Dame i gospodo narodni poslanici, evo ponovo neke zamene teza. Nismo mi spominjali čaroban štapić da ga imamo i to nemojte da nam trpate u usta. Rekli smo da ne postoji čarobni štapić koji može Srbiju za kratko vreme da izvuče iz krize i to iz krize u koju je nije SNS uvela, nego DS. Vi ste vršili vlast, a ne mi. Možete da se sakrivate od toga, ali činjenice su po tom pitanju neumitne.
Što se tiče izbora, nemojte vi da nam trpate reči u usta koje opet nismo rekli. Voleo bih da budu izbori. To je moje lično mišljenje i to izbori u Beogradu, Vojvodini, izbori u Srbiji. Pričate da se izbori dese, a molite Boga da do njih ne dođe. To je bila karakteristika jedne stranke koju ste spomenuli dok ste mi dobacivali, i SRS je u periodu od 2009. do 2012. godine tražila vanredne parlamentarne izbore, a bežala od njih da se ne dese. Vidite sada koliko sličnosti ima između SRS i DS.

Dame i gospodo narodni poslanici, moram da se složim sa kolegom iz DS da su u nekim preduzećima u restrukturiranju potrebna određena finansijska sredstva. Potpuno je u pravu kada kaže je bilo u ranijem radu stranačkog zapošljavanja i privilegija. Navešću primer „Tigar“ iz Pirota, onaj deo koji  „Mišlen“ nije kupio. „Mišlen“ je platio 50 miliona dinara, te pare nestale za vreme Vlade Mirka Cvetkovića. Iz države je uplaćeno 10 miliona dinara, takođe te pare nestale. Neki visoki funkcioneri Vlade su išli čak i u odmarališta koja pripadaju tom „Tigru“ iz Pirota.
Firma je bila pred stečajem. Kad smo promenili direktora i kad smo promenili zastupnika kapitala, danas je „Tigar“ u Pirotu firma koja radi, i to radi izvozni program, uz avanse, 75% proizvodnje je u izvozu a radnici primaju plate redovno. To je razlika između Vlade Mirka Cvetkovića i ove nove Vlade. Znači, ovde novac ne nestaje, nego se koristi za osposobljavanje tih preduzeća da uđu u postupak privatizacije.
Kada su u pitanju subvencionisani krediti, nije ovo prvi put da Vlada Republike Srbije subvencioniše kredite za privredu tako što doplaćuje razliku kamate od onih koji uđu u program povoljnih kredita između banaka i komercijalnih kredita. To nije nešto novo, to ste radili i vi. Samo je razlika između vas i nas, što su to dinarski krediti, a i ako su devizni, kurs evra je stabilan.
(Predsedavajući: Vreme.)
Vi ste u prethodnom periodu davali indeksirane kredite u evrima, ljudi su se zaduživali kad je evro bio 92, 93, 94 dinara, a vraćali su te subvencionisane kredite kad je evro bio 107, 108 dinara. Kažite mi, molim vas, kakva je to onda subvencija? Samo na kursnim razlikama su gubili, plus kamate koje su plaćali. Zato danas imamo toliki broj preduzeća koja su u blokadi.
(Predsedavajući: Gospodine Arsiću, 40 sekundi ste prekoračili vreme.)
Zato što su morali da pokrivaju kursne razlike…
(Isključen mikrofon.)

Prvo, što se tiče mesne industrije „Damjanović“. Za ovo što pričam imam dokumentaciju, mene nema potrebe da zovu građani, nego postoji dokumentacija koju su izdavali državni organi, dok su oduzimali dozvolu za rad. Znači, ne možete da kažete da su pogovaranja, ako ih je uopšte i bilo, tačnija od državne dokumentacije. Znači nije bilo reči ni o kakvoj ekološkoj katastrofi, nego o jednom jako perfidnom načinu sklanjanja konkurencije i kada bi sve klanične industrije u Srbiji zatvarali po tom principu, bile bi sve zatvorene.
Što se tiče drugih stvari, ko će da glasa za budžet ili neće, to je njegov problem, jer jedna od stvari za koje smo se mi u SNS, izborili jeste da ne postoji više imperativni mandat narodnog poslanika.
Da li neko ovde zastupa interese građana za koje su ga građani birali, ili neke druge interese, to je na njegovoj savesti. Ja ću uvek da zastupam interese građana koji su birali i glasali za narodne poslanike, bez obzira za koju političku stranku ili opciju, ne za bilo kakav drugi motiv ili neku drugu odluku, ili bilo šta drugo.
Isto tako apelujem na sve narodne poslanike, da se rukovode interesima građana koji su izašli na izbore, interesima građana Srbije, a ne nečijim privatnim interesima.
U tome je razlika između nas u SNS koji smo većina i ostatka političke scene u Srbiji.

