Držaćemo se Poslovnika.
Samo ću još jednu stvar da kažem da je narodni poslanik dužan da prilikom govora ovde u Skupštini iznosi činjenice, a i istinu. Istina je sledeća – da ova vlada nije zadužila ni jedan jedini dinar državu Srbiju, javni dug bi rastao na osnovu kamata koje tek treba da otplatimo, a koje je Vlada Mirka Cvetkovića napravila. To slobodno možete da tretirate kako god hoćete.

Dame i gospodo narodni poslanici, toliko poznavanje Poslovnika o radu Narodne skupštine, član 106. stav 2. – niko ne može da prekida govornika, niti da ga opominje osim predsednika Narodne skupštine. Izvolite, koliko znate Poslovnik koji ste napisali.

Dame i gospodo narodni poslanici, moram da priznam prethodnom govorniku da je nešto u pravu, barem njegove prve reči – nema alhemije, metafizike, a ja ću dodati i čarobnog štapića koji može da reši probleme građana Srbije preko noći, a problemi su nastali pod vlašću DS.
Nisam ja pravio, niti bilo ko iz SNS zajedničke dnevne novine sa gospodinom Miškovićem, nego predsednik DS Dragan Đilas. Nisam ja išao na te ručkove, nego je on išao. Nisam se ja družio sa njim, nego se Dragan Đilas družio sa njim. Niko od nas nije bio u "Agrobanci" osim predstavnika DS i bliskih prijatelja bivšeg premijera Mirka Cvetkovića. Neko je pojeo 450 miliona evra u "Agrobanci" iz DS.
Hoćemo li da pričamo o "Razvojnoj banci Vojvodine"? Ko je tu ručao i ko je trebao da plati? Plaćaju građani Srbije, ali jednu bahatost, jednu neodgovornost, jedno ponašanje kao da je vlast nesmenjiva, kao da nikada nećete da odete sa vlasti. Sada mi je jasno zašto ste vodili onako negativnu kampanju protiv gospodina Nikolića. Bojali ste se da izgubite vlast, ne zbog vlasti, nego zbog onog što vas čeka posle gubitka vlasti. Možete da budete sigurni u jedno, dokle god poslednji kriminalac koji je gurnuo ruke u džepove građana Srbije ne bude bio tamo gde mu je mesto, mi nećemo da se smirimo i nećemo da prestanemo sa borbom protiv korupcije.
(Predsedavajuća: Vreme.)
Sad, izvinite gospodo što najviše ima vaših, s tim stvarno nemam ništa, čak i rođene braće visokih funkcionera DS.

Čuo sam da ljudi sanjaju da spavaju, ali neki sanjaju i dok su budni. Sada sam video. Nisam spomenuo "Galeniku". Čovek sanjao, sanjao je i to obećanje gospodina Nikolića Miškoviću. Ali, nisam sanjao "Ces Mekon" i Nikezića, vrlo bliskog prijatelja Mirka Cvetkovića, konsultanta. Čini mi se da su i u aferi koja je vezana za "Azotaru", tamo sam čuo da je nekih četiri milijarde dinara nestalo. Saša Dragin, čiji to beše ministar? Dulić, čiji beše ministar?
Čiji beše to rođeni brat Elezović? O čemu vi pričate? Niste vadili građanima ruke iz džepova, otimali ste gde god ste stigli. Kada se otkriju sve afere, vama će biti problem. Vi 5% nećete da preskočite ni u skoku sa motkom.

Dame i gospodo narodni poslanici, priznajem da sve ovo što god je rekao moj kolega je potpuno u pravu. Samo što on živi u vremeplovu iz 2008, 2009, 2010, 2011, 2012. godine.
Sve što je rekao, tad se dešavalo. Baš tad. Tada su tužioci zvali ministra i pitaju da li smeju nekog da uhapse. Tad su sudije zvale kako će da presude. Nismo mi pravili reformu pravosuđa, nego oni. Izađite iz tog vremeplova.
Jednom je sadašnji predsednik Srbije rekao bivšem – gospodine Tadiću, vi živite u prošlosti, vi ste čovek prošlosti, okrenite se budućnosti. Tako i vi. Živite još uvek u tom delu, da za sve šta ste god radili, neko vam je drugi kriv, čak ste dotle išli.
