Pravo na repliku, narodni poslanik Zoran Babić, u ime poslaničke grupe.

Gospodin Stefanović se pre vas prijavio.
Ako se gospodin Stefanović slaže, dajem vam reč. Izvolite.

Samo bih hteo da pitam gospodina Ugljanina, po kom osnovu pravo na repliku?
(Sulejman Ugljanin, s mesta: Premijeru.)
Ni u jednom trenutku vas nije spomenuo u negativnom kontekstu, ali, evo, izvolite ovaj put.

Reč ima narodni poslanik Balint Pastor, kao predsednik poslaničkog kluba. Izvolite.

Reč ima narodna poslanica dr Dijana Vukomanović, predsednik poslaničkog kluba Socijalističke partije Srbije.

Da li neko od predsednika poslaničke grupe ili ovlašćenih predstavnika želi reč? (Ne.)
Pošto se niko ne javlja, prelazimo na listu prijavljenih govornika.
Reč ima narodni poslanik Petar Petrović, a neka se pripremi narodni poslanik Zoran Živković.

Reč ima narodni poslanik dr Janko Veselinović. Preostalo je još devet minuta.

Dame i gospodo narodni poslanici, jako sam se pažljivo zainteresovao za ovu temu koja je sada bila pričana kada je u pitanju zaštita životne sredine. Ne bih hteo da govorim o tome kako su prethodna ministarstva radila po tom pitanju, ali očigledno da shvatanje državne uprave i načina na koji funkcioniše državna uprava ili verovatno možda i nepoznavanje kod svojih kolega poslanika, trebali su da se raspitaju, ministarstvo nadležno za životnu sredinu utvrđuje strategiju.
Imate regulatorna tela u okviru Vlade koja to sprovede na terenu. Imate Agenciju za zaštitu životne sredine, pa imate Upravu za zaštitu životne sredine. Problem je u tome što smo imali u nekim drugim vladama, ne u prethodnoj, ministre koji se baš nisu mnogo interesovali osim dobro za ove uprave koje nisu davale svoj rezultat, koje nisu utvrdile strategiju zaštite životne sredine, koje su se bavile promocijom svojom ličnom i promocijom ministarstva i zloupotrebama pod formom zaštite životne sredine.
Da li je zaštita životne sredine da se uvozi komunalni otpad koji je otrovan u Srbiju, stari akumulatori da bi se onda dobile subvencije od države? Ako je to zaštita životne sredine, molim kolege poslanike koji su podržavali takve ministre da nam kažu i šta su ti ministri radili dok su ih podržavali i šta novi ministri ne treba da rade?
Ovako kada je u pitanju da li je to Ministarstvo poljoprivrede…
(Predsednik: Vreme.)
… Ministarstvo prostornog planiranja. Kao predlagač da li mogu od vremena poslaničke grupe?
(Predsednik: Možete. Trošite vreme od poslaničke grupe.)
Nas interesuju rezultati. Interesuje nas rezultat u svakoj oblasti koju će neka Vlada, pa i ova buduća za koju verujem da će biti izabrana sutra, da postigne u narednom periodu. Isto tako, interesuju nas greške prethodnih vlada, jer po onoj narodnoj – pametan čovek se uči na tuđim greškama, a neko drugi na svojim. Mi ti drugi ne želimo da budemo.

Dame i gospodo narodni poslanici, na izlaganje svog kolege mogu samo da se zahvalim što je on vodio računa o kvalitetu zakona. Mislim da je on čak i član tog Odbora za pravosuđe.
(Janko Veselinović, s mesta: Nisam.)
Niste član. Dobro.
Samo da vam kažem, taj veznik „i“ državu može mnogo da košta. Zahvaljujemo se na jednoj dobroj ideji. Nije bilo vremena zbog brzine donošenja zakona da vas pozovemo da uradite ispravku amandman, mada to ne bi bilo ni poslovnički, ali dešavalo se u dosadašnjoj praksi. Zahvaljujemo se i na tome što vodite računa o kvalitetu zakona i bili smo spremni taj amandman da prihvatimo. U suštini, on je i prihvaćen, gospodine Veselinoviću, samo je dodat jedan veznik. Ako vam je puno značilo da baš vaš amandman bude prihvaćen, evo, spremni smo u nekom budućem radu neki odborski amandman da ustupimo vama, koji ćete vi da potpišete. U suštini, taj odborski amandman je vaš amandman. Onaj veznik „i“ znači – na svim upravama koje su u nadležnosti tog ministarstva treba da se promeni tabla. Znate li koliko to košta? Treba da se promene legitimacije zaposlenih. Znate li koliko to košta? Treba da se promene pečati. Znate li koliko to košta? Zato je taj veznik „i“ dodat, da se ništa od toga ne bi menjalo. U suštini, vaš amandman je prihvaćen i ja vam se zahvaljujem na jednoj dobroj ideji.

