Prikaz govora poslanika

Prikaz govora poslanice <a href="https://otvoreniparlament.rs/poslanik/7406">Maja Gojković</a>

Maja Gojković

Srpska napredna stranka

Govori

Reč ima narodni poslanik Nenad Čanak. Izvolite.
Dame i gospodo, poštovane poslanice, poštovani poslanici, želim da vam se zahvalim na ovako velikoj podršci kojim ste svojim glasanjem danas dali meni.

Želim da se zahvalim i svim kolegama koji su danas učestvovali u raspravi o ličnosti predsednika parlamenta i o zadacima koji se očekuju da sada već ja ispunim, vodeći ovo veliko i istorijski značajno zdanje.

Izuzetna je čast, i to nije floskula, reći da je to velika privilegija biti prvi ili prva među jednakima, ali vam kažem da je to zaista i jedna velika odgovornost, odgovornost koju bih volela danas ipak da podelim i sa svima vama.

Pažljivo sam slušala svaku diskusiju danas. Najviše pažnje sam obratila na to šta su kolege poslanici, koji ovog puta nisu glasali za moj izbor, rekli. Pažljivo sam slušala, mada to može da zvuči čudno, i ćutanje pojedinih poslanika, jer posle dugogodišnje političke prakse mogu da protumačim značenje i tog ćutanja ili neglasanja uopšte.

Kada se podsetimo šta su sve predsednici u ovom parlamentu pre mene govorili, složićemo se da su nam ciljevi bili većinom isti, ali sam zahvalna posebno i nećete se ljutiti što ću izdvojiti dva poslanika ili jednu poslanici i poslanika, gospođu bivšu predsednicu parlamenta Slavicu Đukić Dejanović i sada bivšeg predsednika, Nebojšu Stefanovića, što su mi i svojim diskusijama i svojim glasanjem dali veliku podršku da nastavim da ispunjavam tri najvažnija cilja koja ste svi spomenuli, bez obzira da li je to bila poslanička grupa iz vladajuće većine ili iz opozicije, a to su dalji razvoj demokratije u ovom parlamentu i u Srbiji i uz pomoć toga duh tolerancije, što je najbitnije i ono što je možda ostalo neizrečeno, što ću obećati svima vama, da ću zaista istrajati na tome da svi poslanici ovde budu jednaki u svojim pravima, ali i u svojim odgovornostima i obavezama prema ovom parlamentu, bez obzira da li su poslanici vladajuće većine ili poslanici danas opozicije.

Hvala vam još jednom na ovoj velikoj podršci. Nadam se da delite sa mnom mišljenje da sliku ovog parlamenta ne može da stvara samo jedan čovek. Sliku ovog parlamenta stvarate svi vi koji ćete u ovom sazivu raditi zajedno sa mnom.

Želim da proglasim sada pauzu od sat vremena, da bi ispunili poslovničke obaveze i prešli na glasanje o potpredsednicima. Za tu pauzu nam je dovoljno 30 minuta. Sa daljim radom bi počeli u 14,05 časova.

(Posle pauze)

Molim poslanike da zauzmu svoja mesta i da omoguće nastavak sednice.

Pre nego što pređemo na izbor potpredsednika Narodne skupštine Republike Srbije, podsećam vas da je članom 14. Poslovnika Narodne skupštine propisano da Narodna skupština utvrđuje broj potpredsednika, na predlog predsednika Narodne skupštine.

Saglasno navedenoj odredbi i obavljenim konsultacijama sa predstavnicima poslaničkih grupa, predlažem da Narodna skupština utvrdi da u ovom sazivu ima šest potpredsednika. O ovom predlogu ćemo se izjasniti pre prelaska na glasanje o predloženim kandidatima.

Obaveštavam vas da sam, u skladu sa članom 15. Poslovnika Narodne skupštine, primila predlog za šest kandidata za potpredsednike Narodne skupštine.

Predlog kandidata za potpredsednike Narodne skupštine vam je uručen.

Kao što ste videli, za potpredsednike Narodne skupštine predloženi su narodni poslanici: Veroljub Arsić, izabran sa izborne liste ALEKSANDAR VUČIĆ – BUDUĆNOST U KOJU VERUJEMO (Srpska napredna stranka, Socijaldemokratska partija Srbije, Nova Srbija, Srpski pokret obnove i Pokret socijalista); mr Igor Bečić, izabran sa izborne liste ALEKSANDAR VUČIĆ – BUDUĆNOST U KOJU VERUJEMO (Srpska napredna stranka, Socijaldemokratska partija Srbije, Nova Srbija, Srpski pokret obnove i Pokret socijalista); Konstantin Arsenović, izabran sa izborne liste IVICA DAČIĆ – Socijalistička partija Srbije, Partija ujedinjenih penzionera Srbije, Jedinstvena Srbija; Gordana Čomić, izabrana sa izborne liste „SA DEMOKRATSKOM STRANKOM ZA DEMOKRATSKU SRBIJU“; Ninoslav Stojadinović, izabran sa izborne liste BORIS TADIĆ – Nova demokratska stranka – Zeleni, LSV – Nenad Čanak, Zajedno za Srbiju, VMDK, Zajedno sa Vojvodinu, Demokratska levica Roma, i prof. dr Vladimir Marinković, izabran sa izborne liste ALEKSANDAR VUČIĆ – BUDUĆNOST U KOJU VERUJEMO (Srpska napredna stranka, Socijaldemokratska partija Srbije, Nova Srbija, Srpski pokret obnove i Pokret socijalista).