Još nešto. Kada je u pitanju kriminal i korupcija i kada su u pitanju dokazi, oni se ne izvode na sudu - pitanje svedočenja koje može da bude subjektivno ili objektivno, nego na osnovu materijalnih dokaza koji postoje gde god se okrenete, tako da mi daje za pravo da sumnjam da oni koje sam nabrojao, neće biti osuđeni na kazne zatvora.

Dame i gospodo narodni poslanici, mislim da u čitavoj ovoj diskusiji koja traje već nekih 40 do 45 minuta, kao da u Skupštini ne sede narodni poslanici. Takav sam osećaj imao.
Da li neko od poslanika zna da mi kaže šta je to jedinica lokalne samouprave i zašto se tako zove? Jedinica lokalne samouprave je teritorijalni deo Republike Srbije, ali ima svoju samostalnost u donošenju određenih odluka. To nije u rukama nijednog gradonačelnika ni predsednika opštine, nego skupštine jedinice lokalne samouprave, gde takođe sede naše kolege odbornici. I to da raščistimo.
Isto tako je republika svojim posebnim zakonom dala nadležnosti lokalnoj samoupravi. Neke nadležnosti su izvorne, neke nadležnosti su poverene. Isto tako su dati oblici finansiranja lokalne samouprave, pa su neke oblasti finansiranja izvorne a neke, takođe, poverene. Republika Srbija je odredila raspon za poverene prihode i izvorne, u kom opsegu jedinica lokalne samouprave može da ih koristi.
Kada pričate i plačete o porezu na imovinu, mogu da kažem da je porez na imovinu u nerazvijenim lokalnim samoupravama mali zato što je mala i vrednost imovine. Možete da kupite kuću od 300, 400, 500 kvadrata za 10 do 15 hiljada evra i ne može neka druga osnovica da mu se da. Te jedinice lokalnih samouprava se najmanje i finansiraju iz plata i zarada zaposlenih, jer da ima više zaposlenih i imovina bi bila veća. Vrednost imovine bi bila veća.
Isto tako, takve jedinice lokalnih samouprava se najviše finansiraju iz…
(Predsedavajuća: Vreme.)
Mogu li da nastavim po amandmanu, ako nema vremena?

Dame i gospodo narodni poslanici, kao što sam rekao u svom prvom izlaganju, ovde sam se svega i svačega naslušao, pogotovo kada je u pitanju porez na imovinu i tzv. briga o građanima Srbije kod nekih stranaka bivšeg režima.
Prvo bih voleo da mi kolege pročitaju bilo koji budžet jedinice lokalne samouprave da se iz poreza na zarade građana finansiraju obdaništa i škole. Hajde neka mi neko makar jedan budžet lokalne samouprave donese i da me u to ubedi. Budžeti lokalnih samouprava isto se prave kao i budžet Republike Srbije. Ista metodologija je u pitanju. Zašto bez ikakve potrebe plašite građane? Mogu isto tako da kažem da bahati predsednici opština to troše na kupovine automobila i reprezentaciju, na angažovanje nekih umetnika koje niko nije video, a o mostovima ćemo kasnije. Imamo vremena.
Budžetska rupa nije napravljena za vreme ove vlade nego za vreme Vlade koju je vodio Mirko Cvetković. Napravljena je crna rupa među građanima Srbije ekonomijom, privredom i javnim finansijama, svemirska crna rupa. Tako da i taj argument svakako otpada.
Ono što me još takođe čudi jeste kako se nepoznavanje ili pravljenje da neko ne zna sistem finansiranja lokalne samouprave. Jedinice lokalne samouprave predstavljaju gradonačelnici ili predstavnici opština, ali poresku politiku vodi jedinica skupštine lokalne samouprave u kojoj sede odbornici te lokalne samouprave i koji će u zavisnosti kako će svoju poresku lokalnu politiku voditi izaći na izbore i takav srazmeran rezultat ostvariti.
Takođe, ta velika briga oko umanjenja poreza na zarade građana koje pripada lokalnim samoupravama, prihod, često je bez razloga, zato što siromašne jedinice lokalnih samouprava, nerazvijene, nemaju ni veliki broj zaposlenih i uglavnom se finansiraju iz sredstava koje im daje Republika, takozvana transferna sredstva.
