transformisanje našeg društva ka cilju veće jednakosti i ravnopravnosti i žena i muškaraca.
Doduše, u Ustavu na koji se mnogi pozivaju, u nekim delovima koji im odgovaraju, nekima ne, naglašena je ravnopravnost polova u našoj državi, ali su naglašene i jednake mogućnosti napredovanja. Kada dođemo do te jednake mogućnosti, to je ono što ova rezolucija sada želi da popravi i još više da naglasi. Ne bavimo se zakonima sa te strane, jer prosto ni neanaliziramo, kada nije rodna ravnopravnost u pitanju, kako zakoni u krajnjem slučaju utiču na život žena i muškaraca u našoj državi. Na prvi pogled, kada ovde dobijemo predloge zakona, čitamo ih, usvajamo ih, oni deluju kao da su nulto ravnopravni prema svima, odnosno benigni, a kada se malo više analiziraju te neke negativne posledice zakona, uglavnom se više osete na ženama, ženskoj populaciji, a u nekim delovima i na muškarcima.
Ako se dođe do efikasnosti i onog velikog pitanja - koliko će to našu državu da košta, da li imamo dovoljno kadrova? Da. Imamo ljude. Nedavno sam na jednom seminaru upoznala, u stalnoj Konferenciji gradova i opština, jednog velikog stručnjaka koji se bavi analizom zakona sa ovog aspekta rodne ravnopravnosti. Tada sam videla da zaista imamo stručnjake koji su za sada nevidljivi. Ono što će nam trebati, to će biti jedna velika edukacija. Mislim da ćemo imati podršku od organizacija koje su inicirale da donesemo ovakvu rezoluciju.
Verujte mi, krajnji cilj toga biće izuzetno pozitivan. Ne vidim razloga da zaista jednoglasno, bez uticaja na kolege koje su već odlučila unapred da neće podržati, jer smatraju da je to beskorisno, da neće biti sprovedeno, tako bi mogli da se ponašamo prema svakom predlogu, usvojimo ovaj predlog rezolucije i da time pokažemo koliko smo sazreli kao društvo i koliko ozbiljno razmatramo unapređenje zakonodavne politike u našoj državi. Hvala vam.

Zahvaljujem.
Ja ću se obratiti vrlo kratko, žao mi je što koleginice članice Odbora za kulturu i SNS nisu ovde, ali ću pokušati da objasnim našu podršku ovom amandmanu za koji smo bili spremniji i hrabriji od ostalih poslanika ovde koji tek sada kada je Vlada Republike Srbije podržala amandman gospođe Gorice Mojović, ohrabrili da o tome govori javno da će i oni podržati.
Poslanička grupa SNS i u razgovorima sa poslanicom koja je uvidela i ovim putem i sprečila, da li veliku grešku koja se potkrila Ministarstvu finansija ili namerom Ministarstva finansija da upravlja i resorom kulture. Otišli smo da razgovaramo i sa Ministarstvom kulture, kako se to u stvari desilo. Oni tvrde da nisu bili konsultovani u vezi ovakvog rešenja, ali dobro, poslanici su tu da ispravljaju i greške izvršne vlasti, mi smo bili spremni da podržimo ovaj amandman glasovima koje SNS ovde poseduje i taj amandman bi prošao i bez volje Ministarstva finansija i bez odluke Vlade Republike Srbije, oličene sada već odluci donetoj na sednici. Takođe smo i neke kulturne poslanike iz SPS, kao što je režiser, gospodin Dragojević, obavestili o ovoj nameri i ne sumnjamo da bi i oni glasali za ovakav amandman.
Osim toga što se potkrala velika terminološka greška, da ne postoji produkcija kinematografska, nego postoji filmska produkcija, pa da to i zanemarimo jer ne bi bilo moguće da se sprovodi ako nešto u zakonu koji se odnosi na filmsku produkciju potpuno drugačije definisano, gora namera je bila da ljudi koji rade u Ministarstvu finansija potpuno preuzmu Ministarstvo kulture, kako je kolega iz LDP rekao - da pokušaju oni to ne ideološki da raspodeljuju novac, iako nisam sigurna baš u to. Pre bih mogla da vam kažem da je teško ideološki deliti budžet koji ne postoji, a budžet za kulturu u Srbiji ne postoji, 0,6% je samo 0,6%, pa ga je teško i raspodeliti ideološki i da postoje namere, ali nema namere, niti ima takvih tendencija u kulturi dok je vodi ministar iz SNS.
Dakle, ono što je gore i što je katastrofalnije i što je sprečeno i zahvaljujem, mislim da sličan ili istovetan amandman postoji iz još jedne opozicione poslaničke grupe. To ću hrabro priznati da su brže reagovali, pre primetili da bliže propise u smislu ovog zakona šta je ulaganje u kulturu, u oblast kulture, a šta nije, daje Ministarstvo finansija, a ne Ministarstvo kulture, što bi bilo tragično za sve nas, hajde da koristim izraz koleginice – ponižavajuće za samog ministra, još veće poniženje za ljude koji se bave kulturom da stalno dobijaju ocenu finansijskog dela da li jeste nešto kultura, da li je to film, da li je to likovno stvaralaštvo, da li je to pozorište, potpuno sve jedno, daju ljudi koje čak ni fizički ne viđam da prisustvuju kulturnim manifestacijama ili događajima, a o njihovom znanju i obrazovanju, tu se uzdržavam, možda su im veći dometi, nego što mi to možemo da prepoznamo.