Pošto, prema članu 16. stav 3. Poslovnika Narodne skupštine, predstavnik predlagača ima pravo da obrazloži predlog, pitam da li predstavnik predlagača želi da obrazloži predlog kandidata za potpredsednike Narodne skupštine? (Ne)

Želim da vas podsetim da ukupno vreme rasprave za poslaničke grupe iznosi pet časova. Konstatujem da je vreme rasprave po poslaničkim grupama sledeće: Poslanička grupa Srpska napredna stranka – dva sata, 43 minuta i 12 sekundi; Poslanička grupa Socijalistička partija Srbije – 30 minuta; Poslanička grupa Boris Tadić – Nova demokratska stranka, Zajedno za Srbiju, Zeleni Srbije – 14 minuta i 24 sekunde; Poslanička grupa Demokratske stranke – 22 minuta i 48 sekundi; Poslanička grupa Partija ujedinjenih penzionera Srbije – 14 minuta i 24 sekunde; Poslanička grupa Socijaldemokratska partija Srbije – 12 minuta; Poslanička grupa Jedinstvena Srbija – 8 minuta i 24 sekunde; Poslanička grupa Nova Srbija – 7 minuta i 12 sekundi; Poslanička grupa Savez vojvođanskih Mađara – 7 minuta i 12 sekundi; Poslanička grupa Srpski pokret obnove, Demohrišćanska stranka Srbije – 7 minuta i 12 sekundi; Poslanička grupa Liga socijaldemokrata Vojvodine – 7 minuta i 12 sekundi; Poslanička grupa SDA SANDžAKA – PDD – 6 minuta.

Saglasno članu 96. stav 3. Poslovnika Narodne skupštine, narodni poslanici koji nisu članovi poslaničkih grupa, međusobnim dogovorom određuje najviše tri učesnika u raspravi, koji imaju pravo da govore svako po jednom, do pet minuta.

Molim poslaničke grupe, ukoliko to već nisu učinile, da odmah podnesu prijave za reč sa redosledom narodnih poslanika.

Otvaram pretres o Predlogu kandidata za potpredsednike Narodne skupštine.

Da li predsednici, odnosno predstavnici poslaničkih grupa žele reč? (Ne)

Obaveštavam vas da nije podneta lista govornika za raspravu koju sam otvorila.

Zaključujem pretres.

Kao što sam najavila, pre nego što pređemo na izbor potpredsednika Narodne skupštine, potrebno je da Narodna skupština prethodno utvrdi broj potpredsednika Narodne skupštine u ovom sazivu.

Predlog predsednika je bio šest potpredsednika.

Stavljam na glasanje ovaj predlog.

Zaključujem glasanje i saopštavam: za – 190, protiv – niko, uzdržanih – dvoje, nije glasalo sedam od ukupno prisutnih 199 narodnih poslanika.

Konstatujem da je Narodna skupština donela Odluku da u ovom sazivu ima šest potpredsednika.

Dozvolite mi da, saglasno članu 16. stav 5. Poslovnika, po azbučnom redu prezimena, utvrdim listu kandidata za potpredsednike Narodne skupštine, i to po azbučnom redu prezimena.

Prema podnetim predlozima, utvrđujem sledeću listu kandidata za potpredsednike Narodne skupštine Republike Srbije:

1. Konstantin Arsenović

2. Veroljub Arsić

3. mr Igor Bečić

4. prof. dr Vladimir Marinković

5. Ninoslav Stojadinović

6. Gordana Čomić.

Podsećam vas da, prema članu 17. stav 1. Poslovnika, pre pristupanja izboru potpredsednika, Narodna skupština na predlog predsednika odlučuje da li će se glasati tajno ili javno. Ako Narodna skupština odluči da se glasa javno, glasa se prozivkom narodnih poslanika.

Predlažem da se izbor potpredsednika Narodne skupštine Republike Srbije obavi javnim glasanjem.

Stavljam na glasanje ovaj predlog.

Zaključujem glasanje i saopštavam: za – 196, protiv – niko, uzdržanih – nema, nije glasalo tri od ukupno prisutnih 199 narodnih poslanika.

Konstatujem da je Narodna skupština odlučila da se izbor potpredsednika Narodne skupštine Republike Srbije obavi javnim glasanjem.

Pošto je Narodna skupština odlučila da se izbor potpredsednika Narodne skupštine obavi javnim glasanjem, u tom slučaju je članom 17. stav 2. Poslovnika propisano da ako Narodna skupština odluči da se glasa javno, glasa se prozivkom.

Prema odredbi člana 17. stav 3. Poslovnika, glasati se može najviše za onoliko kandidata koliko se i bira potpredsednika i to između kandidata čija su imena navedena na listi kandidata.

Pre prelaska na glasanje prozivkom, podsećam vas da je članom 131. Poslovnika utvrđen postupak sprovođenja javnog glasanja prozivkom i da, shodno toj odredbi: generalni sekretar, odnosno zamenik generalnog sekretara Narodne skupštine proziva narodne poslanike po azbučnom redu prezimena, narodni poslanici koji pristupaju glasanju izgovaraju puno ime i prezime kandidata za koje glasaju, predsednik ponavlja ime i prezime narodnog poslanika koji je glasao i njegovu izjavu, odnosno utvrđuje da je odsutan ili da ne želi da glasa, zamenik generalnog sekretara Narodne skupštine zapisuje izjavu narodnog poslanika ili njegovu odsutnost uz njegovo ime i prezime na spisku.

Napominjem da Narodna skupština, prema članu 104. stav 1. Ustava Republike Srbije, bira potpredsednike Narodne skupštine većinom glasova svih narodnih poslanika.

Imajući to u vidu, stavljam na glasanje predlog da se za potpredsednika Narodne skupštine izaberu:

1. Konstantin Arsenović

2. Veroljub Arsić

3. mr Igor Bečić

4. prof. dr Vladimir Marinković

5. Ninoslav Stojadinović

6. Gordana Čomić.

Glasa se zbirno, koliko sam razumela, šefovi poslaničkih grupa su se izjasnili da se glasa za svih šest potpredsednika odjednom.

Molim zamenika generalnog sekretara Narodne skupštine da obavi prozivanje narodnih poslanika, po azbučnom redu prezimena i evidentira njihovo izjašnjavanje.
Pošto smo obavili glasanje za izbor potpredsednika Narodne skupštine prozivkom, zaključujem glasanje i pristupamo utvrđivanju rezultata glasanja.

Molim vas da ostanete u sali. Otprilike nam treba minut do dva. Ne više.

Pošto smo utvrdili rezultate glasanja za izbor potpredsednika Narodne skupštine, dozvolite mi da saopštim rezultate glasanja.

Za predložene kandidate glasalo je 213 poslanika, protiv je bio jedan, a uzdržanih je bilo dvoje.

