Dame i gospodo narodni poslanici, već duže vreme se ta višestepenost u odlučivanju kada su u pitanju funkcioneri NB provlači kroz Narodnu skupštinu i diskusije pojedinih narodnih poslanika. Čuo sam izuzetno zanimljive diskusije i ne mogu da kažem da nije bilo dobre volje da se pomogne i da se zakon napravi što je moguće bolje, ali ako pogledamo kako je ovaj problem nastao, zbog
čega je nastao i zašto se vrši, ne da kažem pritisak, nego jedna određena preporuka da postoji višestepenost u odlučivanju, hajde da to rasčistimo.
Zemlje EU nemaju precizno definisan stav i jedinstvo oko izbora funkcionera njihovih nacionalnih banaka. Negde imamo situaciju da to predložu, imenuju njihovi nacionalni parlamenti, negde to radi predsednik Vlade, negde to radi ministar finansija, negde to radi Vlada. Nemaju jasno definisan stav kako to da rade. Zato što u najvećem broju slučajeva to radi izvršna vlast, može da se povede upravni spor ili neki spor po njihovom zakonodavstvu na odluku izvršen vlasti, jer ako pogledate sistem naš ustavni najviša vlast je zakonodavna vlast, ovaj parlament, pa sudska vlast, pa izvršna vlast.
Zbog jednog problema, a to je da je to stav Evropske centralne banke zbog svog unutrašnjeg uređenja i statuta koja nije nacionalna banka nego nadnacionalna banka, pa može da se desi Evropski parlament smeni guvernera Evropske centralne banke i to poslanika koji su npr. u svojim nacionalnim parlamentima u opoziciji, a u Evropskom parlamentu u poziciji. Zamislite da neko tako smeni guvernera koga je predložila ili imenovala Angela Merkel. Raspad čitavog ekonomskog sistema.
Pokušava se da se uvede ta dvostepenost u odlučivanju. Hajde jedno prosto pitanje – ako prihvatimo da to treba da radi Upravni sud, stavimo zakon, izglasamo, a onda neko od naših kolega koji se ne slaže kaže – to nije dobro, napisaću predlog za pokretanje postupka ustavnosti ovog zakona. Da ne prejudiciram odluku Ustavnog suda ako se tako nešto desi. Ustavni sud bi to proglasio ustavnim jer na odluke Skupštine Srbije ne može da ceni sud opšte ili posebne nadležnosti iz pravosudne vlasti. Nemoguće je. Niži je organ. Može na odluke Vlade, ali ne može na odluke Skupštine.
Jedino moguće rešenje jeste da odluke koje donosi Skupština po njima postupa u drugom stepenu Ustavni sud. Neko kaže – na osnovu čega će? Ustavni sud ima određenu praksu. Može da primeni i analogiju, a možemo i izmenama i dopunama Zakona o Ustavnom sudu da to pitanje doteramo do kraja. Ustavni sud već postupa po žalbama koje podnose nosioci javno–tužilački i pravosudnih funkcija. Jeste to Ustavom predviđeno, ali nije ustavna žalba. Znači, već postoji mehanizam. Možda ga treba doraditi Zakonom o Ustavnom sudu, ali nije kasno ni takav jedan zakon da se nađe u proceduri pre nego što dođe do ovakvih situacija da nekoga razrešavamo po ovim novim izmenama i dopunama Zakona.
Malo dublje posmatrajte problem. Zašto u EU postoji praksa da to rade sudovi opšte nadležnosti ili posebni sudovi ali u okviru pravosudnog sistema vlasti? Zato što uglavnom funkcionere nacionalnih banaka postavlja izvršna vlast. Po kom sistemu, nije bitno. Svakako da je sudska vlast iznad izvršne, a zakonodavna iznad sudske i iznad izvršne. Kapa nad svim je Ustavni sud.

Dame i gospodo poslanici, ja baš i ne volim da mi neko stavlja reči u usta koje nisam izgovorio. Bio sam ovlašćen predstavnik predlagača kada su se donosile poslednje izmene i dopune Zakona o NBS.
(Bojan Đurić sa mesta: Ja vas nisam pominjao.)
Sve što ste pričali o prethodnom zakonu imam pravo da povežem sa sobom. Ovde je rečeno da je vladajuća većina želela da stavi pod kontrolu NBS. To nikada, od strane SNS i mene kao ovlašćenog predlagača, nije bilo rečeno. Ne vladajuća većina, ne pod kontrolu, nego pod nadzor Narodne skupštine. I vi ste narodni poslanik i to pravo i vama pripada i to što sam rekao važi i sada, s jedne strane.
