Dame i gospodo narodni poslanici, kao što sam rekao u svom prvom izlaganju, ovde sam se svega i svačega naslušao, pogotovo kada je u pitanju porez na imovinu i tzv. briga o građanima Srbije kod nekih stranaka bivšeg režima.
Prvo bih voleo da mi kolege pročitaju bilo koji budžet jedinice lokalne samouprave da se iz poreza na zarade građana finansiraju obdaništa i škole. Hajde neka mi neko makar jedan budžet lokalne samouprave donese i da me u to ubedi. Budžeti lokalnih samouprava isto se prave kao i budžet Republike Srbije. Ista metodologija je u pitanju. Zašto bez ikakve potrebe plašite građane? Mogu isto tako da kažem da bahati predsednici opština to troše na kupovine automobila i reprezentaciju, na angažovanje nekih umetnika koje niko nije video, a o mostovima ćemo kasnije. Imamo vremena.
Budžetska rupa nije napravljena za vreme ove vlade nego za vreme Vlade koju je vodio Mirko Cvetković. Napravljena je crna rupa među građanima Srbije ekonomijom, privredom i javnim finansijama, svemirska crna rupa. Tako da i taj argument svakako otpada.
Ono što me još takođe čudi jeste kako se nepoznavanje ili pravljenje da neko ne zna sistem finansiranja lokalne samouprave. Jedinice lokalne samouprave predstavljaju gradonačelnici ili predstavnici opština, ali poresku politiku vodi jedinica skupštine lokalne samouprave u kojoj sede odbornici te lokalne samouprave i koji će u zavisnosti kako će svoju poresku lokalnu politiku voditi izaći na izbore i takav srazmeran rezultat ostvariti.
Takođe, ta velika briga oko umanjenja poreza na zarade građana koje pripada lokalnim samoupravama, prihod, često je bez razloga, zato što siromašne jedinice lokalnih samouprava, nerazvijene, nemaju ni veliki broj zaposlenih i uglavnom se finansiraju iz sredstava koje im daje Republika, takozvana transferna sredstva.
Gde problem nastaje? Problem nastaje kod bogatih opština i gradova. Čini mi se da cela ova priča koja se svodi, svodi se na takve opštine i gradove, koji imaju dosta para u svojim budžetima, koji vode velike infrastrukturne projekte. Zapitao sam se – zašto, na primer, "Gazela" pretprošle godine nije puštena onda kada je završena, a to je bilo desetak dana pre nego što je otvoren most na Adi? Zato što, da su je pustili kada je stvarno završena, pre otvaranja mosta na Adi, ni na toj "Gazeli" ne bi bilo gužve. Onda dolazimo do toga da je grad Beograd bacio 450 miliona evra na projekat koji mu infrastrukturno nije bio potreban.
Sada dolazimo do onog drugog dela, ovo je bio samo uvod. Kako će te opštine i gradovi koji su do sada imali ogromna sredstva na raspolaganju da nadoknade taj manjak? Mogu na jedan način, da povećaju poreze na imovinu građana, samo tada snose političku odgovornost prema tim građanima koji će na sledećim izborima da ih biraju, ili će da počnu racionalno da se ponašaju sa sredstvima koja su im takođe poverena od tih građana i od Republike Srbije. Da se neko racionalno ponašao, taj most ne bi koštao 450 miliona evra. Ne bi jedan kvadratni metar asfalta koštao 25 evra, kada on košta 10 do 12 evra. Ne bi se skidao asfalt sa ulica gde nije potrebno i nabacivao novi, da bi se nešto ućarilo u sistemu javnih nabavki koji je bio šupalj i prazan, pa je mogao da uzima novac kako god ko hoće.
Dame i gospodo narodni poslanici, imate vi lokalnih samouprava koje imaju veliku površinu, veliku teritoriju, skromne budžete i često imaju daleko, daleko bolji rezultat nego opština koja je teritorijalno manja sa dva ili tri puta većim budžetom. Evo, na primer, takva je opština Kučevo. Tamo smo, baš zbog takvog domaćinskog i racionalnog ponašanja u proteklih osam godina, 2012. godine pod vašim medijima, pod vašom antikampanjom, sami osvojili vlast, dok vama onako kako ste vladali u Beogradu trebaju koalicioni partneri. Toliko o tome kada se čovek ponaša racionalno i domaćinski, a toliko o tome kada se ponaša bahato.
