Problem i sa ovim i sa drugim zakonima što se oni selektivno ili delimično primenjuju. Samo da vas podsetim, trenutno živimo u vremenu svetske ekonomske krize. Država ...

Živimo u vremenu svetske ekonomske krize i država barem deklarativno pokušava, odnosno Vlada i pojedini članovi Vlade, da nam kažu kako će ovo biti godina štednje za sve, i za Vladu, za Skupštinu, budžetske korisnike i za zaposlene u organima državne uprave itd.
Pre nekoliko godina doneli smo Zakon o zaposlenima u organima državne uprave, odredili koeficijente, zakon je pun nelogičnosti i nedoslednosti, ali kao takav zakon mora i na kraju da se primenjuje. Izmenama i dopunama ovog zakona vi jedan deo Zakona o zaposlenim organima državne uprave stavljate van snage.
Određujete neke dodatne koeficijente, ali hajde i to bih mogao da razumem, ali čemu onda priča da će da se uvodi četvorodnevna radna nedelja, da bi se smanjio broj radnih sati, da bi zaposleni u organima državne uprave primali manje plate? Nemam ništa s tim, ali izađite za ovu govornicu i kažite ako je tako. Možda grešim.
Da postavim još jedno pitanje, šta je sa zaposlenima u raznim fondovima koji primaju plate iz javnih prihoda, recimo, sa zaposlenima u Fondu zdravstvenog osiguranja, ne mislim na zdravstvene radnike i zaposlene u zdravstvenim ustanovama, nego na lica koja su zaposlena u fondovima? Kolike su njihove plate, po 40%, 50%, 60% veće ...

Šta je sa tim zaposlenima, koliko su njihove zarade u istoj kategorizaciji veće od zaposlenih u organima državne uprave, kada oni isto primaju plate iz javnih prihoda? Šta je sa zaradama lica koja rade u penzionim fondovima? Kolike su njihove zarade? Koliko su njihove zarade veće od zaposlenih u organima državne uprave, pošto iz iste kase primaju platu?
Gospođo ministre, da bih vam objasnio o kakvom je problemu reč, najbolje bi bilo da pronađete nekog, da ga pošaljete od nekih od penzionih ustanova, da ostvari neko svoje pravo iz radnog odnosa, ali da nema vaše intervencije, vašu propusnicu, vašu moć da prođe tamo. Vratiće vam se posle desetak dana izgužvan, pocepan, izgreben, prljav i polulud od državne administracije koja ne radi svoj posao, a prima fantastične plate.
Imao sam jednu priliku sa tom ustanovom. Šetali su me od šaltera do šaltera, dok se na kraju nisam pozvao da sam poslanik i da sa tim prestanu. Za pravo koje meni pripada po zakonu i stalno izmišljaju neke nove papire, neke nove zahteve, na kraju sam ih pitao - gde to piše više u zakonu?
Ali, da se vratimo na to kako se zakoni delimično sprovode. Ovde je dugo najavljivan Zakon o fiskalnim kasama, pa je čak i donošen, pa su rađene neke izmene i dopune, dopunjavan je, ali kako? Tako što su se pojedini poreski obveznici oslobađali obaveze da imaju fiskalne kase.
Doneto je da advokati, zbog prirode posla koji rade, ne moraju da imaju fiskalnu kasu, pa stomatolozi zbog posla koji rade ne moraju da imaju fiskalnu kasu, pa lekari koji rade u privatnoj praksi takođe ne moraju da imaju fiskalnu kasu, jer, eto, rade delikatan posao, poreski službenik to može da zloupotrebi. Morate priznati da je to prilično glup izgovor, jer poreski službenici imaju pristup mnogo većim tajnama nego što je dijagnoza nekog pacijenta, kroz poreski postupak koji sprovode.
Da vas pitam, gospođo ministre, od kada to Soroš ima zakonom dato pravo da nema fiskalnu kasu, od kad to SBB ima pravo da nema fiskalne kase? Javna preduzeća koja rade sa građanima dužna su da prilikom naplaćivanja usluge koju pružaju izdaju fiskalni račun. To je za porez koji naplate.
Za onaj koji ne naplate, na osnovu broja ugovora iz svega onoga što imaju sa građanima dužni su da obračunaju PDV i da ga plate bez obzira da li su naplati od građana ili ne, je li tako? Od kada to SBB nema obavezu ni da obračunava, ni da iskazuje, niti da ima fiskalnu kasu? Da li je to zasluga gospođe Liht, koga, čija, ko mu je dao to za pravo?
Javna preduzeća, državne ustanove, da li u svojini lokalne samouprave, da li državne uprave, moraju da imaju fiskalne kase. Znate šta, tu osim što se manipuliše i gotovim novcem ima manipulacije i sa mnogim drugim stvarima. Ako niste u stanju da izdate nalog poreskim službenicima da ovu moju tvrdnju provere, prekontrolišu i dostave vam poreski izveštaj, moj vam je savet da ovaj posao više ne radite. Nema svrhe raditi nešto, ako ne možete da se pridržavate zakona koji vi predlažete i vi donosite. Kada je u pitanju taj čuveni program Vlade za oporavak privrede, izlaska iz svetske ekonomske krize čitave države, već sam vam rekao u raspravi u načelu da nije u redu da novac građana Srbije iz budžeta Srbije plasirate u kredite koji su indeksirani u evrima.
Da neki poreski obveznik koji je izvršio svoju poresku obavezu, traži pomoć od države i dobija sredstva kredita, ali u dinarima koji su indeksirani u evrima. Svedoci smo da u poslednjih mesec dana otprilike dolazi do malih, skoro nikakvih oscilacija u kursu evra. Znači, manje-više kreće se u rasponu od 1%, pogotovo otkada su te mere najavljene i otkada se krenulo u njihovu primenu. Ko meni ne garantuje da sada kada je evro u stagnaciji preduzeća ne počnu da uzimaju takve kredite, i građani i preduzeća, pazite, reč je o 122 milijarde dinara, milijardu i po evra.