Pošto su kandidati Konstantin Arsenović, Veroljub Arsić, mr Igor Bečić, prof. dr Vladimir Marinković, Ninoslav Stojadinović i Gordana Čomić dobili većinu glasova svih narodnih poslanika, konstatujem da su izabrani za potpredsednike Narodne skupštine Republike Srbije.

Dozvolite mi da u vaše i u svoje ime čestitam potpredsednicima Narodne skupštine na izboru i molim ih da zauzmu mesta pored predsednika Narodne skupštine Republike Srbije.

Čestitamo još jednom potpredsednicima parlamenta.

Prelazimo na 4. tačku dnevnog reda – IMENOVANjE GENERALNOG SEKRETARA NARODNE SKUPŠTINE

Primili ste predlog predsednika Narodne skupštine da se za generalnog sekretara Narodne skupštine imenuje Jana Ljubičić.

Pre otvaranja pretresa, podsećam vas da, prema članu 97. Poslovnika Narodne skupštine, ukupno vreme rasprave za poslaničke grupe iznosi pet časova, kao i da se ovo vreme raspoređuje na poslaničke grupe srazmerno broju narodnih poslanika članova poslaničke grupe.

Pošto ukupno vreme rasprave za poslaničke grupe iznosi pet časova, konstatujem da je vreme rasprave po poslaničkim grupama sledeće: Poslanička grupa Srpska napredna stranka – dva sata, 43 minuta i 12 sekundi; Poslanička grupa Socijalistička partija Srbije – 30 minuta; Poslanička grupa Demokratska stranka – 20 minuta i 24 sekunde; Poslanička grupa Boris Tadić – Nova demokratska stranka, Zajedno za Srbiju, Zeleni Srbije – 14 minuta i 24 sekunde; Poslanička grupa Partija ujedinjenih penzionera Srbije – 14 minuta i 24 sekunde; Poslanička grupa Socijaldemokratska partija Srbije – 12 minuta; Poslanička grupa Jedinstvena Srbija – 8 minuta i 24 sekunde; Poslanička grupa Nova Srbija – 7 minuta i 12 sekundi; Poslanička grupa Savez vojvođanskih Mađara – 7 minuta i 12 sekundi; Poslanička grupa Srpski pokret obnove, Demohrišćanska stranka Srbije – 7 minuta i 12 sekundi; Poslanička grupa Liga socijaldemokrata Vojvodine – 7 minuta i 12 sekundi; Poslanička grupa SDA SANDžAKA – PDD – 6 minuta.

Saglasno članu 96. stav 3. Poslovnika Narodne skupštine, narodni poslanici koji nisu članovi poslaničkih grupa, međusobnim dogovorom određuju najviše tri učesnika u raspravi, koji imaju pravo da govore svako po jednom, do pet minuta.

Molim poslaničke grupe, ukoliko to već nisu učinile, da odmah podnesu prijave za reč sa redosledom narodnih poslanika koji žele da učestvuju u raspravi.

Otvaram pretres o predlogu kandidata za imenovanje generalnog sekretara Narodne skupštine.

Kako nijedna poslanička grupa nije predložila, odnosno nije nam dostavila imena poslanika koji bi učestvovali u raspravi, zaključujem pretres.

Pre prelaska na glasanje podsećam vas da je, prema članu 21. stav 3. Poslovnika, generalni sekretar Narodne skupštine imenovan ako je za predlog glasala većina od ukupnog broja narodnih poslanika.

Stavljam na glasanje predlog da se za generalnog sekretara Narodne skupštine imenuje Jana Ljubičić.

Molim narodne poslanike da pritisnu odgovarajući taster na poslaničkoj jedinici.

Zaključujem glasanje i saopštavam: za – 199, protiv – devet, uzdržanih nije bilo, nije glasalo – osam, od ukupno prisutnih 216 narodnih poslanika.

Konstatujem da je Narodna skupština većinom glasova od ukupnog broja narodnih poslanika imenovala Janu Ljubičić za generalnog sekretara Narodne skupštine.

Čestitam u svoje i u vaše ime.

Molim generalnog sekretara Narodne skupštine, Janu Ljubičić, da preuzme dužnost i zauzme svoje mesto, ali posle pauze od jednog sata, koju određujemo radi pripreme materijala za konstituisanje odbora Narodne skupštine.

Produžavam rad, ako to bude bilo potrebno, i posle 18,00 časova.

(Posle pauze)
Prelazimo na tačku 5. dnevnog reda – IZBOR ČLANOVA RADNIH TELA NARODNE SKUPŠTINE
Poštovani poslanici, primili ste Predlog odluke o izboru članova i zamenika članova odbora Narodne skupštine Republike Srbije.
Pre otvaranja jedinstvenog pretresa, podsećam vas da, prema članu 193, a shodno članu 97. Poslovnika Narodne skupštine, ukupno vreme za raspravu poslaničkih grupa iznosi pet časova, kao i da se ovo vreme raspoređuje na poslaničke grupe srazmerno broju narodnih poslanika članova poslaničke grupe.
Pošto ukupno vreme rasprave za poslaničke grupe iznosi pet časova, konstatujem da je vreme rasprave po poslaničkim grupama sledeće: Poslanička grupa Srpska napredna stranka – dva sata, 43 minuta i 12 sekundi; Poslanička grupa Socijalistička partija Srbije – 30 minuta; Poslanička grupa Demokratska stranka – 20 minuta i 24 sekunde; Poslanička grupa BORIS TADIĆ – Nova demokratska stranka, Zajedno za Srbiju, Zeleni Srbije – 14 minuta i 24 sekunde; Poslanička grupa Partija ujedinjenih penzionera Srbije (PUPS) – 14 minuta i 24 sekunde; Poslanička grupa Socijaldemokratska partija Srbije – 12 minuta; Poslanička grupa Jedinstvena Srbija – 8 minuta i 24 sekunde; Poslanička grupa Nova Srbija – 7 minuta i 12 sekundi; Poslanička grupa Savez vojvođanskih Mađara – 7 minuta i 12 sekundi; Poslanička grupa Srpski pokret obnove, Demohrišćanska stranka Srbije – 7 minuta i 12 sekundi; Poslanička grupa Liga socijaldemokrata Vojvodine – 7 minuta i 12 sekundi; Poslanička grupa SDA SANDžAKA – PDD – 6 minuta.
Saglasno članu 96. stav 3. Poslovnika Narodne skupštine, narodni poslanici koji nisu članovi poslaničkih grupa međusobnim dogovorom određuju najviše tri učesnika u raspravi, koji imaju pravo da govore svako po jednom do pet minuta.
Molim poslaničke grupe, ukoliko to već nisu učinile, da odmah podnesu prijave za reč sa redosledom narodnih poslanika.
Saglasno članu 192. stav 3. Poslovnika, otvaram jedinstveni pretres o Predlogu odluke o izboru članova i zamenika članova odbora Narodne skupštine Republike Srbije.
Pošto sam predlagač nominalno bila ja, iako su predsednici poslaničkih grupa učestvovali u dogovoru oko sastava odbora i stalnih delegacija, neću uzeti reč u ovoj raspravi.
Da li predsednici, odnosno predstavnici poslaničkih grupa žele reč?
Reč ima narodni poslanik Enis Imamović. Izvolite.
Zahvaljujem poslaniku Imamoviću.