Nemate potrebe da plačete na grobovima koji ne postoje, jedino možda što će neko morati da pokriva dugove koji su nastali u toku prethodnih godina, ali to nije problem ove skupštine, nego onoga ko je pravio te dugove. Jedino ako hoćete da plačete na sudbinama bahatih, nesposobnih gradonačelnika i predsednika opštine koji su bili uspešni samo zato što su imali novca koliko god su hteli. Mogli su da uzimaju koliko god su hteli i da rade šta god su hteli. Ili ćete da plačemo nad sudbinama penzionera kojima je sve teže, pa se zbog njih ovakav jedan zakon i donosi. Hajde da razlučimo šta je važnije u ovoj skupštini, sudbina pet, šest, sedam, deset možda predsednika opština i gradonačelnika, pa makar to bio i jedan predsednik stranke, ili sudbina miliona građana?
Zakoni koji su donošeni u ovoj skupštini u proteklom periodu, za vreme ove vlade omogućili su lokalnim samoupravama da daleko, bez ikakvog pritiska smanje svoje troškove. Pametni gradonačelnici i predsednici opština to će da iskoriste. Oni koji nisu takvi neka odgovaraju građanima na sledećim izborima. Imaju pravo da ih kazne zato što su bili nesposobni, a posle ovog parlamenta, nije da nekima da povlastice, da nekima omogući da rade šta god hoće, nego za sve nivoe vlasti i za svakog građanina omogući ravnopravnost, što dosad nije bio slučaj.

Dame i gospodo narodni poslanici, posle rezultata u Kosjeriću, SNS nema razloga da bude nervozna. Problem pobede u Kosjeriću je bio taj što, dok je DS vodila tu opštinu koja ima 290 miliona dinara budžet, napravila je 400 miliona dinara gubitke. Investira se onoliko koliko ima, a ne zadužuje se za svoju ličnu kampanju i promociju.
Znate zašto smo vas, kao bahati predsednici opština, pobedili u Kučevu? Zato što ste, dok ste bili na vlasti, potrošili tamo toliko novca za čačkalice prilikom reprezentacije, da smo od tih istih para, kada smo mi bili na vlasti, napravili most. Znate kada ćete tamo da nas pobedite? Nikada. Na vrhuncu kampanje, kada ste uspeli da okupite sve stranke protiv SNS, dobili smo 47% glasova, maja meseca 2012. godine, 22 odbornika od 43. Svaka vam čast. Eto kako ste vi vladali, a kako mi vladamo.
Budite sigurni da je to jedna od prvih naprednjačkih opština, ali će kao takva da da primer i drugim opštinama, pa i Republičkoj vladi, kako treba država i opštine da se vode, a ne kako ste vi vodili. Na svakom mestu se i rasipalo i prosipalo, kao da to ne odgovara, kao da to nije imovina građana i sredstva koja građani obezbeđuju. U tome jeste problem.
Nemojte da se žalite. Možete da pričate šta god hoćete. Činjenice su jedno, vaša priča je drugo, razlika se vidi. Šta da vam radim?

Dame i gospodo narodni poslanici, prazne novčanike nije napravila SNS, nego DS koja je bila na vlasti, manje ili više, skoro 13 godina. Ni na jednom našem mediju, a ne znam ni o kojim medijima se priča, zato što je direktor Javnog servisa onaj koga ste vi birali, vi postavljali, ne znam o kojim to medijima pričate, ali mi iz SNS nikada nismo tvrdili da se danas u Srbiji živi lepo i da je lako. Nemojte to da nam spočitavate.
Isto tako, kao što smo iskreni prema građanima, bićemo iskreni i kada su u pitanju one stvari koje nisu ako ne baš u suprotnosti sa zakonom i na one koje su u suprotnosti sa onim kako treba da se ponaša čovek koji vodi lokalnu samoupravu. Da, tačno je, od reprezentacije koju je imala opština Kučevo, za vreme vlasti DS, SNS, rukovodstvo te opštine napravilo je jedan most, za isti iznos. Postoje dokumenta o tome.
Ili hoćete da pričamo o tome kako su se crepovi sa škola skidali, pa se postavljali na sopstvene kuće? Hoćete o tome da pričamo? Hoćete da pričamo o tome kako je u jednom javnom preduzeću direktor otac, a jedini zaposleni sin? Hoćete o tome da pričamo? Hoćemo li da pričamo o tome kakva vam je vlast u Golubcu? Tamo najbolje znam kakvi su dok su bili na vlasti. Hoćete o tome da pričamo?
Znači, nemojte toliko da optužujete SNS, mi samo želimo da napravimo jedno fer društvo. Možda će DS stvarno da preživi tu lustraciju, reformu, ja im želim u tome sve najbolje, ali prihvatite odgovornost za ono što ste radili dok ste bili na vlasti. Kada budete prihvatili tu odgovornost, onda možete istinsku reformu da sprovedete.

Dame i gospodo narodni poslanici, meni stvarno nije jasno šta ovo radi DS, podnosilac amandmana, odnosno grupa narodnih poslanika. Ne mogu da razumem to, što ne date za pravo da građani ne plaćaju porez na imovinu? Vi upravo to pravo njima oduzimate.