Dame i gospodo narodni poslanici, voleo bih da mi možemo da razvijemo Srbiju onako kako mi to želimo, ali ne možemo zato što smo morali da pokrivamo gubitke „Agrobanke“, zato što smo morali da pokrivamo parama iz budžeta, odnosno građana Srbije, gubitke „Razvojne banke Vojvodine“. Ne možemo zato što je Grad Beograd zadužen 450 miliona evra, zbog jednog mosta. Hajde da izračunamo koliko je to kilometara autoputa. Ne možemo da razvijamo Republiku Srbiju zato što smo imali jednu malu hiper inflaciju do 2012. godine. Ne možemo da razvijamo Srbiju kako bismo mi hteli, zato što je 400 hiljada ljudi ostalo bez posla za četiri godine, ali barem u jednom delu, dok vadim taj balvan iz oka o kome govorite, video sam da je inflacija ove godine 4%, da je smanjen deficit prilikom spoljne trgovine, video sam da je kurs evra stabilan, da je niži pre nego 18 meseci kada je ova Vlada prvi put izabrana.
To su rezultati. To nisu izmišljene priče. To nisu novinarski članci. To su rezultati, koji se vide i osećaju. Rezultati koji daju privredi da pravi svoje planove i da se razvija, a ne da špekulativnim radnjama novac i njihova zarada završava kod nekih drugih, kao što je to bilo ranije. O tome vam govorim.
Što se tiče direktora Uprave za veterinu, menjaćemo ih dokle god Republička uprava za veterinu ne počne da radi svoj posao onako kako je zakonom predviđeno.

Dame i gospodo narodni poslanici, hajde da postavimo jedno pitanje građanima. Ovih 2% nije popularna mera. Niko u Vladi Republike Srbije tu meru ne bi uvodio da ne mora. Postavimo im pitanje – da li je bolje da se povećaju cene za 2% tog poreza na dodatu vrednost, nego da inflacija u Srbiji bude 10%? Hajde da ih pitamo – šta bi rekli?
Govorim o inflaciji koja je bila za vreme vlade Mirka Cvetkovića. Ne govorim o nekoj fikciji.
Niko u SNS nije obećao pojeftinjenje struje, ali smo zato napravili program za socijalno ugroženo stanovništvo i olakšice prilikom plaćanja struje i subvencionisane cene, što vaša prethodna Vlada nije uradila.
Odakle novac još može da se nabavi za budžet Republike Srbije? Verujte, kada budu počele konačno pravosnažne presude da pristižu za aferu „Agrobanke“, za aferu „Razvojne banke Vojvodine“. Što to pitanje niste postavili svom predsedniku Vlade u Vojvodini? Šta je sa tom bankom? Kada budu počele da pristižu pravosnažne presude imaćemo daleko izbalansiraniju situaciju u budžetu.
Znači, oni koji su uzimali od građana Srbije, moraće to da vrate nazad. To je taj problem, koji najviše smeta nekima, ne svima u DS, ne svima.

Kolega iz DS očigledno priča neke fikcije koje su samo njemu poznate. Niko u Srbiji za ove stvari nije ni čuo, ni video, samo on. Izgleda mi da mi ne vidimo stvari istim očima ili ne gledamo iste stvari.
Znači, problem je SNS da ima tržište narkotika od 180 miliona evra. Odakle to tržište? Da li je nastalo za vreme vlasti SNS? Podržavajte vi borbu Aleksandra Vučića i Vlade Republike Srbije protiv organizovanog kriminala, nemam ja ništa protiv, samo što je vi niste vodili dok ste bili na vlasti?
Kada pričate o korupcionaškim aferama, nema blagajne, nema mesta, gde niste, ne vi lično, nego ljudi koji su predstavljali DS od 2008. do 2012. godine, gurali ruku. Čak ste i državnu imovinu poklanjali, pa vam je sada ne problem 8%, nego će vam biti na sledećim izborima problem 5%, koje ni u skoku sa motkom nećete moći da preskočite.

