Dame i gospodo narodni poslanici, slažem se da u svakoj diskusiji treba da postoji neka taktika, očigledno je da ovde DS hoće sebe da predstavi kao žrtvu. Ali, da vam kažem, nije ovo prva sednica gde se raspravlja o jednom imunitetu. Dok ste i vi bili na vlasti skidali ste ljudima imunitet, na javnim debatama, npr. Branislavu Ivkoviću i to je bio tada politički proces.
(Predsedavajuća: Gospodine Arsiću, reklamirali ste Poslovnika, molim da kažete po kom članu.)
Reklamiram Poslovnik zato što narodni poslanik koji je govorio pre mene spominje da prvo trebamo da počnemo da hapsimo od svojih …
(Predsedavajuća: Koji član Poslovnika reklamirate?)
Narodni poslanici su dužni da se obraćaju jedni drugima sa uvažavanjem, 103, 104. 105. član koji god hoćete. Da raščistimo sada i nešto kada je u pitanju institut imuniteta.
Znate, kada raspravljamo o imunitetu, razdvojte više jednom javna ovlašćenja i zloupotrebu službenog položaja iz javnog ovlašćenja. To nije isto. Vi ste nekim bivšim ministrima pisali krivične prijave i bili su krivično procesuirani i oslobođeni zato što nisu trošili sredstva od svoje reprezentacije na ručkove i večere, nego su kupovali fudbalskim klubovima dresove i kopačke i to omladincima ili pionirima, ne znam već kako, podmlatku fudbalskog kluba. Znači, time ste se čak bavili. Vaše kolege, sadašnji poslanici, tada ministri su im pisali krivične prijave. Sada raspravljamo o tome da cela jedna poslanička grupa treba da prvo krene da hapsi od svojih, a koga? Pa, na vlasti su tek 70 do 80 dana …
(Predsedavajuća: Gospodine Arsiću, molim vas da se držite povrede Poslovnika.)
Držim se povrede Poslovnika.

Dame i gospodo narodni poslanici, ipak bih voleo da u nekim budućim diskusijama ne raspravljamo o tome da narodni poslanici vode nekakav postupak protiv lica koja su osumnjičena za korupciju. To prvo da raščistimo. Niti smo mi nadležni, niti raspolažemo sa dovoljno informacija, niti znamo to da radimo, možda neki zato što su završavali te škole, ali većina nas ne. Budite sigurni da niko iz SNS unapred ne osuđuje kolegu Dulića. Mi za to nemamo mandat i sa tom pričom bih zamolio da završimo.
Kada je u pitanju medijska kampanja, za medijsku kampanju morate da imate na prvom mestu podršku medija. Većinu medija danas kontroliše DS, još iz vremena kada je bila na vlasti. Čak vam je i predsednik stranke to priznao, sadašnji. Nemojte nas da optužujete za to. Kada je u pitanju pravosudni sistem i sistemska borba protiv korupcije, kažite – kog sudiju smo smenili, kog tužioca smo smenili? Slažemo se, ako hoćemo da se borimo protiv korupcije, nosioci pravosudnih i tužilačkih funkcija moraju da imaju kontinuitet i niko nije smenjen.
Pitanje revanšizma, pazite, Oliver Dulić je bio predsednik Skupštine, bio je ministar u Vladi, nije bio neka, da kažemo, perjanica DS koja je napadala svoje političke protivnike…
(Predsedavajuća: Vreme.)
… pa da bi on bio žrtva političkog revanšizma. Sve to što navodite, samo bih hteo još jednom da ponovim, ovo je stvar zahteva nadležnog tužilaštva, a reč je o radnji za koju je potrebna određena dokumentacija, gde nema nameštanja dokaza, kao što to može u nekim drugim postupcima sa izjavama svedoka koji ne postoje ili nisu bili tu.

Mogu samo da obavestim svoje kolege poslanike, a i građane Srbije, da ukoliko nadležni državni organi saznaju da bilo koji funkcioner sadašnje Vlade Republike Srbije učestvuje u vršenju krivičnog dela zloupotrebe službenog položaja, neće imati zaštitu SNS, sa jedne strane. Sa druge strane, ako i ostale članice Vlade ne istraju u borbi protiv korupcije i organizovanog kriminala, neće biti ni ove vlade. To vam garantujemo mi iz SNS.