S druge strane, ako pričamo o ustavnom poretku, bilo bi poniženje za Narodnu skupštinu Republike Srbije, za mene lično i za sve poslanike, da o odluci koju donosi Narodna skupština Republike Srbije odlučuje sud, da li je to sud opšte nadležnosti, upravni sud ili neki drugi sud u sistemu sudske vlasti. Te odredbe koje su prepisivane iz starog zakona odnosile su se na funkcionere centralnih banaka, gde ih izvršna vlast imenuje i prirodno je da imaju pravnu zaštitu pred sudovima opšte ili posebne nadležnosti u sistemu sudske vlasti. Kod nas imenuje i razrešava Narodna skupština. Tada sam rekao i opet u ovim izmenama i dopunama baš to sad i stoji, da mogu da zatraže zaštitu pred Ustavnim sudom, jer Ustavni sud je jedini koji može da meri ustavnost odluka Skupštine Srbije. Ne može grana sudske vlasti da bude iznad zakonodavne vlasti. Ne postoji to ni u jednom pravnom sistemu. Pronađite tako nešto, da odluke koje donosi neki parlament može da poništava sud opšte nadležnosti. Ne postoji. Samo Ustavni sud je taj koji ceni ustavnost odluka i opštih akata koje donosi Narodna skupština. Sada imamo to u izmenama i dopunama zakona. Ne može upravni sud, ne vodimo upravni postupak kada razrešavamo guvernera ili funkcionera NBS, taman posla da je tako. Skupština donosi određene odluke i njihovu ustavnost i zakonitost može da ceni jedino Ustavni sud.

Replika. Pošto se spominjao prethodni zakon, kada sam bio ovlašćeni predlagač, podnosilac zakona, prvo, da raščistimo, SNS i ova vladajuća većina ne lažu i ne varaju nikog. Nemojte da vas podsećam na obećanje koje ste davali građanima. Četiri godine ste imali vremena da ispunite i niste ni jedno ispunili. Ko je koga tu prevario? Tu mislim i na građane Srbije i na EU.
Kada spominjete nezavisnost NBS, ona nije garantovana Ustavom nego je supstituisana od ove skupštine zakonom. Narodna banka po članu 95. Ustava ima samostalnost. Nije isto samostalnost i nezavisnost, inače u zakonu ne bi pisalo samostalnost i nezavisnost.
Ne znam kada smo prilikom izbora guvernera koji član Ustava prekršili? U članu 99. Ustava stav 2. alineja tačka 4. – Narodna skupština bira i razrešava guvernera NBS i nadzire njegov rad. Za ostale funkcionere NBS se primenjuje tačka 6. – Narodna skupština bira i razrešava druge funkcionere određeni zakonom. U kom delu je Ustav prekršen?
Možemo da raspravljamo i o tome da li je to trebalo rešiti na ovaj način kao što je to rešeno izmenama i dopunama Zakona ili je neko bio spreman, a verujte mi da smo i na to bili spremni, da se po starom zakonu pokrene postupak za rešenje guvernera, pa bi onda morao da odgovara guverner pred svima, a najviše i vi koji ste glasali za njega. Zašto imamo aferu "Agrobanke"? Zašto da ga razvlačimo kroz novine? Zašto se ništa nije desilo viceguverneru koji je bio nadležan za kontrolu poslovanja banaka, verifikovao i potvrdio izveštaje revizora da je sa "Agrobankom" sve u redu?
(Predsedavajući: Vreme.)
O tom viceguverneru i kakvo smo imali stanje u NBS, samo da vam kažem da dlaka s glave nije falila guverneru, a prihvatio je falsifikovani izveštaj za koji je znao da je falsifikovan kao verodostojan...
(Predsedavajući: Molim vas, pazite na vreme.)
Završavam
Onda hoćete da Savet bira viceguvernere i da nemaju nikakvu odgovornost pred Narodnom skupštinom za ono što rade, ako je to nezavisnost ne znam na koji način da NBS podleže nadzoru Narodne skupštine, a to piše u Ustavu. Znači, nije u pitanju samostalnost i u donošenju odluka, a odgovornost pred Narodnom skupštinom. To je smisao prošlog zakona.

Ko se malo razume u kredite, zna da su kamatne stope niže ako je kredit na duži period. Možemo o tome da raspravljamo, neću o tome da polemišem.
Samo bih zamolio da mi neko kaže gde u Ustavu piše na koji se period bira guverner NBS? Gde to u Ustavu piše?
(Predsedavajući: Molim narodne poslanike da ne dobacuju.)
Nigde to ne mogu da pronađem u Ustavu, s jedne strane. S druge strane, nemojte više da nam pričate da su neki drugi, da su jedni otišli a drugi došli, zato što većina, apsolutno većina funkcionera NBS koji su bili predloženi ovoj skupštini, dolaze iz NBS. Nemojte tako. Nismo mi ih tamo uveli. Neki su dolazili i pre nego što ste vi bili na vlasti, neki za vreme dok ste bili na vlasti, da bi se sačuvao kontinuitet i da bi najsposobniji ljudi sa iskustvom nastavili da rukovode NBS i da pomažu guverneru.