Opet se slažem sa svojim kolegom iz DS, fondove zdravstvenog osiguranja pune zaposleni. Ali, nije mi jasno, tolika briga za zaposlene sada kada ste opozicija. Gde je bila kada je nezaposlenost skakala sa 15% na 26%, a vršili ste vlast?
Pričate o krizi u Srbiji. Zar ne vidite da je dalja kriza zaustavljena? Ne može preko noći ona šteta koju ste napravili da se ispravi. Mi sada pravimo uslove da se privreda razvija.
Pričate – nema razvojnih komponenata. Evo, u 2013. godini napravljeno je 50 kilometara autoputa na Koridoru. Vi to niste uspeli za četiri godine, ali ste zato uspeli da zadužujete državu. Izgleda su provizije bile problem, kojih više nema.
Zaduživali ste državu da bi neko uzimao provizije. Zato ne vidimo efekte tog vašeg zaduživanja. Najlakše je izaći i kazati – danas se u Srbiji teško živi. U redu, ali video sam vaše mere koje su bile da se te posledice otklone. Izazvale su veću nezaposlenost. Sada nema više povećavanja nezaposlenosti. Sada gledamo da zapošljavamo ljude.
Kritikujte, nemam ništa protiv, ali bez saobraćajne infrastrukture nema razvoja. Vi to dobro znate. Niko neće u Srbiju da dovozi repro-materijal helikopterima i njima da odvozi tu istu robu kao finalni proizvod. Nemojte sada da otvaramo priču. Nećemo oko banaka. Dovoljno je samo oko robnih rezervi. Ništa više ne treba, samo robne rezerve i da vidimo gde su provizije.

Nema razloga za toliku brigu. Sećam se perioda kada se za mleko, meso, lekovi, hrana, bebi opremu nije plaćao porez na promet robe i usluga. Poreska stopa je bila nula. Tadašnji ministar, a sada kolega iz DS, uveo je porez na meso, mleko, hleb, jaja, lekove, hranu za odojčad u iznosu od 10%. Sada objasnite zašto se tada niste bunili protiv toga.
Ne želim bilo šta drugo da kritikujem, samo postavljam pitanje. Ako je neko uveo porez na sve ove stvari, uveo je ministar tadašnji iz DS i to mislim ne 10%, nego 12%, jer bile su dve stope 12% i 24%. To je istina. Pogledajte „Službene glasnike“ iz 2001. godine. O tome govorim.

Moj kolega zaboravlja neke stvari, ali dobro. U redovima se stajalo za one jeftine, koji su davani iz robnih rezervi. Tržišno ste mogli da ih kupite gde god ste hteli. To ste zaboravili da kažete.
Za ono što je bilo jeftino ljudi su stajali u redu. Mogli su da biraju – da plate skuplje ili da stoje u redu za jeftinije. Pa, bilo je tako. Nemojte sada da izbegavate odgovornost, ali su imali izbora.
Kada ste završili priču oko bivšeg režima Slobodana Miloševića, vi ste dali građanima skuplje, ali ste im uzeli nešto. Uzeli ste im fabrike, uzeli ste im radna mesta, uzeli ste im plate i sad to nema veze. To se ne računa? Džabe nešto imam da kupim, kad je jedna ruka prazna, a u drugoj nema ništa. Takvu ste Srbiju ostavili 2012. godine.
Da završim oko tog famoznog bedža pošto ga stalno spominjete. Nosio sam taj bedž i sprovodio sam program gospodina Tomislava Nikolića, koji je obećavao građanima Srbije da će tadašnja stranka u kojoj sam bio da ih uvede u EU. Pošto to nije mogao da završi u toj stranci, osnovali smo novu. To je jedan stav koji se nije promenio. U tom delu se nismo promenili, hoćemo Srbiju u EU, da sarađujemo i sa istokom, i sa zapadom i sa svima. To su bila predizborna obećanja 2008. godine, ako niste zaboravili i to.