Dame i gospodo narodni poslanici, svi ovi predlozi zakona uglavnom regulišu prava naših građana koji su na privremenom radu u inostranstvu i onom manjem delu da neko tako pravo ostvaruje kod nas.
Pošto dolazim iz Braničevskog okruga koji verovatno po broju stanovnika procentualno ima najveći broj zaposlenih lica koja su na prinudnom radu u inostranstvu, zbog toga su mi i poznate sve one poteškoće koje oni imaju da bi ostvarili neko pravo koje bukvalno treba da pripadne bilo kom građaninu, na bilo kojoj teritoriji.
Kada je u pitanju Sporazum sa Austrijom, to samo mogu da pozdravim, zato što veliki broj naših građana koji su ostvarili pravo na penziju imaju problem da ukoliko odjave prebivalište na teritoriji Austrije i dođu da žive na teritoriju Republike Srbije, imaju značajna umanjenja po pitanju penzija. Moraju da se dovijaju na razne načine – ili ostavljaju da ne odjavljuju mesto prebivališta, nego ostave broj banke u kojoj će da im se uplaćuje penzija, pa jednom u šest meseci odu, ili ovlaste nekog drugog da podiže taj novac umesto njih i donosi ga ovamo. To njima stvara određene teškoće i probleme. U krajnjem slučaju, jedan vid pritiska da moraju stalno da budu u strahu da im neko pravo koje su ostvarili iz radnog odnosa ne propadne, a svi znamo da se prava iz radnog odnosa smatraju ljudskim pravima koja su zaštićena i Poveljom UN. Ovaj sporazum sa Vladom Republike Austrije mogu samo da pozdravim.
Što se tiče Sporazuma sa Italijom, tu takođe postoji jedan veliki broj problema. Voleo bih da je ovaj sporazum makar malo detaljniji. On samo jednu tehniku opisuje, ali imamo i neke životne probleme koje sama primena ovog sporazuma neće da reši.
Takođe, mnogima je verovatno poznato da imamo veliki broj lica koji su na privremenom radu u Italiji i imaju problema sa vozačkim dozvolama, pogotovo kada su u pitanju profesionalne kategorije. Jednostavno, bili su ostavljeni pred izborom – ili da nemaju nikakvu dozvolu, ili da tamo polažu vozački ispit. Ranije je bilo moguće polaganje vozačkih ispita na maternjem jeziku. Međutim, unazad nekoliko godina, osim što to prilično i košta, čak i za njihove standarde, polaganje je bilo moguće samo na njihovom državnom jeziku, tj. na italijanskom, tako da zbog specifičnosti izraza koji se koriste u saobraćaju, veliki broj naših građana nije mogao to pravo da ostvari.
Date su im određene mogućnosti, međutim, ima veliki broj ljudi koji to pravo ni iz jednog osnova nisu ostvarili – imaju vozačke dozvole koje nisu zamenili, polagali su za amaterske kategorije u Italiji, voze amaterska vozila, ali profesionalne kategorije čuvaju za neka druga vremena. Zato što ako tamo daju svoju vozačku dozvolu iz Srbije, izgubiće profesionalne kategorije i u Srbiji.
Sam zakon tretira Sporazum da je ovo moguće samo u periodu od godinu dana od trenutka prijavljivanja lica na teritoriji Italije. A šta ćemo sa onim građanima koji su već duže vremena prijavljeni, ispunjavaju uslov da imaju vozačku dozvolu koja je starija od datuma prijave na teritoriji Italije i tu vozačku dozvolu nisu zamenili? Da li će na njih da se primenjuje ovih godinu dana, odnosno taj period, obzirom da oni to pravo do sada nisu mogli da ostvare? Nije postojao zakonski osnov, niti međudržavni ugovor. Ako ostavimo ovu formulaciju ovako kako je sada, da to važi, znam da se radi o međunarodnim ugovorima i teško je to regulisati naknadno, ali da pokušamo kroz pregovore sa italijanskom vladom da dopunimo ovaj sporazum i da se onim građanima koji ispunjavaju sve uslove i nisu menjali vozačke dozvole, omogući da zamene te vozačke dozvole u nekom narednom periodu, baš zbog činjenice da i ovo rešenje, ovakvo kakvo je, svakako daje određene mogućnosti, ali ne rešava kompletan problem.
Mnogi građani su dolazili, žalili se i pitali se kada ćemo to pravo da im omogućimo. Pokušano je nešto, ali mislim da većinu ovaj benefit neće da obuhvati. Zato je možda potrebno u nekim naknadnim razgovorima pokušati da se nedostaci ovog sporazuma otklone. Zato što su ovi zakoni svakako, ne plod nečijeg političkog interesa, nego isključivo u interesu građana, potpisnica sporazuma, SNS će u Danu za glasanju podržati ove sporazume.

Dame i gospodo narodni poslanici, pažljivo sam slušao šta moje kolege tvrde. Prvo moram da kažem i da istaknem da, čak i oni koji se bave uvozom i prodajom i daljom distribucijom opreme i hrane za bebe, trpe određene ekonomske posledice. Budite sigurni da neće da se odreknu marže, ionako imaju mali promet.
Ovaj zakon, odnosno dopuna Zakona o porezu na dodatu vrednost, slažem se, nije potpuna i nije ni blizu da je dovoljna da se poveća natalitet u Srbiji. Mislim da smo posle Zakona o davanju porodicama sa decom određenih sredstava, da su sve prethodne Vlade na tome zastale. To je zakon koji je napisan, čini mi se, pre šest ili sedam godina. I ništa se više nije radilo.
U međuvremenu, država je ušla u strahovitu finansijsku krizu. Moramo da budemo svesni da možemo da pomažemo samo onoliko koliko imamo. Slažem se da ovo nije dovoljno, ali trenutno je to jedino realno. Možemo o tome da diskutujemo, ali barem za ove prve dve godine kada su najveći troškovi oko dece, država je pokušala nešto da uradi.
Mogu da kažem da je čak i predlog Vlade u prvom trenutku bio daleko strožiji. Tražilo se da to pravo ostvare samo porodice koje imaju manje od 80.000 dinara primanja čitavog domaćinstva. Izašli su u susret Odboru za finansije i tu se predložilo da to budu samo roditelji, da samo oni ulaze u taj zbir.
Ako pažljivo razmislite, to je nešto malo više od primanja proseka Republike Srbije. Najveći broj građana će uživati ovu povlasticu. Najveći broj najugroženijih građana će uživati ovu povlasticu. Oni koji imaju određena sredstva, više od ovoga, verujte da to njima do sada nije ni trebalo, njima jednostavno to nije potrebno.
Potpuno sam siguran kada se stanje u našim javnim finansijama uredi, da će se sigurno i drugi koraci, bez obzira koja Vlada bude bila u pitanju, da nastupe daleko radikalnije i daleko sa većim povlasticama za svako novorođeno dete. Danas, u ovom trenutku, to je jedina mogućnost.

Dame i gospodo narodni poslanici, gospodine ministre, zamolio bih vas da još jednom razmislite o ovom amandmanu.
Dolazim iz opštine u kojoj to nije problem, pošto je Požarevac u proseku skoro, nešto malo i nedostaje, međutim, tu ima jedna stvar koja je čisto ekonomske logike. Znači imamo dva privredna subjekta. Jedan posluje na teritoriji opštine koja ima visok prosek zarada i drugi posluje na teritoriji opštine koja ima niži prosek zarada. Obavljaju sličnu delatnost, imaju sličan promet u smislu dohotka koji ostvaruju, jedan već zbog velike ponude za radnom snagom plaća radnike niže nego što se to plaća u opštinama gde je prosečna zarada na nivou Republike Srbije, jer nivo zarada zavisi od ponude radne snage koja se nalazi na tržištu. To znači da smo ne prihvatanjem ovog amandmana omogućili da onima koji već kroz isplate većih zarada pune budžete lokalnih samouprava nastave da ih pune još više, za razliku od onih gde je prosečna zarada ispod proseka Republike, na teritoriji te jedinice lokalne samouprave, koji manje plaćaju radnike i manje će da plaćaju taksu, a iskazuju istu dobit.
Jednostavno, poreski sistem, stope poreza, takse su fiskalna davanja, treba da budu u skladu sa ekonomskim mogućnostima poreskog obveznika. Ne prihvatanjem ovog amandmana, jednostavno, stvaramo jednu određenu situaciju da do nečega takvog i dođe.