Dakle, mislim da šta je kultura najbolje znaju ljudi koji se bave kulturom, a finansije, pretpostavljam da im se niko iz Ministarstva kulture neće ni mnogo mešati, a mislim da bi trebalo da se zaista mnogo umešaju kada bude pravljena projekcija i kada bude pravni budžet za 2014. godinu, ili ćemo morati opet ovako amandmanima, sad smo pokazali postoji mogućnost saradnje između poslaničkih klubova. Ovoga puta je to kultura, što nam se mnogo puta i spočitava da se ljudi ovde u parlamentu i političari ne bave uopšte tim segmentom našeg društva, pa da pokušamo da vratimo ono što se ranije i što je ranije važilo u našoj državi, da uz fabriku sporta imamo još jednu fabriku koja radi, ako mogu da citiram, parafraziram Melinu Merkuri, a to je fabrika kulture. Hvala.

Poštovani predsedavajući, poštovani predsedniče Vlade, ministri, poštovane kolege i koleginice poslanici, evo privodimo polako kraju današnju veoma iscrpnu raspravu o Izveštaju Vlade o pregovorima, odnosno o parafiranom sporazumu Republike Srbije i predstavnika vlasti iz Prištine.
Dakle, posle nekih začetaka burnih rasprava, emocija, političkih možda ishitrenih poteza i izjava, nekako svi idemo ka tom zaključku da slobodno možemo da kažemo da je ovaj sporazum zaista istorijski i da smo svedoci i učesnici kreiranja nove, pozitivnije politike i slike Srbije koju treba da pošaljemo večeras i građanima Srbije, koji nas slušaju pomno, nadam se, i ljudima u svetu.
Dakle, ova istorijska nota je zaista oličena u tom parafu koji su na taj sporazum stavili premijer naše Vlade i predstavnik Prištine. Ovaj sporazum bih nazvala ozbiljnom prekretnicom, jer pre ovoga su vekovne, da kažem, smanjimo to na period višestranačja, desetine godina negativnih konfliktnih odnosa i prvi put u ovoj državi imamo političare koji vode ove državu, vode ovu vladu, predstavljaju izvršnu vlast, a koji imaju zaista političku hrabrost i koji su svesni da je politika, bavljenje politikom, ne neko politikanstvo, nego jedan stalni proces odlučivanja, proces donošenja odluka u kome treba da imate stav u kome znate da kažete kada ste za nešto, kada ste protiv i da za sve to što predlažete Skupštini, što predlažete građanima Srbije, da prihvate, da preuzmete i da stanete iza tih odluka svojom odgovornošću.
Svedoci smo svi, jer ovde nema nikoga skoro u parlamentu ko jedno vreme nije vodio ovu državu ili je bio u parlamentu i donosio neke zakonodavne odluke, da većina političara to nikada nije želela i da je uvek bilo lepše i lagodnije u ovoj državi da nikada ne donosite nekakve ozbiljne odluke ili, ako već morate nešto da radite, da donosite neke beznačajne odluke. Imali smo premijera koji je u dva svoja mandata donosio odluke težine, nazvala bih to nazivom jednog filma "Uticaj gama zraka na sablast na nevene", jer je znao da je mnogo popularnije kad ne odlučuješ o bilo čemu i kada krupna pitanja, kao što je pitanje rešavanja Kosova i Metohije nešto što je bolje da ostane zauvek u nedefinisanom stanju i kako to njegovi poslanici vole da kažu u stalnom zamrznutom političkom konfliktu.
Srbiju je u poslednjih 20 godina od, recimo, 2000. godine obeležilo vladanje takvih političara. Zaista mi je zadovoljstvo što sam deo vladajuće većine i što ovu vladajuću većinu ne krasi takva osobina. Rekla sam da su kod nas i premijer, i vicepremijer, ljudi, političari koji imaju političku hrabrost i kažu da danas jesmo za to i predlažemo vam ovako parafiran sporazum i predlažemo da usvojite izveštaj koji smo vam predočili.
Naravno, kao i kolega Cvijan, pa da vidimo šta su oni to uradili od realnih šansi, koje su imali, i od uskih okvira, koje su im od 2000. godine, svaka vladajuća većina, smanjivali, smanjivali. Tako da, otprilike im je ostalo političkog prostora kao za fotografiju za ličnu kartu. Mislim da je ova vlada postigla maksimum u tom okviru, koji je uopšte imala, dozvoljen za zauzimanje nekakvih stavova u ovom političkom prostoru. Nadam se da je ovim vlada i vladajuća većina zauzela kurs, uopšte, posvećenosti rešavanju ovog pitanja, a u vidu nekog prihvatljivog rešenja.
