Dame i gospodo narodni poslanici, volim da slušam ove nadahnute govore, stvarno mogu da daju čoveku inspiraciju, pogotovo kada potroše dobar deo vremena da objasne rast nezaposlenosti od 22,4% do 24,1%, ali nikako da nam objasne kolege poslanici iz bivšeg režima, a odakle tih 22,1%? Odakle se taj broj stvorio od nezaposlenih?
Ili da podsetim, jedan od prvih budžeta 2001. godine iznosio je 140 milijardi dinara. Sa tim budžetom Republika Srbija je živela koliko toliko godinu dana, a sada imamo budžet od 800 milijardi dinara koji moramo još i da zadužujemo. Moramo da ga zadužujemo zato što moramo da isplatimo 550 milijardi dinara u fondove zdravstvene zaštite i u Fond penzionog osiguranja. Što to nismo radili 2001. godine? Zato što su ljudi radili, još nisu stigli Vlahović, Pitić, kolega Đelić da opustoše Srbiju. To je bio početak. Tada da bi se namakao budžet izmišljeni su i porezi koji zbog ovakve finansijske situacije moraju da ostanu i danas. Tada je izmišljen porez na upotrebu držanja i nošenja dobara, i na auto, i na sve što ste kupili. Tako da čini mi se da su ovde neke stvari malo pobrkane.
Pričamo o Vladi Mirka Cvetkovića i investicija od dve milijarde evra na repu operacija i kupovini državnih hartija od vrednosti, na kamatama koje su bile 24%. To nije neki podatak sa kojim se treba hvaliti. Te dve milijarde evra investicija niko nije video. Nestale su 2010. godine gospodine kada je NBS prodala milijardu i 400 miliona evra deviznih rezervi da bi devizni kurs opstao onakav kakav jeste. Možete slobodno na sajtu NBS da pogledate dnevnu likvidnost banaka pa ćete videti, o tome se radi. Znaju ovde neki da čitaju neke papire makar malo.
Hoćemo da pričamo o tome da na otplatu kamata za domaće kredite 91 milijarda i 700 miliona. Hoćete da kažete da je ova Vlada napravila toliki dug da treba da se plati 92 milijarde dinara na ime kamate samo. Nije, to su dugovi Mirka Cvetkovića. Hoćete da kažete da na strane kredite treba da vratimo 46 milijardi dinara. Čiji su to krediti? Ne ove Vlade, opet prethodne. Garancije koje je prethodni saziv davao iz budžeta Republike Srbije za šest milijardi 900 miliona dinara? Koji su to direktori bili kada nisu vratili kredite koje je ova Narodna skupština za njih dala garanciju? Vaši.
Pričate o poljoprivredi, možemo i o tome. Prošle godine, do formiranja ove Vlade ni jedan jedini dinar nije bio isplaćen poljoprivrednicima za subvencije u poljoprivredi, zato je i rađen rebalans.
Znate koja je razlika između ovog rebalansa i rebalansa dok je bio ministar i premijer Mirko Cvetković? Razlika je u tome što novac nije potrošen pa se radi rebalans da bi opstao kao što se to ranije radilo, jer znate ako neko donosi rebalans u decembru mesecu onda je on već potrošio novac. Tada samo Skupština, odnosno narodni poslanici tada treba da pritisnu dugme ili da dignu ruke, svejedno, da onaj koji je odobravao sredstva ne ide u zatvor. Tako se radilo do sada.
Ovaj budžet nije nešto što je za radost u Srbiji ali nemojte da se pokrivate preko glave i da ne kažete barem u jednom delu budite iskreni da je ovo iznuđeno i da nije moglo drugačije. Ni najveći domaći stručnjaci nisu mogli da predvide, a boga mi i svetski, ovoliki pad budžetskih prihoda. Fiskalni savet je rekao samo 20 milijardi, a ovoliki pad nije mogao da se predvidi zato što se jako vešto krilo u kakvom je stanju naša privreda, kako je upropašćena, koliko je uništena, koliko je nekurentna čak i na domaćem tržištu i kako su razni finansijski lobiji u proteklih nekoliko godina i kontrolisali tržište, i uništavali konkurenciju, a boga mi, i siromašili privredu tako što nisu izvršavali svoje obaveze predviđene zakonom i ugovorima na vreme. Morali smo da donesemo i zakon kada roba mora da se plati, inače, čini mi se da je taj suvlasnik bio sa predsednikom DS u nekom listu, čini mi se, "Pres". E, tako je to funkcionisalo.
Kada se spominje domaća građevinska efektiva ne znam ko napravi ovaj Most na Adi, znam da je plaćen, bar tako kažu oni ljudi koji se u to razumeju, jedno 300 miliona evra više ali ne znam da li ga je pravila domaća firma ili strana? A hoćete da razvijate domaću građevinsku efektivu i industriju.