Razumem vašu političku želju, ali barem ono što kažete, gledajte da bude što tačnije, a ne da zloupotrebljavate poslaničko pravo i da građanima šaljete pogrešne poruke. To uopšte nije u pitanju.

Javljam se po istom povodu, biću kratak. Jeste da su lošiji vremenski uslovi za putovanje, tačno je…
(Predsedavajuća: Izvinite, gospodine Arsiću, po kom osnovu ste se javili?)
Po Poslovniku.
(Predsedavajuća: Koji član, ja se izvinjavam?)
Član 27.
(Predsedavajuća: Dobro, izvolite.)
To je tačno, tačno je i da narodni poslanici koji su u opoziciji nisu dužni da jednoj vladajućoj većini daju kvorum za početak rada sednice, pa se zbog svih ovih problema koji su nastali početkom ove sednice, izvinjavam, na prvom mestu svim građanima, predstavnicima Vlade, narodnim poslanicima koji su došli na vreme. Samo bih hteo da kažem da ovo nije stvar političke prirode, nego da su pojedini narodni poslanici svoj posao shvatili možda neozbiljno.
SNS kao najveći koalicioni partner, svakako ima i najveću odgovornost za ovo što se jutros desilo i verujte da ćemo ovaj problem veoma brzo da rešimo i da se više nikad ne ponovi. Isto tako bih još hteo da prenesem izvinjenje i predsednika SNS Aleksandra Vučića povodom ovog događaja od pre nekih sat vremena.

Dame i gospodo narodni poslanici, pažljivo sam saslušao svoje kolege poslanike i ministra i ne mogu da kažem da mi je zadovoljstvo što danas imamo jedan ovakav zakon u raspravi i u proceduri. Koliko god to nekome zvučalo banalno, ali ovaj zakon je nažalost iznuđen. Zamolio bih sve kolege da ono što se dešavalo ranije sa bankama koje su izgubile dozvolu za rad ne povezuje sa ovim. Mogu da razumem da je neki razlog bio i taj da je država sa tim bankama bila u nepovoljnom položaju, da je često finansirala i državu i određene privredne i druge prohte koji su bile pre sankcija koje su uvele UN, pa su na kraju te banke došle u veoma tešku situaciju.
Ovde je sada reč o bankama koje posluju po novim zakonima, po novim propisima i koje su zloupotrebile, odnosno rukovodioci tih banaka su zloupotrebili poverenje kada su dolazili na određene funkcije. Mogu da kažem posredno su zloupotrebili, zato što oni koji su birani nekom voljom građana najviše su zloupotrebili poverenje tih istih građana.
U čemu je suština? Jedna banka koja je izgubila dozvolu za rad od NBS u jednom izuzetno kratkom periodu je plasirala sredstva koja više ne može da vrati. U tome je suština. Ništa drugo nije u pitanju. Ne samo da je plasirala svoj kapital, nego je plasirala i kapital građana koji su imali štednju kod tih banaka i plasirala je kapital privrednih subjekata koji su imali i štednju ili su obavljali platni promet preko te banke.
Ovo je sada jedan problem koji se ovim zakonom samo delimično rešava. Može se reći da je ovo sistemski problem, zato što oni koji su uzimali novac od "Agrobanke" nisu ga uzimali, da razvijaju svoju privrednu delatnost nego da opljačkaju "Agrobanku". Kako drugačije da se nazove vlasnik jednog preduzeća koji podigne kredit od banke i kredit prebaci na drugo pravno lice, a onda izazove stečaj u svom pravnom preduzeću i onemogući banci da naplati svoja potraživanja? Šta reći osim da su saučeesnici oni koji vode tu banku ako su tom istom vlasniku omogućavali za druge privredne subjekte da podiže kredite? Znači, znali su već da preko povezanih lica on to stalno radi.
Isto tako su meni pomalo čudni izrazi da su određene banke za specijalne namene, da pripadaju jednoj teritorijalnoj grupaciji, na jednom ograničenom delu teritorije Republike Srbije obavljaju svoju delatnost. Kaže neko da je "Razvojna banka Vojvodine" bitna za Vojvodinu zbog poljoprivrede. Kako se zove to "Agrobanka" i šta je njena primarna funkcija bila? Gde je novac iz "Agrobanke" završio? Najmanje u poljoprivredi.