Gde problem nastaje? Problem nastaje kod bogatih opština i gradova. Čini mi se da cela ova priča koja se svodi, svodi se na takve opštine i gradove, koji imaju dosta para u svojim budžetima, koji vode velike infrastrukturne projekte. Zapitao sam se – zašto, na primer, "Gazela" pretprošle godine nije puštena onda kada je završena, a to je bilo desetak dana pre nego što je otvoren most na Adi? Zato što, da su je pustili kada je stvarno završena, pre otvaranja mosta na Adi, ni na toj "Gazeli" ne bi bilo gužve. Onda dolazimo do toga da je grad Beograd bacio 450 miliona evra na projekat koji mu infrastrukturno nije bio potreban.
Sada dolazimo do onog drugog dela, ovo je bio samo uvod. Kako će te opštine i gradovi koji su do sada imali ogromna sredstva na raspolaganju da nadoknade taj manjak? Mogu na jedan način, da povećaju poreze na imovinu građana, samo tada snose političku odgovornost prema tim građanima koji će na sledećim izborima da ih biraju, ili će da počnu racionalno da se ponašaju sa sredstvima koja su im takođe poverena od tih građana i od Republike Srbije. Da se neko racionalno ponašao, taj most ne bi koštao 450 miliona evra. Ne bi jedan kvadratni metar asfalta koštao 25 evra, kada on košta 10 do 12 evra. Ne bi se skidao asfalt sa ulica gde nije potrebno i nabacivao novi, da bi se nešto ućarilo u sistemu javnih nabavki koji je bio šupalj i prazan, pa je mogao da uzima novac kako god ko hoće.
Dame i gospodo narodni poslanici, imate vi lokalnih samouprava koje imaju veliku površinu, veliku teritoriju, skromne budžete i često imaju daleko, daleko bolji rezultat nego opština koja je teritorijalno manja sa dva ili tri puta većim budžetom. Evo, na primer, takva je opština Kučevo. Tamo smo, baš zbog takvog domaćinskog i racionalnog ponašanja u proteklih osam godina, 2012. godine pod vašim medijima, pod vašom antikampanjom, sami osvojili vlast, dok vama onako kako ste vladali u Beogradu trebaju koalicioni partneri. Toliko o tome kada se čovek ponaša racionalno i domaćinski, a toliko o tome kada se ponaša bahato.
Nemate potrebe da plačete na grobovima koji ne postoje, jedino možda što će neko morati da pokriva dugove koji su nastali u toku prethodnih godina, ali to nije problem ove skupštine, nego onoga ko je pravio te dugove. Jedino ako hoćete da plačete na sudbinama bahatih, nesposobnih gradonačelnika i predsednika opštine koji su bili uspešni samo zato što su imali novca koliko god su hteli. Mogli su da uzimaju koliko god su hteli i da rade šta god su hteli. Ili ćete da plačemo nad sudbinama penzionera kojima je sve teže, pa se zbog njih ovakav jedan zakon i donosi. Hajde da razlučimo šta je važnije u ovoj skupštini, sudbina pet, šest, sedam, deset možda predsednika opština i gradonačelnika, pa makar to bio i jedan predsednik stranke, ili sudbina miliona građana?
Zakoni koji su donošeni u ovoj skupštini u proteklom periodu, za vreme ove vlade omogućili su lokalnim samoupravama da daleko, bez ikakvog pritiska smanje svoje troškove. Pametni gradonačelnici i predsednici opština to će da iskoriste. Oni koji nisu takvi neka odgovaraju građanima na sledećim izborima. Imaju pravo da ih kazne zato što su bili nesposobni, a posle ovog parlamenta, nije da nekima da povlastice, da nekima omogući da rade šta god hoće, nego za sve nivoe vlasti i za svakog građanina omogući ravnopravnost, što dosad nije bio slučaj.

Dame i gospodo narodni poslanici, posle rezultata u Kosjeriću, SNS nema razloga da bude nervozna. Problem pobede u Kosjeriću je bio taj što, dok je DS vodila tu opštinu koja ima 290 miliona dinara budžet, napravila je 400 miliona dinara gubitke. Investira se onoliko koliko ima, a ne zadužuje se za svoju ličnu kampanju i promociju.
Znate zašto smo vas, kao bahati predsednici opština, pobedili u Kučevu? Zato što ste, dok ste bili na vlasti, potrošili tamo toliko novca za čačkalice prilikom reprezentacije, da smo od tih istih para, kada smo mi bili na vlasti, napravili most. Znate kada ćete tamo da nas pobedite? Nikada. Na vrhuncu kampanje, kada ste uspeli da okupite sve stranke protiv SNS, dobili smo 47% glasova, maja meseca 2012. godine, 22 odbornika od 43. Svaka vam čast. Eto kako ste vi vladali, a kako mi vladamo.