Jako sređena situacija. U lokalnim samoupravama sede jednom drugom na glavi. Ne postoje više kancelarije gde bi sedeli. U javnim preduzećima slična situacija.
Tražio sam da mi direktor „Elektro Morave“ pošalje izveštaj i strukturu zaposlenih. Nema dovoljno elektroinženjera, nema dovoljno elektrotehničara, ali zato članova DS, sa čini mi se, Privredne akademije Novi Sad ima koliko god hoćete. Ekonomista deset na jednog inženjera, pravnika na jednog tehničara. Kako će to preduzeća da radi?
Ne sekirajte se da inženjere, nažalost nemamo ih dovoljno, ali smo zato zatekli više nego što nam treba zaposlenih sa stručnom spremom i kvalifikacijama koja uopšte ne odgovora osnovnoj delatnosti javnog preduzeća ili ustanove. To je nažalost istina.
Možemo da biramo da li ćemo te ljude da otpuštamo, nisam za to iako su glasali za DS, ali trebamo da rešimo i da dovedemo ta javna preduzeća u ono funkcionalno stanje da budu tehnički osposobljena i kadrovski da bi mogli da obavljaju svoju delatnost.
To je problem o kome DS dok je vodila i lokalne samouprave i javna preduzeća gde je osnivač lokalna samouprava, i gde je osnivač Republika, uopšte nije vodila računa o tome. To je problem sa kojim ova Vlada mora da se izbori i potpuno sam siguran da ćemo uspešno rešiti taj problem.

Dame i gospodo narodni poslanici, evo slažem se sa gospodinom koji je pre mene govorio. Sve se slažem, od prve do poslednje rečenice, samo da mi objasnite kako je to Srbija propadala i zaduživala od 2008.-2012. godine, a njegov predsednik stranke i njegova privatna firma sve bogatija i bogatija? To mi objasnite i priznajem – za sve ste u pravu, od prve do poslednje reči.
Dalje, što se tiče ovog amandmana, tu jeste razlika između SNS i DS. Njima su rokovo da bi doneli podzakonska akta zakonom morali da budu određivani, ministrima iz DS. Te rokove su neprestano prebacivali. Imali su zakone koji su bili pravosnažni po godinu i po dana, ali nisu mogli da se sprovode zato što nisu postojala podzakonska akta i razumem strah kolega iz DS. Ne sekirajte se, mi smo tu mnogo efikasniji od vas. Zakon stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja u „Službenom Glasniku“, primenjuje se od 1. januara 2014. godine. Do tada će postojati podzakonska akta.

Ja ne iznosim izmišljotine. Ti podaci su zvanični i nalaze se na sajtu Agencije za privredne registre, koju ste vi osnovali.
Bavimo se Demokratskom strankom iz jednog prostog razloga, ona je primer kako ne treba voditi državu. Naš narod kaže da se pametan uči na tuđim greškama, a neko drugi na svojim. To je narodna poslovica. Ne želimo da učimo na svojim greškama, nego na vašim greškama. Ako imate saznanja čije su to firme po 43 puta uvećale promet, izvolite kažite. Izvolite kažite, ali činjenice su bar što se tiče, stalno izbegavam imena da kažem, nego javne funkcije. Činjenica je da je jedna institucija kao što je grad Beograd zaduživan, a neko je beležio profit privatno. Ne može niko da me ubedi kako je vodio svoju privatnu firmu, trebao je da vodi i grad Beograd. Tu smo završili. Da li se slažete sa mnom?
Dalje, mi se ne bavimo oko funkcija u Demokratskoj stranci. Bavimo se javnim funkcijama koje rukovodioci Srpske napredne stranke imaju koje su imali vaši članovi, dok ste bili na vlasti. U tome je razlika. Ako kolega poslanik kaže da se ponašamo prema Srbiji kao prema svojoj privatnoj firmi, a ne da zadužimo državu, zgrabimo iz budžeta i odemo kući, to nije politikantstvo. Pa nego šta je neko politikantstvo. A to je rečeno. Očekujete sada neku reakciju, da ih potapšemo po ramenu, reći ćemo naše stanovište kako to izgleda iz naše perspektive.