Spominje se poljoprivreda, aflatoksin, panika među građanima. Ta afera je rešena, neko je pokrao robne rezerve i kroz aferu aflatoksina hteo da vodi da je kukuruz koji je bio u robnim rezervama i koji je prodat i neko je za njega uzeo novac navodno uništi. Inače, kada smo računali reč je negde od oko 6.000 šlepera robe koju opet treba da plate građani Srbije, opet iz nekog budžeta ili da prevedem u neki drugi broj to bi bila kolona tih istih šlepera od Subotice do Preševa.
Toliko ste dobro vodili ekonomiju i državu ali ne za građane nego za sebe. Nema opravdanja da kažete – zato smo izgubili izbore nego da kažete barem u ovom delu kada je budžet u pitanju kakva je stvarna situacija, a ne tendenciozno da napadate budžet. Ne čuh odakle tih 22,4% do novembra ili oktobra meseca 2012. godine? Da li ih je Vučić otpustio od 27. jula do tog oktobra ili novembra? Nije. Izgubili su posao u vašim privatizacijama i igrankama, o tome se radi.
Niko mi ne reče kako to da je Srbija mogla da živi sa budžetom od dve milijarde i 300 miliona evra, to je vaš budžet bio gospodine Đeliću 2001. godine, 140 milijardi, a sada ne može sa budžetom od 800 milijardi. Ko je navukao tu silnu administraciju u državnu upravu? Pa nije valjda Aleksandar Vučić, nego vi dok ste bili na vlasti u svakoj opštini, u svakoj kancelariji.
Ja sam se jednom našalio kad je za vreme vaše vlade, kada ste otvarali agencije, ostalo je samo još da otvorite agenciju za otvaranje agencije. To je bila šala, ali neko me je shvatio ozbiljno iz ste vlade i stvarno su otvorili Agenciju za otvaranje agencije.
Ne može da se preživi ni sa 800 milijardi dinara, kao što rekoh, zato što su transferi fondovima 550 milijardi, a tako su veliki, zato što je toliko ljudi za vreme vaše vlasti ostalo bez posla, pa moramo iz budžeta da isplaćujemo i penzije i zdravstvenu zaštitu. Toliko zašto možda i nema vakcina za besnilo. Ne znam da li je to baš toliko danas važno, verovatno jeste. Ali, kad pričate o lekovima kao ekonomista, što ne rekoste da se Zakon o javnim nabavkama sprovodi u oblasti nabavke lekova u Apotekarskoj ustanovi Beograd? Zašto to niste rekli? Što im niste pomogli kao veliki stručnjak da raspišu javne oglase i nabave lekove, a ne da se preko medija prepucavaju sa Upravom za javne nabavke, a građane ostavljaju bez lekova i na taj način ugrožavaju njihov život i zdravlje.
Ta priča oko aflatoksina je mala igra za nestašicu lekova koja je bila u aprilu i maju mesecu ove godine u Beogradu. Kada je već reči o tome, taj isti standard 0,5. Tačno je da nije evropski, ali je tačno da važi u SAD, Kanadi, Ruskoj Fedraciji. Ne verujem da su to neozbiljne države, da ne brinu o zdravlju svojih građana, ali videli smo kako Apotekarska ustanova Beograd brine o njima. O tome se radi.
Znači, nismo srećni sa ovakvim jednim budžetom, ali evo izvinjavam se svim građanima Srbije, nismo ni znali koliko je Vlada Mirka Cvetkovića na čelu sa Mirkom Cvetkovićem i Borisom Tadićem upropastila privredu Srbije.
Sećam se ekspozea jednog ministra ovde kada je obrazlagao Zakon o budžetu za 2011. godinu, predviđao je 2014. godine da će deficit da bude 1%, a 2012. godine zbog obaveze i dugova koje ste napravili, zbog izborne kampanje, koliki nam je bio deficit? Bio je preko 6%. To nisu bile obaveze Vlade u kojoj je premijer Ivica Dačić, nego obaveze koje je nametnuo Mirko Cvetković, tako da svako ko se iole malo bavi ekonomijom zna da se ništa tako ozbiljno ne upropasti preko noći, ali da je daleko više vremena potrebno, da se ono što se upropastilo, ponovo vrati u funkciju, bez obzira koliko su ti ljudi koji to žele, sposobni. Ne postoji u srpskoj privredi čaroban štapić kojim ćemo da rešimo sve naše probleme.
Bar u tom delu budite realni, bar u tom delu prihvatite da je od ovih 178 milijardi dinara, barem 150 milijardi obaveza koje ste vi napravili. Kažem – barem, jer dovoljno je da samo otpišemo dugove "Razvojne banke" i "Agrobanke" i deficita ne bi bilo sa ovim kamatama kako ste zadužili građane.
U svakom slučaju, SNS će glasati za ovaj rebalans budžeta. Smatramo da nije kasno, da se kroz racionalizaciju sredstava koje nam daju građani Srbije ovaj budžet uspešno ispuni i da u narednom periodu očekujemo takođe od Vlade Republike Srbije da da još veći doprinos i da nam deficiti budu manji, a sredstva koja nam daju građani Srbije, da raspolažemo maksimalno efikasno, u smislu da se ulažu ne samo u ovaj deo potrošnje gde novac ode i nikada se više ne vrati, već da stimulišemo proizvodnju i to najviše u oblasti poljoprivrede. Hvala lepo.

