Molio bih narodne poslanike da pažljivije čitaju zakone. Ne važi ono što piše, pregled odredbi koje se menjaju, nego ove prve strane.
Član 20. stav 1. predloga glasi – guverner ne može biti poslanik u Narodnoj skupštini, član Vlade ili organa ili tela koje je obrazovala Narodna skupština ili Vlada. Ne može obavljati funkciju organa ili člana organa AP ili jedinice lokalne samouprave, ili sindikalne organizacije, ne može obavljati funkciju u političkoj stranci niti može obavljati bilo koju drugu javnu funkciju ili javni posao. Ne može aktivno, lepo pročitajte predlog zakona, tako piše ovde. Ovaj primerak koji sam otvorio od skupštinske službe, nemojte više da obmanjujete javnost. Najlakše je ustati i ispričati priču a mi pažljivo treba da slušamo sve ono što govorite, za uzvrat vi ne slušate nas. O tome se radi.
Bilo kakav argument da smo dali, vi ste, ne davali kontra argument, nego izražavali sumnju. Dame i gospodo narodni poslanici, ne treba da se računa šta ko misli, šta ko govori, nego šta ko radi. Ova Narodna banka u ovom sastavu, u kakvom je sada, potrošila je za poslednje dve godine više od tri milijarde evra deviznih rezervi i nije odbranila kurs dinara.
Hoćemo li da napravimo analizu ko je od toga imao koristi? Finansijske organizacije koje je Narodna banka trebala da kontroliše. Hoćemo li da pregledamo likvidnost bankarskog sektora, zašto je Narodna banka skinula sa svog sajta dnevnu likvidnost bankarskog sektora, koliko ukupno banke imaju efektive. Pri tom se računa i sredstva koja su položena kao sredstva rezerve, koliko imaju na svojim tekućim računima, računajući i sredstva deponenata i koliko imaju hartija od vrednosti emitovanih od države. Toga više nema. Da ima, videli bi tačno, da se likvidnost bankaraskog sektora smanjila za onoliko novca za koliko je Narodna banka emitovala deviznih rezervi. Očigledno da pod nekim širokim tumačenjem, pravila koja postavlja EU, ali izuzetno širokim, toliko širokim da ih ni ona ne primenjuje, funkcioniše naš finansijski sektor. Na to sve blagonaklono gleda Narodna banka.
Jedno od osnovnih pravila u kapitalizmu, jeste način ponude i potražnje. Neko od kolega poslanika, mi je rekao da je novac roba, slažem se potpuno. Roba koja ima svoju cenu. Sad postavite pitanje – da li naš finansijski sektor veštački održava visoku cenu kapitala u Srbiji i stvara ekstra profit? Na to opet, gleda blagonaklono Narodna banka. Imamo visoke kamate prema građanima i prema privredi. Ako se te kamate vrate banci i ona ih ponovo vrati na tržište kapitala, cena kapitala se umanjuje. Ako se ta sredstva pretvore u evre koji ispare iz zemlje, na veštački način se održava visoka cena kapitala u Srbiji. To je primarna posledica. Sekundarna posledica jeste ekstra profit koji banke ostvaruju na kursnim razlikama sa kreditima koji imaju deviznu klauzulu. Na to opet, Narodna banka gleda blagonaklono. Zato smo tražili izmene i dopune zakona.
U članu 2. se vidi da je Narodna banka obavezna da kontroliše platni promet banaka prema inostranstvu. Nije rešenje da se primenjuje kod nas ono što nigde više se ne primenjuje u svetu, pogotovo u vremenima svetske ekonomske krize i finansijske krize u EU. Čitava EU danas je prožeta državnim intervencionizmom.
Koji god finansijski deo pogledate, svuda intervencionizam. Potpuno se slažem da Narodna banka ne treba da kupuje ni na primarnom ni na sekundarnom tržištu državne hartije od vrednosti, hartije od vrednosti koje emituje jedinice lokalne samouprave i AP. Zato je podnet jedan amandman koji taj deo briše iz ovog predloga zakona. Pogledajte kako EU štiti svoju stabilnost, ko je najveći kupac državnih hartija od vrednosti Italije, Španije, Irske i Portugalije – Evropska centralna banka.
Znači, ne može niko da prigovori Srbiji ni Narodnoj banci ako stanje u finansijskom sektoru dovede u red i prilagodi situaciji u kojoj se država nalazi, a ne najlakše, prodavati devizne rezerve. Hranimo finansijski sektor tim novcem. Stvaramo na određen način "perpetuum mobile". Uvek će da održavaju isto visoku cenu kapitala u Srbiji.
Hajde da pričamo o tome kako se to odražava na privredu, na stanovništvo pa na privredu, pa na državu sa visokom cenom kapitala i građanima koji su bili željni da žive i koji su se nepromišljeno zaduživali, računajući da mogu da otplaćuju kredite, pa onda zbog skoka evra to ne mogu da urade. Došli smo u situaciju da naše građanstvo živi da vrati ratu kredita.
Kao posledicu imali smo da se privreda zadužuje zato što ima smanjen obim poslovanja. Kad više ni privreda nije mogla da istrpi tolika zaduživanja, počela je država da se zadužuje i onda tako ukrug, kredit za kreditom. Čija je to odgovornost? Ko je dozvolio to? Kako se iznose devizne rezerve iz Srbije, devizne rezerve koje je ova država teškom mukom stekla i gde se drže? Da li to kod istih tih banaka kojima polaže sredstva kao obaveznu deviznu rezervu, kod njih vratimo njihovoj filijali u inostranstvo na depozit? Ima mnogo pitanja o radu Narodne banke.
Ono što najviše čudi jeste anemičnost i Vlade Republike Srbije da u jednom takvom trenutku kakav je snašao Srbiju, menja Zakon o deviznom poslovanju, da ono sve što je Narodna banka propustila da uradi, na određen način amnestira.
Da li znate da danas bilo koji privredni subjekat, pa i banka, može da otkupi devize od poslovne banke na osnovu neke profakture, da uplati svom dobavljaču, a često je to povezano lice, znači isti osnivač i da nikad robu ne uveze u Srbiju i nikad ne vrati novac nazad? Vaša Vlada je donela taj zakon. Ili, ako izveze nešto iz Srbije ne mora nikad da ta sredstva od tog izvoza, pa čak ni kroz kompenzaciju, dođu nazad u Srbiju.
Usklađujemo naše zakonodavstvo sa zakonodavstvom Svetske trgovinske organizacije, slažem se, kada bi sutra ušli u nju, ali od nje smo daleko bar 15 godina, a narod nam je siromašan, privreda razorena. Zato je potrebna veća kontrola Narodne banke prema finansijskim organizacijama i veći nadzor Narodne skupštine prema Narodnoj banci.