To što je postignuto, definitivno, je postignuto sa aspekta državnih i nacionalnih interesa. To je maksimum koji Srbija uopšte može, moramo biti realni, da ostvari u ovom našem geopolitičkom položaju. Danas u Srbiji sa pozitivnog regionalnog aspekta, sa pozitivnog evropskog aspekta, koji danas podržava, mogu da kažem, velika većina u ovom parlamentu, bez obzira da li predstavljamo vladajuću većinu ili opoziciju.
Na kraju, možemo da se zapitamo, da li je ovaj potez Vlade popularan ili nije? Možemo o tome da raspravljamo još nekoliko dana. Kompliment je biti poslanik vladajuće većine, poslanik SNS i da vas u izvršnoj vlasti predstavlja neko ko je prvi put posle dužeg vremena umesto populizma izabrao nekakav državnički pristup rešavanju problema. Znamo da smo imali političare u bližoj i daljoj prošlosti koji su vodili politiku tako što su uzimali nedeljno rejtinge, ispitivanje javnog mnjenja, bilo im je važniji lični rejting, stranački rejting, a nacionalni interes, interesi države su bili na poslednjem mestu. Srećom, tako su prolazili i na izborima koji iza nas.
Ova vlada je definitivno orijentisana ka boljoj budućnosti i mislim da će nas ova odluka, kao državu, samo ojačati, ujediniti, što je najvažnije, oko veoma važnog pitanja i vlasti i većine u opoziciji. Ovo treba da bude neki početak kraja osiromašene, izolovane Srbije koja je već 20 ili više godina na marginama Evrope.
Uloga našeg parlamenta je očigledno, ne samo da držimo govore, nego da nekakvog političkom snagom, jedinstvom poslanika, koje ćemo pokazati na glasanju, kažem, i većine i opozicije, damo podršku Vladi Srbije za ovaj sporazum, za ovo parafiranje, u stvari za sporazum koji sledi. Naročito, ono što je još važnije, mnogo važnije, u implementaciju sprovođenja tog sporazuma sa Prištinom.
Naravno, oni koji su imali disonantne tonove, razumemo, to je njihova politika, borba za opšti opstanak na političkom miljeu Srbije. Ovde niko, što je najvažnije, nije rekao da je ovaj sporazum idealan. To niko ni ne tvrdi, ali mislim da je dovoljno dobar da Srbija ne stoji u mestu. U ovom trenutku, zaista, Vlada Srbije je postigla maksimum.
Za Kosovo i Metohiju nema jednostavnih rešenja, ali takođe, kolegama koji su iz opozicije govorili protiv, moramo da pošaljemo poruku da "status kvo" takođe ne proizvodi rešenje, niti za Kosovo i Metohiju, niti za srpski narod tamo i ne proizvodi rešenje ni za ostali deo Srbije.
Bilo je mnogo govora i o patriotizmu. Mislim da ovde mnogi ljudi shvataju patriotizam potpuno pogrešno. Postoji salonski patriotizam, vreme za to je prošlo. Postoji i ulični patriotizam, videli smo koliko ljudi je danas izašlo, naravno, s punim pravom, to je njihovo demokratsko pravo da viču, da čitaju pojedinačno imena svih nas poslanika koji ćemo glasati za dogovore, da smo izdajnici, ali patriotizam je nešto potpuno drugo.
U 2013. godini, posle svega što smo preživeli kao država i kao narod, treba da shvatimo da je patriotizam da ljudi ostanu ovde, da oni koji diplomiraju u inostranstvu se vrate ili da ih roditelji, koji kažu da su velike patriote, vrate u državu, da govore srpski jezik i da se ovde svi mi potrudimo da Srbija ne bude najsiromašnija zemlja u Evropi, nego da ti ljudi nađu posao. Traženje posla je danas veći patriotizam od čitanja imena izdajnika i pozdravljanja poslanika, takve grupe ljudi koji skandiraju – izdajnici, pred parlamentom Srbije.
Patriotizam je da nas, kao narod, počnu da cene, gde god se pojavimo i da više ne bude negativan lik u holivudskim filmovima označen kao Srbin ili neko ko je učestvovao u nekim dešavanjima ranije u našoj bliskoj istoriji.
Dakle, čeka nas primena ovog sporazuma i važno je da sve što radimo, da poruka odavde bude da to nije podređeno datumu za počinjanje pregovora o pristupanju EU. Naravno da je to izuzetno bitno, ali ovo što je uradila Vlada i što će danas parlament da velikom većinom podrži, to je važno da radimo zbog nas samih. Naravno da će poslanici SNS podržati ovaj predlog sporazuma koji imamo pred nama, odnosno Izveštaj Vlade Republike Srbije. Zahvaljujem.

Zahvaljujem predsedniče.
Poštovani predsedniče, gospodine ministre, predstavnici Ministarstva pravde, poštovane kolege, evo ušli smo u drugi dan rasprave povodom četiri zakona iz tzv. pravosudnog seta zakona, kako mi to volimo da kažemo.