Dame i gospodo narodni poslanici, saslušao sam svog prethodnog kolegu i drago mi je da je dao neke zanimljive ideje i o metodološkim pravilima i kako treba da se radi budžet, izmene i dopune zakona, pogotovo kad su u pitanju subvencije, kako ih trošiti iz budžeta. I sam sam lično podneo nekoliko desetina amandmana, da nadležni odbor za poslove finansija i nadležni odbor za poslove poljoprivrede daju saglasnost na način trošenja subvencija recimo za poljoprivredu.
Nijedan od tih amandmana, baš kroz onaj opis budžetskog davanja, ili kako to voli da kaže vaš stranački kolega Božidar Đelić – kaže aprorijacije, znači, u opisu aproprijacije tražio sam da se tako nešto stavi. Iznose nisam dirao, ali svaki put je uredno bilo odbijeno, svaki put.
Što se tiče konsolidovanog računa trezora, to takođe nije ideja ni Mlađana Dinkića, ni ove vlade. To je 2003. godine uveo baš vaš stranački kolega Božidar Đelić. To treba da znate.
Kada je u pitanju budžet, obično teško menjam stavove, ali vi ste tražili da se briše sledeći stav – ukoliko na kraju 2012. godine bude postojala pozajmica sa konsolidovanog računa trezora, u zavisnosti od uslova na finansijskom tržištu, može se preneti u narednu godinu. Ali, to nisam pročitao iz rebalansa, nego iz osnovnog zakona. To je u rebalansu prepisano.
Sad dolazimo na onaj deo priče koji ste pričali, oko dodavanja zakona. Vidite, kolega, to ne bih znao da nisam pročitao i Zakon o budžetu i rebalans Zakona o budžetu. Nisam ga ni dan ranije dobio nego što ste vi sad dobili zakon o izmenama i dopunama Zakona o budžetu, a pogledajte koji je obimniji. Ovo je zakon koji je predložio Mirko Cvetković, a ovo je rebalans. Morao sam da pročitam i jedan i drugi. Pogotovo me čudi što je gospodin Mirko Cvetković podnosilac ovog amandmana, jer je on kao predsednik Vlade i ministar finansija tražio da to piše u zakonu, što znači da ni on nije čitao zakon. Čitao je? Samo memorandum.
U svakom slučaju, imate zanimljive poglede. Voleo bih da nastavite tako. Na dobrom ste putu da postanete odličan poslanik. Konačno ste počeli da čitate zakone, a ne samo da glasate za njih.

Dame i gospodo narodni poslanici, saslušao sam svog prethodnog kolegu i drago mi je da je dao neke zanimljive ideje i o metodološkim pravilima i kako treba da se radi budžet, izmene i dopune zakona, pogotovo kad su u pitanju subvencije, kako ih trošiti iz budžeta. I sam sam lično podneo nekoliko desetina amandmana, da nadležni odbor za poslove finansija i nadležni odbor za poslove poljoprivrede daju saglasnost na način trošenja subvencija recimo za poljoprivredu.
Nijedan od tih amandmana, baš kroz onaj opis budžetskog davanja, ili kako to voli da kaže vaš stranački kolega Božidar Đelić – kaže aprorijacije, znači, u opisu aproprijacije tražio sam da se tako nešto stavi. Iznose nisam dirao, ali svaki put je uredno bilo odbijeno, svaki put.
Što se tiče konsolidovanog računa trezora, to takođe nije ideja ni Mlađana Dinkića, ni ove vlade. To je 2003. godine uveo baš vaš stranački kolega Božidar Đelić. To treba da znate.
Kada je u pitanju budžet, obično teško menjam stavove, ali vi ste tražili da se briše sledeći stav – ukoliko na kraju 2012. godine bude postojala pozajmica sa konsolidovanog računa trezora, u zavisnosti od uslova na finansijskom tržištu, može se preneti u narednu godinu. Ali, to nisam pročitao iz rebalansa, nego iz osnovnog zakona. To je u rebalansu prepisano.
Sad dolazimo na onaj deo priče koji ste pričali, oko dodavanja zakona. Vidite, kolega, to ne bih znao da nisam pročitao i Zakon o budžetu i rebalans Zakona o budžetu. Nisam ga ni dan ranije dobio nego što ste vi sad dobili zakon o izmenama i dopunama Zakona o budžetu, a pogledajte koji je obimniji. Ovo je zakon koji je predložio Mirko Cvetković, a ovo je rebalans. Morao sam da pročitam i jedan i drugi. Pogotovo me čudi što je gospodin Mirko Cvetković podnosilac ovog amandmana, jer je on kao predsednik Vlade i ministar finansija tražio da to piše u zakonu, što znači da ni on nije čitao zakon. Čitao je? Samo memorandum.
U svakom slučaju, imate zanimljive poglede. Voleo bih da nastavite tako. Na dobrom ste putu da postanete odličan poslanik. Konačno ste počeli da čitate zakone, a ne samo da glasate za njih.