Sada će uskoro izbori za Grad Beograd. Evo, dajemo vam priliku da vaši kandidati za gradske odbornike, pa kandidat za gradonačelnika obeća građanima da će da ukine porez na imovinu. Da li je to vama nešto sporno? O čemu pričate? Dajemo vam to pravo, dajemo svim političkim strankama, sve koje hoće da učestvuju na tim izborima.
Zašto isto tako svojim amandmanom sprečavate da neko kaže – biće stopa amortizacije na imovinu 1%? Zašto to ne kažete? Zašto to sprečavate? Razumeo bih da ste podneli takav amandman, ali vi ste u ovom slučaju, u podnošenju ovih amandmana drastičniji nego predlagač ovog zakona, Vlada Republike Srbije. Možete da negodujete, ali tako je. Predlagač kaže – od nula do 1% je amortizacija. Vi kažete – 0,8%. Predlagač kaže – osnovica za porez je koeficijent od nula do 0,4%, a vi kažete 0,4%. Hajde, neka neko demantuje da nije tako. U tome jeste problem.
Kada smo već kod decentralizacije, dajte za pravo i tim odbornicima koji su u lokalnim skupštinama, koji žive među tim građanima. Znate, mi poslanici zbog ovih obaveza u Skupštini vrlo malo vremena imamo da čujemo probleme. Zato i postoje jedinice lokalne samouprave i zato se to i zove samouprava, zato što oni rešavaju osnovne probleme građana, one životne. Dajte i njima za pravo da kažu – evo, izaći ćemo na Skupštinu grada, opštine, da porez bude nula, pa neka bude i iz opozicije. Možda će neko da prihvati iz većine.
Ovako ste krenuli – višestruko oporezivanje, višestruke stope, derete kožu s leđa građanima itd. Jedno dobro rukovodstvo, jedna dobra politička koalicija u lokalnoj samoupravi može da se utrkuje da bude bolja ili najgora. Hoćemo li mi u Skupštini da im ograničimo to pravo ili ćemo da im damo pravo da stvarno učestvuju u političkom životu svojih lokalnih samouprava, pravo da odlučuju, pošto su birani isto kao i mi, direktno od građana Republike Srbije, odnosno sa te teritorije jedinice lokalne samouprave. Ovaj vaš koncept stvarno ne mogu da razumem i ne mogu da podržim.

Replika.
Dame i gospodo narodni poslanici, jako se dobro razumem u Poslovnik, a u tom poslovniku piše, u članu 144. poslednji stav – amandman koji je u skladu sa Ustavom i pravnim sistemom, a prihvataju ga predlagač zakona i nadležni odbor, postaje sastavni deo predloga zakona i o njemu Narodna skupština ne odlučuje posebno. Znači, promenjeno je. Računa se ono što je ovlašćeni predstavnik predlagača, u ovom slučaju su ministar finansija i nadležan odbor prihvatili, to se računa u sastavni deo predloga zakona. To o čemu vi pričate, više ne postoji. Izbrisano je. Nema.
Dalje, možda sam ja malo duže poslanik. Ne bi bilo prvi put da dva amandmana budu prihvaćena na isti član zakona. Čak i na isti stav. Dešavalo se više puta u prošlosti, pa nemojte i to pravo narodnim poslanicima da oduzimate, ako već hoćete da oduzmete pravo odbornicima u skupštinama opština i gradova.

Dame i gospodo narodni poslanici, zamolio bih sve svoje kolege narodne poslanike da se uzdrže bar od toga da plaše javnost i građane, a i one koji hoće pošteno da se bave privredom.
Pogotovo mi je zasmetala izjava da će u ovoj Srbiji da bude uhapšen svako ako to vlast tako reši, odnosno politički vrh. Mislim da smo sa tim vremenom završili kada se ova vlada formirala, jer danas oni koji odlučuju o tome da li će nekome biti određen pritvor, da li će protiv nekoga biti podignuta optužnica, nisu ni sudije ni tužioci koje je birala ova skupštinska većina, nego ona prethodna. Tako da, možete da se obratite onima koji su glasali za te sudije i tužioce, a ne nama.
Dalje, da li je gospodin Mišković nevin ili nije, ne bih hteo o tome da licitiram, zato što će to da reši sud koji je jedini za to i nadležan. A to da je štetadžija, jeste i to velika i to svi znamo. Svi znamo da u tim velikim sistemima, kao što je kompanija "Delta", koja je izgradila velike tržne centre po Srbiji, najveći je ovde u Beogradu, da se naplaćuje mesto u rafu, da su zbog određenih povlastica koje su tražili polako ali sigurno uništili sitno preduzetništvo gde god su se našli. Nije to baš samo dovitljivost preduzetnika, nego monopolski položaj na tržištu, koje je zatvaralo te sitne preduzetnike koji su najviše punili kasu Republike Srbije.