Dame i gospodo, ja se stvarno divim nekim stvarima, moram da priznam. Znači, ovako izgleda, malo smo pretvarali marke u evre, ali evo priznaću sve što je rekao gospodin Đelić, sve do poslednjeg dinara. Neka to bude šest milijardi evra.
Znate koliko dugujemo od 27. do 27. jula meseca prošle godine – 19,8. Gde nestade tih 13 - 14 milijardi evra? O tome se radi. Ja se s tim ne bih ponosio. Znači, danas je jedno takvo stanje u privredi.
Nemojte za tu priču oko afla-toksina, slažem se da naš standard ne odgovara standardu EU, ali isto tako treba da znate, da je zbog te afere, da su srpski poljoprivredni proizvodi bili stopirani u izvozu čak i tamo gde je moglo da se izvozi, a iako se izvozi, izvozi se po tri ili četiri puta jeftinije nego što je to bilo pre nego što je gospodin Ješić izašao i pričao kako naša deca piju otrov, a inače, na tom istom mleku je on i odrastao. Tako da, nemojte više da o tome pričamo.
Samo bih još hteo da kažem da ta razlika od 14 - 15 milijardi evra, nije uzeta u obzir, to je samo dug, šta je urađeno sa privatizacijom, sa donatorskim sredstvima, kada su prodavane naše firme i gde je taj novac otišao…
(Predsednik: Hvala gospodine Arsiću, dva minuta i 20 sekundi).
Na to ne date odgovor, a to je šteta preko 50 milijardi evra kad se sve sabere ukupno.

Dame i gospodo narodni poslanici, pošto je kolega iz DS opomenuo da ništa nisam rekao o budžetu, znači, na domaće kredite treba da vratimo 92 milijarde dinara po osnovu kamate. Nije to ova vlada napravila, na strane kredite 46 milijardi 300 miliona dinara. U periodu od 2008. do 2012. godine Narodna banka je, radi ublažavanja kursa dinara prodala četiri milijarde evra, a kurs je sa 80 skočio na 119. Toliko ste bili uspešni.
Sada Narodna banka drži stabilan kurs i više je otkupila deviza na tržištu nego što je prodala.
Ako još hoćete da me ubedite da je Srbija, ovakva kakva jeste, dugovala 14 milijardi evra, pa to kada se pomnoži sa današnjim kursom evra, to je 18 milijardi 200 miliona dolara. Toliko nije dugovala ni SFRJ. O čemu vi govorite? O tome se radi.
Zašto stalno iznosite paušalno tendenciozne informacije? Tačno je, vratićemo samo na ime kamata ove godine preko 140-150 milijardi. Koliko je to od našeg deficita? Dve trećine deficita? Tri četvrtine deficita? Pričate da ova vlada nije sposobna da vodi javne finansije? Pa, ko nas je doveo u ovo stanje? Neka gora vlada. Evo, nesposobni smo, ali su nas gori doveli do ovoga što sada radimo i u čemu živimo, a u tome ste i vi učestvovali. Nemojte sada da se posipate pepelom zbog toga.

Dame i gospodo narodni poslanici, morao sam više puta da se uštinem, da proverim da li ja to sanjam ili se ovo stvarno dešava. Prethodni govornik bi bio jedan odličan pisac, ali naučne fantastike. Mislim da takve diskusije nadahnute…Pokušao sam da napišem koje sve gluposti i neistine je izrečeno. Ali, verujte bio je brži od mene. Nisam bio to u stanju da uradim.
Pokušaću da na nekoliko stvari odgovorim. Pošto je tema korupcija, pozivam ministra da odgovori – da li je korupcija da u jednoj školi imate dva đaka generacije, nagrada je laptop, a jedan od roditelja tog učenika je odbornik u SO Golubac, gde je trenutno odnos snaga 16 prema 15. Vršili su pritisak na direktora škole i školski odbor da bi DS ostala na vlasti u opštini Golubac i da bi, ne daj bože, mamino i tatino dete dobilo laptop.
Toliko o korupciji kada priča DS. To je sitan primer. O tome ko je šta i koga pljačkao dovoljno govori sama činjenica - u dve banke 600 miliona evra. To vraćaju građani Srbije.
Kada je u pitanju Koridor 10, od 2011. do 2012. godine napravljeno je 9,6 kilometara za vreme vaše Vlade, a samo ove godine napravljeno je 20 kilometara i toliko će biti napravljeno do kraja godine. Vi ne umete da pravite put. I onaj put koji ste pravili prema EU je bio slep put.
Koliko se sećam, obećavali ste građanima Srbije EU kada ste došli na vlast paleći ovu Skupštinu. Obećali ste ulazak u EU 2012. godine, a sada je 2013. godina. Nemojte vi da nas učite evropskom putu. Sve što god ste mogli vi ste upropastili.