Nadam se da ste dobili predlog da ovo nije konstituisanje svih odbora koji postoje po Poslovniku u parlamentu, a da svakako ima prostora za razgovor, te vas molim da šefovi poslaničkih grupa, nakon završetka sednice i razmatranja ove tačke dnevnog reda, ostanu na Kolegijumu koji će kratko trajati, oko dogovora i konstituisanja daljih odbora i stalnih delegacija.

Da li još neko od šefova poslaničkih grupa želi da učestvuje u raspravi? (Ne)

Pošto se niko ne javlja od šefova poslaničkih grupa, obaveštavam vas da su se za diskusiju povodom ove tačke dnevnog reda prijavila jedino dva samostalna poslanika, poslanik Zoran Živković i poslanik Vladimir Pavićević.

Reč ima poslanik Živković. Izvolite.
Reč ima narodni poslanik Vladimir Pavićević, takođe samostalni poslanik. Izvolite.
Zahvaljujem samostalnim poslanicima na učešću u raspravi. Samo ću dodati da smo mi dužni da poštujemo postojeći Poslovnik i u tim okvirima samo možemo u ovom trenutku da radimo. Vrlo su značajne vaše primedbe. I u ranijim sazivima parlamenta se razgovaralo o statusu samostalnih poslanika, tako da to može da bude osnova za pokretanje postupka izmene ili donošenje novog Poslovnika i razmatranje vašeg položaja i položaja svih ostalih samostalnih poslanika.
Dajem reč predsedniku poslaničke grupe SNS, Zoranu Babiću. Izvolite.
Izvinite, replika je u pitanju.
Zahvaljujem.
Replika gospodina Vladimira Pavićevića. Izvolite.
Hvala, razumeli smo vas.
Na listama poslaničkih grupa nema više prijavljenih za reč tako da bih pre zaključivanja jedinstvenog pretresa pitala da li još neko od šefova poslaničkih grupa želi da se javi? (Ne)
Zaključujem jedinstveni pretres.
Pošto je Narodna skupština obavila jedinstveni pretres, a pre prelaska na odlučivanje, podsećam vas da na osnovu člana 24. Poslovnika Narodne skupštine, o predlogu odluke o izboru članova i zamenika članova odbora Narodna skupština odlučuje u celini, javnim glasanjem. Članovi i zamenici članova odbora su izabrani ako je za predlog odluke glasala većina od ukupnog broja narodnih poslanika.
Molim vas samo jedna mala napomena, radi se o odborima koji se nalaze ovde pred vama. Dakle, Odbor za ustavna pitanja i zakonodavstvo, Odbor za spoljne poslove, Odbor za pravosuđe i državnu upravu i lokalnu samoupravu, kao i Odbor za administrativno-budžetska i mandatno-imunitetska pitanja.
Stavljam na glasanje Predlog odluke o izboru članova i zamenika članova odbora Narodne skupštine Republike Srbije, u celini.
Molim narodne poslanike da pritisnu odgovarajući taster na poslaničkoj jedinici.
Zaključujem glasanje i saopštavam: za – 199, protiv – niko, uzdržanih – nema, nije glasalo – pet, od ukupno prisutnih 204 narodna poslanika.
Konstatujem da je Narodna skupština većinom glasova usvojila Predlog odluke u celini.
Obaveštavam vas da će nastavak sednice biti sutra u 12.00 časova.
Molim šefove poslaničkih grupa da održimo kratak sastanak, odnosno kolegijum povodom nastavka sednice i ujedno vas obaveštavam da je sutra u 11.00 časova komemorativni skup povodom smrti poslanika i člana aktuelne Vlade gospodina Jovana Krkobabića. Molim vas da prisustvujete.
Poslanici SNS su bili jedni od potpisnika zahteva da se održi sednica po hitnom postupku, a povodom ovog značajnog pitanja zbog koga se nalazimo ovde.
Iz prethodnog dela rasprave, to je moja slobodna ocena, nisu mogli građani Srbije, zavisno od toga kada su gledali prenos, da shvate zbog čega smo se mi danas na ovaj način skupili, jer je provejavalo, citiraću jednu od koleginica, u stvari parafrazirati, lakoća, nepodnošljiva lakoća davanja svoje ocene, pa čak i pokušaj uticaja na sudske organe kako će i da li će voditi postupak protiv jednog od nas. Slažem se da je poštovanje države, poštovanje i zakonitosti, poštovanje Ustava i poštovanje predloga odluke koji je odbor ovlašćen za pitanja imuniteta nas poslanika ovde postavio.
Pozivam sve poslanike da glasamo za ovu odluku da poslaniku Draganu Tomiću, protiv koga je Više javno tužilaštvo podnelo vrlo ozbiljnu istragu i postupak pokretanja postupka za ozbiljno krivično delo, omogućimo da iznese svoju odbranu, da omogućimo njegovim advokatima, ne da zalazimo u ono što će oni raditi, ne, jer to nije naše pravo.
Želim da podsetim sve kolege da parlament nije sudnica i da mi moramo da se suzdržimo od ocena rada pravosudnih organa, pa i od ocena policije, ako hoćete i tako. Dakle, da omogućimo i da pošaljemo jednu dobru poruku i javnosti, ali i da zaštitimo pravosudne organe i policijske organe od mogućnosti da mi ovde budemo kao parlament, prepreka za sprovođenje istraga i sudskih postupaka nad određenim kolegama.
Zaštita parlamenta je bila ovde tema u jednim od diskusija, da imunitet postoji da bi se parlament zaštitio od nekih manjih krivičnih dela i prekršaja od mogućih zloupotreba. U ovom slučaju nema nikakvih zloupotreba, nikakve političke volje, ovde samo pokušavamo da omogućimo istražnim organima sa jedne strane da sprovedu postupak koji je predviđen zakonom i Ustavom, a sa druge strane da omogućimo okrivljenom da može da iznese odbranu.