Mogu da konstatujem da, prosto, ovaj saziv parlamenta može da obeleži Ministarstvo pravde, jer skoro svaka druga, ili treća sednica je posvećena zakonima iz nadležnosti Ministarstva pravde, što može da govori ili o hiperaktivnosti ovog ministarstva, ili o katastrofalnim greškama iz prethodnog perioda, koje treba iz sednice u sednicu ispravljati izmenama zakona, predlaganjem novih zakona, ili predlaganjem i stavljanjem na dnevni red ovog parlamenta, zakona koji su dugo bili u fioci, a koji su, bez obzira na dobre namere, stajali kod ministra pravde i ministarke pravde u prošlom sazivu.
Naravno, čuli smo stavove poslaničke grupe SNS od ovlašćenog predstavnika, gospodina Cvijana i ne treba ih detaljno ponavljati, jer sigurno da će svi poslanici u poslaničkoj grupi SNS glasati - za. Malo konfuzije unose stavovi poslanika opozicionih stranaka, koji su ustajući i govoreći o pojedinim zakonima i govoreći da će ih sada podržati, na listi govornika ipak piše nešto drugačije i svaki drugi govornik iz opozicije iz bivšeg režima je označio da će glasati - protiv ovog seta zakona, što znači da to unosi u konfuziju ne samo u javnosti Srbije, nego i kod ostalih poslanika.
Kao poslanica SNS, izražavam zadovoljstvo i što je zaista veliki broj poslanica, bez obzira na političku opredeljenost, uzele su udeo u raspravi. Hoću da naglasim jer su se koleginice ustezale da kažu da je pre nepunih mesec dana organizovana Ženska parlamentarna mreža, prvi put u istoriji ovog parlamenta, i da je jedan od prioriteta je bio upravo ulaganje napora da se donesu ovakvi zakoni koji su danas pred nama, a mislim naravno konkretno na, u javnosti poznat "Marijin zakon". Izbegla bih reč "slavan", kako je to rekao prethodni govornik, zato što to ne može da bude slavan zakon, jer je predložen pod vrlo, vrlo teškim okolnostima i motivima predlagača, a to je jedan težak zločin koji se desio na teritoriji grada Novog Sada, odnosno u Ledincima, pre nepune dve, ili tri godine. Mislim da se desio 2010. godine.
Naravno, pozdravljam, ovo je samo još jedan od napora države u borbi protiv pedofilije koja je u Srbiji prisutna jednako koliko je prisutna i u čitavom svetu i u Evropi. Nedavno su ovde bili parlamentarci iz Velike Britanije i u Odboru za spoljnu politiku smo se dotakli u razgovoru sa njima ove teme. Oni su pozdravili donošenje ovakvog zakona. Naravno, podelili smo i naša i njihova iskustva i razmenili, jer oni imaju i sada su obuzeti jednom velikom aferom, dvadesetogodišnjim skrivanjem pedofilnih sklonosti ili pedofilije jedne poznate ličnosti, odnosno voditelja u Velikoj Britaniji, koji je na desetine i desetine dece silovao ili polno ugrožavao.
U pitanju su maloletna lica i oni su nas podstakli da istrajemo u tome da u ovakvim krivičnim delima nema zastarevanja, zato što su sada to već u Velikoj Britaniji odrasle žene i muškarci, koji su tek sada posle smrti ove poznate britanske ličnosti ohrabrene da traže pravdu, ako sada naravno ne može doći do krivične osude, zatvorske, barem da mogu da ostvare nekakvu naknadu štete za sve ono što su pretrpeli, za umanjenu životnu aktivnost, za strah i bol pod kojim su živeli desetinama godina koliko se vršilo ovo nasilje nad njima.
Naravno, treba ponoviti, svaki govornik treba da ponovi da je ovaj zakon i donošenje zakona iniciran od strane Slobodana Jovanovića, oca maloletne žrtve koja je silovana i ubijena 2010. godine u Ledincima pod stravičnim okolnostima. Zašto je važno ponavljati? Zato što da je do ovakvog zakona došlo ranije i ovakvih predloga mera, kao što predlaže ovaj zakon, možda se ovaj zločin i ne bi desio, jer je u pitanju silovatelj, pedofil povratnik.
Tom rečenicom sam možda objasnila sve koliko je važno, koliko ovde nema mesta nikakvom politikanstvu, nema mesta ismevanju ili čak i ovome, da se, samo zato da bi se dobio prestiž u redosledu govornika, neko iz opozicije govorio da je protiv ovog zakona. Ili si protiv ili si za i treba da imaš jedan politički stav, a ne zbog liste govornika da pišeš da si protiv.
Stvarno je sramota. Gospodinu koji je govorio šta se dešavalo u prethodnom mandatu, ko sve nije podržao jedan od ovih zakona koji su u setu pravosudnih zakona pred nama, mogla bih redom da pročitam, pa i njegovo ime, da se on izjasnio da je protiv "Marijinog zakona".