 Možemo o tome da raspravljamo kako su razni funkcioneri birani. Kolega, mnogo toga imam da vam ispričam, ali ono što je tačno je da je Kori Udovički izabrana jednim glasom iz Bodruma. Izabrana je 2003. godine. Tada je DS grubo falsifikovala Zapisnik o radu Narodne skupštine i rezultate glasanja. Demokratska stranka.
Možemo da pričamo i o tome kakav je bio nastup i smena Jelašića. Neću da ulazim u to, tada nisam bio sa njima u koaliciji, da li je to opravdano ili nije, ali i vi morate da shvatite neke stvari, a to je da danas jedna koalicija odgovara građanima Srbije.
Kao što sam i rekao, ako hoćete da odgovara, mora da ima i neka prava. Cilj ovog zakona nije smena guvernera Šoškića. Cilj je da se stvore mehanizmi nadzora Narodne skupštine ka Narodnoj banci, da bi Narodna banka što kvalitetnije radila svoj posao i opravdala svoj smisao postojanja. To je cilj predloga za izmenu ovog zakona.
Da li je guverner Šoškić radio dobro ili nije, moj lični stav je da nije radio dobro. O tome ko će biti kandidat za novog guvernera, odlučuje predsednik Republike Srbije, a na nama narodnim poslanicima je da njegov predlog prihvatimo ili odbijemo.
Po pitanju tih partijskih kadrova koji se često spominju, podsetio bih da posle ove tačke dnevnog reda odmah biramo Zaštitnika građana. Koliko mi je poznato, on nije iz ovih političkih grupacija koje sačinjavaju današnju skupštinsku većinu. Ponudili smo mesta ministrima koji su bili iz drugih stranaka, čak i jednom iz vaše stranke. Današnji ministar inostranih poslova je nestranačka ličnost.
Nažalost, Srbija je danas u takvoj situaciji da mora da angažuje ono najbolje što ima, bez obzira na stranačku pripadnosti ili ne pripadnost nijednoj političkoj stranci, da bi što brže i što bezbolnije izašli iz krize, da ne bi otišla u sunovrat.
Sunovrat nam preti baš zbog jedne neodgovorne politike, jednog neodgovornog odnosa. Pričate o hitnosti postupka. Koji je najvažniji zakon u državni posle Ustava Republike Srbije? Zakon o budžetu. Dobijali smo ga 48 sati pre zasedanja sednice Skupštine. Zakon koji ima 400-500 strana, a vama je teško 10 strana da pročitate, pa vam je i to bilo malo. Za najvažniji zakon, koji donosi Skupština posle Ustava, ste objedinjavali raspravu sa još četiri ili pet zakona, uz ograničenu raspravu po poslaničkim grupama. Tada smo imali dvadesetak narodnih poslanika, 27 minuta. Da smo to dali jednom poslaniku da priča, ne bi mogao da priča i o budžetu i o drugim zakonima koji su išli uz njega. Takav ste Poslovnik napravili i to je vaše delo.
Cilj je dase i ugled Narodne skupštine i njena ovlašćenja podignu. Godinama, mediji koje vi kontrolišete, zamajavate nas sa narodnim poslanicima. Pišu novine kako, da ne ulazim previše u tu priču. Zašto? Da bi se skrenula pažnja sa loše vlasti, sa loših rezultata. O tome se radi.
Nemamo razloga, ni jednog, ni jednog jedinog da bilo koje pravo opoziciji oduzimamo, ali i tražimo da opozicija bar u jednom delu se odrekne, ne svojih prava, nego da se prihvati diskusije onakve kakva treba da bude. Hvala.

Neko mora da shvati, to razumem, poslaničkog iskustva nema dovoljno, da objašnjavam svom kolegi greške koje je napravio prilikom svog izlaganja u vezi teme i dajem primere kako to radi ova nova vladajuća koalicija. To je taj razlog zašto sam pričao o članovima Vlade, načinu izbora Vlade itd, a što se vas tiče, dragi kolega, nemojte da se sekirate za program ove vlade.

Vaša vlada je toliko bila uspešna da je dovoljno da se ni jedna jedina sednica Vlade ne održi. Da ova vlada ne radi ništa i 10 puta da bude bolja od vaše.