Kada se dovodi u pitanje likvidnost banke i dokapitalizacija to je moguće, ali ne kada imate potraživanja u 80% pa i više koja nisu uplativa, nego je moguće samo u situaciji ako je banka plasirala sredstva u naplativa potraživanja i u nekom vremenskom periodu taj novac treba da se vrati banci a nedostaje joj za njene dalje finansijske aktivnosti na tržištu. Ako ćemo stalno da pokrivamo gubitke koji su nastali zbog tržišnih pravila nego su nastali zbog toga što se tržišna pravila nisu poštovala i što se zakon kršio i što se neko prema državnom novcu i državnom kapitalu odnosio kao da je tuđ onda nema smisla govoriti o nekoj dokapitalizaciji.
Baš kada je u pitanju "Agrobanka" tu je sistemska greška, a zakazala je čitava država. Svi instrumenti koji su trebali da spreče zloupotrebe u "Agrobanci" su zakazali i ne može da me ubedi da je to baš bilo slučajno. Baš u takve sluačjnosti teško mogu da poverujem. Da namerno se daju krediti koji su nenaplativi, da NBS ništa ne preduzima po tom pitanju, ne proverava likvidnost te banke i kada dođe do trenutka kada to više ne može da se sakrije, do trenutka kada treba novac da se vrati nekom od ulagača onda NBS interveniše, oduzima dozvolu za rad i onda se pravi jedna krajnje sumnjiva transakcija sa osnivanjem "Nove Agrobanke". Ništa drugo nije u pitanju.
To samo pokazuje da je uz sve prethodne radnje, koje je radila "Agrobanka", bio je umešan neko iz Vlade Republike Srbije. Kako inače da se objasni da je isto rukovodstvo prebačeno u "Novu Agrobanku" i da je dat državni novac u hartijama od vrednosti od 130 miliona evra, osim da se priča zataška i da se bar deo dugova prema građanima vrati dok ne vidi neko šta će da rade dalje sa tom pričom. Desila se promena vlasti, pa taj scenario nije mogao do kraja da se odigra. Ništa drugo nije u pitanju, nego samo to.
Koliko štete ima Republika Srbija i građani? Osim novca koji je izgubljen i koji će morati država da vrati deponentima, znači građanima i privredi, napravljena je još veća šteta. Kako mislite da neko u neko skorije vreme ulaže svoj kapital, bez obzira da li je iz inostranstva ili iz Srbije, u banke gde je većinski vlasnik država, odnosno Republika Srbija. Teško.
Sada dolazimo u jednu situaciju da će naše banke, ovo što je još preostalo, biti u jednom teškom položaju i moraće da se oslanjaju na državu. Ako se postavi pitanje – što da ovakav zakon ne donosimo, i ako građani počnu da obilaze šaltere koji su zatvoreni, da traže svoj novac koga tamo nema, niko ne postavlja pitanje da je to najveći mogući problem finansijske likvidnosti na čitavom tržištu, jer građanin se ne razume toliko u finansijsko tržište kao ljudi koji se time bave. Ako ne može jedan da podigne u "Agrobanci" ili "Novoj Agrobanci", pomisliće da ne može ni u jednoj drugoj banci.
Sa tim počinje povlačenje uloga iz banaka, ništa drugo. To bi sve banke, čak i one koje su zdrave, moglo da dovede u situaciju da se postavi pitanje njihove likvidnosti, pa čak i one koje bi uspele da isplate uloge građana koji se nalaze u tim bankama, izazvalo bi sasvim drugi problem, a to je povećanje cene kapitala na tržištu. Postaće mnogo skuplji krediti i za privredu i za građane. Ako privrednici počnu da sumnjaju u bankarski sistem, eto nama sive ekonomije. Kako bi nastala? Jednostavno, prestao bi da se obavlja platni promet između banaka, počela bi gotovinska razmena robe i novca. Zato jedan ovakav zakon mora da se donese. Iz razloga da stavimo do znanja svim građanima, koji su sada oštećeni i oni koji bi u budućnosti bili oštećeni, da država garantuje za uloge koje imaju kod banaka, a država mora da garantuje. Zato što je ona izdala dozvole za rad banaka i zato što njen organ, Narodna banka, vrši kontrolu poslovanja banaka i superviziju poslovanja banaka koje posluju na ovom tržištu.
Da ovakav zakon nije donet, siguran sam da bi jedan ovakav scenario nastupio. Imali bismo neku sličnu priču, kao što smo imali i sa Dafiment bankom i sa bankom Jezdimira Vasiljevića i svim drugim bankama koje su nanele ozbiljnu štetu i državi i ugled njenom bankarskom sistemu, a verovatno bi se nešto slično dešavalo, kao što se dešavalo devedesetih da je građanin imao određena deponovana sredstva, pogotovo devizna, kod poslovnih banaka i da nije mogao da ih podigne nazad. Ako to nastane kao pravilo, priča, u jednoj banci, budite sigurni da će se preneti polako i na druge banke, u smislu da bi zavladao strah na tržištu i da bi građani povlačili svoje uloge od banaka.
