Na listi sam kao govornik. Razmišljala sam da li da se javim ili ne. I, zahvaljujem se zaista kolegama Martinoviću, Orliću, poslanici Vjerici Radeti, što su malo podigli nivo diskusije o današnjoj tački, njih sam slušala, izvinjavam se, možda ste i vi nešto dobro komentarisali, što ste podigli malo nivo diskusije o ovom delu javnosti Srbije veoma značajnoj potrebi da parlament Republike Srbije u plenumu raspravlja o izveštaju Poverenika. Drago mi je da su poslanici zaista ozbiljno proučili ovaj izveštaj i da to nije postala puka formalnost da bi mi upisali jedan plus u našim agendama koje imamo da smo ispunili preporuke Izveštaja Evropske komisije, nego zaista, ovo je jedna dobra diskusija o radu Poverenika Rodoljuba Šabića i njegovih saradnika.
Ono što se izgubi najčešće sa jedne strane kada nam se nešto traži da uradimo, a to je da raspravljamo o izveštaju, nekako je počelo da se podrazumeva da poslanici Narodne skupštine Republike Srbije nemaju prava da kritikuju, nego pretpostavljam da kada su tražili od nas i preporučivali da raspravljamo o izveštaju, da je to trebalo da se uradi sa prećutnom saglasnošću i da ne kažemo baš ništa kao predstavnici građana Srbije o tome šta oni misle o radu Poverenika za 2018. godinu, jer nema boljeg demokratskog sistema još izmišljenog na planeti zemlji nego izbori. Na izborima građani Srbije izaberu svoje predstavnike i mi smo tu da u njihovo ime kažemo šta oni misle o vašem radu. Tu nema nikakve ljutnje. Vi to morate da shvatite, da smo mi u stvari glas tih građana.
Često kada se priča o radu Poverenika, stalno postoji nekakva maska da Poverenik jedini u ovoj državi radi u ime građana Srbije koji mu se obraćaju radi pristupa određenim informacijama, koje hajde da verujemo da nisu mogli da dobiju na neki drugi način, redovan način, pa da im je neko to odbio, pa onda tako ispadne kao da drugostepeni organ Poverenik to traži.
Morate da se naviknete na to, mi predstavljamo određeni broj građana, ogroman, jer je SNS vladajuća stranka, ne zato što je sama to htela, nego zato što su nam poverenje dali građani da vas pitamo o svemu. Dakle, od nas se zahteva da mi ovde pitamo baš sve.
Hvala gospodinu Martinoviću što je vrlo hrabar poslanik u današnjim vremenima u Srbiji i što često postavlja pitanja na svoju štetu. Zašto kažem to, pod znacima navoda, na svoju štetu? Danas prosto ima neko uvreženo mišljenje u javnosti da ako kritikuješ nekoga, i to određeni sloj našeg društva koji tvrdi da je intelektualna elita, ti moraš da budeš spreman na to da ćeš ti sutra proći u najboljem slučaju kroz toplog zeca, da ćeš biti okarakterisan da si neprijatelj slobodnog mišljenja u ovoj državi, a baš suprotno radiš, razvijaš to slobodno mišljenje i govoriš ono što misle tvoji birači, ti sam, tvoja stranka, tvoja okolina, okruženje.
Prosto mu se divim koliko je uporan, jer mislim da su neki od nas i malo ustuknuli. Znate šta, ovde je bilo strašno kritikovati, pitati bilo šta Poverenika Šabića. Sutradan biste dobili saopštenje iz njegove Kancelarije da ste protiv ove institucije i provukli bi vas onako određeni mediji kroz linč i ubeđena sam da ćemo tako sutra u najvećoj meri ili već danas u određenim elektronskim medijima i proći zato što, eto, imamo nekakvu hrabrost da i dalje u ime građana nešto pitamo.
Ono što nikada nisam dobila odgovor, bila sam strašno kritikovana i napadnuta od gospodina Šabića, nije mogao da se zaustavi nekoliko dana u kritici, on kritikuje rad jednog poslanika. Šta se dešava u poslednje vreme? To predstavnici građana Srbije treba mnogo da se zamisle.
Ja ću vama postaviti to isto pitanje – kolika je plata Poverenika za informacije na današnji dan? To interesuje građane Srbije, koje predstavlja SNS. Je li to neka tajna? Vidim da ovde ima različitih pitanja, vrlo malo građana, a mnogo, mnogo različitih pravnih lica na temu gde ko radi, kako, gde, ko je zaposlen, a sada mi ne smemo da pitamo Poverenika.