Budite sigurni da je to jedna od prvih naprednjačkih opština, ali će kao takva da da primer i drugim opštinama, pa i Republičkoj vladi, kako treba država i opštine da se vode, a ne kako ste vi vodili. Na svakom mestu se i rasipalo i prosipalo, kao da to ne odgovara, kao da to nije imovina građana i sredstva koja građani obezbeđuju. U tome jeste problem.
Nemojte da se žalite. Možete da pričate šta god hoćete. Činjenice su jedno, vaša priča je drugo, razlika se vidi. Šta da vam radim?

Dame i gospodo narodni poslanici, prazne novčanike nije napravila SNS, nego DS koja je bila na vlasti, manje ili više, skoro 13 godina. Ni na jednom našem mediju, a ne znam ni o kojim medijima se priča, zato što je direktor Javnog servisa onaj koga ste vi birali, vi postavljali, ne znam o kojim to medijima pričate, ali mi iz SNS nikada nismo tvrdili da se danas u Srbiji živi lepo i da je lako. Nemojte to da nam spočitavate.
Isto tako, kao što smo iskreni prema građanima, bićemo iskreni i kada su u pitanju one stvari koje nisu ako ne baš u suprotnosti sa zakonom i na one koje su u suprotnosti sa onim kako treba da se ponaša čovek koji vodi lokalnu samoupravu. Da, tačno je, od reprezentacije koju je imala opština Kučevo, za vreme vlasti DS, SNS, rukovodstvo te opštine napravilo je jedan most, za isti iznos. Postoje dokumenta o tome.
Ili hoćete da pričamo o tome kako su se crepovi sa škola skidali, pa se postavljali na sopstvene kuće? Hoćete o tome da pričamo? Hoćete da pričamo o tome kako je u jednom javnom preduzeću direktor otac, a jedini zaposleni sin? Hoćete o tome da pričamo? Hoćemo li da pričamo o tome kakva vam je vlast u Golubcu? Tamo najbolje znam kakvi su dok su bili na vlasti. Hoćete o tome da pričamo?
Znači, nemojte toliko da optužujete SNS, mi samo želimo da napravimo jedno fer društvo. Možda će DS stvarno da preživi tu lustraciju, reformu, ja im želim u tome sve najbolje, ali prihvatite odgovornost za ono što ste radili dok ste bili na vlasti. Kada budete prihvatili tu odgovornost, onda možete istinsku reformu da sprovedete.

Dame i gospodo narodni poslanici, meni stvarno nije jasno šta ovo radi DS, podnosilac amandmana, odnosno grupa narodnih poslanika. Ne mogu da razumem to, što ne date za pravo da građani ne plaćaju porez na imovinu? Vi upravo to pravo njima oduzimate.
Sada će uskoro izbori za Grad Beograd. Evo, dajemo vam priliku da vaši kandidati za gradske odbornike, pa kandidat za gradonačelnika obeća građanima da će da ukine porez na imovinu. Da li je to vama nešto sporno? O čemu pričate? Dajemo vam to pravo, dajemo svim političkim strankama, sve koje hoće da učestvuju na tim izborima.
Zašto isto tako svojim amandmanom sprečavate da neko kaže – biće stopa amortizacije na imovinu 1%? Zašto to ne kažete? Zašto to sprečavate? Razumeo bih da ste podneli takav amandman, ali vi ste u ovom slučaju, u podnošenju ovih amandmana drastičniji nego predlagač ovog zakona, Vlada Republike Srbije. Možete da negodujete, ali tako je. Predlagač kaže – od nula do 1% je amortizacija. Vi kažete – 0,8%. Predlagač kaže – osnovica za porez je koeficijent od nula do 0,4%, a vi kažete 0,4%. Hajde, neka neko demantuje da nije tako. U tome jeste problem.