Isto je tako bila sramotna izjava od tog istog gospodina Miškovića 2008. godine, kako će on svoje radnike da izvede na ulice ako mu država omogući da ne plati porez. Kad je uništio sitne preduzetnike, počeo je da prodaje skuplje nego što su ti preduzetnici prodavali svoju robu i usluge, a kada je to bilo malo, onda je počeo da pravi svoju imperiju tako što je koristio na jedan nepošten način zbog nedostatka konkurencije kapital onih koji su u Srbiji nešto pravili, pa su morali da se zadužuju kod banaka i da budu taoci bankarskih kredita i deviznog kursa dinara. Toliko o tome kako su ti veliki, sposobni i pošteni biznismeni radili i sticali bogatstvo u Srbiji.

Moram u nečemu da se složim, da podređujemo naš politički interes društvu u kojem živimo, a naš politički interes jeste da napravimo društvo koje će da bude pravedno i normalno. Da li u tome imamo problema? Naravno da imamo. Institucije države su bile urušene i svi to dobro znaju.
Šta mislite, kako izgleda kada tužilac ili sudija zovu ministra pravde da ga pitaju šta treba da urade? Tu naviku nisu stekli kada je ova vlada izabrana, nego su tu naviku stekli od ranijih vlada. Sada im ministar kaže – radite po zakonu, ne interesuje me. Zato ste birani od te skupštine i od tih građana.
Kada su u pitanju ekonomski ciljevi, kako mislite da ih ostvarimo ako ne možemo da dozvolimo da se konkurencija normalno razvija u Srbiji? Kako mislite da privučemo strane investitore ili domaće, ako im neko stalno traži nekih 10%? Kako te lokalne samouprave, koje se sada žale na prihode u budžetima lokalnih samouprava, nisu stvorile čak ni uslove da im dođe investitor u prethodnom periodu? Nije tako lako promeniti ekonomsku situaciju u Srbiji. Potrebno je puno rezova, puno zakona, a imamo i jedan drugi problem. Šta ćemo sa penzionerima? Šta ćemo sa prosvetom? Šta ćemo sa policijom? Šta ćemo sa državnim organima? Moramo od nekog da obezbedimo prihode u ovako jednom ranjivom i teškom sistemu, jako teškom. Zato se i donose zakoni.
Teško je sve predvideti. Ne bih da kršim Poslovnik za vreme. U svakom slučaju, imaćemo prilika i u drugom delu rasprave.

Dame i gospodo narodni poslanici, stvarno sam se danas naslušao nadahnutih govora i mogu stvarno da izrazim divljenje nekim svojim kolegama narodnim poslanicima  kako uspevaju da izgovore neke rečenice, a da pritom, u pravom smislu reči, kako to naš narod kaže, ostanu živi.
Kada su u pitanju javne finansije i javni dug Republike Srbije, to nije nastalo juče. Nije nastalo ni avgusta meseca 2012. godine, zato što dobar deo budžetskog deficita u stvari, odlazi na pokrivanje nekih drugih kredita u kojim ova vlada nije učestvovala.
Isto tako, ne može neko da kaže šta god mu padne na pamet, ovde u Skupštini, a onda da zamoli narodne poslanike, pošto je završio svoju besedu o uspešnosti ili ne uspešnosti Vlade, da se vratimo na temu.
Samo ću na nekoliko primera, pošto je neko, čini mi se, spominjao i avione MIG-29 M2, da kažem kako jedna grupa mangupa ukrala od Srbije dva takva aviona. Samo u jednoj aferi.
U pitanju je Azotara, bivši ministar poljoprivrede, pa je tako nezakonito na ime 10 hiljada tona đubriva, 10 hiljada dinara po toni, isporučio PKB-u to đubrivo koje je na nezakonit i neregularan način steklo dobit u iznosu od 258 miliona 460 hiljada dinara.
Znači, Đilasovo preduzeće je izvuklo iz budžeta ni manje ni više nego skoro 260 miliona dinara. Ili, nećemo da spominjemo imena nekih preduzeća koja nisu imala prava na regres, Azotara je izuzetno pedantno to naplaćivala iz budžeta Republike Srbije, i preprodavala seljacima po daleko većoj ceni.
Primera radi, samo na jednom poslu 289. miliona 324 hiljade. Pa onda na nekom sledećem poslu 394 miliona 525 hiljada. Pa na osnovu toga je Azotara opet stekla pravo da naplati subvenciju iz budžeta Republike Srbije u iznosu od 646 miliona 592 hiljade. Pa je onda isporučila preduzećima, i to samo četiri preduzeća, veštačko đubrivo u iznosu od 2 milijarde 38 miliona 110 hiljada 20 dinara.