Dame i gospodo narodni poslanici, pažljivo sam slušao diskusiju svojih prethodnika i ima dosta stvari sa kojima mogu da se složim, ali ima i stvari koje pomalo prelaze granice dobrog ukusa.
Činjenica jeste da sada posle, nešto malo više od mesec dana ponovo raspravljamo o Narodnoj banci, odnosno izboru viceguvernera Narodne banke i nije izgleda moglo da se izbegne spominjanje izmena i dopuna Zakona o Narodnoj banci. Mogu da shvatim svačiju političku borbu, svaku političku želju, cilj, ali ne mogu da razumem svaki način na koji se ta politička borba vodi.
Jedan deo, nadao sam se da je to ostalo u našoj dalekoj prošlosti, a to je da su određeni politički faktori u Srbiji bliski bivšem rukovodstvu Narodne banke pokušali da uvuku razne međunarodne organizacije, finansijske, da utiču na ovu Skupštinu, ove poslanike da se zakon o izmenama i dopunama Zakona o Narodnoj banci ne donese. Kad neko tako nešto počne da radi, postavljam pitanje da li je svestan koliko štete može da nanese svojoj državi, zarad svog političkog interesa i cilja, a to se upravo radi.
Mnogo vremena smo ovde proveli ubeđujući najviše javnost, da neće biti štampanja novca. Mnogo vremena smo ovde uveravali javnost da neće biti hiperinflacije. Mnogo vremena smo uveravali građane da neće biti gubitaka kreditnog rejtinga koji su vezan iza izmene i dopune Zakona o NBS.
Rezultati za ovih nešto malo više od mesec dana, govore nam u prilog da smo bili u pravu. Možda neko bude i nezadovoljan rezultatima, ali imajući u vidu u kakvom je stanju naša privreda, kakvom je stanju naš bankarski sistem, pogotovu kada je u pitanju domaći kapital, imajući u vidu kakav nam je trgovinski deficit, kakve smo špekulativne navike zatekli na finansijskom tržištu, mogu da kažem da je rezultat i više od očekivanog.
U trenutku preuzimanja dužnosti guvernera od strane Jorgovanke Tabaković, kurs dinara je bio prema evru 119 dinara i sedam para. Danas je bez trošenja deviznih rezervi 115 dinara i 25 - 6 para, nemojte da mi zamerite ako sam za neku paru pogrešio. Mnogo bi lakše bilo, i možda bi mnogo bolji rezultat bio rada NB, da nije bilo baš ovog pritiska koji se konstantno dešavao tokom donošenja zakona o izmenama i dopunama Zakona o NB. Danas su se ponovo neke kolege dotakle navodno, sve je to lepo, ali zašto to radite tako i tako? Sad jedan od mojih kolega je predložio nije tu, zašto guverner treba da predlože viceguvernere Narodnoj skupštini kad su to njegovi saradnici i on treba da ih bira, a ovamo se zalaže za nezavisnost? Kako će viceguverner biti nezavistan ako ga imenuje i razrešava guverner? Sasvim je prirodno da onaj ko imenuje i razrešava i sasvim bi nemoralno bilo da stavimo u zakon da guverner bira a Skupština razrešava. Šta mi imamo s tim? Što mi da trpimo posledice nečijih loših procena i odluka? Ako se viceguverneri biraju u Narodnoj Skupštini, Narodna Skupština je ta koja ih razrešava. I tu se ogleda nezavisnost u javnoj debati koja treba da se vodi zbog nekog postupka NB. I bez obzira što neko kaže - vladajuća većina može da donese sve, i da je danas nedelja i da je 2015 godina, ta javnost u radu Narodne skupštine štiti integritet svakog ko radi svoj posao kako treba, i tu se ogleda jedan deo nezavisnosti NB.
Drugi deo nezavisnosti, jeste lični integritet ljudi koji vode NB, jer džabe, mi možemo bilo kakvim zakonskim predlogom da damo neograničenu nezavisnost, njihovu nesmenjivost, ali svi funkcioneri imaju i svoj mandat, čak i NB, i verujte mi da ljudi koji imaju slabu ličnost, sve će uraditi za onu političku opciju koju procenjuju da će u trenutku reizbora ona da bude na vlasti, i na taj način da ugroze nezavisnost institucija koje vode. Imali smo više takvih prilika da vidimo u svojoj prošlosti.
Što se tiče samih kandidata, drago mi je da su svi kandidati koji su predloženi već radili u NB, već imaju određeno iskustvo, i kako neko reče – nadamo se da je to dobar početak rada ove vladajuće većine i novog guvernera, zato što su većina stranaka koje su došle u ovu Vladu iz opozicije i željni su imenovanja i postavljenja.
Od svih stranaka koje su došle iz opozicije, jedino je lista SNS iz opozicije, i imam pravo da se osećam pomalo i prozvanim.
Da podsetim, ova ista skupština je izabrala Sašu Jankovića koji je već bio na toj funkciji, direktor Telekoma, gospodin Ćulibrk, takođe nije član SNS, inače je radnik Telekoma dugo godina. Evo sad biramo ponovo Savet državnih revizora, znači ostao je isti predlog za predsednika DRI i mislim da to nije samo početak, već jedan nastavak jedne prakse, za koju se nadam da će da se nastavi i ta praksa i kada možda nekog dana SNS ne bude na vlasti.
Kada je u pitanju sama DRI, mogu da kažem da je u proteklom periodu bilo vrlo teško biti državni revizor.
Mogu da kažem da se to često graničilo i sa hrabrošću ljudi koji su hteli da rade državnu reviziju na onaj način kako je to zakon predviđao, sa onom moralnom i profesionalnom odgovornošću koju su ti ljudi osećali. DRI je još pre pet godina osnovana, pre tri godine tek, rešene je njen prostor u kome će ona da radi i to samo delimično. Jedan od kolega reče da mu je drago što su Državni revizori vratili sredstva u budžet RS. Lepo je to sa njihove strane, ali nisu ga vratili zato što su hteli, ne zato ni što su morali, nego zato što nisu mogli da zaposle dovoljno ljudi koji bi radili za DRI, da bi rezultati DRI i kontrole trošenja javnih sredstava bili još bolji.
To pokazuje odnos bivšeg režima kako su gledali na javna sredstva kojima su raspolagali. Tačno je da je podneto nekoliko stotina prekršajnih prijava, tačno je da je podneto par desetina krivičnih prijava. Za prekršajne, mislim da je samo sedam ili osam pravosnažno rešeno, kad su u pitanju krivične nije ni jedna, što pokazuje u kakvom sistemu živimo. Može jedan državni organ da radi svoj posao kako treba, ali ako čitava država kao institucija ne funkcioniše, onda se postavlja pitanje u kakvoj državi mi to živimo.
Mislim da u narednom periodu treba nastaviti sa izgradnjom institucija, treba dati i omogućiti DRI da radi svoj posao kako treba, ne samo da bi kontrolisala bivši režim, nego i sadašnju Vladu RS, zato što sredstva koja dobijamo od građana su ograničena, a budžetskih korisnika imamo mnogo, sa privredom koja je u teškoj situaciji, pa je neko govorio i o kreditima. Kada bi smo racionalizacijom troškova, a posao DRI nije samo taj da ona gleda zakonitost, nego i opravdanost troškova, mogli da smanjimo pritisak na budžetske korisnike, smanjimo pritisak na poreske obveznike, i na taj način počnemo polako da razvijamo i onaj ekonomski deo našeg društva koji je sada, mogu da kažem u jednoj izuzetno teškoj situaciji.
Zbog već određenih rezultata i u radu NBS i rezultata kada je u pitanju DRI, SNS u danu za glasanje podržaće predloge i za izbor viceguvernera i funkcionera DRI.