Kada smo već kod decentralizacije, dajte za pravo i tim odbornicima koji su u lokalnim skupštinama, koji žive među tim građanima. Znate, mi poslanici zbog ovih obaveza u Skupštini vrlo malo vremena imamo da čujemo probleme. Zato i postoje jedinice lokalne samouprave i zato se to i zove samouprava, zato što oni rešavaju osnovne probleme građana, one životne. Dajte i njima za pravo da kažu – evo, izaći ćemo na Skupštinu grada, opštine, da porez bude nula, pa neka bude i iz opozicije. Možda će neko da prihvati iz većine.
Ovako ste krenuli – višestruko oporezivanje, višestruke stope, derete kožu s leđa građanima itd. Jedno dobro rukovodstvo, jedna dobra politička koalicija u lokalnoj samoupravi može da se utrkuje da bude bolja ili najgora. Hoćemo li mi u Skupštini da im ograničimo to pravo ili ćemo da im damo pravo da stvarno učestvuju u političkom životu svojih lokalnih samouprava, pravo da odlučuju, pošto su birani isto kao i mi, direktno od građana Republike Srbije, odnosno sa te teritorije jedinice lokalne samouprave. Ovaj vaš koncept stvarno ne mogu da razumem i ne mogu da podržim.

Replika.
Dame i gospodo narodni poslanici, jako se dobro razumem u Poslovnik, a u tom poslovniku piše, u članu 144. poslednji stav – amandman koji je u skladu sa Ustavom i pravnim sistemom, a prihvataju ga predlagač zakona i nadležni odbor, postaje sastavni deo predloga zakona i o njemu Narodna skupština ne odlučuje posebno. Znači, promenjeno je. Računa se ono što je ovlašćeni predstavnik predlagača, u ovom slučaju su ministar finansija i nadležan odbor prihvatili, to se računa u sastavni deo predloga zakona. To o čemu vi pričate, više ne postoji. Izbrisano je. Nema.
Dalje, možda sam ja malo duže poslanik. Ne bi bilo prvi put da dva amandmana budu prihvaćena na isti član zakona. Čak i na isti stav. Dešavalo se više puta u prošlosti, pa nemojte i to pravo narodnim poslanicima da oduzimate, ako već hoćete da oduzmete pravo odbornicima u skupštinama opština i gradova.

Dame i gospodo narodni poslanici, zamolio bih sve svoje kolege narodne poslanike da se uzdrže bar od toga da plaše javnost i građane, a i one koji hoće pošteno da se bave privredom.
Pogotovo mi je zasmetala izjava da će u ovoj Srbiji da bude uhapšen svako ako to vlast tako reši, odnosno politički vrh. Mislim da smo sa tim vremenom završili kada se ova vlada formirala, jer danas oni koji odlučuju o tome da li će nekome biti određen pritvor, da li će protiv nekoga biti podignuta optužnica, nisu ni sudije ni tužioci koje je birala ova skupštinska većina, nego ona prethodna. Tako da, možete da se obratite onima koji su glasali za te sudije i tužioce, a ne nama.
Dalje, da li je gospodin Mišković nevin ili nije, ne bih hteo o tome da licitiram, zato što će to da reši sud koji je jedini za to i nadležan. A to da je štetadžija, jeste i to velika i to svi znamo. Svi znamo da u tim velikim sistemima, kao što je kompanija "Delta", koja je izgradila velike tržne centre po Srbiji, najveći je ovde u Beogradu, da se naplaćuje mesto u rafu, da su zbog određenih povlastica koje su tražili polako ali sigurno uništili sitno preduzetništvo gde god su se našli. Nije to baš samo dovitljivost preduzetnika, nego monopolski položaj na tržištu, koje je zatvaralo te sitne preduzetnike koji su najviše punili kasu Republike Srbije.
Isto je tako bila sramotna izjava od tog istog gospodina Miškovića 2008. godine, kako će on svoje radnike da izvede na ulice ako mu država omogući da ne plati porez. Kad je uništio sitne preduzetnike, počeo je da prodaje skuplje nego što su ti preduzetnici prodavali svoju robu i usluge, a kada je to bilo malo, onda je počeo da pravi svoju imperiju tako što je koristio na jedan nepošten način zbog nedostatka konkurencije kapital onih koji su u Srbiji nešto pravili, pa su morali da se zadužuju kod banaka i da budu taoci bankarskih kredita i deviznog kursa dinara. Toliko o tome kako su ti veliki, sposobni i pošteni biznismeni radili i sticali bogatstvo u Srbiji.