Jedan ministar, jedan bivši ministar, mogu slobodno da kažem mangup, olakšao je budžet Republike Srbije za četiri milijarde dinara. Sada se čudite što smo u gubicima. Što se država ponovo zadužuje? Što nam je toliki deficit?
Ili kada su u pitanju čuvene banke kao što je "Razvojna banka Vojvodine" ili "Agrobanka" iz budžeta Republike Srbije je isplaćeno 18 milijardi dinara, a iz drugih raznih fondova za osiguranje depozita razlika do 600 miliona evra. Ili, da opet slikovito objasnim, to je polovina deficita koji država ima projektovano Zakonom o budžetu za 2013. godinu.
Sada da nemamo samo ovakve dve ili tri aferice, postavlja se jedno logično pitanje – da li bi morali da menjamo zakonodavstvo i da li bi morali da radimo rebalans budžeta? Pa, ne bi. U tome i jeste problem. Slažem se da mi ne možemo za neku budućnost da krivimo prethodnu vlast, ali dok plaćamo dugove prethodne vlasti spremni smo da prihvatimo odgovornost za ono što radimo, ali i da kažemo građanima zbog čega to radimo. Nemojte zato nas da krivite, o tome ste trebali da vodite računa dok ste vršili vlast.
Ne bih da ulazim u neke velike polemike oko toga da će ovi porezi bukvalno da oderu kožu s leđa građanima Republike Srbije, ne bih se sa tim složio. Prvo, umanjuje se neoporeziv deo prilikom isplate ličnih dohodaka. Ne može tu neko da kaže da to nije određena stimulacija, da se siva ekonomija postepeno vraća u legalne tokove.
Ono što para i oči i uši jeste ta čuvena priča da će da se naplaćuje porez i na štale i na svinjce, na kokošince. Iako u zakonu lepo piše da su poljoprivredni objekti izuzeti iz plaćanja poreza, ili neko nije pročitao zakon. Ta čuvena priča oko toga da će da se naplaćuje i okućnica i da je to vruć krompir lokalnim samoupravama. Dame i gospodo narodni poslanici, one lokalne samouprave koje su nerazvijene i siromašne i vrednost nekretnina kod njih je mala. Tako da ni stopa poreza ne može da bude velika. Osim toga one se najmanje finansiraju iz realnih izvora, nego se finansiraju iz transfernih sredstava budžeta Republike Srbije. Tako da nemojte da plačete na nekom grobu koji ne postoji nego ga izmišljate.
Isto tako one malo ozbiljnije lokalne samouprave i malo bogatije moraće da se zamisle šta je posao lokalne samouprave. Da li da sređuje ulice? Jeste. Da li a ima komunalno infrastrukturu, znači, vodovod, kanalizaciju? Jeste. Toplifikaciju? Jeste, ali prva i osnovna namena jedne lokalne samouprave je ta da stvori uslove za razvoj svoje samouprave i u tom razvoju se najviše podrazumeva industrija. To danas lokalne samouprave najmanje rade.
Ako hoćete pokušajte bilo gde, makar da predate zahtev da dobijete dozvolu za izgradnju nekog industrijskog objekta. Iznenadićete se koliko će vam za to trebati vremena, zato mi iz SNS i planiramo kancelariju za brze odgovore, da bismo te procedure skratili, ali isto tako i rukovodstvo tim jedinicama lokalnih samouprava mora da se zamisli šta njihovi službenici rade, ili da budem plastičniji, jer je normalno da neka lokalna samouprava 2009. godine podigne kredite od 545 miliona dinara u evrima, dinarska protivvrednost naravno, i da svake godine ista direkcija za izgradnju te lokalne samouprave u budžet grada vrati 700 miliona dinara? Da li treba da kažem da je tada DS vršila vlast u toj opštini? Ili najmanji prihod, odnosno najveća razlika između planiranih prihoda i ostvarenih prihoda u budžetu Republike Srbije jeste po osnovu poreza na dobit pravnih lica. Da li je neko postavio razliku zašto je ta razlika toliko velika? Pitanje. A tema je pročitajte dnevni red, videćete da je i porez na dobit pravnih lica tema, tačka dnevnog reda. Očigledno vi ne čitate, ne samo zakone, nego ne čitate ni dnevni red, a tu ja ne mogu da vam pomognem. Doći će na red i Dragan Đilas.
Razlog zato jesu kursne razlike koje su preduzeća morala da pokrivaju prilikom sačinjavanja završnog računa i stvaranja oporezivog dela dobiti ili da objasnim malo drugačije, mnoga preduzeća su se zaduživala u 2011. godini da bi opstala na tržištu u kreditima koji su imali deviznu klauzulu, a onda je došlo do skoka evra, sa i onako visokim kamatama i dobit preduzeća koja su stvarala u 2012. godini se istopila zato što su krediti iz 2011. vraćeni u 2012. godinu. Zato je tolika razlika.