On se sam pozvao na imunitet. Prema tome, na njemu je bila odluka da li će proći ovakav postupak ovde danas i ovakvu sednicu ili će odustati od imuniteta, ili možda kako jedan od poslanika to uradio u ovom sazivu, dati ostavku na poslaničko mesto.
Prema tome, pozivam poslanike bez obzira na političko opredeljenje, jer ovo nije politički proces, da glasaju danas za oduzimanje imuniteta jednom od naših poslanika. Zahvaljujem.
Samo želim da kažem da poslanička grupa SNS svakako neće glasati za amandman DS zato što oni svojim amandmanom predlažu da Srbija ne obeleži na dostojan način 100 godina obeležavanja početka Prvog svetskog rata. Sve zemlje Evrope su davno napravile svoje programe i ponosne su na to što su bili u grupi sila pobednica.
Vreme je da ova Vlada, da čitava Srbija shvati svoj značaj i svoj udeo u učestvovanju u Prvom svetskom ratu. Zaista je dobro što je i povećan iznos novca ove godine za predstavljanje Srbije u svetu, što je određeno upravo da to urade kroz institucije. Dakle, novac će biti usmeren ka određenim institucijama koje, koliko sam informisana, su uveliko u pripremi šta će to biti. Dakle, obeležićemo Prvi svetski rat snimanjem dokumentarnog filma i obeležićemo Prvi svetski rat, 100 godina, mnogobrojnim izložbama koje su sada u pripremi, a to je i kroz Narodnu biblioteku Srbije, kroz muzej istorije i kroz sve ostale relevantne institucije u ovoj državi.
Zahvaljujem.
Pozdravljam predsednika Skupštine AP Vojvodine, što je došao ovde da nam predstavi amandmane na Zakon o budžetu Republike Srbije. Naravno da poslanička grupa Srpske napredne stranke deli stavove i obrazloženje, stav Vlade Republike, i da ne možemo prihvatiti amandmane, pogotovo ne posle vrlo lakonskih obrazloženja, ne predlagača, nego onih koji su objasnili zašto bi podržali ili ne.
Kada razgovaramo o Ustavu Republike Srbije, naravno da je to najviši pravni akt u našoj državi i da svako ko obavlja vlast mora da poštuje i to kod nas nema zaista ničeg spornog, ali što se tiče poštovanja jedne rečenice u Ustavu, to prosto vređa intelekt svakog poslanika u ovom parlamentu i u drugim parlamentima sveta, zato što, ili poštujete Ustav u celini, ili ga menjate i učinite nešto krupno da se promeni.
Ono što je jako važno da bi počeli da, eto i tu rečenicu poštujemo svi, i pored toga što je 2008. godine, pre pet godina, trebalo da se krene sa poštovanjem Ustava i da se uvaži Vojvodina u potpunosti, hajde da pređemo preko tih pet godina nerada onih koji su vodili ovu državu i da iskoristimo ovih šest meseci koje nam je Ustavni sud, pa čak i u tom obrazloženju, predsedniče parlamenta, gospodine Pastor, napisali, da su prosto bacili vama, kako bi rekli ovi davljenici na brodu, ne lično vama, nego instituciju koju ovde predstavljate i Vladu Vojvodine, slamku spasa da pokušamo nešto zajednički da uradimo i da uskladimo sve važne akte u ovoj državi i u Vojvodini sa Ustavom Srbije.
Koleginica Judita je dala dobar primer Danske, samo selektivan. Dakle, neko ko za dve godine ili za godinu dana doživi takav pravni debakl, da mu Ustavni sud posle nekoliko godina razmatranja inicijative, da li je Statut i Zakon o nadležnosti AP Vojvodine ustavan ili ne, doživi debakl da mu dva najvažnija akta koje je Skupština donela proglasi neustavnim u ogromnom broju članova, pređe preko toga i onda traži samo ostavku ili odgovornost nekoga na višem nivou vlasti, a svoju odgovornost, svoj promašaj, ne vidi ni predstavnik Vlade Vojvodine, odnosno predsednik, a ne vidi ni parlament koji je digao ruku u prošlom sazivu za ovakve akte.
Dakle, ako ćemo da se ugledamo na Dansku, onda molimo vas da ostavke daju i oni koji su doneli, predložili i izglasali ovako neustavne zakone,koji su katastrofa za posledicu, za život građana Vojvodine.
Što se tiče zdravstva, to je rekao neko ovde, vrlo dramatično zdravstvo u Vojvodini, čekanje, redovi itd. Da, apsolutno se slažem, samo je na to upozoravala doktorka Bukurov koja radi na Institutu. Ona je poznata kao prvi i jedini čovek u zdravstvu Vojvodine koji je počeo da govori o malverzacijama koje se dešavaju na Institutu AP Vojvodine, doživela je neviđeni mobing, pa bi trebali malo i van nekih površinskih stvari da razgrnemo malo, šta se zaista dešava u zdravstvu Vojvodine, jer po članu 183, koliko ja znam, nadležnost Vojvodine, to nije osporeno, je nad zdravstvom i nad obrazovanjem. Kada nešto kritikujemo, trebalo bi da sagledamo sve promašaje i sve anomalije koje se dešavaju u Vojvodini da konačno raščistimo šta jeste sad, posle neustavnosti dva akta, vrlo važno, šta jeste, šta nije u nadležnosti AP Vojvodine, da bi znali onda i šta se finansira iz budžeta i na šta će ići ovih 7%.
U tom slučaju, želimo da učestvujemo u toj radnoj grupi i da napravimo reda u ovoj državi, pa da napravimo pravnog reda i u aktima AP Vojvodine. Zahvaljujem.
Zahvaljujem.
Poštovani predsedniče, poštovani ministre, članovi Ministarstva finansija i kolege, evo raspravljamo o merama koje prethode raspravi o budžetu. Ja bih pravničkim rečnikom nazvala prethodnim pitanjem, jer ako se ove mere ne predlažu, ne donose i ne usvoje, onda bi bilo potpuno bespredmetno pričati i o budžetu za 2014. godinu.
