Molim vas, koleginice Jovanović.

O svim članovima o kojima ste govorili da sam prekršio, prekršio bi ih da nisam reagovao.

Molim vas da kada govorite o kolegama bez obzira da li su oni iz neke druge poslaničke grupe, da li su iz bivšeg režima itd. da govorite s uvažavanjem.

(Nataša Sp. Jovanović dobacuje.)

Druga stvar, kada ste već kod toga i dobacujete, samo da vam kažem da nisam pitao da li zna, nego sam mu ponudio pomoć.

Da li želite da se Narodna skupština u Danu za glasanje izjasni? (Da.)

U redu.

(Nataša Sp. Jovanović: Po Poslovniku.)

Po Poslovniku ponovo?

Kako sam mogao da prekršim Poslovnik sada?

Izvolite.

Koleginice Jovanović, zaista mi je žao što vi smatrate da sam vas uvredio kada sam vam obrazlagao zašto smatram da nisam prekršio Poslovnik. Nije mi to bila namera.

Da li želite da se Narodna skupština izjasni o povredi Poslovnika? (Da.)

(Nemanja Šarović: Po Poslovniku.)

Reč ima narodni poslanik Nemanja Šarović.

Po Poslovniku.

Izvolite.

Kolega Šaroviću, sve ovo što ste sada pobrojali kao povrede Poslovnika može da učini samo narodni poslanik koji učestvuje u debati. Ja sam trenutno samo predsedavajući.

Kao što vi smatrate da ja ne mogu da uvredim vas, ni vi ne možete da uvredite mene. To vam sada kažem.

Još nešto, kolega Šaroviću, da se razumemo, jesam za široko tumačenje Poslovnika i primenu Poslovnika i velike slobode da imaju narodni poslanici, ali vi ste šest minuta, ne odmah u prvoj rečenici vas niko nije prekinuo, govorili o ljudima koji nisu uopšte predmet ove rasprave, i to može da se razume, ali ste govorili ste i o kolegama narodnim poslanicima.

Da li želite da se Narodna skupština u danu za glasanje izjasni o povredi Poslovnika?

Da li želite da nastavite svoju diskusiju?

(Nemanja Šarović: Povreda Poslovnika.)

Ponovo po Poslovniku?

Evo, kolega Šaroviću, otrpeo sam sve što god ste izrekli, mnogo toga može da bude i uvreda i kao što vidite nisam reagovao.

Kada počnete da citirate odredbe Poslovnika, i kada hoćete da se pridržavate Poslovnika, taj isti član, bar poštujte. Evo, to vas molim. Pričali ste pet minuta, nisam hteo da vas prekinem, a po tom istom Poslovniku stav 4. kaže, taj član koji ste vi rekli da sam prekršio, taj stav kaže, da vaša diskusija o povredi Poslovnika, može da traje najduže do dva minuta.

Pa, sve ono što ste rekli o meni, pokušajte malo da pogledate iz drugog ugla, da razmislite malo o sebi, a nemam ja taj problem da siđem, ovde dole među poslanike, da sa vama repliciram, svaki put ste se loše proveli, čak i kada ne pročitate zakon.

Da li želite da se Narodna skupština, u danu za glasanje izjasni o povredi Poslovnika?

Zahvaljujem.
Da li želite da nastavite svoju diskusiju?
(Nemanja Šarović: Po Poslovniku.)
Sada, u sladu sa članom 112. određujem pauzu, u trajanju od pet minuta.
(Posle pauze)

Poštovani kolega Milićeviću, da kažemo da je pokušaj bio da se prekrši član 114. Poslovnika Narodne skupštine.

Narodni poslanik kome je izrečena opomena, kažnjava se novčanom kaznom u visini od 10% osnovne plate narodnog poslanika.

Vidite, kolega Milićeviću, mnogo puta sam bio kažnjavan u ovoj Skupštini. Nikada još nisam tražio da se opomena koja mi je izrečena povuče, niti mi pada napamet. Bio sam kažnjavan čak i kao predsednik poslaničke grupe SNS kada je bila najveća politička stranka, kao i sada, u ovoj Narodnoj skupštini i kada je tada podržavala Vladu Republike Srbije. Ni tada nisam tražio da mi se povuče opomena, nikada. Nije u pitanju tih 10%, u pitanju je to da li stojim iza onoga što sam rekao ili ne.

Pošto je ovde još bilo jako teških reči na moj račun kako sam ja nesposoban, evo sada mogu da kažem da smo kolega Šarović i ja radnopravni ili kako on to kaže, ravnopravni ili kako već. To je ono kada ne čitamo zakone, to je ono kada ne znamo o čemu je tema dnevnog reda, to je ono kada mislimo da u ovoj Skupštini možemo da radimo šta hoćemo i kako hoćemo. Onda je predsedavajući kriv zato što nam je bilo teško da pročitamo zakon. To je bahatost.