Moram u nečemu da se složim, da podređujemo naš politički interes društvu u kojem živimo, a naš politički interes jeste da napravimo društvo koje će da bude pravedno i normalno. Da li u tome imamo problema? Naravno da imamo. Institucije države su bile urušene i svi to dobro znaju.
Šta mislite, kako izgleda kada tužilac ili sudija zovu ministra pravde da ga pitaju šta treba da urade? Tu naviku nisu stekli kada je ova vlada izabrana, nego su tu naviku stekli od ranijih vlada. Sada im ministar kaže – radite po zakonu, ne interesuje me. Zato ste birani od te skupštine i od tih građana.
Kada su u pitanju ekonomski ciljevi, kako mislite da ih ostvarimo ako ne možemo da dozvolimo da se konkurencija normalno razvija u Srbiji? Kako mislite da privučemo strane investitore ili domaće, ako im neko stalno traži nekih 10%? Kako te lokalne samouprave, koje se sada žale na prihode u budžetima lokalnih samouprava, nisu stvorile čak ni uslove da im dođe investitor u prethodnom periodu? Nije tako lako promeniti ekonomsku situaciju u Srbiji. Potrebno je puno rezova, puno zakona, a imamo i jedan drugi problem. Šta ćemo sa penzionerima? Šta ćemo sa prosvetom? Šta ćemo sa policijom? Šta ćemo sa državnim organima? Moramo od nekog da obezbedimo prihode u ovako jednom ranjivom i teškom sistemu, jako teškom. Zato se i donose zakoni.
Teško je sve predvideti. Ne bih da kršim Poslovnik za vreme. U svakom slučaju, imaćemo prilika i u drugom delu rasprave.

Dame i gospodo narodni poslanici, stvarno sam se danas naslušao nadahnutih govora i mogu stvarno da izrazim divljenje nekim svojim kolegama narodnim poslanicima  kako uspevaju da izgovore neke rečenice, a da pritom, u pravom smislu reči, kako to naš narod kaže, ostanu živi.
Kada su u pitanju javne finansije i javni dug Republike Srbije, to nije nastalo juče. Nije nastalo ni avgusta meseca 2012. godine, zato što dobar deo budžetskog deficita u stvari, odlazi na pokrivanje nekih drugih kredita u kojim ova vlada nije učestvovala.
Isto tako, ne može neko da kaže šta god mu padne na pamet, ovde u Skupštini, a onda da zamoli narodne poslanike, pošto je završio svoju besedu o uspešnosti ili ne uspešnosti Vlade, da se vratimo na temu.
Samo ću na nekoliko primera, pošto je neko, čini mi se, spominjao i avione MIG-29 M2, da kažem kako jedna grupa mangupa ukrala od Srbije dva takva aviona. Samo u jednoj aferi.
U pitanju je Azotara, bivši ministar poljoprivrede, pa je tako nezakonito na ime 10 hiljada tona đubriva, 10 hiljada dinara po toni, isporučio PKB-u to đubrivo koje je na nezakonit i neregularan način steklo dobit u iznosu od 258 miliona 460 hiljada dinara.
Znači, Đilasovo preduzeće je izvuklo iz budžeta ni manje ni više nego skoro 260 miliona dinara. Ili, nećemo da spominjemo imena nekih preduzeća koja nisu imala prava na regres, Azotara je izuzetno pedantno to naplaćivala iz budžeta Republike Srbije, i preprodavala seljacima po daleko većoj ceni.
Primera radi, samo na jednom poslu 289. miliona 324 hiljade. Pa onda na nekom sledećem poslu 394 miliona 525 hiljada. Pa na osnovu toga je Azotara opet stekla pravo da naplati subvenciju iz budžeta Republike Srbije u iznosu od 646 miliona 592 hiljade. Pa je onda isporučila preduzećima, i to samo četiri preduzeća, veštačko đubrivo u iznosu od 2 milijarde 38 miliona 110 hiljada 20 dinara.
Jedan ministar, jedan bivši ministar, mogu slobodno da kažem mangup, olakšao je budžet Republike Srbije za četiri milijarde dinara. Sada se čudite što smo u gubicima. Što se država ponovo zadužuje? Što nam je toliki deficit?
Ili kada su u pitanju čuvene banke kao što je "Razvojna banka Vojvodine" ili "Agrobanka" iz budžeta Republike Srbije je isplaćeno 18 milijardi dinara, a iz drugih raznih fondova za osiguranje depozita razlika do 600 miliona evra. Ili, da opet slikovito objasnim, to je polovina deficita koji država ima projektovano Zakonom o budžetu za 2013. godinu.
