Zahvaljujem, poslaniče.
Reč ima Čedomir Jovanović. Izvolite.

Hvala, poslaniče.
Reč ima Đorđe Milićević.

Hvala.
Reč ima ministar Lončar.
Izvolite.

Reč ima ministar Vulin.
Izvolite.

Ministre, molim vas.
(Zoran Živković: Nemoj ti meni! Kako možeš poslaniku da kažeš da laže? Stoko jedna!)

Ministre, molim vas.
Neću dozvoliti uopšte ovakav način komunikacije, bez obzira ko je u pitanju.
(Zoran Živković: Ponovi to što si rekao.)
Ministre, ne možete da polemišete na ovaj način sa poslanikom.
(Aleksandar Vulin: Lažov! Lažov!)
Isključila sam vam mikrofon, ministre.
(Aleksandar Vulin: Zašto mu dopuštate da laže i dobacuje, a ne sme da mu se odgovori? On laže!)
Ministre, molim vas, kada vam dam reč da govorite, nemojte nikog da vređate, jer ako skrećete pažnju na određen način ponašanja, nemojte da radite ništa slično.
(Aleksandar Vulin: Čuli ste šta je dobacivao.)
Ali, ja vas sve molim da budete dostojanstveni.
(Aleksandar Vulin: Da li je vređanje reći lažovu da je lažov?)
Nemojte se raspravljati sa mnom. Stvarno nisam raspoložena za raspravu.
Ako želite da govorite, prijavite se, ali sam sprečila vašu svađu. Rasprava je jedno, a svađa je drugo.

Hvala.
Izvolite, poslaniče Živkoviću.

Zahvaljujem se.
Nastavljamo dalje.
Reč ima Dragan Marković Palma. Izvolite.

Možemo da nastavimo.
Reč ima narodni poslanik Marko Đurišić.
Izvolite.

Hvala.
Reč ima ministar Vulin.
Izvolite.

Ministar Lončar ima reč.

Reč ima Marko Đurišić, replika.

Hvala.
Samo da vidim ko se javio.
Ministar da odgovori, dve minute imate repliku.

Hvala.
Reč ima Marko Đurišić.

Hvala.
Reč ima predsednik Vlade.