Samo jedan dinar da evro skoči, građani će morati da vrate milijardu i po evra više. To je taj problem da mi daje za pravo da sumnjam da hoćete kroz te kredite da pokrijete budžetski deficit. To bi bilo opravdano ukoliko biste uzeli kredite od stranih banaka u evrima, plasirali ih na tržište u dinarima i indeksirali u evrima, onda se ne bih plašio za stabilnost valute, jer svaki kredit bi bio pokriven deviznim kreditom koji ste uzeli iz inostranstva. Ovako, takvog pokrića nemate. Ovo što je trenutno evro stabilan nije zasluga Vlade RS, nego trenutne mogućnosti, finansijske mogućnosti građana. Znači, nema potrebe za velikim uvozom robe široke potrošnje, ne zato što ima dovoljno domaće, nego zato što nema ko da je kupi, tako da dolazi do smirivanja evra.
Kada sam vam pričao o bankama, da ste domaće banke onesposobili za posao, za ono za šta su stvorene, samo da vas podsetim, vi sada ovih 122 milijarde evra plasirate uglavnom preko banaka koje su čitav septembar, oktobar, novembar, decembar i dobar deo januara i februara vršile pritisak na kurs evra da bi odavde izvukle što je moguće više evra i vratile u svoje centrale. To je sasvim tačno. Znači, vršen je takav jedan pritisak.
Čak je i Raiffeisen banka samo u jednom danu skoro milijardu evra iznela iz države, iako je bio dogovor sa Narodnom bankom da se to ne radi. Preko takvih banaka sada plasirate kredite jer domaće nemate. Ono malo što ima nema dovoljno propusnu infrastrukturu za ove kredite. Sa 0,5% troškova vi ćete tim bankama da date ni manje ni više od 122 milijarde 600 miliona dinara za sve ovo, kao nagradu za to što su nam radili u proteklom periodu.
Gospođo ministre, prekinite vi praksu kada je u pitanju kažnjavanje da pravite razliku između poreskih obveznika. Sasvim je jasno da preduzetnik, i pravno lice i odgovorno lice, moraju da plate kaznu, ali mi nije jasno kako to da za isti poreski prekršaj jedan plaća više, a jedan manje. Jasno mi je da preduzetnik i odgovorno lice jednom plaća kaznu, pravno lice plus odgovorno lice.
Recite mi koja je razlika, osim u formi registracije, između malog privrednog društva i preduzetnika. Recite mi kolika je. U broju zaposlenih nema je. U prometu koji ostvaruju, mogu da vam nabrojim barem deset preduzetnika koji imaju daleko, daleko veći promet nego u 90% pravnih lica koja su mala.
Znači, kada je u pitanju ta kaznena politika, izjednačite je, ali ne tako što ćete da je povećavate ka pravnim licima, nego nađite neku meru u čitavoj ovoj priči, a kazne za odgovorne prema težini poreskog prekršaja. Napišite koliko ko mora da plati ako utaji porez ili ne uradi nešto što je zakonom predviđeno. Toliko zasad u ovom mom prvom javljanju.

Dame i gospodo narodni poslanici, imamo priliku da raspravljamo o Zakonu o poreskom postupku i poreskoj administraciji, ali pre nego što pređem na same komentare zakona, skrenuo bih pažnju gospođi ministar da se ne ponaša onako kako se ponašala prema narodnim poslanicima kada smo postavljali i imali neko tzv. pravo da postavljamo pitanja.

Pogotovo ne na onaj način kada je postavljeno pitanje zašto su domaće banke zatvorene...
(Narodni poslanici SRS lupaju o klupe.)

Pogotovo ne na onaj način kako ste to radili na samoj sednici izlazeći za ovu govornicu i čudeći se otkud nama pravo da vas to pitamo.
(Narodni poslanici SRS lupaju o klupe.)
Vaše obrazloženje je bilo stare, odnosno domaće banke morale su da budu zatvorene, odnosno ugašene zato što duguju sredstva za staru deviznu štednju...

... pogotovo ne na onaj način, gospođo ministre, da se čudite odakle nama pravo da vas tako nešto uopšte i pitamo i tvrdeći pri tom da je razlog za zatvaranje domaćih banaka stara devizna štednja, kako građani u njih više nemaju poverenja, kako u njih više neće da ulažu i kako – da nismo zatvorili te naše domaće banke ne bi bila ovolika finansijska aktivnost na domaćem tržištu u proteklih nekoliko godina. To su vaše reči. Možete da proverite u stenografskim beleškama.
Međutim, problem je u tome što te domaće banke niste ostavili da rade na domaćem tržištu i da se bore, pa makar i uz vašu pomoć, sa stranim bankama. Zašto je to važno vidi se sada u vreme svetske ekonomske krize kada mnoge države spasavaju svoje banke tako što ili vrše dokapitalizaciju ili ih otkupljuju.
A kada je u pitanju stara devizna štednja, za to svakako nisu odgovorne banke, odgovorna je država koja je tim novcem raspolagala. Nećemo da raspravljamo o tome zato što je država i preuzela obavezu da staru deviznu štednju vrati. Već pošto pokušavate da polemišete sa mnom u vezi toga, oni koji su odgovorni, a neću da ulazim u opravdanost ili neopravdanost jednog takvog postupka, smatram da je moglo i bolje, moglo je i gore, ali vodite računa, jer to su sada vaši koalicioni partneri.
Što se tiče samog zakona, gospođo ministre, prvo bih hteo da vam skrenem pažnju da preispitate malo rad poreske uprave i organa poreske uprave kada je u pitanju poreska pretplata.
Mnoga pravna lica, verovali vi ili ne, imaju situaciju da po završnom računu iskažu više uplaćenog poreza, mnoga od tih preduzeća ne žele da izvrše refakciju više uplaćenog poreza nego da im se to odbije od novih obaveza koje nastaju u njihovom daljem poslovanju. To nije sporno. Međutim, sporno je kada se preda završni račun da obaveza uplaćivanja akontacije poreza ne prestaje sve dok završni račun ne bude obrađen u elektronskom obliku, tako da imamo situaciju da poreski obveznik ima obavezu, iako je uplatio više poreza, da plaća sledeća tri, četiri meseca, dok se to u elektronskom obliku kod vas u poreskoj upravi ne konstatuje. Čak mu se računa i kamata i ne može da dobije ni potvrdu, iako ima validnu dokumentaciju, da je više uplatio porez nego što duguje.