Dame i gospodo narodni poslanici, rebalans ovog budžeta je u stvari i nastavak one rasprave koju smo imali tokom jučerašnjeg dana. Sada sam bio u jednoj priličnoj zanimljivoj situaciji da slušam diskusiju između bivšeg predsednika Vlade, i bivšeg ministra finansija, i sadašnjeg ministra finansija.
Jedno veliko pitanje stvarno imam da postavim pred ovom Skupštinom, a to je, da li je to tačno da u Predlogu zakona o budžetu stvarno nije bilo naknada za nezaposlene u dovoljnoj iznosu? Da li je tačno da nema 12 plate za železnicu? Da li je tačno da nedostaje milijardu i 700 miliona dinara za rudare u "Resavici", a to je rudnik sa podzemnom eksploatacijom? Da li je tačno da nedostaje milijardu dinara za sprovođenje izbora za predsednika Republike Srbije? Da li je tačno da nedostaje četiri milijarde za otplatu kamata? Da li je tačno da nedostaje dve milijarde za otplatu sudskih kazni? Da li je tačno da nedostaje dve milijarde na ime plata za vojsku?
Samo pola da je od ovoga tačno, neko je prevario i narodne poslanik koji su podržali originalnu verziju budžeta. Ako je tačno, prevario je i sve korisnike budžeta. I ako je tačno, a što je najgore, prevareni su i građani Srbije. Ovaj rebalans biće prvi rebalans, prvi budžet za kog ću da glasam, a jedan je od najgorih koje sam video. I neću da glasam samo zbog toga što, kako neki kažu, zbog lojalnosti stranci, poslaničkoj grupi itd, već smatram da je ovaj rebalans budžeta naša trenutna realnost.
U toku raznih rasprava svega i svačega sam se naslušao, a dobili ste svi kolege od ove vlade stepen izvršenja budžeta Republike Srbije za prvih šest meseci. Pa, se on kreće u nekom rasponu oko 42%, 43% prihodna strana, a ubedljivo najbolje izvršavano je zaduživanje države, 80,2%. Tako da ako bismo i to sveli na 50% koliko treba da bude u prvih šest meseci, celo izvršenje bi bilo četrdesetak posto, sve u originalnoj verziji budžeta, ovog koji sada menjamo. Napravljeno je na osnovu netačnih i to namerno netačnih procena prihodne strane budžeta.
Rekoh, razumem što je neko možda pokušao da prevari narodne poslanike, što je neko pokušao da prevari MMF, ali ne mogu da verujem da se neko zarad politike, zarad izbora igra sa životima i sudbinama ljudi.
Kad se pogleda, osim javne potrošnje, opet jedna stvar koja najviše bode oči, jeste da su kapitalne investicije uložene samo 37%. Zaduživali smo državu, a znate i sami, tako i piše u budžetu, da zaduženja mogu da budu samo zarad sprovođenja javnih politika, a javna politika su investicije preko nacionalnog investicionog plana, to izvršenje je samo 37%. Toliko je predsednik Vlade i ministar finansija odobrio tom ministarstvu.
Mi prošlost da vratimo ne možemo. Novac koji je potrošen možemo da vraćamo piće bankama, ali da ga vratimo u svoj svojinu, to ne. Zato imamo sada jedan ovakav rebalans budžeta.
Bio sam na sednici i Odbora za finansije kada smo raspravljali oko stavova, ovog našeg čuvenog tela i Fiskalnog saveta i najveće njegove zamerke su bile, zašto se ljudi neotpuštaju sa posla u svrhu štednje. Znate, kad neko ima siguran posao i zna da ne može da ga izgubi, on može o tome da priča, a pričamo o živim ljudima koji imaju svoje porodice, svoju decu, a vreme je krize i teško se nalazi posao u realnom sektoru. Zato je možda i napravljeno jedno kompromisno rešenje, da se konačno ograniče plate zaposlenih u javnom sektoru.
Ne može niko da me ubedi da predsednik države prima nešto malo preko 100.000 dinara, ministar u Vladi prima preko 100.000 dinara, predsednik Vlade preko 100.000 dinara a razni savetnici po 350 i 400, e pa ne može. Opet u svrhu da neko ne bi izgubio posao, sopstveni prihodi raznih uprava, agencija i drugih državnih organa, a tu nisu baš kako to mnogi hoće da kažu – neko im nešto oduzima, nije nego su im poverena javna ovlašćenja pa na osnovu tih javnih ovlašćenja ostvaruju prihod, postaju sastavni deo budžeta, baš zbog toga da bi se ovakve nesrazmere izbegle.
Druga zamerka Fiskalnog saveta jeste subvencije, i to subvencije za privredu i subvencije za poljoprivredu. Možda bi to bilo u radu da živimo u nekom drugom svetu, u nekom drugom vremenu, u nekoj drugoj zemlji, ali kada se poreski obveznik bori ne zato da plati porez nego da preživi, onda je sasvim prirodno da država zarad sebe same i građana pokuša da da određena podsticajna sredstva i privredi i poljoprivredi. Jedna od zamerki je i bila, kada se originalna verzija budžeta donosila – zašto sa jednom ovakvom privredom kakvu imamo, sa okruženjem kakvo imamo, sa svetskom ekonomskom krizom, sa krizom u evropskoj monetarnoj uniji, naša država ukida subvencionisane kredite. Zbog tog ukidanja subvencionisanih kredita imamo izvršenje 40% za prvih šest meseci. Zato što smo morali privredu da nateramo da podiže komercijalne kredite koji su skupi, pa su zato smanjivali radnike, smanjivali potrošnju da bi opstali na tržištu. Prirodno je da u ovakvoj sadašnjoj situaciji država interveniše subvencionisanjem kredita da bi pokrenuli privredne tokove, da bi podstakli određenu i proizvodnju i potrošnju i na taj način iz realnih izvora punili naš budžet.
Kada je u pitanju poljoprivreda, mislim da tu ne treba puno govoriti. Ona je, čini mi se nekako, svih godina najviše je bila zapostavljena. Svi su se nekako oslanjali na vitalnost naših poljoprivrednih proizvođača i odanosti tom imanju koje imaju, pa da će uvek biti nekakvih kultura, nekakvih investicija itd. Danas, posle ove suše koja je bila, ako nemamo subvenciju u poljoprivredi, ako ne isplatimo ono što država duguju sada a ne iduće godine, naš seljak, naš poljoprivredni proizvođač neće imati sredstva da započne novi proizvodni ciklus, a i sami znate koliko naši poljoprivredni proizvodi učestvuju i u bruto domaćem proizvodu i u izvozu. Zato smatram da ovaj budžet ma koliko god da je loš, ali ne zaslugom ove Vlade, nego zato što je nasleđen i ogromna sredstva su utrošena, a ipak, barem je delimično ispravio sve one greške koje je takođe prethodna Vlada pravila, treba da ima podršku da bismo se spremili za sledeći budžet za 2013. godinu, za koju se nadam da će biti sasvim drugačija priča od ovog rebalansa koji imamo, tako da će SNS u danu za glasanje ovaj budžet da podrži.