Dame i gospodo narodni poslanici, ja neću da se napravim tako pametan i inteligentan, ne umem tako da se napravim, samo postavljam pitanje – kada je neko tako dobro vodio svoju privatnu firmu, što tako nije radio i sa gradom koji mu je poveren na izborima? Ali dobro, neću sada o tome više da polemišem.
Samo bih još hteo da kolegi koji je govorio pre mene čestitam novu 2014. godinu, poželim puno zdravlja, uspeha, sreće i da ga obiđe Deda Mraz.

Dame i gospodo narodni poslanici, ja ne mislim da je ova rasprava politička farsa. Potpuno razumem predstavnike AP Vojvodine. Oni odgovaraju, dobrim delom pred građanima naše AP za rezultate koje ta vlast ima. Ali sam protiv toga da neki od mojih kolega iznose neistine ovde za ovom govornicom.
Hteo bih da podsetim kolege narodne poslanike da nije bitno, ne treba njihov preovlađujući stav da bude taj odakle dolazi iz koje sredine dolazi. Ne može neko da kaže od poslanika da je budžet Republike Srbije hiljadu i sto milijardi dinara. Budžet Republike Srbije je 930 milijardi dinara. Ostalo su krediti. Od tih realnih prihoda Republika Srbija treba da transferiše prema fondovima, prema penzionom fondu i Fondu zdravstvenog osiguranja 530 milijardi dinara i da sa preostalim delom novca obezbedi finansiranje lokalnih samouprava AP Vojvodine, drugih državnih organa, kao što je vojska, kao što je policija, kao što je prosveta i da finansira kapitalne projekte. To je ono što je realnost.
Da raščistimo konačno sa tih 7% odakle bi trebalo da bude, sa one strane koja je realna, realni poreski prihodi, ono što država oprihoduje vršeći svoje nadležnosti koje su joj Ustavom date. Kao što i lokalne samouprave imaju pravo na transferna sredstva na osnovu Ustava i Zakona o transfernim sredstvima i niko ne brani tim lokalnim samoupravama da u skladu sa budžetskim sistemom o Zakonu o budžetskom sistemu izvrši i određena zaduženja svojih budžeta. Tako da to pravo niko ne osporava ni AP.
Neistina je da se iz budžeta, osim tih 7%, ništa više ne dodaje AP, odnosno jedinicama lokalnih samouprava AP Vojvodine, zato što dovoljno je da pročitate dvestotu stranu Zakona o budžetu pa ćete da vidite da, recimo, za Novi Bečej ide 150 miliona, za Novi Sad 920 miliona, za Odžake 226 miliona, za Kikindu 181 milion itd. da ne nabrajam. I to se deli, tih 33 milijarde na celu Srbiju.
Priča o ko aut-puta. Već sam rekao na sednici odbora, ponoviću i ovde. Bio sam jako srećan kada je završen auto-put od Beograda do Horgoša ili od Horgoša do Beograda, nazovite kako god hoćete, što je napravljen drugi most na Beški, zato što je Srbija krenula da se razvija. Nemate razvoja bez putne infrastrukture i druge infrastrukture.
Da li je realno da neko sada za ovom govornicom kaže – ne treba nama auto-put prema Užicu, ne treba nam auto-put prema Prijepolju, ne treba nam auto-put prema Priboju. Ne pravi se auto-put za crnogorsko tržište, nego se pravi za građane Srbije, bez obzira da li su na teritoriji AP ili ostatka Srbije.
Srbija ima svoju ustavnu obavezu i ova Narodna skupština da garantuje ravnopravnost svim građanima, bez obzira na kom delu teritorije se nalazili, da omogući ravnomeran razvoj na celoj svojoj teritoriji. Neće naši građani sa teritorije AP Vojvodine da iskoriste svoje prednosti kao što je taj auto-put ako Srbija ne završi auto-put i od Leskovca prema Preševu i od Leskovca prema Dimitrovgradu.
Ne može biti Vojvodini dobro ako ne bude dobro Srbiji, ostatku Srbije, i obrnuto. Ne može. Mi živimo u jednoj zemlji, povezani smo i to je nešto što je sasvim normalno.
Žao mi je što neke kolege ovo doživljavaju kao priliku za ličnu promociju. Mislim da to nije korektno od njih i mislim da treba da zastupaju stavove ne radi političkih poena nego radi sagledavanja celokupne jedne situacije u kojoj danas živimo.
Znamo mi da se živi teško u Vojvodini. Živi se teško i u ostatku Srbije. Ne treba to nikome da govorimo, to svi ovde znaju. I ničija muka nije veća nego svoja, to je tačno, ali, poštujte i tuđu. Znači, poštujte sve probleme svih građana Srbije koje danas imaju kada je u pitanju ekonomska i socijalna situacija u kojoj se Srbija nalazi.
Smatram potpuno ispravnim da se na ovo pitanje, bez obzira na status toga da li treba Ustav da se menja ili ne, da se konačno na ovu priču jednom stavi tačka. Treba zakonom urediti šta to pripada autonomnoj pokrajini od poreskih prihoda, da to mora da bude u skladu s Ustavom i da konačno ovu tačku jednom skinemo s dnevnog reda, da ne bi neko sticao jeftine političke poene na ovoj priči, dovodeći na taj način u zabludu i one koji žive u Vojvodini i one koji žive u ostatku Srbije. Da konačno jednom sa tom pričom završimo.
Verovatno taj zakon neće biti po volji ni onih koji predstavljaju autonomnu pokrajinu i ovih drugih, ali smatram da bi takav jedan zakon, ako ne bude nijednoj strani po volji, potpuno postigao svoju svrhu i bio potpuno realan.