To je jedan ozbiljan problem i to je i koleginica poslanik Jorgovanka Tabaković rekla, da država vodi brigu o tome samo kako da naplati poresku obavezu. To se vidi u članu 94. starog Zakona koji se menja, odnosno dodaje mu se novi stav koji kaže: "Ako je procenjena vrednost pokretnih stvari, odnosno trećina utvrđene početne vrednost nepokretnosti veća od iznosa poreske obaveze, razlika se vraća poreskom obvezniku po postupku i na način koji propisuje ministar."
Gospođo ministre, kako nastaje poreska obaveza regulisao je zakon. Koji su rokovi za plaćanje poreskih obaveza reguliše, takođe, zakon. Zašto zakon ne reguliše i kada treba poreskom obvezniku ako ste mu po nekom osnovu uzeli novac da date rokove kada će taj novac da mu se vrati. To pitanje je pogotovo osetljivo kada se govori o prinudnoj naplati. Ovde se opet vidi ta briga da država ima samo želju da naplati porez i da ne vodi računa o poreskim obveznicima. Nije u pitanju prodaja samo pokretne imovine, ovde kaže manja obaveza od trećine nepokretnosti.
Šta ako poreski obveznik duguje relativno mali iznos poreza u odnosu na vrednost nepokretnosti koju poseduje? Šta ako u toj nepokretnosti živi? Da li vi stvarno verujete da će neko da rizikuje da izgubi imovinu u kojoj živi on i njegova porodica za neki mali iznos poreza koji ne može da plati? Vi ste ostavili mogućnost da se iako živi u nekom malom stanu koji, primera radi, košta 40 ili 50 hiljada evra, ako duguje dve ili tri hiljade evra, dakle, da mu se taj stan proda za 15 hiljada i manje, i izbaci na ulicu, da biste naplati hiljadu ili dve hiljade evra. Smatram da je i ovim zakonom to trebalo da bude drugačije regulisano. Ako poreski obveznik živi u nepokretnosti, a njegov dug je manji od trećine procenjene vrednosti nepokretnosti, takva imovina ne može da mu bude prodata.
U članu 114a dolazimo do nesaglasnosti između člana 114a i predloženog člana 114ž. U 114a se kaže da su rokovi za refakciju poreza i po drugom osnovu putem preknjižavanja, dakle, više uplaćenog poreza, sa jedne strane, na karticu poreza koji je uplaćen manje, s druge strane, može obaviti u roku od tri godine, odnosno zastareva u roku od tri godine.
Međutim, u novopredloženom članu 114ž kaže se: ''Pravo na utvrđivanje, naplatu, povraćaj, refakciju kao i namirenje dospelih obaveza po drugom osnovu putem preknjižavanja poreza, uvek zastareva u roku od 10 godina od isteka godine u kojoj je porez trebalo utvrditi, naplatiti, odnosno u kojoj je izvršena preplata.''
Ako već država hoće da vodi računa o poreskim obveznicima, treba da budu rokovi i uslovi potpuno jednaki i za naplatu, utvrđivanje i povraćaj poreza, a ne da to bude u nekom roku koji je manji. Da je ovde cilj i da država vodi brigu samo o sebi vidi se u starom članu 128. u kome se briše poslednji stav i koji kaže: ''Ako se na osnovu zapisnika, odnosno dopunskog zapisnika o terenskoj kontroli utvrdi da nema osnova za izmenu poreske obaveze, o tome se poreski obveznik obaveštava u pismenoj formi u roku od 30 dana od dana uručenja zapisnika, odnosno dopunskog zapisnika.''
Ovo što ste napisali imalo bi smisla, ali samo pod uslovom da je u sastavnom delu zapisnika utvrđeno da on nema izmenjenu poresku obavezu.
Međutim, u samom zakonu poreski inspektori nema tu obavezu. Zbog toga je trebalo da stavite u zakon da poreski inspektor ima obavezu da ukoliko ne treba da dođe do promene poreske prijave da to konstatuje zapisnički i onda imate osnovu da poslednji stav brišete.
Isto tako iznenađuju i rokovi po kome drugostepeni organ na zapisnike i rešenja ima pravo da odgovori na žalbu koju je poreski obveznik dao, pa ste to povećali za desetak dana. Posao poreske uprave nije samo da vodi računa o tome kako će da naplati porez, posao poreske uprave je na prvom mestu da štiti poreske obveznike. Koliko je to smešno i ti rokovi koje ste produžili, vidi se po tome zato što žalba poreskog obveznika ne odlaže izvršavanje rešenja, tako da možete da napravite štetu poreskom obvezniku zato što poreska uprava traži veći rok da odlučuje po njegovoj žalbi, ali će da postupi po rešenju koje je dao poreski inspektor.
Ako već pokušavate da na određen način izigrate Zakon o platama u državnim organima, a to se vidi kroz član 169p koji kaže:
''Poreski službenici u Poreskoj upravi imaju pravo na osnovnu platu koja se sastoji od osnovice i koju utvrđuje Vlada, osnovnog i dodatnog koeficijenta.
Dodatni koeficijent utvrđuje se u rasponu od 20% do 50% od osnovnog koeficijenta, u zavisnosti od zvanja, posebnih uslova rada, odgovornosti, složenosti poslova, obima, težine i prirode posla.''
Dakle, s jedne strane, država hoće da stimuliše poreske inspektore da bolje rade svoj posao, a sa druge strane daje im pravo da odugovlače u postupcima u kojima može poreski obveznik da bude oštećen.