Molila bih kolegu da po članu 107. ne dobacuje, nego da se javi ako smatra da je pomenut, ili ako se prepoznao u tome da jedno govori, a drugo radi skriveno od javnosti.
Znači, on je protiv "Marijinog zakona" i to treba vrlo glasno reći, kao i svi poslanici koji su se javili za reč a u opozicionim su klupama. Ne treba da budemo licemerni pa da kažemo da to nije istina, kada je istina, evo spiska pred nama.
Da se vratim konkretno na temu. Inače, u svetu se ovakvi zakoni donose kada se dese veliki slučajevi i kada su u pitanju žrtve isključivo deca i maloletnici. Želim da kažem nešto što u raspravi nismo pomenuli, da je prvi takav zakon nastao u Kaliforniji, opet po jednoj devojčici nazvan "Megan zakon" i čija je suština u stvari obaveštavanje javnosti internetom i sličnim sredstvima o počiniteljima ovih dela na teritoriji SAD. Treba razmišljati o tome, nisam videla da je to omogućeno ovim zakonom, dakle dostupnost informacije svakome, ne samo stručnoj javnosti, onima koji će se baviti preventivom, nego svima da budu upoznati i da znamo ko je u našoj okolini, možda neko ko ima pedofilske sklonosti ili je pravosnažno osuđivan za slična dela.
Dakle, važno je usvajanje ovog zakona zato što je naša kaznena politika do skoro bila katastrofalna u tom pravcu. Osude silovatelja i pedofila su se kretali od prekršajnih kazni, što je nešto katastrofalno, vrlo niskim nekih zatvorskih kazni od po nekoliko meseci do godinu dana. Dok mi ovde govorimo i vodimo ovako manje-više ozbiljnu raspravu, pedofili i silovatelji se nalaze na ulicama Srbije zato što su oni odslužili svoje kazne, izašli napolje i dalje ne podležu nikakvim merama. Bitno je da se sada uzobiljimo, glasamo i donesemo ovaj zakon jednoglasno, da jednostavno pokažemo stav društvene zajednice, a mi smo predstavnici društvene zajednice u kojoj živimo i da smo u ovome jednoglasni da probamo, nećemo uništiti silovatelje i pedofile, ali da probamo da učinimo korak napred i da usvojimo ovakav zakon.
U Srbiji nažalost zbog ovakve kaznene politike, registrovan je veoma veliki broj povratnika, kažem zbog malih kazni. Zato su bitne sve ove mere koje zakon predlaže, mere nadzora, zabrane posećivanja mesta, ovde su navedeni kao primeri škole i vrtići. Mislim da treba da razmišljanja u pravcu mnogih drugih javnih mesta gde se veća grupa dece nalazi. Naravno, profesionalno savetovalište i ustanove, obaveze, kako je rekao kolega Homen, obaveštavanja i o mestu prebivališta, boravka, putovanja u inostranstvo zbog naše saradnje sa zemljama u svetu, da bi znali ko dolazi kod nas i ko od ovih osuđenih lica se nalazi na nekoj drugoj teritoriji gde bi mogao da počini isto ili slično delo.
Meni veliku dilemu ovih dana pravi nepoznanica, da li se činjenica da neće moći više da obavljaju bilo kakvu javnu funkciju, odnosi i na prisutnost u medijima, u javnim glasilima? Mi imamo zloupotrebu, rekli smo u Velikoj Britaniji, ne treba da idemo tako daleko, imamo zloupotrebu danas u našim medijima.
Danas možete sveštena lica, i to je popularno, da okarakterišete kao nekog ko možda ima pedofilske sklonosti ili je silovatelj, ali se svi licemerno uzdržavamo da kažemo da postoje estradne ličnosti koje se time hvale.
U jednom od najgledanijih rijaliti šoua programa ovih dana, tako kaže televizija koja to emituje, jedna od estradnih ličnosti je priznala da ima pedofilske sklonosti i da je imao, kako on kaže, vezu, na šta sam zgrožena, sa devojčicom od 14 godina.
Nisam čula nikog da je reagovao na to. Pitanje se postavlja da li je i tužilaštvo reagovalo na takvu katastrofalnu izjavu, a da ne kažem da ta osoba nije uklonjena iz medija, pa svakim danom ima sve veću šansu i priliku da nas upozna sa svojim pedofilskim sklonostima.
To je nešto što me kao osobu užasava i kao predstavnika javnosti. Juče sam, prosto, vodila konverzaciju na Tviteru sa mnogobrojnim ljudima koji gledaju ovo zasedanje i gledaju taj program. Svi su jedinstveni u tome da je tužilaštvo zakazalo u ovom slučaju i da su RRA i slične ustanove zakazale, jer nisu uklonile takvu ličnost iz medija. Znači, mi možemo da zabranimo da se bave javnom funkcijom, ali ne zabranjujemo da učestvuju i da nam saopštavaju kako su krivično delo počinili u svom životu.
Kriminolozi kažu da je mentalni sklop pedofila takav da 70% njih se vraća i povratnici čine takva i slična krivična dela.