Samim tim mislim da nije uredu da izjednačavamo u ovom slučaju, kada je u pitanju ovaj zakon, državne i privatne banke. Privatne banke gde kapital nije državni itekako vode računa o tome kome će da daju kredit, da li ispunjava uslove, kakav mu je bonitet i kakva sredstva garancije može da ponudi. Da su se tako ponašale "Agrobanka", a sad čujem i još jedna banka koja po najavi Narodne banke ne ispunjava uslove za obavljanje delatnosti, danas ne bismo imali ovakav zakon.
U danu za glasanje SNS će podržati ovaj zakon, baš zbog mogućnosti da nastupe ovakve štetne posledice ako ovaj zakon ne bude donet. Nadam se da će ovo biti poslednji put da će jedan ovakav zakon biti primenjivan barem u nekom narednom periodu, jer očekujem da se državne banke u jednom delu privatizuju. Dok se ne privatizuju da svoj posao obavljaju kako treba, a ne da omogućavaju ekstraprofite, ekstra zarade nekim drugima koji su do sad bili povezivani sa bivšim režimom i sa odlaskom tog režima. Nadam se da će ovakve zloupotrebe da prestanu. Hvala.

Dame i gospodo narodni poslanici, naš narod ima jednu izreku, "džabe je gluvom šaputati i ćoravom namigivati", nemoj da se neko nađe uvređenim, nego izgleda mi da je ovde želja da se delimičnim čitanjem zakona stvori neka pogrešna slika o samom zakonu. To ne mogu, a da se ne umešam sa te strane. Znači, dati su izuzeci na koje se ovaj zakon ne odnosi, krivična dela koje su najteža gde su lica osuđena na preko 30 godina zatvorske kazne. Po sadašnjim zakonskim važećim propisima to može da bude i jedno ubistvo. Često se za jedno ubistvo ljudi osuđuju po 40 godina. Znači, ubice nisu baš tako amnestirane ovim zakonom? Da sada ne nabrajam koje su sve koji su sve izuzeci. Članom 3. kaže se – 25% ako mu je ostala izrečena zatvorska kazna.
Danas sudovi oslobađaju bez zakona, bez posebnog zakona na lica koja su izdržala tri četvrtine zatvorske kazne. S tim da ste, recimo, jednog upravnika zatvora, baš Zabele smenili sa tog mesta zato što je neko napisao žalbu, a vaspitač se izjasnio po njoj, a upravnik je uputio nadležnom sudu. Brajevića ste upravo zato smenili. Zato što je taj koji je napisao žalbu bio politički osuđenik. Tako ste menjali upravnike i sudije.
Kada je u pitanju to da li će neko lice da bude više puta amnestirano, to ne može. To je regulisano članom 5. Lepo piše – ima izuzeća lice koje je već uživalo pogodnosti neke ranije amnestije. Zašto sada ulazimo u taj deo priče? Voleo bih jedan konstruktivniji stav u smislu da ako je možda nešto trebalo da se nađe od izuzeća od amnestije navedete, a ne da paušalno napadate jedan član zakona bez obzira šta piše u sledećim članovima.

Reklamiram Poslovnik, član 65. stav 2, a sad ću da obrazložim zašto.
Pažljivo sam slušao svoje kolege iz DS, i dame i gospodo niti Srbija počinje sa ovom vladom, niti život ovog parlamenta sa ovom većinom, postoji on već izvestan broj godina. Samo bih hteo da podsetim narodne poslanika iz DS da ste pre samo 15 meseci čerečili narodne poslanike preko Administrativnog odbora i razvlačili po štampi, i one koji se nisu pozivali na imunitet, skidali ste im imunitet na Administrativnom odboru. Nemojte to da kažete da nije tačno, na Administrativnom odboru jeste.
Skidali ste svima, zakazivali ste sednice o skidanju imuniteta narodnim poslanicima kojima je protok vremena zaustavio krivično gonjenje, ali je bilo bitno da se piše u štampi. Bilo je bitno da tadašnji predsednik Administrativnog odbora izađe i govori kako niko nije zaštićen imunitetom narodnog poslanika. Za saobraćajne udese ste to radili i sad pričate otkad je reč o visokom funkcioneru bivše vlade, o ministru. Ja ne presuđujem, niko ovde nikome ne sudi. Državni organ je zatražio skidanje imuniteta. Zašto? U pitanju je, po njihovom mišljenju da postoje ozbiljne pretpostavke da je izvršeno krivično delo, i nije ništa drugo u pitanju.