Kako je ovaj zakon čisto jedna forma, neki od mojih kolega su izašli za ovu govornicu i tvrdili kako će da poboljšaju uslove rada poreskih inspektora, uopšte poreskih službenika i kako će da izjednače prava svih da ravnopravno konkurišu za rad u poreskoj upravi, da to nije tako vidi se već u članu 169a, u njegovom 3. stavu: '' Izuzetno, radno mesto na neodređeno vreme u Poreskoj upravi, može se popuniti preuzimanjem državnog službenika iz drugog državnog organa.''
A prethodni stav kaže: ''Radno mesto na neodređeno vreme u Poreskoj upravi popunjava se, po pravilu, putem javnog konkursa.'' Zašto po pravilu? Zašto nema obavezu da bude raspisan javni konkurs? Kada bi bila obaveza da bude raspisan javni konkurs, zašto onda da se preuzima iz drugog državnog organa koji nema obavezu da raspisuje javni konkurs?
Znači, selićemo zaposlene iz jednog državnog organa u drugi da bismo izbegli raspisivanje javnog konkursa i popuniti već upražnjeno novo mesto u državnom organu, opet bez konkursa.
Čitav ovaj predlog izgleda tako da je predlagač željan da prikaže kako se radi na tome da se smanji jedan ogroman državni aparat koji u ovim kriznim vremenima država ne može, odnosno narod ne može da plaća, ali kada se uđe malo više u zakon, vidi se da ostavlja i te kako mogućnost zloupotreba.
Samo zapošljavanje u poresku upravu kaže se – ako je putem javnog konkursa, prijavljuju se zainteresovana lica na konkurs, obrazuje se komisija koja određuje ko ispunjava uslove, ko ne ispunjava uslove, ako ima jedan ili više kandidata predlažu se direktoru poreske uprave da on odluči koga će da primi u radni odnos.
Kažite sada da ovaj konkurs bez određenih kriterijuma, bez sastavljanja liste, obaveza da prvi sa liste bude zaposlen ukoliko ispunjava uslove itd, znači, bez svih tih kriterijuma jedan čovek na osnovu poznanstva, rodbinske pripadnosti, a verujem i stranačke primiće nekog u organ državne uprave.
Toliko o ovom zakonu. Voleo bih da konačno ova vlada izađe sa jasnim programom izlaska iz svetske ekonomske krize, kako mislimo da ovu našu državu sačuvamo i malo više da popričamo o kreditima koje je Vlada Republike Srbije namenila i građanima i privrednim subjektima, da postavimo stvari na svoje mesto. Jer, kad novac izvlačite iz budžeta u dinarima i indeksirate u evre i tako ga puštate na tržište kapitala da se preduzeća i građani zadužuju, onda je to pomalo čudno, osim u slučaju ako niste podigli neki kredit od neke druge strane međunarodne institucije i plasirali ta sredstva.
Ovako, postoji osnovana sumnja da kroz kursne razlike hoćete da pokrijete budžetski deficit. (Aplauz.)

Dame i gospodo narodni poslanici, javio sam se po čl. 225. i 226. Poslovnika o radu Skupštine Srbije, da bih dobio informacije koje su bitne za obavljanje dužnosti narodnog poslanika.
Šef poslaničke grupe Napred Srbijo, SNS-a, gospodin Tomislav Nikolić, još pre desetak dana je zatražio od sekretara Skupštine i stručnih službi u Skupštini Srbije izveštaj o primanjima članova RIK-a u 2009. godini. Do dana današnjeg, takav izveštaj nije dostavljen ni gospodinu Nikoliću, ni narodnim poslanicima, pa ovom prilikom postavljam pitanje – da li je tačno da je Biljana Krasić, supruga Zorana Krasića, dobila u toku 2008. godine 2,5 miliona dinara za rad u RIK?
Postavljam pitanje – da li je Željka Radeta, sestra narodnog poslanika Vjerice Radete, takođe, dobila 2,5 miliona dinara za rad u RIK? Da li je stručni saradnik i jedne i druge, izvesna Biljana Šajin, dobila oko 1,4 miliona dinara za rad u RIK-u?
Inače, oni su članovi RIK-a već desetak godina, pa postavljam pitanje – da li je to u skladu s programskim principima SRS-a i njihovom borbom protiv nepotizma? Isto tako, postavljam pitanje – otkud njima moralno pravo da spominju kolike su plate direktora javnih preduzeća i ustanova, da postavljaju pitanje kolike su naknade za članstvo u upravnim odborima? Otkud njima pravo da govore o zastupljenosti članova RIK-a, ili je u pitanju samo želja da opet nečija sestra, nečiji brat, nečija supruga, nečiji suprug, budu članovi RIK-a ispred SRS-a?

Dame i gospodo narodni poslanici, ne zameram ja ništa gospodinu Srboljubu Živanoviću, jer čovek, očigledno, ne raspolaže pravim informacijama. Ono što čovek uradi iz neznanja i nije neki veliki greh.
Što se tiče tih famoznih članarina, znam i ko mu je to rekao i ko je to slagao, o tome se najviše i radi.
Gospodine Srboljube Živanoviću, nisam ja asfaltirao put do kuće svog tasta, nego Saša Valjarević, koji ti je to rekao. Nisam ja sam asfaltirao put do svoje kuće, nego Saša Valjarević, koji je to rekao i uradio. Nisam ja zaposlio ženu u Javnom preduzeću "Toplifikacija", nego Saša Valjarević koji ti je to rekao. Nisam ja poklonio mandate odbornika u Kučevu DS-u, nego Saša Valjarević. Nisam ja član Upravnog odbora u Fondu za razvoj grada Požarevca, nego Saša Valjarević, koji je opozicija. Nisam ja finansijski direktor Javnog preduzeća ''Gradska čistoća'' u Požarevcu, nego Saša Valjarević. Taj, gde god može, grabi i uzima. Nemoj slučajno da se iznenadiš kad se na kraju ispostavi da je novac od članarine završio kod njega.