Tako je bilo, ako se sećate, prošli put kada smo razgovarali ovde u prisustvu gospodina Šabića. To je bilo nešto strašno. Ja sam se kajala jedno mesec dana što sam uopšte postavila takvo pitanje, jer nije lako biti poslanik koji ima građansku hrabrost da pita te neke ikone modernog doba u Srbiji stvari koje bi vas pitala i moja komšinica, moji rođaci, prijatelji. Sad da izađem na ulicu, kad bi rekli šta vas interesuje, sigurno bi rekli plata, iznos plate, jer najčešće smo mi podložni kritici, poslanici ove Skupštine, kolike su naše plate, koliko košta hrana u restoranima, u menzi ovde u parlamentu, da li putujemo, to je u redu. Kad mi to pitamo Poverenika koga smo izabrali, to je onda izgleda tabu tema. Ne interesuje me plata, interesuje me vaša plata, prosek plata uopšte u povereništvu koje vi predstavljate. Mislim da to nije strašno. Ubeđena sam da to interesuje Milorada Mirčića i moje uvažene kolege koje su iza mene, samo nisu stigle to da vas pitaju.
Gospodin Šabić je izabran 2004. godine. Od 2004. do 2019. godine zaista impozantan broj godina. Drago mi je da je uspeo nekako da napravi otklon. On je bio ministar, koliko ja znam, pre toga u Vladi Republike Srbije, pa je bio potpredsednik parlamenta, tako je obavljao političke funkcije i onda on sigurno ima razumevanja za nas koji smo ponosni što smo političari i ponosni što postavljamo prava pitanja u ime građana naše države. Nikada nije postavio pitanje rasprave i razmatranja izveštaja Poverenika dok god se nije promenila vlast kojoj je on pripadao. Znači, do 2012. godine je bilo sasvim normalno, sasvim u redu da se ne raspravlja izveštaj u plenumu.
Znate kada se prvi put raspravio izveštaj i u odborima i uplenumu? Čini mi se, 2013. ili 2014. godine. Do tada, tajac od strane Poverenika Šabića. Nije ni pitao, nije ga ni interesovalo. Nekako mu je dobro bilo u njegovom okruženju i kako on sad da pita jednog Borisa Tadića, s kojim je bio zajedno u vlasti, kad će moj izveštaj doći. Ne, SNS je sa svojim koalicionim partnerima prvi put ovaj izveštaj razmatrala u odborima, a zatim i u plenumu.
Znači, to mi je pitanje šta je sa izveštajima od 2004. do 2013. ili 2014. godine? Kako je to onda prolazilo? Kome ste se žalili? Gde se nalaze te preporuke da ih mi ovde razmotrimo? Kako ranije nije bilo kritike ni van granica naše države? Ovde u našoj državi je to, prosto, bilo nevidljivo, a i Poverenik kao institucija, po mom načinu razmišljana i građana, građani bi bili mnogo srećniji da on nije neka rokenrol zvezda, kako je to…
(Milorad Mirčić: Narodnjak.)
Da, da, ili narodnjak, potpuno svejedno, ko šta voli. On je postao jedna estradna ličnost kod nas, vrlo poznata. Ja ne znam nijednog poverenika u Evropi da ima takav status prepoznatljivosti, pažnje, medija. Građani bi bilo mnogo zadovoljniji da je to neko ko je potpuno posvećen svom poslu, a ko nema potrebu za učestvovanjem i kreiranjem neke uloge sveca, koji prvi put čuo sad da se neko bavi politikom, on je neki nedodirljiv, kome ne smeš nikakvu kritiku da uputiš, nikakvu kritiku. Evo, ja vam kažem, mi ćemo doživeti danas toplog zeca, ko god je neko nešto spomenuo i pitao.
Ukupan broj, znači, novac me interesuje, onako, obično, volim da poredim platu sa nama ovde u parlamentu. Mi smo stalno pod kritikom, pa da vidimo koliko Poverenik, koliko mi. Mi donosimo zakone. Znate li kolika je naša odgovornost? Ogromna. Ovde sede ljudi koji donose zakone i kreiraju kako će da izgleda život običnih građana. Tvrdim vam – mnogo veća od Poverenika. Vi radite negde u kancelariji, pritužbe, žalbe, prikupljate informacije, izuzetno poštujem vas i vaše kolege, to da se razumemo, ali očekujemo da neko poštuje ovde i nas koji smo izabrani od građana direktno i da se i sa nama sa uvažavanjem komunicira, jer, kažem pravo mesto gde imate slobodno mišljenje je upravo ode u parlamentu.