Zahvaljujem ministru, želim da ga pohvalim, njega i njegove saradnike, što su uložili napor i uvažili poslanike, uvažili parlament i prošle nedelje razgovarali i sa svim poslaničkim klubovima, predstavili nam ove ekonomske mere koje prethode budžetu, kao i sam budžet i time su pokazali neki novi manir, kako je jedan ministar finansija i uopšte ministri treba da se ophode prema parlamentu, od koga zavisi, u ostalom, da li će nešto biti usvojeno ili neće.
Interesantno je da smo ovde saslušali dosta govora, ne sa nekom većom kritikom i upravo su se odnosili negativno kritički na meru u kojoj je meni skrenula pažnju i koju ja želim da podržim. Naravno, podržaće i čitava poslanička grupa SNS, kao što je juče u iscrpnom izlaganju to iznela i poslanica, gospođa Aleksandra Tomić, koja se osvrnula na svih 11 predloga zakona.
Ono što je meni bitno da istaknem to je Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o budžetskom sistemu i o meri o kojoj se i danas malo polemisalo ovde. To je važna mera, ja bih rekla da je to revolucionarna mera za Srbiju, jer svi smo mi ovde u nekom periodu bili deo vlasti i hranili tu aždaju koja je sada narasla na 740.000 zaposlenih u javnom sektoru.
To je mera, reći ću je narodskim rečnikom, zabrana zapošljavanja u javnom sektoru na dve godine, i uz to prateća mera ograničavanja broja zaposlenih na 10% od ukupnog broja zaposlenih u organima ili institucijama koje se finansiraju posredno, ili neposredno iz budžeta.
Samo onaj ko je zlonameran ne želi da vidi kakav je cilj ovih mera. Cilj je, svakako, da se stane na put tom svakodnevnom zapošljavanju, povećanju broja zaposlenih u javnom sektoru. Ja sam rekla da smo svi mi u nekoj meri doprineli tome da danas, eto, konačno smo dobili, ja ne znam da li je to tačan podatak, ali neki podatak koji je iznošen u raspravama poslednjih dana da je to zaista impozantna brojka za ovako malu državu i ovako siromašan budžet. To je 740.000 ljudi. Na tih 740.000 ljudi ide jedna trećina troškova čitavog budžeta. Vi ćete ministre ispraviti, ali to su podaci koji su se sada pojavili u javnosti.
Kažem, sve ove mere i ova mera iz dobre namere je predložena mera vaše čitave Vlade, a Vlada je to izglasala da ne bi doživeli argentinski scenario, niti grčki, jer Grci su u velikoj meri stradali zbog toga što su imali prekomerno zapošljavanje u javnom sektoru i njima je to kao i u našoj državi bilo najatraktivnije i najbezbolnije. U ostalom, da uporedimo samo koliki je iznos, procenat plata veći u javnom sektoru, nego u privatnom sektoru, pa će biti jasno zašto je to i rađeno. U toj meri lament nad tim moratorijumom od dve godine, zaista ne može da ima razumevanja, niti su građani to uopšte negativno komentarisali, jer oni se i ne prepoznaju u toj mogućnosti zbog greške našeg sistema koje kreiraju političke partije, da su oni ti koji su uskraćeni, neće moći, Bože moj, da nađu posao u tom sektoru.
U ostalom, postoji jedan izuzetak. Tu ste napisali da će Vlada razmatrati i imati jedno određeno radno telo i doneti podzakonske akte koji će omogućiti da u onim delovima javnog sektora gde je to neophodno, zdravstvo ili obrazovanje, o čemu su kolege danas govorile, otvore vrata i omoguće uz odobrenje Vlade i tog radnog tela da se ipak neko zaposli, a ovom merom su zatvorena vrata partijskim kadrovima, što je izuzetno dobro.
Navešću samo, jako je važno kakve će uštede biti ostvarene, mislim da je projekcija negde uz prirodan odliv ljudi koji odlaze u penziju ili nalaze neka druga zaposlenja, za prvu godinu posle 2014. godine 45 miliona, a 2015. godine plus još 75 miliona, uz izuzetan uspeh za ovako siromašnu državu kao što je naša.
Kaznena politika u ovom zakonu je veoma stroga politika, odlično je što su tako velike kazne, a mi smo takav narod da, kada ne postoje izuzetno velike kazne i za institucije i za odgovorna lica, mi se jednostavno oglušimo o bilo kakvu meru koju neko propiše.
Čisto zbog građana da kažem kakvo je stanje bilo i kakvo je stanje u Novom Sadu do nekog preseka, 2004. godine sam preuzela upravu Grada Novog Sada sa skoro sada 1.200 zaposlenih ljudi i uspela sam da različitim merama smanjim taj broj i predam gospodinu Igoru Pavličiću, gradonačelniku od 2008. do 2012. godine, ukupan broj od 968 ljudi.
Neke mere sam pokušala kao vi da sprovedem i imala saglasnost Veća Grada Novog Sada i to je oko 250 ljudi manje, što je važno za budžet jedne lokalne sredine.
Godine 2008, da kažem zašto ću izneti taj primer, donet je Zaključak Veća da je zabranjeno zapošljavanje u javnom sektoru Grada Novog Sada, pošto to nije zakon, nema nikakvih kaznenih mera, od 2008. do 2012. godine je usledio stampedo aždaja na budžet Grada Novog Sada i prilikom primopredaje 30. septembra 2012. godine, gospodin Igor Pavličić, gradonačelnik, DS, predao je Milošu Vučeviću iz SNS stanje sa 1.136 zaposlenih, a od toga je kabinet gradonačelnika imao 80 zaposlenih, jedne lokalne samouprave, a sistematizovano je bilo, još nepopunjeno do 122 radna mesta.