Dame i gospodo narodni poslanici, javljam se po članovima 225. i 226. zato što u jednoj opštini u Braničevskom okrugu DS zajedno sa SRS uvodi jednopartijski sistem. Sada ću da pročitam jedan dopis koji je dobila Opštinska izborna komisija, koji je potpisan od ovlašćenog predstavnika izborne liste SRS - Tomislav Nikolić, a potpisao je predsednik OO SRS Saša Valjarević.
"Postupajući po pozivu OIK lokalne samouprave opštine Kučevo da kao ovlašćeno lice ispred podnosioca izborne liste SRS - Tomislav Nikolić dostavim imena kandidata za 15 odbornika sa izborne liste SRS - Tomislav Nikolić, proglašene rešenjem o utvrđivanju zbirne izborne liste kandidata za odbornike od 30 .4. 2008. godine,. i to u roku od pet dana od prijema obaveštenja, vezano za navedeni nalog, izveštavam vas o sledećem. Mandati 15 odbornika izabranih sa liste SRS - Tomislav Nikolić su, u smislu člana 48. stav 1. Zakona o lokalnim izborima, prestali na osnovu presude Okružnog suda u Požarevcu od 18. 12. 2008. godine.
Lica sa navedene proglašene liste ispred podnosioca izborne liste SRS-Tomislav Nikolić, i to: Rakić Mirko, Grujić Boban, Nešić Snežana, Radenković Dragoljub, Đorđević Sunčica, Jović Slavoljub, Ilić Dragica, Stefanović Dragana, Petrović Velja, Vrbomirović Danijel, Andrejić Slavica, Paunović Momir, Aćimović Dragana, Ignjatijević Sunčica, Maranović Milja, Petrović Miroslav, Kržanović Slavoljub iz Duboke, Jovanović Dejan iz Duboke, Jovanović Nadica, Munturišević Radiša, Bulutić Miroslav, Spasojević Sanela", da ne čitam sva imena, "prestali su da budu članovi SRS i odbili da prihvate kandidaturu za odbornike koju bih ja, kao ovlašćeno lice ispred podnosioca izborne liste SRS - Tomislav Nikolić, podneo."
Nije više nikakva novost da SRS više nema kandidate da popuni liste za mandate koji su oduzeti. Kada se pogleda ovaj akt, on je potpuno u redu i verujem da su i pečat i potpis potpuno ispravni. Ima nekoliko nelogičnosti. Prvo, nije dostavljeno na memorandumu stranke. Ko zna, SRS nikada ne koristi u svojim dopisima skraćenice, ovde se stalno spominje SRS, SRS, SRS, nigde nema - Srpska radikalna stranka, što znači da ovaj papir nije na Srpskoj radikalnoj stranci...
(Predsednik: Vreme.)
Privodim kraju. Gde je nastao, to se vidi iz sledećeg stava. Taj isti Saša Valjarević predlaže Opštinskoj izbornoj komisiji da 15 mandata dodeli podnosiocu liste sa najvećim količnikom, u daljem tekstu DS.
Da se vratimo na početak, gde je dokument nastao. Dokument je nastao u advokatskoj kancelariji izvesnog gospodina Dragana Milića. Nije strašno, ne umeju više ni da napišu jedan propratni akt, nemaju čak ni izjave kandidata da ne prihvataju kandidaturu, pa su morali da angažuju advokata. Međutim, taj advokat je ...
(Predsednik: Vreme.)
... i odbornik Demokratske stranke. U tome je problem.
Znači da Saša Valjarević, zajedno sa DS i SRS, uvodi jednopartijski sistem ...
(Predsednik: Hoćete privesti kraju, molim vas.)
... u opštini Kučevo. Ne znam razlog, pretpostavljam da je to zahvalnost za članstvo u upravnim odborima u Požarevcu, gde je SRS u opoziciji, i za postavljenje na mesto direktora za finansije u JKP za Sašu Valjarevića. Sad pričajte nešto o koalicijama sa "žutima".

Dame i gospodo narodni poslanici, još u raspravi o budžetu Republike Srbije za 2009. godinu, kada čovek čita vaše predloge zakona zapita se da li to što vi radite ima nekog smisla, da li znate u kom vremenu živimo, da li znate šta nas trenutno okružuje, da li znate šta se dešava napolju, van ovih prostorija, i Narodne skupštine i drugih državnih organa.
Od svih ovih zakona koje ste predložili za ovaj dnevni red, jedini primeren jednoj ovakvoj situaciji jeste zakon o porezima na dohodak građana, kada su u pitanju devizni ulozi građana u poslovnim bankama i prihodi koje ostvaruju od tih uloga. To razumem zbog potrebe da se poveća likvidnost banaka i da se koliko-toliko održi finansijsko tržište, kada je u pitanju strani novac.
Međutim, ne mogu da razumem da u jednom ovakvom trenutku imamo Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o carinskoj tarifi. Logična posledica Zakona o carinskoj tarifi jeste u stvari jednostrana primena sporazuma o slobodnoj trgovini između Srbije i Evropske unije. Kao odgovor na taj zakon, napravili ste drugi zakon o izmenama i dopunama Zakona o akcizama, da biste uspeli kakvu-takvu ravnotežu u prihodnoj strani budžeta Republike Srbije. Ta dva zakona su u stvari razlog za sazivanje ove sednice Skupštine Srbije.
Hajde da pogledamo kakve su logične posledice ovakva dva zakona, pa da pođemo od Zakona o carinskoj tarifi i stopi. Kada čovek pogleda ovaj zakon, kada pogleda šta se menja, dolazi do jednostavnog zaključka da će da pojeftine automobili, telefoni i mobilni telefoni, i to pod uslovom da se ta roba kupuje sa teritorije EU. To su, znači, one olakšice koje dajete građanima Republike Srbije.
Da biste nadoknadili taj manjak u budžetu moraće nešto da poskupi.
Pokušali ste prvo sa uvođenjem akciza na kafu, ali očigledno da onaj lobi koji je prisutan u svim vladama od 5. oktobra naovamo uspeo je da završi posao da se akcize na kafu ne povećaju, kao što je uspeo da završi posao da se ne uvedu fiskalne kase advokatima, da se ne uvedu fiskalne kase lekarima, da se ne uvedu fiskalne kase stomatolozima itd.