Kada je bio najveći kurs dinara? Poslednjeg dana guvernera Šoškića 119,04. Zamislite koliko je dug put od 119,04 do 111, koliko je trebalo jednom mnogo sposobnijem rukovodstvu Narodne banke da vrati kurs u realne okvire.
Šta ćemo sa tim? Zato što su špekulanti radili sve i svašta na tržištu, zato što ste doneli loš Zakon o deviznom poslovanju, da može pravno lice da otvori ćerku firmu, npr. u Rumuniji, koja će da mu isporuči profakturu za robu i usluge, da iznese iz zemlje devizna sredstva i da nema obavezu da ih nikad vrati. Da li je bilo tako? Bilo je tako.
Radimo izmene i dopune Zakona o Narodnoj banci. Prebacujete kontrolu deviznog poslovanja isključivo na Devizni inspektorat i Ministarstvo finansija u trenutku kada je ministar finansija bio Mirko Cvetković, kao i predsednik Vlade, da bi to moglo da se radi. Tako ste vodili državu. Zato sada imamo ove zakone, nismo srećni sa njima. Niko, ni ministar Dinkić, ni mi iz SNS, ali moramo nešto da uradimo da obezbedimo sredstva i za penzije i za prosvetu i za zdravstvenu zaštitu i za vojsku i za policiju. Moramo da obezbedimo sredstva da vratimo dugove koje ste vi napravili. U tome jeste problem. Da li su ovi zakoni nešto najbolje što smo mogli da izglasamo ovde u skupštini?
Verovatno bi mogli još bolje, ali ne u ovom trenutku i toga ste vi jako dobro svesni. U tome i jeste problem. Imali biste pravo na nas gospodo da se ljutite da ste ostavili ne nulu u budžetu Republike Srbije, vi ste nama ostavili minus od dve milijarde i 400 miliona evra, samo u 2012. godini. Zato sada imamo ovakav budžet, zato imamo nisku proizvodnju, zato ne možemo da subvencionišemo sve što bismo hteli da subvencionišemo, da pokrenemo i reformišemo Srbiju, jer od ovih reformi srpski narod je ostao i gladan i žedan i bos i go i radimo makar na tome da zaustavimo to propadanje, ako ne možemo tako brzo da mu ponudimo bolji standard, tako da će SNS svakako u danu za glasanje podržati ovaj set zakona, ne zato što smatramo da je to najsrećnije rešenje, nego jedino moguće u ovom trenutku.

Dame i gospodo narodni poslanici, kada je zemlja u jednoj krizi i političkoj i ekonomskoj, najbolja je pozicija narodnog poslanika u opoziciji. Možete da kritikujete šta god hoćete i da kažete – šta nas briga za sukob između SNS i DS, između Vučića i Đilasa, šta mi imamo sa Draganom Đilasom itd. Nije baš tako.
Moj kolega Zoran Babić je rekao da je javni dug Grada Beograda u 2008. godini bio 50 miliona evra, danas je 900 miliona evra ili, da kažem, to je otprilike oko 3%, nešto malo manje od 3% BDP Republike Srbije. Dug je nastao dok je LDP participirala u vlasti u Gradu Beogradu. Kao što je to sadašnji predsednik Republike Srbije, gospodin Tomislav Nikolić, rekao u ovoj sali – svako od nas treba da ponese svoj krst. Tako vi nosite svoj, nemojte da ga bacate.
Kada je ta čuvena priča oko tih aviona, već smo se i toga dotakli, rekoh, najlakše je kritikovati, da li treba da pitam da li nama još neki pilot treba da pogine? Koliko ih je izginulo u poslednjih nekoliko godina, a koje nisu bile ratne? Da li znate za međunarodne ugovore i obaveze koje ima Republika Srbija da bi mogla da ima prelet civilnih aviona? Možemo da biramo hoćemo li da imamo određeni deo avijacije koja će da bude funkcionalna ili da plaćamo da naše nebo štiti neka druga zemlja, a na ivici smo toga da nemamo takvu operativnu avijaciju.
(Predsedavajuća: Vreme.)
Znači, nije bitan samo politički cilj, nego nešto i da se u nekom pravom smislu reči kritikuje, iako je to bez razloga, a gospodin kolega koji je bio ministar i koji mi dobacuje za temu, ovo je replika, pa naučite malo taj Poslovnik.

Dame i gospodo narodni poslanici, još nisam video u političkom životu da neko toliko voli ministra Mlađana Dinkića kao DS. Ako bismo uzeli minutažu, to je od prilike tri-četiri puta spominjanje njegovog imena u minuti i to po onoj narodnoj – ko se bije taj se voli.