Mi očigledno pričamo o babama i žabama. Ja govorim o razvoju Srbije, a nastavljamo sa pričom oko avionskog saobraćaja sa Crnom Gorom. Verujte, vrlo malo me to interesuje.
Oko auto-puta ja postavljam jedno drugo pitanje. Jedno od najopterećenijih saobraćajnica na teritoriji Republike Srbije je Ibarska magistrala, koja definitivno najviše utiče na bezbednost u saobraćaju i najveći broj saobraćajnih udesa je baš tamo. Da li je to taj deo, jedan deo auto-puta? Jeste. Da li treba imati auto-put od Beograda prema Čačku? Zašto da ne? Zašto ne i do Užica. Zašto ne i do Priboja. Nije to auto-put za Crnu Goru da bi išao neko na tržište tamo ili da bi išao neko na letovanje. Auto-put razvija sredinu u kojoj se nalazi. I tamo žive neki ljudi, ali njima, recimo, od Užica do najbližeg auto-puta ima 170 km.
Ko će tu da investira? Ko će tu nešto da uradi? Koga tamo da dovuku da zaposli ljude? O tome se radi.
Manite više da se bavite putničkim saobraćajem. Ovde je u pitanju saobraćaj, infrastukutra koja omogućava razvoj, da ne pričamo o putnom pravcu sve do Novog Pazara, kakav je i šta se sve tamo dešava.
Posao nas narodnih poslanika jeste da imamo pravo na svoje i sopstveno mišljenje itd, bar mi u SNS, ali kada neke odluke donosimo, imamo obavezu kao narodni poslanici da omogućimo ravnomeran razvoj na čitavoj teritoriji Republike Srbije, da svaki građanin bukvalno ima pravo na istu šansu.
Ne zameram ni gradu Beogradu, ni to što, recimo, ima određene potencijale. Tu je veliki broj stanovnika. Veliki broj verovatno i nije došao tu zato što mu je milo, nego je krenuo putem da obezbedi sebi neku budućnost i tu je video najveću šansu.
Ako hoćemo da sprečimo toliki pritisak na naš glavni grad, jer on u jednom trenutku neće moći da izdrži to, moramo da obezbedimo da se razvija i ovaj drugi deo Srbije kroz kvalitet života, kroz investicije. Onda će biti manji pritisak i na prestonicu, pa čak verovatno i suprotna migracija nego što je do sada bila.
Ako bismo krenuli samo jedan deo Srbije da razvijamo, budite sigurni da za 20, 30 godina onaj drugi deo biće pustara. Neće više biti nikoga, osim starih domaćinstava koja više nemaju kud i penzionera. To je ustavna obaveza, da svaki narodni poslanik prilikom donošenja svojih odluka o tome razmišlja i vodi računa.