Mislim da je moj kolega nastavio po starom. On je očigledno zaboravio da jesam bio 2000. godine u SRS, ali mi smo priznali pobedu, doduše ne u prvom krugu, Vojislava Koštunice. Nisam ja stajao ispred ove zgrade, bio sam u Požarevcu kući, nego ste bili vi. Nemojte da optužujete ljude i da govorite da je navodno Služba državne bezbednosti palila. Što bi palila? Da sakrije rezultat? Očigledno da je i deo nameštaja nestao.
Pokušaću da odgovorim i na neka pitanja koja ste postavili u prethodnoj diskusiji u ova dva minuta, ranije je bilo pet kada sam postao poslanik, a vi ste to skraćivali svaki put, kada god vam je to odgovaralo. Šta bi bilo sa Srbijom da nije nas i da vas nismo pobedili? Upropastili biste je. Nestala bi. Nemojte da se zavaravamo.
Pričate o praznoj kasi kroz koju prolazi promaja. Pa, nisam je ja ispraznio, ni niko iz SNS, praznile su je vaše stranačke kolege i to zdušno, uspešno, udruženo.
Pričamo o korupciji. Kako to da se pojavi jedan vaš visoki funkcioner? Znam, sećam ga se 2004. godine kada je bio poslanik, ni odelo nije imao pošteno, a sada je jedan od najbogatijih ljudi u Inđiji. Znate na koga mislim? Na vašeg pokrajinskog sekretara za poljoprivredu. Ne samo u Inđiji da je jedan od najbogatijih ljudi, nego i u Srbiji.
Ukrali ste robne rezerve i to vam je malo. Ne znam šta je više ostalo. Izvinite molim vas, mi smo poslednje bitke protiv vas dobili i nemate vi pravo i monopol na EU. To izbijte sebi iz glave.

Dame i gospodo narodni poslanici, neću više uopšte da se javljam na replike. Očigledno da je moj kolega jako pesnički raspoložen. Kao što rekoh, Srbija je sada u sigurnim rukama, građani Srbije ne moraju da brinu više za svoju budućnost. Danas je Vidovdan, praznik. Jedan od mojih kolega reče da je to praznik na radost, a ja kažem da je praznik na tugu. Možda imamo razloga da danas prvi put posle 724 godine imamo pravo malo na nade za taj dan, ali isto tako mogu još i da poručim prethodnom govorniku da svakoj vlasti dođe kraj. Neki od vaših ministara i direktora toga nisu bili svesni i zato ih sada procesuiraju nadležni državni organi. Doći će kraj vlasti jednog dana i SNS, ali ima jedan problem – vi nećete da sedite u toj sali u kojoj sada sedite i to da gledate.

Dame i gospodo narodni poslanici, povređen je član 107. Poslovnika. Gospodine predsedavajući morali ste da opomenete kolegu iz Demokratske stranke, zato što je maltene optužio da su na vlasti bili ljudi koji su genocidni, ratni zločinci, uništavali svoj narod.
Stvarno se divim nadahnutosti i pesničkom raspoloženju dragog kolege, ali ja ću nekoliko pitanja da postavim. Šta je sa požarevačkim MIP-om, šta je sa požarevačkom šećeranom, šta je sa požarevačkim "Voćeproduktom", šta je sa IMT-om, šta je sa IMR-om, šta je sa FAP-om, šta je sa "Zmajem"?
Pričate i hvalite se kako ste veliki poljoprivrednik, a za vreme vaše vlasti stočni fond nam je upropašćen. Zavodi koji su se bavili proizvodnjom hibridnih sorti su upropašćeni.
(Predsednik: Samo mi recite član Poslovnika.)
Član 107, rekao sam na početku.
(Predsednik: Moja greška, nisam čuo. Molim vas da se obraćate meni.)
I ti veliki hvalospevi. Možda jeste gospodin Tomislav Nikolić dva puta izgubio od Borisa Tadića, ali znam jedno, Boris Tadić više nikad neće moći da pobedi Tomislava Nikolića.

Dame i gospodo narodni poslanici, malo sam iznenađen poslednjim govorom kolege iz DS, zato što je u svom prvom obraćanju žestoko prikazivao SNS kao stranku koja ne misli dobro građanima Srbije, poistovećivao je sa režimima u kojima nije ni učestvovala. Čak i njene lidere je
optuživao da su nanosili zlo građanima Srbije, a onda je DS predstavljao kao stranku koja nudi spas građanima Srbije i da ova Vlada, u stvari, ne radi ništa drugo nego da upravlja Titanikom. Bar sam ga ja tako razumeo.
Međutim, u jednom delu moram da priznam da je bio u pravu. Srbija je bila Titanik do 27. jula 2012. godine. Do tada je bio premijer Mirko Cvetković. Dovoljno je da pogledate i uporedite slike gospodina Cvetkovića i kapetana Titanika, Edvarda Džona Smita, videćete da neodoljivo podsećaju. Tomislav Nikolić, Aleksandar Vučić su promenili putanju tog Titanika kojim ste upravljali prema toj santi leda. Srbija prvi put ima prijatelje na sve četiri strane sveta, što vi niste mogli nikako da uradite i da postignete.