To stvarno ne mogu da razumem. Mogu da razumem da krenete u neke argumente u kritikama zakona. Evo, možda ste ostvarili neku malu političku pobedu. Nećemo u tome da vam smetamo. Nemojte da vređate narodne poslanike SNS zato što nisu svi došli iz SRS. Neki su došli i iz DS, neki su došli iz drugih stranaka, neki nisu bili ni u jednoj stranci pre toga. Trude se ljudi da zaborave sami svoju ružnu prošlost.
Što se reformi tiče u DS, voleo bih da ih vi sprovodite iskreno, onako kako treba, ali će sve prilike biti da vama reforme ne sprovodite vi, nego vam sprovode nadležni državni organi za sve ono što ste radili dok ste bili na vlasti. Kada budete sami počeli one koji su pravili štetu po Srbiji da sklanjate iz stranke, onda možemo da vam poverujemo. Do tada, ipak dozvolite nam da zadržimo pravo da sumnjamo u tu iskrenost vašu.

Neću više da se javljam.
Medijska hajka za koju govorite da se sprovodi protiv DS, čitao sam zvanične podatke iz optužnice protiv bivšeg ministra u Vladi Republike Srbije Saše Dragina. Velika je razlika između osumnjičenog i okrivljenog. On sad upravo postaje okrivljeni. O tome kako ste vladali govori činjenica, rekoh u zasedanju, da samo štete u "Razvojnoj banci Vojvodine" i u "Agrobanci" iznose 600 miliona evra. To je pola našeg deficita. To je 75% duga koji je Đilas nametnuo Beograđanima.
Znaju već mnoge moje kolege, imam preduzeće 20 godina, ali nemam ni blizu, ni 0,3% bogatstva koje ima Dragan Đilas. Odakle? Pošteno. Znate, napravite razne transakcije i mahinacije, povlašćen položaj i onda kažete – ja sam platio ovaj porez. Da nije bio gradonačelnik, da li bi to mogao? Da nije bio Crkvenjakov direktor televizije, da li bi to mogao? Da li bi mogao ovaj što nam pravi ove spotove za Zakon o javnim nabavkama u oblasti kulture? Da li bi on mogao? O tome se radi.
Gde god da ste se uhvatili, upropastili ste. Možete da se zaklanjate, da se pravdate. Možda niste vi lično, ali vlast u kojoj je DS bila je najodgovornija.
Pričate o deficitu, četiri milijarde evra se zadužila ova Vlada u trajanju od godinu dana. Ne, samo devet meseci, ali od tih četiri milijarde, dve milijarde i 800 su vaši dugovi koje je ova Vlada morala da plati. Možete da klimate glavom, ali tako je.

Ne čitam i ne pišem optužnice, to čitaju tužioci, čitaju advokati, čitaju sudije. To su najobičniji novinski članci i podaci koji su prepisani iz optužnica. Ali, nisam ih ja prepisivao, prepisivali su ih oni isti urednici koji su radili za vas. Recimo, u "Telekomu", na "Mondu" skinu sa interneta, ništa naročito. To što ste radili dok ste bili na vlasti i vrapci više znaju. To ne treba da se krije.
Još nešto, imam prava da sumnjam i u vaše i u predsednika, zato što po onome kako naš narod kaže – ko laže, taj i krade. Ne znam kako se to nije znao njegov vlasnički udeo, u "Presu", pa je morao pod hitno da gasi list, i to još sa Miškovićem. Izvinite, stvarno imamo pravo da sumnjamo u vašu iskrenu i dobru nameru da pomognete građanima Srbije. To ste trebali da radite pre četiri godine.
Kada spominjete ekonomsku situaciju, jako bih voleo da neko ko ima kredite, kao građanin koji ima kredite, da mu nađemo posao i da otplati kredite za devet meseci i da živi kao bogataš. Da li postoji takav u Srbiji? Ne postoji. Ne postoji nigde na svetu.
Ti vaši podaci da li se u Srbiji živi bolje ili gore – u Srbiji se živi teško. Da li se živi bolje? Verujemo, makar malo bolje. Ako pogledate koliko su samo građani plaćali na ime kredita zbog nerealnog i visokog kursa evra, a samo na hiljadu evra je ušteda od osam hiljada dinara glavnice. U privredi isto tako.
(Predsedavajuća: Vreme.)
Gde to ide? Ne ide u slamarice, ide u život, u usluge, u robu, u dobra, dok je zbog spekulanata, kakve ste vi podržavali dok ste bili na vlasti, završavale u njihovim slamaricama. U tome je razlika između vas i nas.
Polako, ne bojte se za Srbiju, biće bolje.