Predlažem Ministarstvu pravde da razmisli o izmenama Zakona, koji nam predstoji, o hemijskoj kastraciji. Rekli smo da u Poljskoj, u Luizijani, Italiji i Francuskoj razmatraju ovu meru najozbiljnije zbog povećanog broja krivičnih dela pedofilstva i uvođenje mere provociranja.
Ne znam da li postoji kod nas dozvola da policija to radi. Odnosi se na ova krivična dela koja se čine putem internet mreža. Vezano je za dečju pornografiju. Vrlo opasno i vrlo lako se širi takva vrsta pedofilije. Hapšenje je bilo i u Novom Sadu. Stalno smo upoznati sa takvim slučajevima.
Šta znači provociranje? Policija provocira potencijalne učinioce takvih dela putem Mesindžera. Zakazuju im sastanke, jer su oni skloni tome da zakazuju maloletnicima sastanke, ne bi li počinili ovo krivično delo.
Mislim da kod nas to još nije dozvoljeno i da ministarstvo ozbiljno mora da predloži ovakve mere - najefikasnije drastične zatvorske kazne za silovatelje i pedofile, jer mislim da je do sada samo jedan počinioc zbog četiri silovanja učinjena na teritoriji Beograda, dobio zatvorsku kaznu zatvora od 20 godina. Čini mi se da je jedno lice danas dobilo tako drastičnu kaznu - sramnu presudu od šest meseci. Sada vi uporedite koliko su oni, bez obzira na njihovu svest, prosto ohrabreni.
Zastarevanje ili ne ovakvih krivičnih dela? Kao i skoro sve žene u ženskoj parlamentarnoj mreži, zagovornik sam da mora doći do nezastarevanja. Imamo praksu u Velikoj Britaniji. Nije granica 18 godina, pa da se računa zastarevanje od 18. godine, baš zbog svega što se dešava - zbog trauma koje doživljavate, osude sredine, zbog ekonomskih prilika u kojima neka od žrtava živi sa učiniocom takvog dela. Treba razmisliti da takva dela ne mogu zaista da zastare. Velika je uloga medija, kulture, svega. Osoba sam koja je saznala o merama koje se tek danas propisuju ovim zakonom i koje ćemo usvojiti.
Saznala sam iz jednog izuzetno dobrog filma, iako je igran, ali je veoma edukativan, preporučujem da ga svi pogledaju, zove se "Slot", odnosno u prevodu našem Bagra" sa Ričardom Girom. Tu se vidi kakve probleme imaju ljudi koji se bave evidencijom i nadzorom nad silovateljima u jednoj veoma razvijenoj zemlji kao što je Amerika i kakvi su to opasni umovi koji čine ta krivična dela.
Naravno, želim da odavde ode glas da smo mi saglasni da ono rijaliti dno ne sme da šalje ovakve poruke u javnost. To gledaju i deca i misle da je to nešto društveno prihvatljivo, da bolestan čovek može da nam saopštava svoja seksualna iskustva sa decom.
Naravno, bez obzira što ste se izjasnili da nećete glasati, da ste protiv "Marijinog zakona", barem tako piše na ovom spisku na kojem ste se prijavili, pozivam i opoziciju da glasaju, da se predomisle i da glasaju za usvajanje "Marijinog zakona", jer je to društveno veoma korisno delo koje ćete učiniti, bez obzira što trenutno niste u poziciji, nego u opoziciji. Zahvaljujem.

Kolega me je spomenuo. Želim da odgovorim, da mu malo pojasnim.

Apsolutno imam prava da odgovorim zato što je kolega izneo neistinit navod, da nisam bila u sali.

Javljam se po Poslovniku. Član 107. Poslovnika.
(Srđan Miković, s mesta: Ja sam se pre nje javio za povredu Poslovnika.)

Zahvaljujem predsedniče, i ako ste pustili gospodina Mikovića, ali ja ću džentlmenski dozvoliti gospodinu Mikoviću, kao predstavniku opozicije, uvek da govori pre vlasti zato što je to osnovni red u parlamentu.

Gospodine predsedavajući, prijavila sam se ponovo, molila bih vas da dozvolite da se rečenica završi, ili treba odmah da se kaže član 107. kao papagaj. Evo, biću papagaj, član 107. Dakle, smatram da je ugroženo dostojanstvo skupštine. Govornik na sednici Narodne skupštine je dužan da poštuje dostojanstvo Narodne skupštine. ispunila sam formu i suštinski mislim da je gospodin, poslanik u stvari, gospodin Srđan Milivojević izneo grubu neistinu, time što je rekao da nisam bila u sali i da sam bila u sali, da bi primetila da je on ili još neko od opozicionih poslanika, u stvari, za usvajanje "Marijinog" zakona.
Prvo ste pogrešili što ste dali članovima DS, odnosno poslanicima da se javljaju. Ja ni jednom jedinom rečju, molim stenogram, da se svi uvere, nisam spomenula poslanike DS, nego sam koristila reči opozicioni poslanici, neki poslanici i slično.