Znači, još uvek je na sceni jedna određena grupa ljudi koja kreira zakone i Vladu Republike Srbije vodi onako kako njoj odgovara, a ne kako bi Vlada trebalo da radi u interesu građana. Šta će da poskupi? Poskupiće sve vrste motornog benzina, poskupeće sve vrste dizel goriva, poskupeće tečni naftni gas za pogon motornih vozila.
Suludo je uopšte i bilo praviti jednu onakvu projekciju budžeta za 2009. godinu kada se zna da cene sirove nafte, zbog svetske ekonomske krize, padaju. Kako mislite, čak i sa ovim akciznim povećavanjima, da ostvarite manjak u budžetu koji će da nastane usvajanjem zakona o promeni carinske tarife i stope? Izuzetno teško.
Da pogledamo šta od toga Srbija ima. Imamo, znači, jeftinije automobile iz uvoza, imamo jeftinije telefone iz uvoza, imamo i jeftinije mobilne telefone iz uvoza, imamo tapšanje po ramenu i zahvalnost čelnika EU, zato što jednom ovakvom politikom kakvu vodimo od ove naše sirotinje, hteli vi to da priznate ili ne, pomažemo im da kako-tako sačuvaju svoja tržišta i svoju industriju.
Šta još imamo? Imamo zakone koje smo donosili, koji je trebalo da daju građanima jednu određenu sigurnost za depozite koji se nalaze u bankama.
Zašto tim istim građanima niste rekli da je Rajfajzen banka, krajem decembra, nezakonito, bez saglasnosti Narodne banke Srbije, iznela iz države milijardu evra? Što o tome niste obavestili građane?
Odakle tih milijardu evra toj banci? Pa, od onih deviznih rezervi koje smo sa mukom prikupljali, od onih deviznih uloga građana na koje osiguravamo depozite. Zašto tu banku i sve druge banke konačno ne stavite pod kontrolu, da počnu da rade onako kako treba da rade i kako bi radile da se nalaze u zemljama odakle potiču?
Sve ove probleme koje Srbija sada, u ovom trenutku, ima, a u narednom periodu biće ih još više, dame i gospodo narodni poslanici, neće rešiti ni izmene Poslovnika, ni smanjenje broja poslanika, kada već imamo samo tri potpredsednika Vlade koji troše isto novca koliko i 250 narodnih poslanika.
Neće pomoći ni te silne državne agencije, koje ništa ne rade osim što troše budžetski novac. Neće vam pomoći ni to što ova vlada za svaki problem koji ima krivi Narodnu skupštinu.
Ono što može da nam pomogne jeste da stabilizujemo robno i finansijsko tržište na teritoriji Republike Srbije, a to možemo samo ako stimulišemo proizvodnju, ako subvencionišemo izvoz, a ne da imamo jednu agenciju za strana ulaganja i promociju izvoza, koja ništa ne radi osim što njeni činovnici troše novac.
Od ovih ušteda i skupih projekata koje Dinkić stalno finansira i plaća, koje nikad ne zažive, osim što se naplaćuju analize kakva bi korist od njih bila, usmerimo u stimulisanje izvoza, samo na taj način možemo da stabilizujemo i robno i finansijsko tržište i da imamo nadu da ćemo ovu svetsku ekonomsku krizu da prebrodimo što je god moguće jeftinije.
Ali, problem je u vama, gospodo iz vladajuće većine, jer je pitanje da li vi to znate, a i ako znate, da li to hoćete. U tome je problem svih ovih zakona koje nam predlažete.

Dame i gospodo narodni poslanici, otkad je otpočela rasprava o budžetu Republike Srbije, vladajuća većina, počev od ministara do poslanika koji podržavaju ovu vladu, tvrdi da je budžet restriktivan, da smanjuje javnu potrošnju, da se većina sredstava koja budžet ima opredeljuje za investiciona ulaganja, u infrastrukturu itd.
Međutim, ako se malo pogledaju brojevi, vidi se da je situacija sasvim drugačija nego što to vladajuća većina tvrdi. Npr, svi smo svedoci sa koliko žara se plasiraju informacije o primanjima narodnih poslanika, o tome koliko troše novac, pa je čak bilo nekih amandmana koji su više marketinški nego prave prirode. Sve u želji da se odgovornost za sve ono što se dešava u državi prebaci isključivo na narodne poslanike i Skupštinu Srbije.
Slažem se da poslanici imaju veća primanja nego većina građana i da zbog toga i mnogo bolje žive. Da li je odgovornost samo na poslanicima, da li oni troše taj narodni novac u ovim razdelima koji pripadaju Narodnoj skupštini Republike Srbije ili ga troši još neko?
Ako pogledate u razdelu koji reguliše Narodnu skupštinu, izvršni i zakonodavni organi, finansijski i fiskalni poslovi i spoljni poslovi, videćete da za poslanički dodatak opredeljeno 211 miliona dinara. Slovima i brojem nešto što pripada isključivo narodnim poslanicima, bar u ovom razdelu.
Ako pogledamo budžet za 2006. godinu, a poslanički dodatak od 2006. godine naovamo nije se menjao, pogledaćemo iznos od 159 miliona. Daleko manji nego što je to danas. Ako izračunamo da je poslanički dodatak po narodnom poslaniku 31.000 mesečno, što iznosi 93 miliona za svih 250 poslanika, ako izračunamo porez koji se plaća, a mislim da je to 54%, ako grešim ispravite me, to je 50.220.000 dinara, dobićemo iznos od 143 miliona. Razlika između dobijenog iznosa i budžetske stavke od 211 miliona iznosi 67 miliona dinara.
Interesuje me i postavljam pitanje: ko će tih 67 miliona dinara da primi? Znate, postoji neka praksa koju neko uvodi ovde, da poslanički dodatak ne primaju samo poslanici, nego izabrana i postavljena lica od strane Narodne skupštine. Nije ni to korektno, ali ajde to mogu da prihvatim, ali ne mogu da prihvatim da neki državni funkcioneri, koje ne postavlja Narodna skupština, raspolažu poslaničkim dodatkom.