Dame i gospodo narodni poslanici, prihvatam deo odgovornosti za ovih devet meseci dok smo u Vladi. Hajde da tu inflaciju od 12 meseci da izmerimo koliko ste vi bili u Vladi. Što ne kažete da je inflacija za prvih šest meseci, do prošle godine dok ste držali vlast i koja i sada ulazi u obračunsku vrednost inflacije, bila 5,5%. O čemu pričate? To je vaša zasluga. Ova Vlada je formirana tek početkom avgusta prošle godine. Te vaše loše vaše rezultate vi hoćete da prikažete kao naše.
Kako kolegu nije sramota da kaže – inflacija u Srbiji 24%. To je sada rečeno. Zvaničan podatak – 12%. Taj zvaničan ste isto vi iznosili. U tih 12% pitam – koliko je vaših posto? To mi odgovorite. Odgovorite i za onaj haos u ekonomiji i privredi, koji je nastao 1. januara 2012. godine i počeo da se završava krajem avgusta 2012. godine, koji ste vi napravili zato što ste gurali sredstva iz budžeta Republike Srbije u kampanju.
Još nešto, kada neko govori o lažima, u stanju sam mnoge stvari da istrpim.
Ono što većina građana Srbije neće da istrpi i dok ste na vlasti mnogo toga možete da uradite, i što je lepo i što je ružno, verovatno će narod na nekim izborima to da vam oprosti, ali neće nikad, kad gurnete ruku u džepove tog istog naroda, pocepate te džepove,…
(Predsedavajuća: Vreme.)
…a onda to što je bilo u džepovima stavljate u svoje. To neće da vam oprosti i ne treba nikome.

Opet bih zamolio da se iznose tačni podaci. Nije inflacija bila mart 2011-mart 2012. godine, 4,1%, nego januar 2012.-mart 2012. godine 4,1%. To je, morate da priznate, rekord.
Kada pričate o kampanji, nije SNS uzimala kredit kada je znala koliko će para da dobije iz budžeta Republike Srbije na osnovu rezultata koje je ostvarila na izborima, pa je uzela više nego DS, i to gle od koga je uzela, od Bojana Pajtića, pa je posle Bojan Pajtić morao da vas blokira. Šta da vam radim? Po meni jako liči na jednu smešnu i žalosnu priču, da nije stvar ozbiljna.
Kada spominjete dugove, desi se da sin nasledi oca. Nasledi i dugove. Nasledili smo od vas dugove, samo nam niste vi očevi, hvala Bogu. Nasledili smo dugove koji nisu bili projektovani na prihodnoj, ni na rashodnoj strani budžeta, gde je kršen i Zakon o budžetu, gde je kršen Zakon o budžetskom sistemu i sada nas krivite što smo morali da podignemo kredite za račune koje ste vi potpisali. Stvarno vam je dobar način razmišljanja i dobru logiku imate.
Ostavite se te priče. Jedino što od vas tražim je – kritikujte, ali argumentovano. Pogledajte koliki je bio evro prošle godine, a pogledajte koliki je sada. Svakako da to utiče na inflaciju, samo ne u onom smislu u kome ste je vi pravili…
(Predsedavajuća: Vreme.)
…nego može da se desi da čak bude i negativna.

Mogu da razumem zašto prethodni govornik, ne mislim na ministra Dinkića, nego na kolegu poslanika, ne voli Borisa Tadića. Mogu da razumem zašto voli Dragana Đilasa, ali ne mogu da razumem zašto ne voli Aleksandra Vučića?
Da nije bilo Aleksandra Vučića, on nikada više ne bi bio poslanik. Nikada Dragan Đilas ne bi smeo da menja bivše ministre da nije bilo Aleksandra Vučića, još bi bio samo broj na listi i nema potrebe on nama da priča "Početak bune na Dahije" i da recituje, jer to smo učili još u osnovnim školama, ali znamo mi ko su Dahije, ali što je najveći problem, ne znamo samo mi, znaju i tužioci, policija, a znaće uskoro i srpska javnost.
Zbog tih Dahija koje su godinama zavlačili ruke u džepove građana Srbije i trpali u svoje, sada moramo da donosimo nepopularne zakone. Ko brani nepopularne zakone i ko ih napada? Oni koji ih napadaju, najčešće su i najviše odgovorni za to, a ovi što se navodno mnogo brinu za kulturu, kako ne može da se sprovede Zakon o javnim nabavkama u kulturi, isti su i oni koji su iz budžeta Republičkog fonda za zdravstvenu zaštitu potrošili dve milijarde i 200 miliona dinara kao Apotekarska ustanova u Beogradu. Kažem, isti su, potpuno isti, zato što je u kulturi stolica bila predmet javne nabavke i zavesa, računar, sto, čak i to je bio predmet javne nabavke u kulturi, pa se zato zakon nije poštovao. Sada pričate o tome kako ste vi zaštitnici Srbije.
Od kada vi štitite Srbiju, narod je sve siromašniji i siromašniji. Vreme prolazi, vaše još brže, a naše tek dolazi.