Ako vi smatrate da naš kolega, baš tako kažem poslanik, nije kriv, onda je u njegovom interesu da se odbrani pred pravosudnim organima. Ali, isto tako treba i da znate ono što stalno izbegavate da kažete, a to je da narodni poslanik može da iskoristi svoje pravo na pozivanje na imunitet dokle god traje prvostepeni postupak. Znači, u bilo kom trenutku. Hvala.

Javljam se u vezi člana 253. Poslovnika Narodne skupštine.
Pošto sam pažljivo saslušao neke od svojih kolega, prvo da kažem da ni jednom narodnom poslaniku iz poslaničke grupe iz prethodnog saziva SNS nije skidan imunitet niti je uspostavljen.
Ono što sam hteo da kažem jeste i ono najružnije, a to je da je Administrativni odbor skidao imunitet i predlagao skupštini, osam meseci pre datuma održavanja izbora, da se narodnim poslanicima ukine imunitet.
(Nenad Konstantinović, s mesta: Po kom osnovu govori narodni poslanik?)
Član 253.
Po kojim to merilima je nastupao bivši Administrativni odbor kada je u pitanju imunitet narodnih poslanika?
Ne znam da li je ikada bilo takve jedne hajke prema narodnim poslanicima i kakav se čitav cirkus po štampi provlačio zbog običnih narodnih poslanika, gde su predmet krivičnog dela uglavnom bila dela iz nehata, a ne zloupotrebe službenog položaja. U tome jeste razlika između vaših odluka i ove sada.

Dame i gospodo narodni poslanici, slažem se da u svakoj diskusiji treba da postoji neka taktika, očigledno je da ovde DS hoće sebe da predstavi kao žrtvu. Ali, da vam kažem, nije ovo prva sednica gde se raspravlja o jednom imunitetu. Dok ste i vi bili na vlasti skidali ste ljudima imunitet, na javnim debatama, npr. Branislavu Ivkoviću i to je bio tada politički proces.
(Predsedavajuća: Gospodine Arsiću, reklamirali ste Poslovnika, molim da kažete po kom članu.)
Reklamiram Poslovnik zato što narodni poslanik koji je govorio pre mene spominje da prvo trebamo da počnemo da hapsimo od svojih …
(Predsedavajuća: Koji član Poslovnika reklamirate?)
Narodni poslanici su dužni da se obraćaju jedni drugima sa uvažavanjem, 103, 104. 105. član koji god hoćete. Da raščistimo sada i nešto kada je u pitanju institut imuniteta.
Znate, kada raspravljamo o imunitetu, razdvojte više jednom javna ovlašćenja i zloupotrebu službenog položaja iz javnog ovlašćenja. To nije isto. Vi ste nekim bivšim ministrima pisali krivične prijave i bili su krivično procesuirani i oslobođeni zato što nisu trošili sredstva od svoje reprezentacije na ručkove i večere, nego su kupovali fudbalskim klubovima dresove i kopačke i to omladincima ili pionirima, ne znam već kako, podmlatku fudbalskog kluba. Znači, time ste se čak bavili. Vaše kolege, sadašnji poslanici, tada ministri su im pisali krivične prijave. Sada raspravljamo o tome da cela jedna poslanička grupa treba da prvo krene da hapsi od svojih, a koga? Pa, na vlasti su tek 70 do 80 dana …
(Predsedavajuća: Gospodine Arsiću, molim vas da se držite povrede Poslovnika.)
Držim se povrede Poslovnika.

Dame i gospodo narodni poslanici, ipak bih voleo da u nekim budućim diskusijama ne raspravljamo o tome da narodni poslanici vode nekakav postupak protiv lica koja su osumnjičena za korupciju. To prvo da raščistimo. Niti smo mi nadležni, niti raspolažemo sa dovoljno informacija, niti znamo to da radimo, možda neki zato što su završavali te škole, ali većina nas ne. Budite sigurni da niko iz SNS unapred ne osuđuje kolegu Dulića. Mi za to nemamo mandat i sa tom pričom bih zamolio da završimo.
Kada je u pitanju medijska kampanja, za medijsku kampanju morate da imate na prvom mestu podršku medija. Većinu medija danas kontroliše DS, još iz vremena kada je bila na vlasti. Čak vam je i predsednik stranke to priznao, sadašnji. Nemojte nas da optužujete za to. Kada je u pitanju pravosudni sistem i sistemska borba protiv korupcije, kažite – kog sudiju smo smenili, kog tužioca smo smenili? Slažemo se, ako hoćemo da se borimo protiv korupcije, nosioci pravosudnih i tužilačkih funkcija moraju da imaju kontinuitet i niko nije smenjen.
Pitanje revanšizma, pazite, Oliver Dulić je bio predsednik Skupštine, bio je ministar u Vladi, nije bio neka, da kažemo, perjanica DS koja je napadala svoje političke protivnike…
(Predsedavajuća: Vreme.)