Pošto sasvim pouzdano znam da su to određena lica koja sebe smatraju funkcionerima Narodne skupštine Republike Srbije i zaposleni su ovde, ne mislim tu na tehničke službe koje stvarno primaju prilično male plate i koje bi trebalo mnogo više da zarađuju, možemo da proverimo da su isti oni koji sada primaju taj deo poslaničkog dodatka, isti koji su recimo za jedne jedine izbore za mesec dana zarađivali koliko jedan poslanik za čitavu godinu.
Možete to da proverite, gospođo ministre, imate moć pa pogledajte, videćete da sam u pravu.
Interesuje me kakve su to naknade u naturi za narodne poslanike od sedam miliona dinara, da li je dobio neko od vas nešto? Koliko znam, nijedan poslanik nikakvu naturu nije dobio.
Socijalna davanja zaposlenima. Otkad su to poslanici socijalne kategorije? Ne dobijaju poslanici ništa od toga, nego je ovde prosta matematika oko Zakona o budžetskom sistemu da se u okviru jedne aproprijacije menjaju stavke i troši novac nenamenski, van znanja Narodne skupštine Republike Srbije.
Kad pogledamo Vladu koja predlaže ovakav budžet, nije ni čudo što ovakvu situaciju imamo u Narodnoj skupštini. Svojim amandmanom sam tražio da sva četiri potpredsednika Vlade dobiju isto onoliko novca koliko kabinet predsednika Vlade, jer ne vidim zašto bi oni imali veće potrebe za novcem nego kabinet predsednika Vlade.
Kabinet predsednika Vlade treba da objedini rad svih ministarstava i svih potpredsednika Vlade. Znači, isti, čak veći broj savetnika mora da ima, stručnih saradnika, nego kabineti potpredsednika Vlade.
Hajde da kažemo da potpredsednici Vlade imaju neki posao, ali potpredsednici Vlade imaju i svoja ministarstva. Šta ćemo sad sa tim? Troše novac i kao potpredsednici Vlade i kao ministri.
Hajde da pogledamo kako to izgleda. Kaže, kabinet prvog potpredsednika Vlade, ovde u sastavu Vlade koji zvanično možete da pogleda na sajtu Vlade Republike Srbije piše da je to Ivica Dačić, prvi potpredsednik Vlade, zamenik predsednika Vlade i ministar unutrašnjih poslova, u 2009. godini samo na funkciju potpredsednika Vlade njegov kabinet treba da potroši 72 miliona dinara.
Da li treba da čitamo da za troškove putovanja ima 11 miliona, za nekakve usluge po ugovoru 13 miliona, za materijal 4,5 miliona itd.
Da li taj ministar i potpredsednik Vlade troši u kabinetu ministra unutrašnjih poslova? Troši. Da li prima dve plate, to ne znam, voleo bih da znam, ali me interesuje da li može da jede iz dve kašike odjednom. Ne može. Ne treba ni da ima svoj kabinet potpredsednika Vlade, dosta mu je Ministarstvo, pa neka tamo komanduje.
Kabinet potpredsednika Vlade za oblast evropskih integracija. Na sajtu Vlade piše mr Božidar Đelić, potpredsednik Vlade za evropske integracije i ministar za nauku i tehnološki razvoj. Opet dva kabineta, opet dve kašike. Treba da potroši gospodin Đelić 67 miliona kao potpredsednik Vlade, koliko kao ministar to ćemo videti u njegovom razdelu.
Ali, kuda to nas vodi Đelić kada su u pitanju evropske integracije, kuda to nas vodi kada samo jednostrano primenjujemo trgovinski sporazum sa EU u vreme velike svetske ekonomske krize. To je taj put koji nama Đelić nudi.
Sledeći potpredsednik Vlade-Mlađan Dinkić, potpredsednik Vlade i ministar ekonomije i regionalnog razvoja. Ovde piše da je potpredsednik Vlade za privredni razvoj.
Posle afere Sartid i pokradenih od države skoro milijardu i po dolara pokazuje nam kakvu to nama privredu pravi gospodin Dinkić. Pazite, kao potpredsednik Vlade ima još jednu kašiku, koja će da potroši 59.750.000.
Poslednji potpredsednik Vlade koji nema nijedno ministarstvo, gospodin Krkobabić, koji treba da potroši, ni manje ni više, 50 miliona dinara, a zarad informacije, ceo kabinet predsednika Vlade Republike Srbije treba da potroši 61 milion 578 hiljada.
Ne kažem da i to nije mnogo u ovim vremenima, ali mogu da kažem da je izgleda Cvetković manje halapljiv nego ova četiri potpredsednika Vlade.
To je problem, tako da ću da ponovim ono što sam rekao i u raspravi u načelu, ovaj budžet nije rezultat ekonomske realnosti, već je rezultat političkih sujeta, ambicija, neispunjenih predizbornih obećanja malih stranaka, sa još manjim njihovim liderima, koji se nalaze na visokim državnim funkcijama i vedre Srbijom.
(Tokom ovog govora poslanici SRS lupali o klupe.)

Mislim da je gospodine Krasić namerno i tendenciozno pogrešno tumačio amandman koji sam podneo. Amandman se nije odnosio na potpredsednika Vlade za socijalnu politiku i društvene delatnosti, nego na sve potpredsednike, znači, kabinet prvog potpredsednika Vlade, potpredsednika Vlade za evropske integracije, potpredsednika Vlade za privredni razvoj i potpredsednika Vlade za socijalnu politiku i društvene delatnosti.
Mislim da se gospodin Zoran Krasić osećao prozvanim možda zato što sam pričao o RIK, pošto je gospođa Krasić član RIK. Gospodine Krasiću, iznos od 34 miliona na poziciji 416 nisam ni spominjao, tako da ne znam zašto ste se po ovom amandmanu osećali prozvanim na osnovu moje diskusije.