Gospođo predsedavajuća, smem da se obratim? Čini mi se da ovde ima nekih želja da se zabrani da se vodi diskusija. To sam razumeo i dok sam bio pozicija, jer sam svašta doživljavao, da mogu po tački dnevnog reda da govorim minut i 27 sekundi, da je bila rasprava u pojedinostima na pet minuta, pa se skrati na tri, pa sad na dva minuta. Očigledno je da postoji neka želja bivšeg režima da parlament jednostavno ne vodi diskusiju, ili da samo oni imaju prava na diskusiju.
Često kada slušam svoje kolege poslanike iz bivšeg režima imam osećaj da mi ne živimo u istoj zemlji, kao da nismo birani od istog naroda i kao da su svi problemi koje danas imamo nastali juče, ili prvog avgusta, ili kad već.
Lično nemam ništa protiv da se u Skupštini Srbije vodi politika. Donose se zakoni, vode se stručne rasprave, ali se vodi i politika. Svi koji se ozbiljno bave politikom znaju da onog časa kada se proglase izborni rezultati poslednjih izbora, kreće nova politička kampanja. Svi to mi radimo bez izuzetka. Ne treba onda druge da trljamo po ušima zašto oni to sebi dozvoljavaju. Ipak, i u politici treba da postoje određene norme. Ne samo da se obećava ono što može da se ispuni, nego ono što je bilo u prošlosti da se kaže barem istinito.
Ovde smo optuživani od kada je ova Vlada formirana za sve i svašta.Za gubitak kreditnog rejtinga Srbije, a izgubili smo ga pre nego što je Vlada bila i formirana. Znate, kreditni rejting ne određuje sastav Vlade, nego javni dug države. Optuženi smo da smo prekinuli pregovore sa MMF, a ja mislim da se to desilo u februaru mesecu ove godine, kada ova vlada nije ni postojala, nego je bila Vlada Mirka Cvetkovića. Optuženi smo da je pad kreditnog rejtinga bio i zbog NBS, odnosno Zakona o izmenama i dopunama Zakona o NBS, a u trenutku kada je sadašnji guverner Jorgovanka Tabaković preuzela dužnost guvernera, evro je bio 119 dinara i sedam para. Za neupućene, sutra će biti 115 dinara i 15 para. Znate, vrlo je malo vremena prošlo, a već se neki određeni rezultati osećaju.
Kada su u pitanju kamate, u trenutku tih čuvenih evro-obveznica koje smo emitovali u dolarima a ne u evrima, ali nam je to tako predstavljao tadašnji premijer, kamate su bile 7,7% na naše obveznice. Danas su ispod 6%. Znači, postoje neki rezultati u radu ove vlade, iako je ona tu samo 45 dana.
Možemo sada da raspravljamo koji su mehanizmi korišćeni. Jesu li korišćeni mehanizmi koje država ima, kao državni intervencionizam, a koliko mi je poznato, devizne rezerve nisu prodavane, ili su oni koji su ulagali pare u Srbiju prestali da ih iznose zato što imaju više poverenja u ovu vladu? Možemo o tome da raspravljamo.
Možemo i o mnogim drugim stvarima, ali, ono što je osnovno i što je razlog izmena i dopuna svih ovih zakona, jeste katastrofalno stanje u našim javnim finansijama. Ne možete za to da krivite ovu vladu. Možda možete da krivite neke ministre koji su bili u prethodnoj vladi, ali, ovu vladu u celini i ovaj program koji ima ova vlada ne možete. Za to morate da imate argumente da biste to radili.
Vreme da vratimo nazad ne možemo. Pare koje ste potrošili, takođe ne možemo. To je prošlost, ona više ne može da se promeni. Ali, činjenica jeste da jedino što je u periodu od januara meseca do 1. avgusta funkcionisalo u ovoj državi jeste emitovanje državnih hartija od vrednosti i zaduživanje države. Tu je ispunjenje 80%. Svi ostali prihodi u budžetu su ispod 50%.
Da ne pričamo o rashodnoj strani, gde je u svrhu izborne kampanje, a to je ona izborna kampanja koju ne sme niko sebi da dozvoli, a ne ovo ovde što se dešava sada u Skupštini, da je novac trošen za usluge koje nisu plaćene a koje neko mora da plati, da je rashodna strana budžeta namerno pogrešno prikazivana, a takođe, na toj rashodnoj strani imamo obaveze koje mora država da izmiri.
Sada imamo jedan set ovakvih zakona koji je u stvari samo prethodnica zakona o kojima ćemo verovatno sutra da raspravljamo – o izmenama i dopunama Zakona o budžetu.
Kada smo došli do činjenice da u državi stanje u javnim finansijama ne valja, postavlja se pitanje šta možemo da uradimo? Ja bih najviše voleo da je Srbija u takvoj situaciji da može da ima 10-ak, 12, 15 mehanizama da iz ove situacije izađe. Nažalost – nema. Ima ih na raspolaganju samo nekoliko. Prvi je štednja, što od nas traži Fiskalni savet. Ja postavljam pitanje – na čemu da štedimo kad je 75% budžeta već potrošeno? Nisu ga ovi ministri iz ove vlade trošili, nego iz Vlade Mirka Cvetkovića. Da li siromašno društvo može da štedi? Naš narod kaže – štediš kad imaš, kad nemaš, nema šta ni da štediš. Jedna ruka prazna a u drugoj nema ništa.