Dame i gospodo narodni poslanici, daću priliku i za repliku, ako neko želi. Neću da tražim repliku, nego reč, na osnovu toga što sam ovlašćeni predstavnik predlagača. Jedna moja koleginica je, između ostalog, rekla da povučemo zakon iz procedure i zakažem duel sa odlazećim guvernerom Šoškićem. Želeo bih da kolegi poslaniku skrenem pažnju da treba da sačuva dostojanstvo Narodne skupštine i dostojanstvo narodnog poslanika, jer niko nije zabranio gospodinu odlazećem guverneru da dođe ovde na sednicu i razgovara sa nama. Tako da mi, verujte, ne pada na pamet da bilo kakav duel sa njim zakazujem.
Kada je u pitanju sam zakon i povlačenje zakona iz procedure, ako bismo zakon povukli iz procedure, gospodin Šoškić bi dobio zbog svoje ostavke svih šest celih plata, a ovako će dobijati 80%. Zamolio bih svog kolegu ili koleginicu da pažljivo pročita ostavku koju je podneo guverner Šoškić, pa kada je pročita da vidi ko je ciničan, on ili ja.
Cilj ovog zakona nije smena guvernera, nego da nam se više afere oko pranja novca ne dešavaju, da nam se više afere kao što je afera oko Agrobanke ne dešava. Ne mogu da razumem poslanike opozicije koji dobijaju pravo da preko nadzora Narodne banke kontrolišu i nas koji podržavamo vladajuću većinu, dajemo vam to za pravo, ono pravo koje mi kao opozicija nismo imali, koje niste hteli da nam date.

Dame i gospodo narodni poslanici, amandman koji je podnet na član 1. na određen način je podnet i u znak protesta prema predlagaču budžeta zato što imamo jednu situaciju da svaki put kada se radi budžet, član 1. odnosno prihodna strana budžeta Republike Srbije, posebno u opštem delu ima uvek izmenjenu metodologiju prikazivanja prihoda i rashoda.
Da li je to u želji da se narodni poslanici zbune ili da se sakrije od javnosti nešto što očigledno odstupa od zvanične politike koju vodi Vlada Republike Srbije, ta metodologija se neprestano menja. Idete čak dotle da kada radite i rebalans budžeta, metodologija koja se primenjuje u članu 1. drugačije na osnovni zakon o budžetu.
Sada, nije nama želja da se ovde nadmudrujemo sa predlagačem, da pravimo neki novi budžet da bi njemu možda olakšali određen posao, nego nam je želja da ukažemo na neke nelogičnosti koje se nalaze u samom ovom budžetu, a to je kada se pogleda i prihodna strana budžeta vidi se da jeste na računici kada neko uzme papir, olovku i digitron ovo se slaže potpuno i u to nećemo da ulazimo, ali papir, olovka i digitron su malo drugačiji od života. Ovde je prva strana zakon o izmenama i dopunama Zakona o budžetu Republike Srbije za 2011. godinu i tu su poreski prihodi u iznosu od 707.345.000.000. U budžetu za 2012. godinu iznos je 750 milijardi, veći za 43 milijardi.
Neka mi neko objasni kako misli da ta sredstva prihoduje kada smo primenom Zakona o finansiranju lokalne samouprave tu prihodnu stranu umanjili. Već u rebalansu postoji prihod koji je ostvaren a koji u 2012. godini više nemamo.
Da li je moguće da u Srbiji, ovakva kakva jeste, sa ekonomijom ovakvom kakvu imamo, recimo, porez na dodatu vrednost u zemlji bude veći za 6 milijardi ili za 6% a planira se rast bruto proizvoda od 1,5% ili da porez na dodatu vrednost iz uvoza bude veći za 15 milijardi i to je opet negde oko 8% sa planiranim rastom privrede od 1,5%.
To da niste u stanju da ostvarite ovo vidimo i po Zakonu o rebalansu budžeta, zato što po tom istom zakonu imate rezervna sredstva u iznosu od 87 milijardi 541 milion dinara i ta sredstva prebacujete u 2012. godinu u iznosu od 50 milijardi.
Gospodine predsedniče Vlade, dugujete objašnjenje Skupštini da li je utrošeno 37 milijardi dinara rezervnih sredstava i ako jesu, priznajte bar pred Narodnom skupštinom da ste morali da ih utrošite zbog pogrešne projekcije prihodne strane budžeta Republike Srbije.
Ako je jedan od razloga i taj da dobijete sredstva MMF, i to možemo da razumemo, ali nemojte da nam se desi da zadužujemo zemlju da bismo vodili izbornu kampanju, zato što te dugove ne vraća više samo Vlada, vraćaju građani i prema njima imamo odgovornost. I svi neuspesi koji se zasnivaju na svakom delu politike, da li u političkom, da li u bilo kom drugom, pa čak i kada je u pitanju KiM i EU, jesu zasnovani na privredi i ekonomiji u kojoj građani žive. Ako su oni zadovoljni, mnogo vam je lakše da vodite spoljnu politiku koja je bitna za zemlju.