Ne želim, zato što je potpuno jasno da je Poslovnik povređen i meni je satisfakcija to što je jasno.       

Zahvaljujem.
Poštovani predsedniče parlamenta, poštovani ministre, predstavnici Vlade, poštovane kolege poslanici, zadovoljstvo mi je što sam danas prisustvovala toliko značajnoj raspravi o sporazumima koji imaju notu ekonomske saradnje sa pojedinim zemljama u svetu. Ovo je prva sednica koja je sa ovakvom tematikom izazvala zaista veliku pažnju svih poslanika. Svi mi koji smo u ovom sazivu sedam meseci, svedoci smo toga da obično ovakvi sporazumi, lako poslanici pređu preko sadržine, a ovoga puta je to izazvalo veliku pažnju zbog država sa kojima sklapamo te zakonske sporazume.
Ovde su izazvali pažnju sporazumi sa Ruskom Federacijom i naravno sporazumi sa Ujedinjenim Arapskim Emiratima. Oni koji su o tome govorili u nekom pežorativnom smislu, trebalo bi da nam objasne zašto ne investicije ovako velikog značaja iz tih država, a da iz nekih drugih i to u mnogo manjem obimu.
Ono što je zaista meni bilo interesantno jeste da su oni koji su protiv ovih sporazuma ili su govorili u negativnom smislu, uglavnom su birali poslanike koji su sa teritorije AP Vojvodine i sa zadovoljstvom mogu da kažem da predstavljam poslanike poslaničke grupe SNS, da sam iz Novog Sada i da sam iz Vojvodine, i da nama koji živimo u Novom Sadu i u Vojvodini zaista mnogo znače ovakva ulaganja i značajan je sporazum Republike Srbije sa Ujedinjenim Arapskim Emiratima.
Naravno, puno kritika je bilo. Ne znam zašto su napravili paralelu pojedini poslanici sa sporazumom Srbije i Ruske Federacije. To je takođe jedna velika investicija, a odnosi se na privatizaciju NIS, koju Novosađani, Vojvođani dobro pozdravljaju. Da niste u parlamentu, da ne čujete pojedine poslanike pojedinih političkih partija, koje nisu trenutno u vlasti i ne participiraju u Vladi Republike Srbije, ne bi običnog građanina sreli na ulicama Novog Sada koji bi vam nešto pežorativno rekao o investicijama u NIS, odnosno privatizacija, a još manje o investicijama sa Ujedinjenim Arapskim Emiratima o kojima danas i govorimo.
Da približimo građanima, ne nama koji smo ovde i koji smo politički obojeni, šta znače u brojkama te investicije. One koje su moguće investicije iz Emirata od podataka koje sam ja pronašla, samo da kažem u brojkama, to je 220 miliona dolara koji će biti investirani u raketni sistem, onda 100 miliona evra u osam poljoprivrednih kombinata, uglavnom u Vojvodini, 100 miliona evra iz Razvojnog fonda Abu Dabi, četiri milijarde evra koje su planirane za investiciju u fabriku čipova. Ne znam koliko je potrebno za podizanje modernog zdanja nekog hotela u Beogradu, ali možemo samo da vidimo kako sada izgledaju porušene zgrade Generalštaba. Naravno, partnerstvo sa JAT i JAT "Tehnikom".
Koliko je pažnje izazvala ova tematika ulaganja Ujedinjenih Arapskih Emirata u Vojvodini, u vojvođanske zemlje? Samo postavljam pitanje - u čemu je problem? To je državna imovina, tu su potpuno propali kombinati, tu su ljudi koji sada ne primaju plate izuzetno dug vremenski period, to je zemlja treće klase. Ne razumem šta poslanici opozicije u stvari brane? Brane neodbranjivo.
Čuli smo onda i ovde kritike na račun ovih sporazuma, zašto neke druge kompanije, recimo iz EU, nisu takođe imale šansu da se jave? Meni to nešto nije jasno. Svi znamo kakvo je stanje u kombinatima u Vojvodini, niko ih nije sprečavao da se zainteresuju istom merom koliko i Ujedinjeni Arapski Emirati i ponude Republici Srbiji jednake veličine investicija kao i Emirati. Mislim da je odgovor u tome upravo ono što kolega poslanik Šormaz, kao ovlašćeni predstavnik SNS, odnosno poslaničkog kluba, rekao, da je u stvari strah veliki u onima koji su imali monopol, da je strah u tome što više neće moći veliki tajkuni, hajde tako da ih nazovemo kolokvijalno, da imaju monopol i da će moći da se porede investicije jednog investitora kao što su Ujedinjeni Arapski Emirati sa onim što je učinjeno sa poljoprivrednim zemljištima u Vojvodini od strane prljavog novca gospodina Šarića ili nekih tih velikih firmi koje su imale monopol da otkupljuju zemlju.