Znate šta, ja se nisam nikada ljutio. Recimo, ja sam doživljavao mnogo gore stvari nego kolega, pisao sam amandmane koji su glatko odbijani i na sednicama odbora i na plenumu Skupštine, nisu čak ni bili sledeći odborski amandmani. Pričali ste o intelektualnoj svojini. Onda su moji amandmani bili prepisani u zakon gde je predlagač bila Vlad ili određeno ministarstvo. To su bile vlade koje ste vi podržavali. Prepisivali su amandmane i za šest meseci moji amandmani su se nalazili u zakonima, u predlozima izmena i dopuna zakona.
Bilo je potrebno vreme, nismo hteli da vas maltretiramo da dolazite iz Pančeva da pišete ispravku amandmana, da se vraćate itd. U suštini, to je vaš amandman, kroz korekciju amandmana koji je podneo nadležni odbor. Možete slobodno da budete ponosni i da se hvalite sa tim. Nemamo mi želju da nekome osporavamo svaku dobru ideju, bez obzira da li ona dolazi iz stranaka koje predstavljaju bivši režim ili iz stranaka koje podržavaju sadašnju Vladu.
(Janko Veselinović, s mesta: Replika.)

Član 106,107. povređeno je dostojanstvo Narodne skupštine. Kolega koji je govorio pre mene spominjao je i mandatara koji nije u ovoj sali i ne može da mu odgovori, spominjao je neka vremena kada su ovde ušli poslanici u farmerkama, pocepanim cipelama, i za 12 godina na vlasti nose danas odela i satove koje ja ne mogu da zaradim od poslaničke plate za 20 godina. Spominjao je neke poslanike koji su mu srušili vladu. Spominjao je poslanike koji su glasali za njegovu Vladu, pa su glasali protiv njegove Vlade. Spominjao je neke stanove u kojima ljudi žive, a ne spominju se stanovi koji su sticani da bi se neko bogatio.
Spominjao je Zakon o porezu na ekstraprofitu, a platila su ga samo dva čoveka zato što su oni koji su stvarno trebali da plate odjednom postali miljenici režima. Spominje se vreme uspešnih evropskih integracija tako što smo kršili prelemane na izvoz šećera u EU. Spominje se rad parlamenta koji je bio demokratičniji, a isključivan je bio televizijski prenos. Spominje se uspešan Poslovnik. Ovo je nastavaka onog prvog Poslovnika. To su sva ona ružna vremena koja bih ja hteo da zaboravim.
Ako neko kao kolega koji je govorio o svemu tome…
(Predsednik: Vreme.)
Evo, završavam.
…uvideo je svoje greške iz svoje prošlosti i želi da ih ispravi u ovom parlamentu i da se…
(Predsednik: Zahvaljujem. Vreme za povredu Poslovnika je dva minuta.)
… Evo, završavam rečenicu koju sam započeo. Dozvolite mi da završim.
(Predsednik: Produžili ste na još pet sekundi. Izvolite.)
Zahvaljujem.

Član 106, 107. i 108.

Jeste bila replika, ali kada neko priča o svojim rezultatima vlasti, ne mogu da ne zaboravim…

Povreda Poslovnika. To malo i vređa dostojanstvo Narodne skupštine, zato što ne mogu da zaboravim jedan deo biografije. U redu, slažem se, ali kada je to bila tako uspešna Vlada, zašto je sadašnji predsednik Tomislav Nikolić toliko ubedljivo na predsedničkim izborima 2003. godine pobedio kandidata koga je predložila DS, čiji ste vi tada bili vršilac dužnosti? Ako su to uspešni rezultati, nemojte više da nam govorite šta treba da radimo.

Ne razumem svog kolegu koji govori da se jednim zakonom ne mogu suspendovati odredbe drugog zakona. Šta ako imate dva zakona i hoćete da napravite jedan? Šta je tu sporno? Hoćemo li da donesemo zakon o prestanku važenja zakona, pa da onda pristupimo izradi novog zakona? Već sam vam dao primere iz prošlosti, da se to dešavalo. Zakone za koje ste vi glasali, menjali ste odredbe drugih zakona. Menjali ste odredbe iz 25, 30 zakona u jednom zakonu. To vama tada nije smetalo. Sada vam odjednom smeta. Stavljali ste odredbe u zakone koji nisu imali nikakve veze sa onim što je pisalo u njima i za to ste glasali. To vam tada nije smetalo, a sada odjednom počinje da vam to smeta i da vam bode oči. Rekao sam, čak sam naveo nekoliko primera. Ako hoćete, mogu još, nema problema.