Dame i gospodo narodni poslanici, nemam dilemu ko je napisao ovaj budžet, ovo smo samo mi mogli da napišemo. Mislim, ne mi, nego ova vlada. Niko više. Znači, MMF određuje uslove pod kojima možemo da dobijemo određena sredstva, a onda, zahvaljujući lažnim projekcijama, zahvaljujući prihodnoj strani koja je nerealna, mi navodno ispunjavamo odredbe MMF.
Ovde nije poenta o MMF-u, već o nesposobnoj vladi koja mora da se zadužuje u inostranstvu. U članu 2, st. 5. i 6, pročitaću ih. Inače, amandman je odbijen, zato što moraju da obezbede sigurne prihode za finansiranje budžeta i pokrivanje nelikvidnosti. Ali, kaže se – za finansiranje budžetskog deficita i otplate glavnice duga, mogu se tokom 2012. godine koristiti sredstva sa konsolidovanog računa Trezora Republike Srbije do iznosa koji ne ugrožava likvidnost tog računa. U stavu 6. tog člana se kaže – ukoliko na kraju 2012. godine bude postojala pozajmica sa konsolidovanog računa Trezora, u zavisnosti od uslova na finansijskom tržištu, može se preneti u narednu godinu.
Da je to sve uređeno kako treba i da imamo neka dobra iskustva sa ovom vladom, ovo bi moglo da stoji u zakonu o budžetu. Samo ću da pročitam stav 2. člana 2. ovog zakona. Kaže – planirana primanja po osnovu zaduživanja su manja od sredstava potrebnih za finansiranje deficita, otplatu duga i nabavku finansijske imovine u iznosu od 50 milijardi i 85 miliona dinara.
Gospodine predsedniče, vi ste ove godine za pokrivanje dnevne likvidnosti računa emitovali evroobveznice u iznosu od 87.541.486.481 dinar. Nedostaje vam 37 milijardi. Onda tražite da možete još. Znači, bez znanja, bez odobrenja Narodne skupštine, bez znanja javnosti, nekuda je nestalo 37 milijardi. Onda tražite da možete da koristite sredstva i sa konsolidovanog računa Trezora, pa još, i da ne morate da ih vratite ukoliko ne ugrožavate likvidnost. Po kom to kriterijumu se ugrožava ili ne ugrožava likvidnost? U tome i jeste problem.
Ako za prihodnu stranu budžeta, njenu realnost, odgovorna je uvek samo Vlada, niko više. Vlada je ta koja stvara ekonomske uslove da se obavlja neka privredna delatnost na teritoriji Republike Srbije. Sve što ne možete da naplatite ili ste nesposobni, vi hoćete da nadoknadite kreditima. Kada vam se pogleda rashodna strana koja tek nije u srazmeri sa prihodnom, samo da pogledate da postoji nekakva kancelarija za saradnju sa civilnim društvom, u budžetu za 2011. godinu – dva miliona, u budžetu za 2012. godinu – 37 miliona. Koliko je to posto za dva, tri, četiri mangupa koji sede u nekoj kancelariji, primaju platu i ništa ne rade? Onda pričate kako imate problema sa agencijama, ali o tome ćemo kasnije. Zato mi treba da se zadužujemo, zato što neko mora da primi platu i neko mora da vodi kampanju 2012. godine.

Dame i gospodo narodni poslanici, neću više da se obazirem na to, da li je u pitanju MMF, EU itd, ali stavovi i mišljenja SNS jesu da jednu uspešnu vladu koja vlada u skladu sa interesima građana Srbije, niko ne može da ucenjuje. U tome je velika razlika između vas i nas. Vi bi ste prihvatali ucene sa jedne ili sa druge strane, a to je sada stvar između SRS, DS, dogovora ko je sa kim strateški partner. Na prvom mestu se neuspeh ove vlade ogleda u tome, što su čitavu jednu svoju kampanju bazirali na jednom političkom cilju, a zaboravili su na građane i njihove ekonomske interese. Zato imamo ovakav budžet, zato imamo ovakvu situaciju i sa EU i sa Kosovom, ali nemojte nas za to da krivite.