Nemojte da se ljutite kada mi ne aplaudiramo na sve, nego hoćemo prave odgovore i želimo pravu suštinsku raspravu o ovom izveštaju. To ne znači da ga mi nećemo usvojiti. Možda hoćemo, možda nećemo i to je takođe sloboda poslanika. Ne moramo mi ama baš ništa. Mi odgovaramo samo građanima Srbije na sledećim izborima, ali ne moramo mi ništa. Naša je dobra volja da glasamo ili da ne glasamo po političkoj proceni naših poslaničkih klubova, pa i onda ima slaganja ili ne slaganja među nama samima.
Ukupan broj koji ste nam prikazali je 382 rešenja. To bi bilo u redu. To je neki prosek. Ne znam kako je u Evropi. Ne znam kako je u Italiji, Francuskoj. Jednostavno, to su neki tihi, nevidljivi ljudi, nisu zvezde i ne mogu da poredim koliko oni imaju potreba građana.
Moram da primetim da ovde ima vrlo mali broj od 382 baš fizičkih lica, vrlo mali broj. Uglavnom su to različite nevladine organizacije. Da navedem neku, a da me sutra ne zaboli mnogo glava kada počnu da pucaju ovako u mom pravcu, pa pucaće svakako. Da, dobro vi kažete. Onda redom – CINS, KRIK, par građana, Nezavisni policijski sindikat Srbije, to je isto sve u redu, pa opet CINS, KRIK, Sindikat policije „Sloga“.
To je Martinović primetio, a ja to nisam ni primetila, da ste vršili uslužnu delatnost za jednu advokatsku kancelariju. Nikad se nisam toga u praksi setila šta sve može Poverenik da pomogne u poslu. Svaka čast kolegi što se toga setio i zato ima uspešnu dugotrajnu… Ja ga izuzetno poštujem i hvala mu što nam je ukazao put kako to može lepo da se radi, ali i sve vezano za angažovanje MUP Republike Srbije na teritoriji naše južne pokrajine KiM. Impozantna zbirka podataka. Svaka čast.
Dalje, Fond za humanitarno pravo, u ime građana, verovatno, ko je predstavljaju oni, Crta se obraća VBA, Fond za humanitarno pravo sve Ministarstvu odbrane. Toliko ima koliko hoćete. Ima jedna interesantna, ne znam Martinoviću da li ste to videli, ne pozivam vas na repliku nego čini mi se u vašoj opsežnoj diskusiji, da kolega Martinović i Orlić nisu primetili nešto. Šta npr. interesuje jednog građanina, mislim obrhvan je bio prosto bolom i zabrinutošću oko organizacije, zaista velelepnog i grandioznog skupa SNS u Kombank areni. Prvi put čujem da se neki građanin zainteresovao oko organizovanja skupa političke stranke u državi SNS u ovom slučaju, pretprošle godine, i onda Poverenik mu nešto pomaže u vezi toga.
Trebali ste otvoreno nas da pitate. Mi bi vam sve podatke vama i tom građaninu anonimnom dali. Nije nikakav problem. Mi organizujemo skupove skoro svaki dan, jer smo najbrojnija i najveća politička stranka u ovoj državi. Ali ne znam, želela bih da vidim kako to danas rade i organizuju te skupove po istom ovom principu, da mi dostavite informacije kako organizovan skup ispred Narodne skupštine Republike Srbije. Kolege kaže jedan od nula pet, jedan od pet, svejedno mi je. Nemaju organizatora, oni vrlo često ne prijavljuju te svoje skupove, što je takođe izgleda u skladu sa zakonima Republike Srbije i pravnom državom kojoj oni teže, prosto da nam ukažu put. Ali, svejedno prvi put vidim tako nešto da se time bavi Poverenik.
Čini mi se da u jednom predmetu ima i kršenja ljudskih prava. Nadam se da je taj predmet na pravi način i urađen. Kaže – Pištaljka se obraća vama da vi pomognete oko prikupljanja informacije, a upućen je zahtev specijalnoj bolnici „Sveti Vračevi“ Beograd. Iskreno se nadam da niste ulazili zadirali u ljudska prava pacijenata koji imaju mentalne probleme, jer ovde se traži da dostavite informaciju u vezi kliničkih ispitivanja lekova, određenih, na odeljenju za psihijatrijska oboljenja. Kako to da dostavite ako ne koristite podatke iz kartona obolelih ljudi. Mene bi taj predmet 345 broj veoma, veoma interesovao. Tu se zadire u ljudska prava. Ne znam na šta je mislila ova organizacija Pištaljka.