Kada pričate o "Telekomu", odakle to da je on sada dva puta skuplji nego što je bio 2011. ili 2012. godine? Zato što se više veruje ovoj Vladi, a ne onoj koju je vodio Mirko Cvetković. I građani više veruju ovoj Vladi.
Kao što rekoh, danas građani Srbije možda nemaju velikog razloga za radovanje, ali imaju jedan dobar razlog - nadu da će da izađu iz ekonomske krize u koju ste vi uvukli građane Srbije.

Dame i gospodo narodni poslanici, možda danas raspravljamo o dva najvažnija izveštaja koji se tiču vođenja i trošenja javnih sredstava u Republici Srbiji i o tome šta se dešavalo u proteklih ne samo godinu dana, već i duži jedan vremenski period.
Državna revizorska institucija osnovana je ne samo sa namerom da se kontroliše zakonitost postupka javnih nabavki, već i svrsishodnosti i opravdanosti predmeta javne nabavke. Da je to opravdano, mogu samo da vam kažem da je bilo čak i slučajeva da je predmet javne nabavke bilo vozilo za dostavu službene pošte i da je, umesto nekog vozila koje je primereno za takvu situaciju i takvu namenu, kupljen "Mercedes". Toliko o tome kako su pojedini rukovodioci kojima su bila poverena javna sredstva raspolagali tim javnim sredstvima i kako su ih trošili.
Mogu i da kažem da je Državna revizorska institucija u svom radu imala puno poteškoća. Prvo im nije obezbeđen bio adekvatan prostor za njihov rad, čini mi se da su tu Republička direkcija za imovinu i Vlada Republike Srbije na određen način, svesno, sabotirali rad Državne revizorske institucije, a u kasnijem periodu nisu jednostavno imali dovoljno kapaciteta da mogu da urade ono što je od njih predviđeno zakonom i da ispune ona očekivanja od predlagača zakona, koji su osnovali tu Državnu revizorsku instituciju.
Sledeći problem je bio, da čak i ako Državna revizorska institucija pronađe u svojoj kontroli i reviziji određene nepravilnosti, šta sa njima? Mogla je da podnese izveštaj Narodnoj skupštini i da se o tom izveštaju ovde na plenumu raspravlja, kao što sada raspravljamo. Ali, pitanje odgovornosti, pogotovo one prekršajne ili krivične mogao je da uradi samo nadležni policijski službenik ili postupak da pokrene nadležni tužilac, prema svojim saznanjima, a nije bio u obavezi da čita izveštaj Državne revizorske institucije.
Sećate se da je o tome bilo dosta polemike u javnosti, pa smo na kraju preneli ovlašćenje i na Državnu revizorsku instituciju da može da podnosi prekršajne i krivične prijave i prijave za pokretanje u vezi privrednog prestupa.
Deo prijava je i podnet. Ali, sada mene jako interesuje, recimo, 154 prekršajne prijave je bilo u 2012. godini, kakva je sudbina tih prekršajnih prijava? Koliko je sa ishodom da su odgovorna lica kažnjena, koliko oslobođena i koliko uopšte procesuirano do pravosnažnosti? Tu nailazimo na sledeći problem. Naši sudovi za prekršaje često nisu dorasli ovoj oblasti, da bi znali kako da sprovedu postupak do kraja, tako da možemo da damo i preporuku Ministarstvu pravde, pošto nam sada sledi Zakon o prekršajima, da se izvrši jedna određena edukacija sudija za prekršaje, pa ako treba i da se osnuje jedan deo prekršajnog suda koji bi bio nadležan za jednu ovu oblast.
Isto tako me interesuje - šta je sa krivičnim prijavama koje su podnete? Da li su te krivične prijave postale pravosnažne, u smislu da je optužnica postala pravosnažna, sudovi kasnije neka rade svoj deo posla, ili još uvek tužioci nekako nemo postupaju u ovoj oblasti?
Naravno da je u proteklom periodu, pogotovu u periodu od 2008. do 2012. godine bilo i pritisaka na Državnu revizorsku instituciju, pogotovo onih političkih pritisaka, i naravno da je jedna od velikih manjkavosti bio i sam Zakon o javnim nabavkama, nad kojim je Državna revizorska institucija vršila nadzor.
Jeste, mi smo doneli novi Zakon o javnim nabavkama i u tom zakonu predviđeno je krivično delo, što je dala malo veća ovlašćenja Državnoj revizorskoj instituciji, da oni koji ne raspolažu novcem svih građana, na onaj način kako je to predvideo zakon, krivično i odgovaraju. To su sve teškoće koje je imala Državna revizorska institucija u svom radu, od njenog osnivanja pa do početka pisanja Zakona o javnim nabavkama.
Kada se čita izveštaj, veliki je broj javnih nabavki po hitnom postupku. Za mnoge to ne znači ništa, ali javna nabavka po hitnom postupku znači pregovarački postupak samo sa jednim učesnikom i zaključivanje ugovora o javnoj nabavci samo sa jednim učesnikom. Voleo bih da državni revizor i kaže, po kvartalima, kako je to izgledalo, a ja znam da je u poslednjem kvartalu 2012. godine broj javnih nabavki po hitnom postupku spao za 70%. Zbog primene novog Zakona o javnim nabavkama, broj javnih nabavki po hitnom postupku je svega 10%, a ukupan iznos koji je potrošen za javne nabavke po hitnom postupku do 31. marta 2013. godine, 90% tog iznosa predstavljaju apotekarske ustanove.