 Dame i gospodo narodni poslanici,         pošto je ovo jedna od poslednjih sednica Skupštine Srbije u ovom sazivu, možda i poslednja, verovatno poslednji budžet koji će ovaj saziv da donese, jedino da u januaru ne bude rebalans.
Mnogi su se utrkivali proteklih nekoliko dana da kažu neke svoje primedbe na rad ove vlade, iako su sami učestvovali u Vladi. Valjda zbog jednog pritiska opozicije, kada su u pitanju agencije, po tom pitanju su se oglasili i ministar za Državnu upravu i lokalnu samoupravu i predsednik DS, Boris Tadić i krenuli su sa jednom idejom da bi možda trebalo osnovati agenciju za ukidanje agencija. Jednom prilikom sam se našalio pre nekoliko godina i rekao da je trebalo osnovati agenciju za osnivanje agencija, da ne morate svakim zakonom to da rešavate i zaista u jednom trenutku vladajuća većina je jednu šalu shvatila prilično ozbiljno i osnovala agenciju za osnivanje agencija.
Sada, pošto agencije više nisu u modi, moramo nešto drugo da uradimo, pa se neko setio da umesto agencije otvara kancelarije.
U ovom zakonu o budžetu imamo kancelariju za saradnju sa medijima pri Vladi Republike Srbije 62 miliona, pa imamo službu za upravljanje kadrovima 89 miliona. Inače, imamo i upravu za zajedničke poslove, pa je i ona to mogla da radi, a ne da pravimo upravu u upravi. Onda imamo jedan zanimljiv deo koji treba da potroši 354 miliona dinara, kancelarija za održivi razvoj nedovoljno razvijenih područja, najveća stavka - zgrade i građevinski objekti. Znači, da im se obezbedi poslovni prostor, pa onda ta čuvena kancelarija za saradnju sa civilnim društvom.
Prošle godine, kada smo usvajali budžet za 2011. godinu, njihov razdel je bio čini mi se dva ili četiri miliona. Danas je 34, a od ta 34 najveći deo ide za plate i dotacije nevladinim organizacijama. Onda imamo kancelariju Nacionalnog saveta za decentralizaciju Republike nekih 34 miliona, pa kancelariju za regulatornu reformu i analizu efekata propisa, pa imamo kancelariju za reviziju sistema upravljanja sredstvima EU, pa kancelariju za stručne i operativne poslove u pregovaračkom procesu, pa direkciju za upravljanje oduzetom imovinom, kao da nemamo Republičku direkciju za imovinu. To je u razdelu Ministarstva pravde itd.
Zašto sam to sve nabrajao? Da pokažem kako je na prvom mestu, u onoj prihodnoj strani, o kojoj ćemo bar još jednom da govorimo, moralo da se obezbede sredstva za sve ove kancelarije i uprave i za jedan Zakon o javnim nabavkama, koji ne valja, zato što Vlada nije sposobna da obezbedi troškove za budžet iz realnih izvora. Pa sada ovde zato i imamo u Ministarstvu ekonomije i regionalnog razvoja po stavkom – specijalizovane usluge, sredstva ove aproprijacije u iznosu od 508.190.480 dinara namenjena su Agenciji za strana ulaganje i promociju izvoza.
Ta agencija je osnovana i barem je u opisu svog rada ona davala sledeća obaveštenja, da ona pomaže domaćoj privredi da izveze i plasira svoje proizvode i zato će i da naplati neku skromnu naknadu za svaki izvozni posao. Ako se obezbeđuju sredstva iz budžeta za njen rad, znači da nije ništa uradila i da je treba ukinuti. Ne znam ni koja su to strana ulaganja koja su oni obezbedili ovde na teritoriji Republike Srbije? Da li je došao neki strani privatni investitor da investira nešto u Srbiji, da otvori makar jednu jedinu fabriku za preradu poljoprivrednih proizvoda, umesto što otvaramo "Beneton" i "Fijat", a o tome će neko drugi malo kasnije.
Onda imamo Agenciju za privatizaciju u iznosu od 210.000.000 dinara. U Braničevskom okrugu postoji jedan kombinat koji je bio šesti u Srbiji, deseti u Jugoslaviji. Taj kombinat više ne postoji, ni slovo "k" od tog kombinata ne postoji. Jedinim dobrim delom zaslužna je i Agencija za privatizaciju jednim dobrim delom i Agencija za licenciranje stečajnih upravnika i vođenje stečaja i trgovinski sudovi. Ali, to je rezultat jedne industrijske zone koja je na 18 kilometara od auto puta, administrativno sedište osam opština više nema ni jedan jedini poljoprivredno prerađivački kapacitet.
Ne znam šta će nam onda i Agencija za privatizaciju ako nije uspela da obezbedi partnere koji mogu da donesu investicije, a ne znamo ni šta će nam Agencija za strana ulaganja i promociju izvoza, jer ništa nije uradila da dovuče nove partnere iz inostranstva.
Kao posebna stavka, Agencija za privredne registre, najpovlašćeniji organ državne uprave u Srbiji. Čak i Narodna banka menja svoju regulativu da bi za bilo koji papir koji vama treba od Agencije morali da platite naknadu za njega i za uslugu koju vam izvršava, a navodno je Agencija za privredne registre osmišljena da poboljša tu oblast da dostavi javni registar pravnih i fizičkih lica koji obavljaju neku delatnost, a onda pored javnog registra svako privredno društvo ili fizičko lice mora svaka tri ili četiri meseca da traži i potražuje tzv. izvod iz APR, da bi mogao da ostvari neko svoje pravo, čak i u nekoj poslovnoj banci.
Ne vidim zašto bi još i iz budžeta morali da ih nagrađujemo.

Pokušaću za tih minut i po barem nešto da kažem. Predsednik Vlade reče da poslanici dobro pročitaju budžet. Mi se trudimo da što je god moguće bolje pročitamo budžet i ono što primetimo jeste da se metodologija opšteg dela budžeta stalno menja. To ovi predsednici odbora, koji bi trebalo da znaju ne znaju šta to Vlada Republike Srbije krije od svojih građana, od ove Skupštine i koji su razlozi? Krije to da prihodna strana budžeta, u onom realnom delu, nije moguća. Krije to da su u toku ove godine od rezervnih sredstava već potrošili 38 milijardi dinara. Krije to, da ne može da naplati toliko poreza i da će svoj život Srbija da duguje u 2012. godini kreditima koje će da podiže, svejedno da li od stranih banaka, da li od domaćih banaka, da li na domaćem tržištu, da li na stranom. Takva nas budućnost sa ovakvom Vladom čika. Sva sreća još šest meseci krojiće oni ovu politiku u državi.

Dame i gospodo narodni poslanici, odredbe Poslovnika se odnose na sve učesnike u raspravi, pa i na ministra, i mislim da je povređeno dostojanstvo Narodne skupštine, s obzirom da je gospodin ministar izneo neke činjenice koje nisu tačne. Ako spominjete dr Vukanića, kažete lepo da je to predsednik opštine Zemun ispred SNS i nije tačno da je on tvrdio, i nije tačno da je on tvrdio da je uvećana smrtnost.

Izvinjavam se ako vas nisam lepo čuo.