Takođe me brine ton pojedinih poslaničkih grupa u opoziciji, koje nikakve zamerke i ovakve diskusije parlamentarne nisu imale, kao da se već godinama otkupljivala ili otkupljuje i zakupljuje zemlja u Vojvodini od strane hrvatskih investitora. Ne mislim ništa pežorativno, baš hoću da kontriram vama koji imate nešto protiv Ujedinjenih Arapskih Emirata, znači, neke bezbednosne procene, hajde da ne iznosim to javno, govore o alarmantnim podacima obradivog poljoprivrednog zemljišta koje su kupile pojedine zemlje, ovde niko to nije spominjao niti je nešto loše u tome rekao. Znači, imamo investitore iz Hrvatske, imamo jako puno investitora iz Mađarske, imamo investitore u Somboru iz Irske, ali to ne smeta, a kada se pojavi investitor kao što su Ujedinjeni Arapski Emirati, e, onda to predstavlja problem za pojedine političke partije i opozicione poslanike.
Jedan od poslanika je rekao - ono što nije dobro za Vojvodinu, nije dobro za Srbiju. Odmah da mu kažem, da mu bude lakše, da može da spava večeras mirno, da je to odlično za Vojvodinu, da je to odlično za nas Vojvođane i seljake, odnosno paore, u Vojvodini, koji će konačno moći da rade u tim kombinatima. Ono što je dobro za Vojvodinu, dobro je i za Srbiju, tako da poslanik koji je govorio pre mene može da bude potpuno miran.
Znači, ukoliko je naša javnost pažljivo pratila čitav ovaj tok od januara meseca, koji je naš državni vrh sprovodio dok nije došlo do potpisa, koji su stavili vicepremijer gospodin Aleksandar Vučić i sam šef države Ujedinjenih Arapskih Emirata i podigli to na jedan nivo određene garancije i pokazali koliko im je stalo do razvoja odnosa između naše dve države. Sa istom pažnjom su pratili i ljude u Emiratima, odnosno sam šeik, šef države i rekao je našoj delegaciji, što sam negde nedavno pročitala, da su oni imali isti takav problem kada su Kuvajćani investirali u njihovu zemlju i da su sami rekli, a ono što stvarno treba nas da motiviše kada budemo glasali, ne može ta zemlja da se stavi u džepove i da se odnose u Kuvajt, pa tako ni Ujedinjeni Arapski Emirati ne mogu srpsku zemlju ili vojvođansku zemlju da odnesu negde, nego će investirati u navodnjavanje.
Molim sve one zabrinute za sudbinu Vojvodine da malo prođu kroz te naše njive, da pogledaju kako to izgleda i da to kako trenutno izgleda se zamisle zašto to, recimo, pokrajinska vlada nešto nije obezbedila ovih 12 godina i unapredila položaj poljoprivrede u AP Vojvodini. Imala je šansu, ima je još uvek, jer je već 12 godina neprekidno na vlasti, pa su mogli da nađu i nekakve investitore u poljoprivredu Vojvodine, a možda i sami nešto da urade.
Vrlo značajna investicija o kojoj nismo govorili je investicija u vojni sektor. Treba pozdraviti saradnju i sporazum koji je napravljen u vojnom sektoru, naravno, sa firmom Jugoimport-SDPR, koja će biti nosilac tih poslova. Jugoimport-SDPR je tradicionalni partner sa svim zemljama arapskog sveta i to je izuzetno važno za našu ekonomiju. Biće uposlena jedan vojvođanska firma, odnosno firma na teritoriji AP Vojvodine, a to je "Utva", tako da ni tu nema zabrinutosti šta će biti sa Vojvodinom od ovih velikih investicija.
Investicija kompanije, ako se ne varam, koja se zove Mubadala, samo da objasnim građanima Srbije, planira se da investicija ima vrednost od četiri milijarde evra. Poređenja radi, čitav nivo direktnih stranih investicija u 2012. godini u Srbiji je iznosio 1,2 milijarde. Prema tome, ne znam ko može nešto da ima protiv tako velike investicije, mogućnosti da se zaposli hiljadu ljudi, i to visoko obrazovanih ljudi. Da li ćemo imati toliko stručnjaka ili ne? Važno je da su univerziteti rekli da imaju školovane ljude, da će nastaviti u tom pravcu da razvijaju taj sektor obrazovanja i da je najvažniji deo u svemu tome da li ćemo imati dovoljno kadrova za projektovanje čipova, za istraživački deo, za rad na inovacijama, ali treba da se obratimo i dijaspori. Mnogi ljudi su otišli iz ove države, rade u prestižnim kompanijama i ne treba da brinemo odmah unapred da li ćemo mi imati dovoljan broj ljudi.
Dakle, ove investicije su dobrodošle. Svakako da će poslanička grupa SNS podržati ove investicije, podržaće i svi građani Srbije, podržaće ljudi u Vojvodini jer oni nisu toliko politički obojeni kao svi mi koji sedimo u ovom parlamentu i jednostavno traže posao i traže nekakav bolji život koji može svaki dobronameran investitor da im donese, kao što su svakako ove investicije koje su predviđene sporazumima koje ćemo, ne sumnjam, ratifikovati, odnosno izglasati danom glasanja. Zahvaljujem.