Drugi mehanizam je povećanje poreskih prihoda. Ali kako? Povećavanjem poreskih osnovica. Sad se opet vraćamo na onaj prvi problem iz prvog mehanizma – mi smo siromašna zemlja. Mi možemo jednokratno da povećamo poreske prihode, ali to je samo na kratke staze. Jer, ozbiljnim povećavanjem poreskih prihoda po osnovu proširivanja oporezivanja i povećavanja poreskih osnovica, postepeno gušimo privredu, do jednog trenutka kada će sama od sebe da prestane da radi. Nećemo više imati poreske obveznike.
Treći mehanizam jeste poreski podsticaj i stvaranje makroekonomskih uslova za razvoj privrede. Opet imamo problem – a od čega? Ako bismo sva ova tri mehanizma upotrebili u onoj srazmeri u kojoj možemo i u kojima ne može da bude zadovoljnih, možemo da pokušamo da uradimo nešto sa našim javnim finansijama. To i jeste u ovim zakonima predviđeno.
Slušao sam kritike oko fiskalnih kasa - treba država da plati preduzetnicima fiskalne kase. Njemu niko ne brani da ih i dan danas koristi. Ali, cilj jeste da se sivi tokovi, siva ekonomija, kroz povećanje osnovica do koje ne mora da se koristi fiskalna kasa, uvede u legalne tokove države. Mi danas imamo sivu ekonomiju, nemoj da se varamo da je nemamo. Ona postoji i ozbiljna je. Situacija u društvu je naterala sve te ljude da se bave takvim poslovima.
Šta vi mislite, kako izgleda nekom ko reši da se usudi da pokrene neki privatni biznis, da osnuje mali STR, SZR, SUR? Koliko će prvo morati zahteva da preda? Dozvola? Koliko će taksi morati da plati? Neke jednokratno a neke postepeno, uz obavljanje delatnosti. Koliko će morati da istrpi reketa od raznih poreskih organa po sadašnjim zakonskim propisima, da bi mogao da obavlja svoju delatnost, da zaradi za troškove, da zaradi za radnike, da zaradi za sebe, da zaradi za državu? Ko to nije pokušao, mislim da ne zna o čemu ja govorim.
Baš u tom pravcu idu ovi zakoni – da se konačno taj pritisak na to malo preduzetništvo prekine. Čuvene fiskalne kase. Da li neko zna da su poreski inspektori, baš za vreme dok je ministar bio Mirko Cvetković, zatvarali razne ugostiteljske i druge objekte zato što su u predmetu kontrole pronašli 270 ili 80 hiljada dinara legalno prošlog novca kroz fiskalnu kasu i 900 dinara koji se stvorio nekim viškom – zatvorili objekat na 60 dana? Ko je tu izgubio? To je suicidno za državu. Šta je preostalo vlasniku? Za 60 dana on kaže – dobro, ja za mene imam. Zato je otpustio sedam-osam radnika, zatvorio objekat i koliko je država izgubila? Puno. Takva odredba se konačno briše.
Možemo da pričamo i o refaciji, odnosno povraćaju više uplaćenog poreza na dodatu vrednost. Znate ko je najviše trpeo? Izvoznici. Izvoznici su najviše trpeli, zato što im se porez na dodatu vrednost nije vraćao. Valjda je svima u interesu, i toj istoj državi, da se izveze što više, jer to je novostvorena vrednost, to su nova radna mesta, tu su nova ulaganja. Ali, nekako, moralo je da bude za neke druge stvari koje su korišćene u svrhu izbornih kampanja. Ili, koliko je privrednih subjekata bilo eliminisano iz postupka javnih nabavki zato što nije izmirilo svoje poreske obaveze, iako je država više puta dugovala njemu, nego što je on dugovao državi? Onda smo imali i mnogo skuplje javne nabavke.
Cilj ovih zakona jeste da se sve ovo izbegne. Možemo da pričamo i o Fondu za zaštitu životne sredine, možemo da pričamo o svim stvarima koje su poslanici i bivšeg režima iznosili na ovoj sednici i ovoj raspravi, možemo da pričamo i o onome što je govorio ovlašćen predstavnik Vlade, ali činjenica je da neke stvari u državi moraju da se promene. Prethodna Vlada je krenula putem u kome nema povratka.
Ovde smo zastrašivali, ne mi, pre samo nekih četrdesetak dana zastrašivani su građani od hiperinflacije, od štampanja novca. Šta sve još nije rečeno da će da se desi. Nije se desilo. Ništa ni sa donošenjem ovih zakona loše ne može da se desi. Slažem se, idemo na nepopularne mere, ali i oni koji će da se naljute moraju da shvate da mnogo toga zavisi i za njih od ove države. Veliki problem u društvu jeste to povećanje opšte stope poreza na dodatu vrednost, za samo 2%, a iz čega mislite da isplatimo sve dugove koji su nastali i koje je ova vlada nasledila od prethodne? O raznim agencijama, raznim prihodima koji su bili javnog karaktera, a ova skupština na njih nije davala saglasnost kako će da se troše. Nije čak ni Vlada.
Sada imamo posledice. Gledamo da ih nekako otklonimo. Smatram da je ovo samo prvi korak u rešavanju naših javnih finansija. Samo jedan prvi korak koji uliva nadu. Nama u SNS uliva nadu da će nešto u ovoj državi konačno da počne da se dešava, da je dobro za građane, i to je taj razlog zašto ćemo glasati u danu za glasanje za ove predložene nove zakone. Isti onaj razlog zbog koga su i građani Srbije, kada su videli ovu vladu, dobili nadu da mogu da žive u boljem i pravednijem društvu, jer nam je cilj da izgradimo pravedno društvo i da poreske obaveze snosi svako na svoj način, srazmerno svojoj finansijskoj moći.