Mi smo imali problem sa Zakonom o javnim nabavkama u ranijem periodu i očigledno je da mnogi subjekti koji primenjuju Zakon o javnim nabavkama su hteli da nastave po starom, da izvrše pritisak i na Državnu revizorsku instituciju i na Upravu za javne nabavke i na Komisiju za zaštitu prava u postupcima javnih nabavki i da nastave, po hitnom postupku, sa jednim učesnikom i da nesrazmerno troše novac za onu uslugu ili robu koja im se prodaje.
Drago mi je da DRI istrajava na tome da predmet javne nabavke bude plaćen onoliko koliko on stvarno košta pogotovo bez nekih čudnih aneksa koji su bili ranije pa najpovoljnija ponuda bude najskuplja. Voleo bih da kontrolišete u novim predmetima revizije kakvi su ti aneksi ugovora. Da li su bili započeti pre radova ili pružanja usluge predmeta javne nabavke ili posle u samom postupku. To je jako važno i tu već ima elemenata, zato što ako je aneks zaključen pre postupka, odnosno pre otpočinjanja javnih radova ili pružanja usluge onda je namerno zakon prekršen izabran navodno najbolji ponuđač, a kasnije je ispao najskuplji. U takvim slučajevima onaj naručilac je mogao da prekine ili zaustavi postupak javnih nabavki i sprovede novi postupak i to se očekivalo od njih.
Insistiramo, mi iz SNS, da DRI i svi drugi nadležni organi insistiraju na doslednom sprovođenju Zakona o javnim nabavkama onako kako je on napisan, a ako još jednom neko pokuša da dovede u pitanje živote i zdravlje građana da bi i dalje mogao da trpa novac u džep, očekujem da protiv takvih bude podneta i krivična prijava. Pri tome najviše mislim na apotekarske ustanove koje su napravile papazjaniju, pokušale da naprave papazjaniju od Zakona o javnim nabavkama.
Kad je u pitanju Agencija za borbu protiv korupcije osnovana je isto tako kao jedno regulatorno telo koje treba da kontroliše javne funkcionere kojima su poverena javna ovlašćena. Slažem se za ove primedbe koje ste dali, ako treba možemo i u Narodnoj skupštini da napravimo jednu radnu grupu ali sa vama, da vidimo koji su to problemi u Zakonu o agenciji i da te probleme rešimo na najbolji mogući način.
Potpuno se slažem da po vašem izveštaju Agencija za borbu protiv korupcije nije bile spremna za republičke izbore. Ne bih sada da ulazimo u to da li je kriv direktor ili neko drugi. Smatram da i Agencija sama bez ikakvog političkog pritiska u svojim redovima prvo raščistila sa neodgovornim licima i na taj način izgradila jedan nivo poverenja, integriteta da će u naredno periodu da nastavi svoj posao da radi na najbolji mogući način.
Naravno da za nas koji se bavimo politikom jeste dosad najinteresantnije dosledna primena Zakona o finansiranju političkih aktivnosti. Smatramo da treba u narednom periodu da bude još stroža i naravno kontrola imovine javnih funkcionera, odnosno ako neku imovinu poseduju treba da opravdaju iz kojih prihoda su je i ostvarili. Znam da se tu nailazi na određene probleme, iako postoje problemi između državnih organa kao što je Poreska uprava, nadležnih sudova takođe kao Narodna skupština spremni smo da pomognemo koliko god je to moguće.
Mi ćemo za ova dva izveštaja kao SNS da glasamo, zato što smatramo da su realni, da prikazuju jednu realnu sliku kakva je kod nas i po pitanju javnih finansija i po pitanju borbe protiv korupcije i insistiraćemo i u daljem periodu da i pored dobrih rezultata koji imaju oba organa, nezavisna regulatorna tela, da uvek može bolje, uvek može više i to očekujemo od vas u vašem daljem radu.

Dame i gospodo narodni poslanici, moj kolega očigledno ima jedan običaj da od komarca pravi magarca.
Izgleda mi da on naše nove koalicione partnere najbolje poznaje zato što su bili sa njima u vlasti u Beogradu od 2008. do 2012. godine, pa je jedna od najvećih pljački Srbije bila, i grada Beograda koji ima drugi budžet u Republici Srbiji, prvi je republički, drugi je budžet grada Beograda i to preko 300 miliona evra za most na Adi. Što to niste kritikovali ovde, nego ste ćutali?
Kada je u pitanju javno preduzeće "Putevi Srbije" i PDV, treba da naučite, slažem se sa tim da treba svi da plaćaju PDV, ali treba da naučite da onaj ko ne plaća porez na dodatu vrednost nema ni pravo na odbitak poreza na dodatu vrednost, tako da je taj iznos od 23 miliona dinara, ne znate, o tome se i radi, daleko manji nego što to vi stvarno hoćete da prikažete.