Evropski standardi EU su da se na 1.000 zaposlenih, zapošljava jedan činovnik, službenik i da je to sasvim dosta.
U Srbiji je to tri do tri i po, a jedna konsultantska grupa koja je to radila za Grad Novi Sad, CSP oni su nam dali te podatke da na 1.000, lokalne samouprave savršeno funkcionišu sa jednim činovnikom.
Kakvo je stanje u javnim preduzećima, javnim komunalnim preduzećima na lokalnim nivoima? To niko ne može da utvrdi. Volela bih, ako bi vi uspeli, da nam u tome pomognete i da uopšte građanima, kojima se mi obraćamo, kažete kakvo je zapošljavanje u tim preduzećima. Ako imamo 800 na nivou države od preduzeća, onda možemo samo da zamislimo kakva je situacija tamo.
Što se tiče AP Vojvodine, to je moje pitanje za vas. To je najveća državna tajna u Srbiji i kako god da pokušavate da tražite podatke o broju zaposlenih imate embargo, ne možete da dobijete te podatke. Molila bih vas, ako posedujete te podatke ili ako ste u mogućnosti da nam kao parlamentarcima i građanima Srbije saopštite. Znam podatke od 5. oktobra 2000. godine, tada je bilo 804 zaposlena, 200 je dobilo otkaz odmah, a 200 ljudi je otišlo ili u penzije ili na neka druga radna mesta. Znači, 2000. godine, prilikom preuzimanja vlasti bilo je 404 zaposlena.
Sada je to izuzetno teško utvrditi. Došla sam do podataka iz 2010. godine da u Vladi Vojvodine radi 1.300 ljudi. To je 2010. godina. Prošlo je tri godine i sada je pitanje šta radi uopšte toliki broj činovnika, ali verujte mi da ćete vi doći do podataka koji su sigurno dva puta veći, jer tu treba uračunati i Skupštinu AP Vojvodine i javna preduzeća, čiji je osnivač AP Vojvodina, koja ima tri ili četiri.
Zato ja pohvaljujem vaše mere i kod nas nešto može da funkcioniše samo ako se zabrani i imate punu našu podršku, jer mi drugačije, naša svest nije takva i hiljadu puta je upozoravano da javni sektor raste i da ćemo pući kao jedan veliki balon, ali to nikoga ne interesuje dok se ne zabrani.
Dakle, javna je tajna da ko izgubi izbore na lokalnom nivou u AP Vojvodini, dolazi da se zapošljava u Vladu Vojvodine, u Skupštinu ili javna preduzeća i zato bi nam izuzetno bili vredni ti podaci koje ćete nam vi ovde saopštiti, kolika je to armija.
Baš ćemo u nastavku o budžetu, ima dosta amandmana koji se odnose na budžet Vojvodine, razgovarati o tome i koliko ima zaposlenih. Razgovaraćemo i o tome - zašto nije još donet zakon o finansiranju AP Vojvodine i da li je neko možda to izbegavao, zato što bi onda i kontrola tih finansija bila izuzetno rigorozna?
Ima tu izuzetaka. Vi ste naveli ko može da se zapošljava. Mislim da će biti amandmana, ali zaboravljena je jedna kategorija pored političara, direktora javnih preduzeća, profesionalni sastav Vojske. To bi bila, recimo, opasnost za važnu oblast i važna zanimanja u našoj državi.
Ova ograničenja od 10% zaposlenih po ugovoru, znači, na povremene i privremene poslove, mislim da treba razmisliti o segmentu kulture, gde je prosto nemoguće, o tome smo i razgovarali i kolege skoro svih poslaničkih grupa, pojedine projekte raditi ako se ne odobri povremeno i proširi taj procenat od 10% zapošljavanja po ugovoru, koliko taj projekat traje, a on traje obično nekoliko meseci.
Što se tiče direktora javnih i javnih komunalnih preduzeća, molim da tu obratite pažnju, a to je činjenica da direktori javnih preduzeća kada se zapošljavaju oni zasnivaju stalni radni odnos i ostaju u tom sistemu. Oni, iako budu smanjeni ili im istekne mandat, ostanu u rangu savetnika i tako kao loši direktori savetuju novoizabrane.
Neću dalje dužiti zbog kolega koji su se javili za diskusiju, ali molim 900 miliona evra većih od zemalja sa kojima se mi poredimo, zbog rashoda na zaposlenje u javnom sektoru, sami govore koliko je to nužna mera. Zahvaljujem.
Dakle, nemam nameru da kao kolege govorim o svemu i svačemu, a da ne govorim o amandmanu. Mislim da bi rasprava bila mnogo kraća i sažetija da je predlagač, odnosno da je naša poslanička grupa i ovlašćeni predlagač odmah odgovorio na ovaj amandman sa jednom rečenicom da nećemo podržati ovaj amandman, da nećemo glasati za amandman DS i tu bi bio kraj.
Šta piše u ovom amandmanu? Prosto se u moru reči ovde i u moru tema koje su se otvorile, kolege imale vrlo tolerantne predsedavajuće danas, moji komplimenti za predsedavajuće. Nadam se da će biti takvi i ubuduće, bez obzira ko govori. Piše samo – briše se.
Suštinski amandman je vrlo loš, a ono što smo čuli u usmenom obrazloženju ili pokušaju, to je prosto pomešalo babe i žabe. Nama to ništa nije objasnilo, niti je predlagača ubedilo zašto bi trebalo da odustane od Predloga zakona i zašto bi trebao da obriše čitav ovaj zakon. Cilj je jednostavan, neću ponoviti šta je cilj ovog zakona zbog predlagača koji su ovo učinili samo zbog politikantskih razloga, da bi nešto pričali građanima Srbije, da bi pokušali nekako da poprave situaciju svoje političke stranke. To je legalno, legitimno, demokratsko pravo svakoga od nas koji se bavimo politikom.