Svašta ovde ima. Jedan onako gorak ukus u ustima. Podržaću ja, nije nikakav problem. Imam i cenzolog verovatno. Grejanje Pančevo, Vojvođansko istraživački analitički centar, BIRN. Sve je uglavnom oko Vojske, oko delovanja Vojske, Ministarstva unutrašnjih poslova. Kao neki almanah prikupljanja podataka za nekog, za te organizacije koje su i tražile. Ne mislim ništa iza toga. Pokušavam da ne dobijem smrtnu kaznu kada budu određivali ko od nas će koliko dobiti, nego blažu, jer sam između redova objašnjavala.
Ali, to je moj posao. Građani Srbije zahtevaju od mene da budem aktivna i da pitam poverenike kada imamo njihov izveštaj da nam objasne svoje delovanje, polože račune. Hoću da vas podstaknem, verovatno ćemo uskoro izabrati novog Zaštitnika, da vas podstaknem da se stvarno okrenete nadležnostima koje imate definisane u zakonu. Moram da biram reči uvaženi kolega. Nadležnostima koje imate definisane u zakonu, da se stvarno okrenete običnim građanima koji imaju određene probleme svakodnevne u dobijanju nekih informacija koje su važne za njihov život, za njihova delovanja, a da se manete, kao jedna važna regulatorna institucija politike.
Nije svrha bila donošenja zakona i izbora i prvog i sledećeg i nekih narednih poverenika da budu deo političkog delovanja protiv SNS, protiv građana koji slobodno misle, protiv velikog dela građana Republike Srbije koji slobodno na izborima iskažu svoju volju protiv predsednika države. To ne treba da radi poverenik. Poverenik treba da radi sasvim, sasvim neke druge stvari. Nas nemojte da sprečavate da mi otvoreno diskutujemo i govorimo o vašem izveštaju i izveštajima koje ćemo imati u naredna dva dana.
Nadam se da će vam se uskoro obratiti i novinar, jel novinar ili uticajni tviteraš gospodin Nebojša Krstić. Jer vi kažete ovde, rekli ste samo građani koji su vam se obratili. Molim vas da pogledate intevjue, sada bivšeg Poverenika Šabića gde on govori da on je reagovao i kada primeti nešto u medijima, kad se javnost zainteresuje za nešto, znači, ne znam tu je negde na pola puta ste vi kao njegov blizak saradnik i on.
Znači sigurno ste primetili da je već nekoliko puta ukidan tviter nalog gospodina Nebojše Krstića. Ja ga ne branim. On je član DS i ako želi neka ostane tamo, nego čisto ako govorim tu o pravima građana, malo da branimo i one koji nisu naši istomišljenici. Da, da li je bio ministar, stvarno ne znam, ali moram da reagujem na pojavu kada mu četiri puta neko vodi akciju i ukidaju uporno njegov društveni nalog, da li na tviteru ili gde se već oglašava, ne znam tačno, nemam ja vremena za to.
Ali, recimo, ovo je interesantno, i poslednji linč koji doživljava profesor Kirjaković, čini mi se, apsolutno nismo istomišljenici on i ja, ali sam primetila takođe u delu diskursa našeg društva koji smatra da su samo oni u pravu, da samo njih svi treba da uvažavaju i da slušaju, da profesor Kirjaković prolazi kroz jedan medijski linč određenog dela našeg društva koji su samoprozvana elita, koja je sebi dala za misiju da nas sve ovde koji se ne slažemo sa njima prosvetili, natera da mislimo kao i oni i očigledno da imaju problem sa iznošenjem drugačijeg mišljenja i u parlamentu i u medijskoj sceni.
Tako da, određeni ljudi ovde kada nešto kažu što se ne slaže ovim vašim korisnicima vaših usluga, moraju da doživljavaju linč i da prolaze u najboljoj mogućoj reči, kroz toplog zeca, ili da odu kući, da dobro razmisle o sebi, o sudbini svoje porodice. Znate, to je jedan vrlo uticajna grupa ljudi u našem društvu, koja nas vraća u neka jednopartijska vremena i to vrlo mutna, vunena vremena u kojima su ljudi bili izolovani po logorima i po zatvorima zato što su drugačije mislili. Molim vas da se posvetite i ovim slučajevima iako vam se građani nisu obratili za pomoć. Hvala.