Sada da nemamo samo ovakve dve ili tri aferice, postavlja se jedno logično pitanje – da li bi morali da menjamo zakonodavstvo i da li bi morali da radimo rebalans budžeta? Pa, ne bi. U tome i jeste problem. Slažem se da mi ne možemo za neku budućnost da krivimo prethodnu vlast, ali dok plaćamo dugove prethodne vlasti spremni smo da prihvatimo odgovornost za ono što radimo, ali i da kažemo građanima zbog čega to radimo. Nemojte zato nas da krivite, o tome ste trebali da vodite računa dok ste vršili vlast.
Ne bih da ulazim u neke velike polemike oko toga da će ovi porezi bukvalno da oderu kožu s leđa građanima Republike Srbije, ne bih se sa tim složio. Prvo, umanjuje se neoporeziv deo prilikom isplate ličnih dohodaka. Ne može tu neko da kaže da to nije određena stimulacija, da se siva ekonomija postepeno vraća u legalne tokove.
Ono što para i oči i uši jeste ta čuvena priča da će da se naplaćuje porez i na štale i na svinjce, na kokošince. Iako u zakonu lepo piše da su poljoprivredni objekti izuzeti iz plaćanja poreza, ili neko nije pročitao zakon. Ta čuvena priča oko toga da će da se naplaćuje i okućnica i da je to vruć krompir lokalnim samoupravama. Dame i gospodo narodni poslanici, one lokalne samouprave koje su nerazvijene i siromašne i vrednost nekretnina kod njih je mala. Tako da ni stopa poreza ne može da bude velika. Osim toga one se najmanje finansiraju iz realnih izvora, nego se finansiraju iz transfernih sredstava budžeta Republike Srbije. Tako da nemojte da plačete na nekom grobu koji ne postoji nego ga izmišljate.
Isto tako one malo ozbiljnije lokalne samouprave i malo bogatije moraće da se zamisle šta je posao lokalne samouprave. Da li da sređuje ulice? Jeste. Da li a ima komunalno infrastrukturu, znači, vodovod, kanalizaciju? Jeste. Toplifikaciju? Jeste, ali prva i osnovna namena jedne lokalne samouprave je ta da stvori uslove za razvoj svoje samouprave i u tom razvoju se najviše podrazumeva industrija. To danas lokalne samouprave najmanje rade.
Ako hoćete pokušajte bilo gde, makar da predate zahtev da dobijete dozvolu za izgradnju nekog industrijskog objekta. Iznenadićete se koliko će vam za to trebati vremena, zato mi iz SNS i planiramo kancelariju za brze odgovore, da bismo te procedure skratili, ali isto tako i rukovodstvo tim jedinicama lokalnih samouprava mora da se zamisli šta njihovi službenici rade, ili da budem plastičniji, jer je normalno da neka lokalna samouprava 2009. godine podigne kredite od 545 miliona dinara u evrima, dinarska protivvrednost naravno, i da svake godine ista direkcija za izgradnju te lokalne samouprave u budžet grada vrati 700 miliona dinara? Da li treba da kažem da je tada DS vršila vlast u toj opštini? Ili najmanji prihod, odnosno najveća razlika između planiranih prihoda i ostvarenih prihoda u budžetu Republike Srbije jeste po osnovu poreza na dobit pravnih lica. Da li je neko postavio razliku zašto je ta razlika toliko velika? Pitanje. A tema je pročitajte dnevni red, videćete da je i porez na dobit pravnih lica tema, tačka dnevnog reda. Očigledno vi ne čitate, ne samo zakone, nego ne čitate ni dnevni red, a tu ja ne mogu da vam pomognem. Doći će na red i Dragan Đilas.
Razlog zato jesu kursne razlike koje su preduzeća morala da pokrivaju prilikom sačinjavanja završnog računa i stvaranja oporezivog dela dobiti ili da objasnim malo drugačije, mnoga preduzeća su se zaduživala u 2011. godini da bi opstala na tržištu u kreditima koji su imali deviznu klauzulu, a onda je došlo do skoka evra, sa i onako visokim kamatama i dobit preduzeća koja su stvarala u 2012. godini se istopila zato što su krediti iz 2011. vraćeni u 2012. godinu. Zato je tolika razlika.