Naš cilj, cilj poslaničke grupe SNS, zašto ovakav zakon, zašto član 5, zato što ovakav zakon treba preventivno da utiče na eventualne počinioce krivičnih dela, da ih zastraši i da inicijatori ovog zakona, dakle javna preduzeća, svi veliki sistemi u državi, građani Srbije svake lokalne sredine, AP Vojvodine i ne trpe nesagledivu materijalnu štetu koja se činjenjem ovih krivičnih dela poprima. Ko plaća tu nesagledivu štetu? Građani Srbije, građani Novog Sada, građani Beograda, građani Vojvodine plaćaju ovu štetu i zato ne možemo da prihvatimo amandman koji kaže – briše se.
Cilj ovoga svega, znači brisanja ovog amandmana, bi bio nanošenje ogromne materijalne štete. Šta je alternativa? Alternativa bi bila, recimo, da piše u članu 5, kako ima tendenciju predlagač amandmana, da se dozvoljavaju krađe, da se dozvoljava zaustavljanje saobraćaja, da se dozvoljava, pošto u tom članu piše, ako se zaustavi saobraćaj, kolokvijalno govorim, protivno propisima. Znači, ako dozvolimo kršenje propisa i da dozvolimo nanošenje velike materijalne štete.
Pošto mi nemamo dilemu da to treba sve dozvoliti, ne možemo da prihvatimo ovaj pravni nonsens i ne možemo da prihvatimo ovakve, hajde da ne budem gruba, da ne upotrebim reč, zaista živim od ove plate, pa ne mogu da plaćam velike kazne koje bi usledile kada bih rekla šta zaista mislim o ovim amandmanima, dakle, nećemo ovo prihvatiti. Nema potrebe da nas ubeđujete. Građani Srbije će biti zadovoljni ako sprečimo nanošenje ovako velike štete koju su do sada plaćali oni kao poreski obveznici.
Da li smo mi u pravu, to ćemo videti, kako je kolega Šormaz, obrazlažući naš stav povodom ovog amandmana, rekao, na izborima u Odžacima i nešto bliže, već sutra, na sednici Skupštine grada Subotica, jer su koalicioni partneri DS odlučili da prekomponuju vlast i da izglasaju nepoverenje gradonačelniku Subotice iz DS i podrže predloge SVM i SNS. To je odgovor zašto ćemo mi predlagati i dalje ovaj zakon.
Poštovani predsedavajući, gospodine ministre, za poslaničku grupu SNS ovaj amandman podnet na član 3 je potpuno neprihvatljiv. Moram da kažem da argumenti koji su ovde pojedini poslanici izneli, da je kvantitet nekakav kvalitet i da obim tog amandmana trebalo bi da nas ubede da je tu nešto kvalitativno i promenjeno u odnosu na Predlog zakona, apsolutno ne stoji.
Ako detaljno pogledamo ne sumnjam da su kolege koje su se spremale za ovu tačku dnevnog reda se upoznale sa tekstom amandmana 3. videli bi u stvari suštinu da ako neko glasa za ovaj amandman u stvari u potpunosti dezavuiše Predlog zakona o mreži sudova i javnih tužilaštava jer se ovim predlogom amandmana u stvari pokušava da se zadrži status kvo. A da je mreža sudova koja je usvojena prethodnim zakonom iz 2008. godine, odnosno koja je stupila na snagu 2010. godine, za ove tri godine prošla proveru prakse, struke, pa i javnosti, ne bi došlo danas do rasprave o ovom zakonu i ne bi došlo do potrebe da menjamo mrežu sudova.
Dakle, ne može niko da nas ubedi da je 34 suda nešto više od 66 sudova, niti može neko da priča o tome da li je bilo potrebno postojanje 111 ili koliko, sudskih jedinica kada je i analiza njihovog rada kao što je radio Vrhovni kasacioni sud u ovom periodu, pa i analiza svih onih koji su učestvovali u javnim raspravama, a to su uglavnom bili ljudi iz struke, pravosuđa, privrede, advokati, pa i stranke, uvideli koliko je to bila jedna beskorisna mreža sudova.
Čuli smo još ovde, što je potpuno ne prihvatljivo, kolega koji verovatno nikada nije bio Bačkom Petrovcu je ovde govorio i lamentirao nad sudbinom ljudi koji žive u Bačkom Petrovcu kako neće imati adekvatnu sudsku zaštitu. Eto, ja živim dva, tri kilometara od Bačkog Petrovca, u gradu Novom Sadu i znam da niko iz Bačkog Petrovca neće zameriti što sada to mesto gravitira sudu u Novom Sadu. Moram da kažem kolegi, da ne zna koliko ljudi uopšte živi u Bačkom Petrovcu. Da je Bački Petrovac potpuno jedna napuštena opština zato što se naslanja na grad Novi Sad. Ne zna koliko uopšte nije bilo predmeta u tom sudu. Koliko ima sudija. Kako je to do sada izgledalo. Kako izgleda sudska zgrada. Ne znam odakle mu ideja da neko želi da ustupi sudsku zgradu za potrebe suda.
Ono što je najvažnije, mislim da od Bačkog Petrovca do Novog Sada ima samo nekoliko kuća razdaljine. Tako da zaista ne bi trebalo lajički ovde da se govori, niti da se uzbunjuje javnost koja u stvari u Bačkom Petrovcu i ne može da bude zbunjena jer oni žive pored Novog Sada i apsolutno su zadovoljni sa ovakvim rešenjem, pogotovo što je Nacionalni savet Slovaka učestvovao u javnim raspravama i dao svoje mišljenje na predložena rešenja iz Predloga zakona o kome raspravljamo.
Što se tiče amandmana na član 3. koji je Odbor za pravosuđe predložio ovde, molim da autorsko pravo ne daje ni jedna ovde stranka, i ružno je što je jedna od stranaka rekla da, eto zahvaljujući njima, ne, evo, tu je predsednik koji može da posvedoči da smo jednoglasno usvojili te amandmane i da je to rad na poboljšanju ovog predloga zakona od strane svih političkih stranaka koje imaju svoje članove u Odboru za pravosuđe.