Kada je u pitanju nabavka gasa, mi gas možemo da kupimo samo od onoga ko ga ima i ko hoće da nam proda. Nabavite i vi jeftinije ako možete. Tvrdim da ne možete. Neće posrednik koji je u vlasništvu Ruske Federacije da se odrekne svojih naknada.
Kada je u pitanju "Južni tok", treba da znate i Zakon o obligacijama, treba da znate i kompenzacije. Kada je u pitanju Milanski edikt i javne nabavke u oblasti kulture, Republička uprava za javne nabavke je veoma detaljno opisala postupak javne nabavke u oblasti kulture. Uzmite pročitajte ga, pa onda kada ga pročitate, izađite da kritikujete, a u svakom slučaju jako je nepristojno, zato što je Milanski edikt jedna međunarodna manifestacija, a Srbija u njoj zauzima centralno mesto. Ako se toga stidite, ne znam šta je po vama onda dobro.

Dame i gospodo narodni poslanici, očigledno da moj kolega, prethodni govornik, nikad nije radio završni račun bilo kakvog preduzeća, pa zato i ne zna. To je problem.
Znate, knjigovodstvo, koliko god se vi trudite da to prikažete, jeste nauka i ali je malo i zanat. To mora da znate.
Kažete da se neko smejao. Postoje u našem pravu i optužnice. Krivičnu prijavu možete da podnesete i vi, a optužnicu podnosi tužilaštvo i po završenom postupku, zato što neko može da se žali krivičnom veću, ona postaje pravosnažna ili bude odbijena. To sam pitao, tako da nemojte da mi stavljate u usta ono što nisam rekao. Jako dobro znate u kakvom smo stanju mi zatekli državu, kakvi su bili zakoni, da su namerno pisani i zakoni i podzakonska akta da bi neko mogao da ućari, da neko ne bi odgovarao za ono što je uradio. Isto tako, vladavina prava skoro da nije ni postojala. Ako mislite da postoji čaroban štapić da se to reši preko noći, ne postoji. Borba protiv zloupotreba, korupcije i organizovanog kriminala je sistemska borba. Svi državni organi treba da učestvuju u njoj.
Kao što sam i juče rekao na plenumu, prvo oni koji rade u državnim organima treba da se odreknu loših navika za koje nisu oni krivi, jer su ih oni koji su vodili državu proteklih 12 godina naučili na te loše navike. Prvo to moramo da raščistimo.
Jedan od organa koji se prvi usprotivio lošim navikama bila je DRI. Zato se njeno rukovodstvo skoro i nije promenilo i kada smo mi došli na vlast.
Ista i slična situacija je sa Agencijom za borbu protiv korupcije. Zato i podržavamo njihove izveštaje, a ne od toga da bismo sticali jeftine političke poene i napadali svaku sitnicu koja može da se desi i svaki natpis u novinama.

Dame i gospodo narodni poslanici, mene stvarno neke stvari čude, kako neke moje kolege mogu da brane neke postupke. Evo ovako, kada je u pitanju NBS "Agrobanka" je po izveštaju NBS u novembru mesecu 2011. godine bila pozitivna. Inače, već tada je bila u gubitku za 360 miliona evra. Da bi se to prikrilo NBS je krenula u naknadnu reviziju, a tadašnji premijer Mirko Cvetković i ministar finansija u isto vreme doneli su odluku da se izvrši dokapitalizacija "Agrobanke" emitovanjem državnih hartija od vrednosti, što je nezakonito. Guverner umesto da u tom trenutku pokrene postupak protiv viceguvernera koji je bio odgovoran za kontrolu poslovanja banaka, ne samo da nije pokrenuo kontrolu već viceguverneru nije falila ni dlaka sa glave. Toliko o tome kakve su vaše nezavisne institucije bile.
Kada spominjete količinu bilborda i novac koji su političke stranke utrošile u kampanji, samo kredit koji je na nezakonit način suprotno odlukama koje su postojale i važile za sve, dodeljen DS je veći nego celokupan iznos što je SNS potrošila u izbornoj kampanji. Tako da nemojte da pričate o bilbordima, molim vas više.
Kada je u pitanju Zakon o javnim nabavkama, nemojte da govorite neistinu da se ne primenjuje. Pokušali su neki iz DS da se ne primenjuje ali ćemo zahvaljujući Zakonu o dostupnosti informacija od javnog značaja da utvrdimo koliko je Apotekarska ustanova potrošila novca za isti lek koji je kupio RFZZ. Nemojte da se iznenadite da je Beogradska apoteka platila to i dva puta više.

Naknadna pamet je jako zanimljiva i ja se sećam kada je Kori Udovički bila guverner Narodne banke, bila je i ministar u Vladi Zorana Đinđića. Nemojte da mi kažete da to nije bio stranački kadar.