… pa da bi on bio žrtva političkog revanšizma. Sve to što navodite, samo bih hteo još jednom da ponovim, ovo je stvar zahteva nadležnog tužilaštva, a reč je o radnji za koju je potrebna određena dokumentacija, gde nema nameštanja dokaza, kao što to može u nekim drugim postupcima sa izjavama svedoka koji ne postoje ili nisu bili tu.

Mogu samo da obavestim svoje kolege poslanike, a i građane Srbije, da ukoliko nadležni državni organi saznaju da bilo koji funkcioner sadašnje Vlade Republike Srbije učestvuje u vršenju krivičnog dela zloupotrebe službenog položaja, neće imati zaštitu SNS, sa jedne strane. Sa druge strane, ako i ostale članice Vlade ne istraju u borbi protiv korupcije i organizovanog kriminala, neće biti ni ove vlade. To vam garantujemo mi iz SNS.

Dame i gospodo narodni poslanici, svi ovi predlozi zakona uglavnom regulišu prava naših građana koji su na privremenom radu u inostranstvu i onom manjem delu da neko tako pravo ostvaruje kod nas.
Pošto dolazim iz Braničevskog okruga koji verovatno po broju stanovnika procentualno ima najveći broj zaposlenih lica koja su na prinudnom radu u inostranstvu, zbog toga su mi i poznate sve one poteškoće koje oni imaju da bi ostvarili neko pravo koje bukvalno treba da pripadne bilo kom građaninu, na bilo kojoj teritoriji.
Kada je u pitanju Sporazum sa Austrijom, to samo mogu da pozdravim, zato što veliki broj naših građana koji su ostvarili pravo na penziju imaju problem da ukoliko odjave prebivalište na teritoriji Austrije i dođu da žive na teritoriju Republike Srbije, imaju značajna umanjenja po pitanju penzija. Moraju da se dovijaju na razne načine – ili ostavljaju da ne odjavljuju mesto prebivališta, nego ostave broj banke u kojoj će da im se uplaćuje penzija, pa jednom u šest meseci odu, ili ovlaste nekog drugog da podiže taj novac umesto njih i donosi ga ovamo. To njima stvara određene teškoće i probleme. U krajnjem slučaju, jedan vid pritiska da moraju stalno da budu u strahu da im neko pravo koje su ostvarili iz radnog odnosa ne propadne, a svi znamo da se prava iz radnog odnosa smatraju ljudskim pravima koja su zaštićena i Poveljom UN. Ovaj sporazum sa Vladom Republike Austrije mogu samo da pozdravim.
Što se tiče Sporazuma sa Italijom, tu takođe postoji jedan veliki broj problema. Voleo bih da je ovaj sporazum makar malo detaljniji. On samo jednu tehniku opisuje, ali imamo i neke životne probleme koje sama primena ovog sporazuma neće da reši.
Takođe, mnogima je verovatno poznato da imamo veliki broj lica koji su na privremenom radu u Italiji i imaju problema sa vozačkim dozvolama, pogotovo kada su u pitanju profesionalne kategorije. Jednostavno, bili su ostavljeni pred izborom – ili da nemaju nikakvu dozvolu, ili da tamo polažu vozački ispit. Ranije je bilo moguće polaganje vozačkih ispita na maternjem jeziku. Međutim, unazad nekoliko godina, osim što to prilično i košta, čak i za njihove standarde, polaganje je bilo moguće samo na njihovom državnom jeziku, tj. na italijanskom, tako da zbog specifičnosti izraza koji se koriste u saobraćaju, veliki broj naših građana nije mogao to pravo da ostvari.
Date su im određene mogućnosti, međutim, ima veliki broj ljudi koji to pravo ni iz jednog osnova nisu ostvarili – imaju vozačke dozvole koje nisu zamenili, polagali su za amaterske kategorije u Italiji, voze amaterska vozila, ali profesionalne kategorije čuvaju za neka druga vremena. Zato što ako tamo daju svoju vozačku dozvolu iz Srbije, izgubiće profesionalne kategorije i u Srbiji.
Sam zakon tretira Sporazum da je ovo moguće samo u periodu od godinu dana od trenutka prijavljivanja lica na teritoriji Italije. A šta ćemo sa onim građanima koji su već duže vremena prijavljeni, ispunjavaju uslov da imaju vozačku dozvolu koja je starija od datuma prijave na teritoriji Italije i tu vozačku dozvolu nisu zamenili? Da li će na njih da se primenjuje ovih godinu dana, odnosno taj period, obzirom da oni to pravo do sada nisu mogli da ostvare? Nije postojao zakonski osnov, niti međudržavni ugovor. Ako ostavimo ovu formulaciju ovako kako je sada, da to važi, znam da se radi o međunarodnim ugovorima i teško je to regulisati naknadno, ali da pokušamo kroz pregovore sa italijanskom vladom da dopunimo ovaj sporazum i da se onim građanima koji ispunjavaju sve uslove i nisu menjali vozačke dozvole, omogući da zamene te vozačke dozvole u nekom narednom periodu, baš zbog činjenice da i ovo rešenje, ovakvo kakvo je, svakako daje određene mogućnosti, ali ne rešava kompletan problem.