Dame i gospodo narodni poslanici, verovatno i zaposleni u Skupštini Srbije, bar jedan deo ne može da bude zadovoljan svojim zaradama i to onaj veći deo. Tačno je i što je ovlašćeni predstavnik SRS rekao da ima ovde određenih zaposlenih koji imaju određene privilegije, veće plate od predsednika Skupštine.
Kada neko u svojoj diskusiji, narodni poslanik izgovori neistinu, onda se dovodi u pitanje šta je tu istina. Evo mogu da obavestim, verovatno će to neki primiti sa žaljenjem, da nešto što ne postoji ne može ni da se izgubi. Protiv mene se ne vodi nikakav krivični postupak koji tužilac goni po službenoj dužnosti, čak ni prekršajni. Potpuno sam siguran da je tako i za gospodina Tomislava Nikolića.
Kada je u pitanju politička borba, za ovih 12 godina, koliko sam narodni poslanik, do sada je bilo da opozicija uvek napada vladajuću koaliciju, da prikazuje da je vlada nesposobna, da bi oni bili bolji sa željom da se izazove što pre pad vlade, odnosno raspisivanje prevremenih izbora, tako da ne razumem zašto jedna opoziciona politička stranka napada SNS, koja je takođe opoziciona politička stranka. Jedino ako ta stranka koja napada SNS već vidi Tomislava Nikolića kao budućeg mandatara i predsednika Vlade, a SNS kao stranku koja učestvuje u Vladi, pa to radite u napred, onda to mogu da razumem.
Možete da nastavite slobodno da napadate, mi na vaše napade nećemo više da odgovaramo.

Dame i gospodo narodni poslanici, svaki put kada je rebalans budžeta u tom famoznom članu 1, mnogo toga govori kakva je politika Vlade, a govori nam i o tome kakva nam je situacija u privredi i kakav je socijalni status većine građana u Srbiji.
Ono što izdvaja ovaj budžet jeste da, bez obzira što država manje prihoduje, ona sve više troši. Umesto da se kroz smanjenje budžetskih prihoda smanje i budžetski rashodi, kod nas je sve to obrnuto. Mi imamo smanjivanje prihoda za oko 20 milijardi dinara. Za jedan deo ćete reći – pa eto, deo tih 20 milijardi je prenet lokalnim samoupravama zbog Zakona o finansiranju lokalne samouprave. Međutim, šta je sa onim drugim prihodima, da porezi koji se plaćaju iz dodate vrednosti, da je ta stavka manja za oko 15 milijardi, da je porez na dodatu vrednost koji je ostvaren u državi manje za oko 13 milijardi, da je porez na dodatu vrednost iz uvoza manji za oko dve milijarde? To nam govori da naši građani nemaju više sredstava i zbog toga se smanjuje budžetski prihod, što je u suprotnosti sa onom proklamovanom politikom Vlade Republike Srbije o nekom značajnom rastu bruto proizvoda.
Vi ne biste bili vi da ne biste počeli da izmišljate i toplu vodu, što se vidi u ovom rebalansu, jer zaduženje države je veće za nekih 75 milijardi dinara. Sad se postavlja jedno pitanje - iz kojih sredstava se finansira taj budžetski deficit? Postoje dve mogućnosti. Jedna mogućnost je da će da se finansira iz stend baj aranžmana, odnosno kredita radi predostrožnosti od MMF. Ako mi neko kaže da je taj deficit veći od 75 milijardi iz tih sredstava, onda se postavlja pitanje - šta je sa još 13 milijardi dinara? Ako se finansira iz nekih drugih izvora, odnosno ta rezervna sredstva koja treba da budu na računu budžeta Republike Srbije, koja su to sredstva i iz kojih izvora?
Postavio bih i pitanje - da nije neko već možda zadužio državu bez Zakona o budžetu? Jer, gospodine predsedniče, dajete mi za pravo da sumnjam da je neko zadužio državu bez znanja Narodne skupštine i narodnih poslanika. Dovoljno je pogledati sajt NBS, u kome se kaže da su devizne rezerve NBS u septembru povećane za 938 miliona evra. Na kraju tog meseca dostigle su i nivo od 11 milijardi i 358 miliona evra. Tome je najviše doprineo priliv od prodaje evro obveznica Republike Srbije u iznosu od 724 miliona evra. Ako je neko zadužio državu za otprilike 75 milijardi dinara, kolika vam je razlika budžetskog deficita, onda se postavlja pitanje - ko je to smeo da uradi?
Gospodine predsedniče, šta ako vam ne prođe budžet? Ko će da odgovara za ovo zaduženje? Vidite i sami da se mučite, petak čitav dan, danas počinjemo zasedanje u 10,00 časova, pa u 13,00 časova, pa u 14,45 časova, da bi počelo negde oko 15,15 časova. Ako su ta sredstva od evro obveznica, ko je u stvari smeo da zaduži državu bez odobrenja i znanja Narodne skupštine? Pošto se po medijima hvalite kako ste u stvari emitovali milijardu evra, kada su u pitanju evro obveznice, da li je ovih 724 miliona samo glavnica, a do milijardu evra su kamate? Nemojte da vam više obrazloženje bude niska likvidnost bankarskog sektora. Već smo o tome pričali i u raspravi u načelu. Banke su u toku 2010. godine iz države iznele 2,5 milijarde evra i vi kao predsednik Vlade i uopšte niko nije reagovao, ni NBS, ni predsednik Vlade, ni predsednik Republike.
Sad imate problem i kažete - ne možemo da se zadužujemo na domaćem tržištu, zato što nam banke nisu likvidne sa 5%, 5,5% ili 6%, nego moramo na stranom tržištu. Stalno postoji priča oko prezaduženosti članica evro zone. Recimo, Italiji je smanjen kreditni rejting. Ona još uvek za oko 2,5% uzima jeftinije kamate. Španija isto tako, ne prelazi 5,5%, a mi imamo takav kreditni rejting kakav imamo, pa se zadužujemo po 7,5% da bi nam to bila neka rezervna sredstva. I to vam je malo, pa planirate da uzmete još jedan kredit od MMF, takođe iz predostrožnosti.
Bilo bi u redu kada biste odgovorili narodnim poslanicima i građanima Srbije koliko će ta dva kredita iz predostrožnosti da koštaju građane Srbije i neku buduću vladu u kojoj, nadam se, vi nećete biti predsednik?