Što se tiče onog vašeg stalnog dela izlaganja, kad spominjete sekretaricu, tada primetim u vama jedan pogled kakav ste imali 99. i 2000. godine, gospodine Krasiću, baš ovakav isti pogled. Svaki put kad spomenete za ovom govornicom neku sekretaricu, vi imate taj pogled. Gospodine Krasiću, nije mi jasno da li za nečim žalite iz 99. i 2000. ili za nekim žalite, ali to je vaš problem.
(Poslanici SRS tokom ovog izlaganja lupali o klupe.)

Dame i gospodo narodni poslanici, amandman koji je narodni poslanik Stefan Zankov podneo u ime poslaničke grupe SNS u potpunosti je u skladu sa programom SNS, a i sa našim viđenjem budžetske potrošnje.
Smatramo, ono što smo govorili i u načelu i u pojedinostima, da u uslovima svetske ekonomske krize moramo da štedimo. Prvi koji treba da nam pokažu da štede jesu ministri u Vladi Republike Srbije i organi državne uprave.
Znači, ovim amandmanom gospodin Zankov je tražio da jedna kancelarija, po nama potpuno nepotrebna, ne dobija sredstva iz budžeta Republike Srbije. Ali, zahvaljujući na prvom mestu želji većine, predloženo je da se ovaj amandman odbije, uz obrazloženje da nije u skladu sa Ustavom i Zakonom o budžetskom sistemu.
Moraću malo da razočaram sve one koji to tvrde, a i ovi laici koji izlaze u javne finansije se nešto mnogo ne razumeju, da im objasnim, pokažem, da ih naučim, nema problema, u stanju sam da pričam i da ih učim koliko god to bude bilo potrebno.
Znači, SNS je predložila da se sredstva za kabinet prvog potpredsednika Vlade ukinu, za potpredsednika Vlade za evropske integracije da se ukinu, za potpredsednika Vlade za privredni razvoj da se ukinu i kabinet potpredsednika Vlade za socijalnu politiku i društvene delatnosti.
Takođe, da se ukinu budžetska sredstva za Kancelariju za saradnju sa medijima, Kancelariju za evropske integracije, koja je već spomenuta, Direkciju za upravljanje za oduzetom imovinom, Agenciju za zaštitu životne sredine, Antidoping agenciju, Republički zavod za informatiku i internet, Agenciju za strana ulaganja i promociju izvoza, Agenciju za reciklažu, Agenciju za energetsku efikasnost i Direkciju za restituciju.
Kada sve to oduzmete, dobićete neki iznos od milijardu 127 miliona 474.000, koji treba da bude raspoređen u iznosu od 21 milion 858.000 za Maticu srpsku, a ostatak bi išao za poljoprivredu i odbranu zemlje.
Na taj način je postignuta ravnoteža koju zahteva budžetski sistem i Ustav Republike Srbije. Tako da ne vidim razloga zašto neko tvrdi da ovaj amandman nije u skladu sa Ustavom i zakonom. Ali, dobro, ostavimo to laicima da o tome razmišljaju. Možda će neki put nešto i da nauče.
Postavlja se pitanje čemu Kancelarija za evropske integracije, kada već imamo potpredsednika Vlade koji ima kabinet koji treba da se bavi evropskim integracijama. Taj kabinet potpredsednika Vlade, gde je potpredsednik Vlade Božidar Đelić, poznat u narodu kao "Boža - derikoža" i "Vojvoda od Meridijan banke" itd, treba da potroši iz budžeta Republike Srbije 67 miliona dinara.
Za plate i dodatke zaposlenih 28 miliona i 548.000, za troškove putovanja skoro devet miliona, za nekakve usluge po ugovoru 16 miliona i 40.000. Imamo i Kancelariju za evropske integracije, pa ona treba da potroši skoro 46 miliona za plate, pa treba da potroši za troškove putovanja 9,5 miliona, pa za neke usluge po ugovoru 43 miliona i 600.000 dinara.
O tome vam čitavo vreme pričamo otkad je rasprava o budžetu Republike Srbije. Nepotrebno umnožavate administraciju. Pravite od budžeta Republike Srbije, pod izgovorom da idemo u Evropu, jedan dosta skup za građane Srbije marketing. To je problem kada je u pitanju ovaj budžet i svi budžeti unazad koji su predlagani od dolaska DOS-a na vlast.
Istovremeno me čudi jedna činjenica da SNS stalno optužuju da pravi koaliciju sa vladajućom većinom i sa DS. Koliko je meni poznato, početkom decembra ove godine u gradu Požarevcu formirana je nova skupštinska većina koju sačinjavaju G17 plus, DS i SPS. Do tada su na vlasti bili SRS, SPS i DSS.
Otkad sam napustio SRS, predsednik Okružnog odbora SRS je gospodin Saša Valjarević, sekretar Okružnog odbora gospodin Branislav Vujisić, inače brat od rođene tetke potpredsednika SRS Gordane Pop-Lazić.
Postavljam pitanje, ako ste vi opozicija, šta dva prva čoveka u Okružnom odboru SRS traže u Fondu za razvoj grada Požarevca, u Upravnom odboru, znači isključivo izvršnom organu, raspolažu sredstvima fonda. Mislim da je u pitanju, da su tu dvojicu pustili, znate, u tom fondu postoji mala apanaža otprilike 200 evra na mesečnom nivou. DS je lepo gospodinu Valjareviću i gospodinu Vujisiću 22. decembra zapušila usta sa 200 evra mesečno. Tolika vam je cena sada.
(Tokom ovog izlaganja poslanici SRS lupali su o klupe.)

Dame i gospodo narodni poslanici, ovi što lupaju ovde neka izađu i neka kažu da li sam od njih u poslednjih šest godina skupljao neki novac da su mi lično dali da bih ga preneo Tomislavu Nikoliću.
Neka kažu ti koji lupaju da li sam skupljao od poslanika novac i davao gospodinu Nikoliću.
(Tokom ovog govora poslanici SRS lupaju o klupe.)