Mnogi građani su dolazili, žalili se i pitali se kada ćemo to pravo da im omogućimo. Pokušano je nešto, ali mislim da većinu ovaj benefit neće da obuhvati. Zato je možda potrebno u nekim naknadnim razgovorima pokušati da se nedostaci ovog sporazuma otklone. Zato što su ovi zakoni svakako, ne plod nečijeg političkog interesa, nego isključivo u interesu građana, potpisnica sporazuma, SNS će u Danu za glasanju podržati ove sporazume.

Dame i gospodo narodni poslanici, pažljivo sam slušao šta moje kolege tvrde. Prvo moram da kažem i da istaknem da, čak i oni koji se bave uvozom i prodajom i daljom distribucijom opreme i hrane za bebe, trpe određene ekonomske posledice. Budite sigurni da neće da se odreknu marže, ionako imaju mali promet.
Ovaj zakon, odnosno dopuna Zakona o porezu na dodatu vrednost, slažem se, nije potpuna i nije ni blizu da je dovoljna da se poveća natalitet u Srbiji. Mislim da smo posle Zakona o davanju porodicama sa decom određenih sredstava, da su sve prethodne Vlade na tome zastale. To je zakon koji je napisan, čini mi se, pre šest ili sedam godina. I ništa se više nije radilo.
U međuvremenu, država je ušla u strahovitu finansijsku krizu. Moramo da budemo svesni da možemo da pomažemo samo onoliko koliko imamo. Slažem se da ovo nije dovoljno, ali trenutno je to jedino realno. Možemo o tome da diskutujemo, ali barem za ove prve dve godine kada su najveći troškovi oko dece, država je pokušala nešto da uradi.
Mogu da kažem da je čak i predlog Vlade u prvom trenutku bio daleko strožiji. Tražilo se da to pravo ostvare samo porodice koje imaju manje od 80.000 dinara primanja čitavog domaćinstva. Izašli su u susret Odboru za finansije i tu se predložilo da to budu samo roditelji, da samo oni ulaze u taj zbir.
Ako pažljivo razmislite, to je nešto malo više od primanja proseka Republike Srbije. Najveći broj građana će uživati ovu povlasticu. Najveći broj najugroženijih građana će uživati ovu povlasticu. Oni koji imaju određena sredstva, više od ovoga, verujte da to njima do sada nije ni trebalo, njima jednostavno to nije potrebno.
Potpuno sam siguran kada se stanje u našim javnim finansijama uredi, da će se sigurno i drugi koraci, bez obzira koja Vlada bude bila u pitanju, da nastupe daleko radikalnije i daleko sa većim povlasticama za svako novorođeno dete. Danas, u ovom trenutku, to je jedina mogućnost.

Dame i gospodo narodni poslanici, gospodine ministre, zamolio bih vas da još jednom razmislite o ovom amandmanu.
Dolazim iz opštine u kojoj to nije problem, pošto je Požarevac u proseku skoro, nešto malo i nedostaje, međutim, tu ima jedna stvar koja je čisto ekonomske logike. Znači imamo dva privredna subjekta. Jedan posluje na teritoriji opštine koja ima visok prosek zarada i drugi posluje na teritoriji opštine koja ima niži prosek zarada. Obavljaju sličnu delatnost, imaju sličan promet u smislu dohotka koji ostvaruju, jedan već zbog velike ponude za radnom snagom plaća radnike niže nego što se to plaća u opštinama gde je prosečna zarada na nivou Republike Srbije, jer nivo zarada zavisi od ponude radne snage koja se nalazi na tržištu. To znači da smo ne prihvatanjem ovog amandmana omogućili da onima koji već kroz isplate većih zarada pune budžete lokalnih samouprava nastave da ih pune još više, za razliku od onih gde je prosečna zarada ispod proseka Republike, na teritoriji te jedinice lokalne samouprave, koji manje plaćaju radnike i manje će da plaćaju taksu, a iskazuju istu dobit.
Jednostavno, poreski sistem, stope poreza, takse su fiskalna davanja, treba da budu u skladu sa ekonomskim mogućnostima poreskog obveznika. Ne prihvatanjem ovog amandmana, jednostavno, stvaramo jednu određenu situaciju da do nečega takvog i dođe.