Dame i gospodo narodni poslanici, pošto se već predsednik Vlade i ministar finansija dotakao jedne moje diskusije na član 1, gospodine Cvetkoviću, mogu samo da govorim ono za šta su mi dostupni javni podaci i smatram da je sajt Narodne banke javni podatak. Tamo nema zaduživanja u dolarima, nego piše da je najveći prihod u evrima – 724 miliona, a od prodaje evro obveznica. Ako ste to prodavali, odnosno kupovali dolare, gospodine Cvetkoviću, čini mi se da je već 3% na kursne razlike izgubljeno. Znači, samo zbog kursnih razlika 21 milion evra je neki veći dug u ovom trenutku.
Mislim da je suludo baš do te mere ići u tu trgovinu, pogotovo ako nam nije potrebno. Da li je to predviđeno Zakonom o budžetu za 2011. godinu? Vi možete zakone da tumačite kako god hoćete, to smo već više puta videli. Kako vam kad zatreba, vi ćete reći – podrazumeva se. Ako se nešto podrazumeva u Zakonu o budžetu za 2011. godinu, zašto se to ne podrazumeva i u rebalansu budžeta za 2011. godinu? Ovde lepo piše da će se iz primanja ostvarenih od emisije evro obveniza državnih hartija od vrednosti emitovanih na inostrano tržište, u domaćoj i u stranoj valuti, u inosu od najviše 102 milijarde dinara. Da li ima takvo neko ovlašćenje za Vladu Republike Srbije u Zakonu o budžetu? Nema.
Kada je priča oko banaka i kontrole banaka, slažem se da bankarsko tržište treba koliko-toliko da bude liberalno, pogotovo kada je u pitanju poslovna politika banaka. Ali, hajde malo da pogledamo šta su sve to banke radile unazad nekoliko godina i ono što je ova Vlada mogla, da ne bude mešanja poslova u banke, da uradi, a nije. Prvi problem koji jeste nastao sa bankarskim sektorom, kada je ona postala konkurencija privredi, bio je u periodu kada uopšte nije bilo potrebno u toj meri zaduživati državu. Često su se krediti, odnosno često su se emitovale državne hartije od vrednosti iako za to nije bilo opravdane potrebe. To ste čak i vi u onom čuvenom budžetu za 2008. godinu, jedan je bio u deficitu, a drugi u suficitu, da kažem, donekle ispravili.
U periodu od 2005, 2006. i 2007. godine, referentna kamatna stopa je bila 16, 17 i 18%. Država se zaduživala po 22 – 23%, a građani još više. Privreda otprilike kao i građani. To nije ništa drugo nego je primarna emisija u virtuelnom obliku, jer novac nije samo ono što se štampa nego i ono što je na računima preduzeća, banaka i drugih institucija.
Taj novac koje su banke zarađivale od države i zarađivale od građana kroz visoke kredite, visoke kamatne stope u toku 2010. godine, za oko 2,5 milijarde evra, nestao je iz Srbije. I za toliko su umanjene naše devizne rezerve. Onda smo sada prinuđeni da se zadužujemo na stranom tržištu pod nepovoljnijim uslovima, nego što smo se to zaduživali kod nekih naših banaka, jer ako pogledate član 3. vidimo da su tu neke kamate 3%, 4% plus euribor itd. Znači, u tome je problem.
Može neko da kaže da to nije posao Vlade Republike Srbije. Po zakonu o NBS ,koji je važio do pre godinu i po dana, i Zakonu o deviznom tržištu, poslove kontrole je obavljala i NBS. Po zakonu o Vladi iz 2008. godine, to je prebačeno u nadležnost Vlade RS, odnosno Ministarstva finansija. Da li neko može da mi kaže odakle jedna takva logika da, zato što ni jedan dinar, ni jedan evro, ni jedan dolar ne mogu da izađu iz zemlje bez servisa NBS. Nemoguće je.
Ali se došlo na to rešenje kada su počele priče o pranju novca "Hipo-Alpe-Adria" banke preko Crne Gore, Srbije i Mađarske. Tada tadašnji guverner nije radio svoj posao, prebacio je to u Ministarstvo finansija, koje u tom trenutku nije bilo nadležno i niko nije kriv. I sad, pod izgovorom liberalizacije bankarskog sektora, pod izgovorom da to nije u skladu sa propisima STO, čiji nismo ni član, iako nastavimo ovako, nećemo nikad ni da budemo, jer nećemo imati šta da im prodajemo, osim da od njih kupujemo, mi ulazimo sad u ovakve probleme. Znači, sad smo prinuđeni da se zadužujemo pod nepovoljnijim kamata.
Bilo bi pošteno da znamo i rokove otplata tih kredita. Danas je EU na vrhuncu svoje krize. Ako to dospeva za četiri ili pet godina, a realne su pretpostavke da će za četiri ili pet godina doći do stabilizacije evra, a zadužujemo se u drugim valutama, kako će to da izgleda? Koliki će da budu troškovi, da li smo ostvarili dobit ili gubitak?
Kad su u pitanju drugi stavovi za koje smo tražili da se brišu, to je konsolidovani račun Trezora. U redu, razumem da se pojavi potreba da Vlada negde interveniše, da ima budžetskih korisnika koji jednostavno ne stignu da utroše ili u tom trenutku imaju slobodna sredstva, ali ne mogu da razumem da to nije obaveza da se vrati do kraja fiskalne godine, jer u konsolidovanom računu Trezora su i lokalne samouprave i one uzimaju kredite i one se zadužuju, a možda stignu da ne potroše, možda su odvojili sredstva. To ne može da bude jedna posebna politika zbog loših procena ili loše rashodne strane budžeta.
Kad kažete da se državni dug posmatra u odnosu na bruto proizvod, verujem potpuno ste u pravu. Međutim, u onom delu kada kažete da je to manje u odnosu na prethodnu godinu, samo u nominalnom iznosu je veće, u procentualnom je manje, gospodine ministre, predsedniče Vlade, ako je tako, zašto vam se poreska strana ona iz potrošnje ne iz dobiti nego iz potrošnje smanjuje? Vama je manji poreski prihod od poreza na dodatnu vrednost i to dokazuje da nešto nije u redu sa Republičkim zavodom za statistiku, koji vam tvrdi suprotno i daje toliko veliki porast bruto domaćeg proizvoda. Znači, nisu samo sve statističke metode. Najrealnije stanje u državi jeste kad se vidi koliko država iz potrošnje iz dobara i usluga ostvaruje prihod, onda imamo pravu vrednost kakva nam je bruto domaćeg proizvoda.