Dame i gospodo narodni poslanici, voleo bih da moje kolege, jeste da su političari, jeste da ovde dobar deo o svemu o čemu diskutujemo vezano za politiku, ali da ipak ostanemo u nekim okvirima na koje nam nalaže i lepo vaspitanje i sve ostalo. Ne znam ni za jednu aferu iz vremena privatizacije dok je ministar u Vladi Republike Srbije bila Jorgovanka Tabaković. Nema ih. Kreditni rejting nije vezan za ime i prezime guvernera, nego za javni dug i bruto dohodak, a mogu da kažem da smo u četiri poslednje godine zaduženi više nego što nas je Broz zadužio za 40 godina, matematički dokazivo, matematika je egzaktna nauka. Kad se tiče predlagača u članu 111. Ustava, predsednik Republike izražava državno jedinstvo Republike Srbije. Predsednik Republike institucije, on predstavlja sve građane, sve organe i ne možete da optužujete sadašnjeg aktuelnog predsednika da je član političke stranke. Pred mojim očima je podneo ostavku i na mesto predsednika stranke i na članstvo u stranci, i pred svim članovima glavnog odbora i svim prisutnim medijima.

Tako, da nemojte neke stvari da mešate. Ako je aktuelni predsednik Republike, član političke stranke, što smo imali prilike da vidimo do pre nekoliko meseci, kako može neko da me ubedi da on ne postupa u interesima svoje političke stranke i predlaže državne funkcionere, kao što je predložio gospodina Šoškića.

Što se tiče njegove ostavke, voleo bih kao što je to neko i tražio, da gospodin Šoškić kao predstavnik Narodne banke, aktuelni guverner, došao da sedne ovde da ukrstimo argumente, da trčim za njim da zakazujem duele, kao što je to neki od mojih kolega poslanika predložio, ne pada mi na pamet. On kao guverner polaže račune Narodnoj skupštini i da je svoj posao radio kako treba…

(Predsedavajuća: Vreme za repliku je prošlo, znači, odbijam vam od poslaničke grupe.)

Da je radio svoj posao kako treba vrlo lako bi mu bilo ovde da sedi.

Dame i gospodo narodni poslanici, ipak bih da se malo vratim na temu dnevnog reda, ali ne mogu a da ne odgovorim na neke insinuacije.

O robnim rezervama i kako su do sada vođene, gospodine, možemo dugo da razgovaramo, i o tome kako su tržišni viškovi prepuštani slobodnom tržištu i kako su cene poljoprivrednih proizvoda padale, kako su sezonski u određenim trenucima rasle, kako su bili na šteti i proizvođači i potrošači itd. Robne rezerve bi mogle, kada ima viška, da se otkupljuju, a taj višak kasnije da plasira na tržište. Nisu to radile, nego su samo uvozile i time pokušavale da naprave neki balans na tržištu.

Što se tiče kursa evra, imali smo pre nekoliko dana Zakon o Narodnoj banci. Kurs evra ne određuje guverner, nego organi Narodne banke i imaćete, dame i gospodo narodni poslanici, kada budemo birali organe banke, a to mora najkasnije u roku od 90 dana da se desi, da postavite to pitanje.

Ono što se stalno proteže kao najveća tema sa ciljem da se napravi pomalo panika među građanima, jeste taj čuveni član 18. Pročitaću ono što je sadašnji guverner, odlazeći, u ostavci napisao u tom članu 18. i uputio Narodnoj skupštini: "Članom 18. menja se član 62. Zakona o Narodnoj banci, preciziranjem šta se ne smatra neposredno kupovinom hartija od vrednosti koje izdaju subjekti iz stava 1. ovog člana."

Ne vide se praktični efekti ovog preciziranja, budući da su se i do sada na sekundarnom tržištu mogle sticati hartije od vrednosti navedenih subjekata. Znači, do dana današnjeg Narodna banka i bez izmena i dopuna ovog zakona i bez prihvatanja onog amandmana na član 18. može da kupuje na sekundarnom tržištu hartije od vrednosti.

Dame i gospodo narodni poslanici, vidim da je još uvek aktuelan taj član 18. izmena i dopuna Zakona o Narodnoj banci. Pokušao sam da ukažem da narodni poslanici ipak ne šire, da ne pokušavaju da dovedu građane u zabludu da će devizne rezerve da budu trošene na sekundarno tržište hartija od vrednosti.

Narodna banka ima više instrumenata prikupljanja sredstava i održavanja rezervi, osim zdravih rezervi, a to je ono što ima, kao svoje depozite kod drugih banaka, zlatne rezerve itd, u devizne rezerve i rezerve Narodne banke spadaju i sredstva koja su deponovana od strane poslovnih banaka. Na sekundarnom tržištu, često poslovne banke kupuju državne hartije od vrednosti, a onda Narodna banka promeni, zbog svoje monetarne politike, kolike rezerve treba banke da polažu u Narodnu banku. Tada može banka, poslovna banka, umesto gotovog novca ili nekog drugog agregata, da položi državne hartije od vrednosti kao garanciju. To je rađeno i to nije sporno. Ne ulazimo u princip da se iz deviznih rezervi kupuje na sekundarnom tržištu, nego da se polaže kao garancija.

Koja je korist? Banka je zadržala svoj deo efektive, s jedne strane, s druge strane prirast, odnosno kamata koju država treba da plati banci, ne pripada više banci, nego Narodnoj banci. Sasvim logični načini razmišljanja i metode zaštite poslovanja Narodne banke i države.

Dame i gospodo narodni poslanici, ne mogu da se otmem jednom utisku da i pored sve želje da predmet jednog kandidata za guvernera bude njegov raniji rad, pa makar i u organima kao što je ministarstvo, bude ocena za njegove kvalitete da li treba ili ne treba, da li zaslužuje, da li ne zaslužuje da bude guverner, trebalo bi da bude diskusija o tome ovde.

Međutim, mi sada ovde imamo jednu priču da se ovde pravi partijska država. Na stranu, narodni poslanici mogu da kažu šta god hoće, ali mi ne pravimo ni partijsku državu, a ni porodične organe.

Nije mi poznato da je rođeni brat Jorgovanke Tabaković sudija Ustavnog suda. Nije mi poznato ni da je neki drugi brat sudija Višeg suda. Nije mi poznato na kojim su to ćoravim sednicama sudije razrešavane i imenovane, ko je pravio te spiskove. Znam za Požarevac ko je pravio spiskove, ali ne znam za sve ostale sudije.

Ovo što se sada ovde dešava, dešava se javno. Nema prikrivanja, nema nameštanja. Sve tu stoji. Nemojte tako.

Imate pravo ako Jorgovanka ne zaslužuje da kažete – ne zaslužuje i obrazložite, ali nemojte da iznosite paušalne ocene o tome.

Kakva će biti monetarna politika? Pa zna se, donosi je organ Narodne banke. Nemojte tako. Da li ima integritet? Mislio sam i da se javim kada se završi ova rasprava, popričaćemo o tom integritetu baš iz tog vremena kada je bila ministar i dok je i te kako držala do integriteta i svog ličnog i ministarstva koje je u tom trenutku vodila.