Što se tiče bilborda, nismo mogli da ih plaćamo kešom, jer je velika većina u vlasništvu vašeg predsednika stranke, jedino ako je on primao u kešu, ali to je onda kriv on koliko i mi. Nemojte tako, molim vas.
Kada su u pitanju nezavisna regulatorna tela, kažete da na njih udaramo, a ja ću vas podsetiti, Zaštitnik građana izabran je u prethodnom sazivu i potvrđen mandat i u ovom, nije promenjen. Dalje, državni revizor, takođe, izabran u prethodnom sazivu, izabran i u ovom, nije zamenjen.
Što se tiče Agencije za borbu protiv korupcije, direktor je zamenjen, ali ga je zamenio upravni odbor koji ste vi postavili. Po čemu mi to utičemo na nezavisna regulatorna tela? Nemojte više da nam spominjete pravosuđe i tužilaštvo, jer to je vaša bruka koja će dugo, dugo godina da vas prati, koliko ste ugrozili nezavisnost jedne grane vlasti, a da ne pričam da ste čak i mrtvog kandidata proglasili za sudiju, čak ste i to radili. Eto kolika je vaša reforma pravosuđa bila uspešna, a o tome vam je govorila i Venecijanska komisija i Evropska komisija i nastavili ste po svom, po starom.
To da nemate veze sa "Agrobankom", koliko hoćete da kažete da veze sa "Agrobankom" imamo isto i vi i mi, "Agrobanka" je bila državna banka. Njen upravni odbor je postavila Vlada Republike Srbije i nećemo da pričamo o kumovskim vezama konsultanata i članova upravnog odbora, zajedno sa tadašnjim premijerom Mirkom Cvetkovićem.
Hoćete o tome da pričamo? Nemamo mi ništa protiv.

Gospodo narodni poslanici, kada pričate o krivičnim delima, nije u porastu kriminal, nego je u porastu broj otkrivenih krivičnih dela. To je očigledno problem koji imate. Što se tiče 600 članova SNS koji su došli iz redova sudija, prvo, to nije tačno i to odmah da raščistimo.
Tačno je da su neke sudije koje su se osetile kao obespravljeni, poniženi, da država ne stoji iza njih, da zakon se ne poštuje i koji su ostali bez posla, da su pristupili SNS. Isto tako su i vratili članske karte kada ih je Ustavni sud vratio nazad na sudijski posao. Ne možete zato da krivite te ljude. Osetili su se obespravljenim. Država je radila mimo vladavine prava.
Što se tiče dužnika "Agrobanke", znam samo jednog gospodina Stupara, ali taj ništa ne duguje "Agrobanci". Da li vi stvarno mislite da smo se finansirali od tih ljudi koji nisu vratili kredit "Agrobanci", da bismo smeli da krenemo u postupak istražnih radnji kada je u pitanju "Agrobanka"?
Još nešto, ako nisu obezbeđene adekvatne garancije za državni kapital koji je izašao iz te iste "Agrobanke", odgovornost ne snosi ne samo onaj koji je uzeo taj kredit, već mnogo veću onaj koji mu je to odobrio mimo zakona i poslovne politike banke.
Koliko dobro ste vodili banke, takođe vidimo na primeru "Razvojne banke Vojvodine", koja, eto, ima i gubitak od 160 miliona evra, pa je opet Vlada Republike Srbije morala da izvrši dokapitalizaciju "Razvojne banke" da bi se napravio Fond za razvoj AP Vojvodine.
Znači, gde god ste radili, građani su morali da plaćaju štetu.

Dame i gospodo narodni poslanici, prvo optužujete mog kolegu Vladimira Cvijana, a iz svih onih službenih beleški koje sam dobio iz suda i od sudije koji hoće da ga tereti, ni jednu reč ni jedan postupak nije izgovorio Vladimir Cvijan. Tako da, nemojte da se hvatate više za tu priču.
Isto tako, sve to što ste pročitali, kada su u pitanju dužnici "Agrobanke", ja te ljude ne poznajem. Isto tako, koliko je meni poznato, svi oni koji nisu vratili kredit, moraće ili da ga vrate ili da odgovaraju krivično. Ali postavlja se jedno drugo pitanje - kako i na koji način je vođena "Agrobanka", i kako i na koji način su odobravani krediti u tolikim iznosima bez odgovarajuće zaštite za tu banku?
Onaj ko raspolaže državnom imovinom mora da je poštuje i ceni više nego svoju privatnu. Pokušajte to da uradite u privatnoj banci, nema šanse, ne postoji ta mogućnost. Ali, zato se nalaze, po meni jako čudni primeri, da su dužnici koji su uzimali kredite iz SNS, hajde ljudi, molim vas, to nema veze sa životom. Što bi DS to radila? Što bi to radio Mirko Cvetković? Što bi to radio vaš upravni odbor, Nikezić i ekipa, CesMekon? Znate i sami kako će da se završi ta priča oko "Agrobanke". Samo je problem što ima mnogo takvih "Agrobanaka", i što ste razorili institucije koje treba da se bore u borbi protiv korupcije i organizovanog kriminala, to je sada najveći problem da te institucije vratimo na pravi način u pravu funkciju.