Dame i gospodo narodni poslanici, u članu 3. su garancije Republike Srbije koje planira ova vlada u nekom narednom periodu da predloži Narodnoj skupštini. Protiv toga smo da se to radi u samom Zakonu o budžetu.        U obrazloženju samog amandmana i piše da nam nisu poznati uslovi pod kojima se ta preduzeća planiraju zadužiti, pa im unapred dajemo garancije. Tačno je da će nekim kasnijim zakonom o davanju garancije biti precizniji ti uslovi, ali na određen način Skupština sama sebi vezuje ruke ako to da unapred, što bi naš narod rekao, na neviđeno.
Kada su već u pitanju banke, a to je i vezano za član 2, zato što ipak samo zaduživanje države kroz bankarski sektor je daleko poštenije nego kroz emitovanje državnih hartija od vrednosti zato što za svako zaduživanje mora da se napiše zakon i taj zakon da se izglasa ovde u Narodnoj skupštini, a hartije od vrednosti, o tome odlučuje Vlada ili onaj ko ih emituje - NBS, Ministarstvo finansija i na određen način izbegava raspravu ovde u Skupštini Republike Srbije.
Nije sporno, što se Skupštine tiče, vladajuća većina je spremna da, kada je u pitanju zaduživanje države i davanje garancije odnosno davanje saglasnosti na određena zaduživanja, radimo i svaki dan po ceo dan ako su ti krediti toliko neophodni, nego da se zadužujemo na neviđeno zato što smo državu zadužili za stend baj kredite, zadužićemo je više nego što je potrebno da bismo obezbedili neka sredstva, istovremeno ulazimo i u projekat sa MMF koji ima istu ulogu. Znači, imaćemo rezervnih sredstava od skoro dve milijarde evra na koje ćemo da plaćamo kamate, a verovatno ih nikada nećemo upotrebiti ili ćemo možda u izbornoj kampanji.
Nije problem to što su domaće banke u pitanju zato što smo krajem prošle godine dali saglasnost na jedan zakon za 400 miliona evra gde je zaduženje bilo kod stranih banaka. Ne vidim zašto tu praksu ne bismo mogli da nastavimo? Ako se pogledaju sadašnja zaduženja odnosno garancije koje je Republika Srbija dala određenim javnim preduzećima, vidi se da su te kamate u dobrom delu slučajeva prilično prihvatljivi.
Recimo, 1,75% na godišnjem nivou, plus šestomesečni euribor. To je negde oko 3%. Ili, recimo, 2%, ili, recimo, 4,75 plus jednomesečni euribor.
Znači, kamate koje u najčešćem broju slučajeva ne prelaze više od 6-6,5%, a najbolje uslove ikoje smo postigli emitovanje evro obveznica je 7,5% na godišnjem nivou. Naravno, bez saglasnosti Skupštine Srbije, osim u onom delu kojim smo ovlastili, preneli svoja ovlašćenja da to uradi Vlada Republike Srbije kada joj se za to ukaže potreba.
Zato i smatramo da ipak u ovako kriznim vremenima i kada je nestabilna situacija i na svetskom i na evropskom tržištu, a još nestabilnija u Srbiji, da je potrebno da ipak Narodna skupština odlučuje o kreditima, bili to krediti od banaka, ili zaduživanja koja se postižu emitovanjem državnih hartija od vrednosti, bez obzira što je to možda malo sporije, ali kada ste mogli državu da zadužite za rezervna sredstva, bez znanja skupštine, onda možete da je zadužite da skupština zna i naravno javnost, odnosno građani Srbije, koji to, u krajnjem slučaju, i vraćaju.