Kada je bio najveći kurs dinara? Poslednjeg dana guvernera Šoškića 119,04. Zamislite koliko je dug put od 119,04 do 111, koliko je trebalo jednom mnogo sposobnijem rukovodstvu Narodne banke da vrati kurs u realne okvire.
Šta ćemo sa tim? Zato što su špekulanti radili sve i svašta na tržištu, zato što ste doneli loš Zakon o deviznom poslovanju, da može pravno lice da otvori ćerku firmu, npr. u Rumuniji, koja će da mu isporuči profakturu za robu i usluge, da iznese iz zemlje devizna sredstva i da nema obavezu da ih nikad vrati. Da li je bilo tako? Bilo je tako.
Radimo izmene i dopune Zakona o Narodnoj banci. Prebacujete kontrolu deviznog poslovanja isključivo na Devizni inspektorat i Ministarstvo finansija u trenutku kada je ministar finansija bio Mirko Cvetković, kao i predsednik Vlade, da bi to moglo da se radi. Tako ste vodili državu. Zato sada imamo ove zakone, nismo srećni sa njima. Niko, ni ministar Dinkić, ni mi iz SNS, ali moramo nešto da uradimo da obezbedimo sredstva i za penzije i za prosvetu i za zdravstvenu zaštitu i za vojsku i za policiju. Moramo da obezbedimo sredstva da vratimo dugove koje ste vi napravili. U tome jeste problem. Da li su ovi zakoni nešto najbolje što smo mogli da izglasamo ovde u skupštini?
Verovatno bi mogli još bolje, ali ne u ovom trenutku i toga ste vi jako dobro svesni. U tome i jeste problem. Imali biste pravo na nas gospodo da se ljutite da ste ostavili ne nulu u budžetu Republike Srbije, vi ste nama ostavili minus od dve milijarde i 400 miliona evra, samo u 2012. godini. Zato sada imamo ovakav budžet, zato imamo nisku proizvodnju, zato ne možemo da subvencionišemo sve što bismo hteli da subvencionišemo, da pokrenemo i reformišemo Srbiju, jer od ovih reformi srpski narod je ostao i gladan i žedan i bos i go i radimo makar na tome da zaustavimo to propadanje, ako ne možemo tako brzo da mu ponudimo bolji standard, tako da će SNS svakako u danu za glasanje podržati ovaj set zakona, ne zato što smatramo da je to najsrećnije rešenje, nego jedino moguće u ovom trenutku.

Dame i gospodo narodni poslanici, kada je zemlja u jednoj krizi i političkoj i ekonomskoj, najbolja je pozicija narodnog poslanika u opoziciji. Možete da kritikujete šta god hoćete i da kažete – šta nas briga za sukob između SNS i DS, između Vučića i Đilasa, šta mi imamo sa Draganom Đilasom itd. Nije baš tako.
Moj kolega Zoran Babić je rekao da je javni dug Grada Beograda u 2008. godini bio 50 miliona evra, danas je 900 miliona evra ili, da kažem, to je otprilike oko 3%, nešto malo manje od 3% BDP Republike Srbije. Dug je nastao dok je LDP participirala u vlasti u Gradu Beogradu. Kao što je to sadašnji predsednik Republike Srbije, gospodin Tomislav Nikolić, rekao u ovoj sali – svako od nas treba da ponese svoj krst. Tako vi nosite svoj, nemojte da ga bacate.
Kada je ta čuvena priča oko tih aviona, već smo se i toga dotakli, rekoh, najlakše je kritikovati, da li treba da pitam da li nama još neki pilot treba da pogine? Koliko ih je izginulo u poslednjih nekoliko godina, a koje nisu bile ratne? Da li znate za međunarodne ugovore i obaveze koje ima Republika Srbija da bi mogla da ima prelet civilnih aviona? Možemo da biramo hoćemo li da imamo određeni deo avijacije koja će da bude funkcionalna ili da plaćamo da naše nebo štiti neka druga zemlja, a na ivici smo toga da nemamo takvu operativnu avijaciju.
(Predsedavajuća: Vreme.)
Znači, nije bitan samo politički cilj, nego nešto i da se u nekom pravom smislu reči kritikuje, iako je to bez razloga, a gospodin kolega koji je bio ministar i koji mi dobacuje za temu, ovo je replika, pa naučite malo taj Poslovnik.