Ne mora ni zakon da pročita, pa neka pročita bar naziv zakona. Ne mora sve ni da priča dok govore po toj tački dnevnog reda, ali u deset minuta makar jedan minut neka govori o temi dnevnog reda. To je valjda kada poštujete Narodnu skupštinu, kada poštujete i svoje predlagače. Nama su sad predlagači, ne Vlada, ne ministri, nego skupštinski odbori, naša radna tela. Ako ne umemo da povežemo predlog odluke našeg radnog tela sa Sašom Jankovićem, Nenadom Čankom, Rodoljubom Šabićem, Sašom Radulovićem ili sa kim već hoćemo, onda ne trebamo ni da se bavimo tim poslom. Ne treba da se bavimo tim poslom, tako sam rekao, ne treba i ne trebamo, isto je.

To, kakav je ko poslanik? Znate šta? Ne može meni da kaže kolega, da me pita kakva je bila tada predsednik Narodne skupštine Nataša Mićić, jer on tada nije ni znao gde se nalazi Narodna skupština, nije ni sanjao da će u njoj da bude narodni poslanik. Samim tim ne može ni da me uvredi kada me poistovećuje sa njom. Trebalo je to osetiti na svojoj koži, a ovako njemu na čast sve što je rekao.

Član 107. stav 2, kolega Milićeviću.

Mnogo je stvari izrečeno prema meni, neću na sve da odgovaram, na sve besmislice, ne pada mi na pamet.

Samo sam hteo da napravim jednu veliku razliku između mene i mog cenjenog kolege Nemanje Šarovića. Bio sam kažnjavan u ovoj Narodnoj skupštini za svoju reč koju sam izgovarao sa ove govornice i nikada nisam tražio niti molio, niti ću, da se opomena koja mi je izrečena povuče, jer moj politički stav i moje političko mišljenje ne koštaju 10% poslaničke plate, a upravo je to kolega Šarović tražio od vas, 10% poslaničke plate. Ne pada mi na pamet.

Moj politički stav je moj politički stav, ako treba da budem kažnjen – biću, ako treba da mi bude oduzeta reč, neka mi bude oduzeta, ali ću da ga iznosim i nikad neću da molim da mi se to oprosti, niti ako sam već kažnjen da tu kaznu u celosti ne snosim. Koliko ko košta ne znam, ali 10.000 tolika je nekima ovde cena. Meni nikad neće biti, jer nemam cenu.

Poštovani predsedavajući, član 106. Poslovnika, evo, neka ga ja prekršim dok sam predsedavao sednicom Narodne skupštine, ali da bih pokazao razliku između mene i spominjanih kolega poslanika Nataše Mićić, Gordane Čomić, evo ja ću da povučem opomenu izrečenu narodnom poslaniku Nemanji Šaroviću. Evo, pokazao sam jednu razliku, a sad ću da pokažem i drugu razliku.

Meni nije zaista stalo kada su meni izricane opomene, za tih 7.000 dinara, da zbog toga blokiram rad Skupštine i idem u neprestanu povredu Poslovnika, dok predsedavajući ne povuče opomenu. To je razlika između mene i kolege Šarovića. On je bio spreman da blokira rad Narodne skupštine dok mu se opomena ne povuče.

Kolega Milićeviću, molim da iskoristite poziciju predsedavajućeg, da kažete generalnom sekretaru da mi služba Narodne skupštine pripremi akt koji ću da potpišem i kojim povlačim opomenu izrečenu Nemanji Šaroviću, zato što nisam dozvolio da se krši Poslovnik, član 106.

Poštovani predsedavajući, član 107. stav 2 - na sednici Narodne skupštine nije dozvoljeno neposredno obraćanje narodnog poslanika drugom narodnom poslaniku.

Evo, moj cenjeni kolega, ne koleginica, ne možete ni da izbrojite koliko je uvreda izneo na moj račun.

(Nemanja Šarović: Nije uvreda ako je istina.)

Pre nego što sam zamolio generalnog sekretara da mi stručna služba Narodne skupštine pripremi potrebnu dokumentaciju da bih povukao tu famoznu opomenu, dao sam izvinjenje svim narodnim poslanicima što ću povlačenjem opomene koju sam izrekao kolegi Šaroviću da prekršim član 106. stav 1. Poslovnika i član 109. Poslovnika.

Svim poslanicima sam se izvinio, da bi na kraju bilo rečeno da ovde ulazi predsednik Narodne skupštine, gospođa Maja Gojković da zavede red na sednici Narodne skupštine zato što dolaze stranci pred kojima mi drhtimo, a gospođa Gojković je samo htela da se primenjuje striktno odredba člana 107, da je svaki narodni poslanik, pa i onaj koji govori, dužan da poštuje dostojanstvo Narodne skupštine i da bi bilo jako ružno da uđe strana delegacija ovde u Narodnu skupštinu, vidi jednog cirkusanta, pa pomisli da je Narodna skupština cirkus.

Ne želim da se u danu za glasanje izjašnjavamo o ovoj povredi Poslovnika.

Zahvaljujem, kolega Marinkoviću.

Imao pred nama jedan predlog Odbora za finansije, tiče se izborne nadležnosti Narodne skupštine na predlog nadležnog radnog tela Skupštine Srbije, Narodne skupštine Republike Srbije zaduženog za poslove finansija, reč je o izboru jednog člana Saveta NBS. Uvek kada se postavi pitanje oko same NBS pravi se jedna, mogu da kažem, misterija oko toga šta u svari radi NBS.

Najveći broj naših građana smatra da NBS jedinu nadležnost koju ima jeste da određuje kurs dinara. Međutim, ja se sa tim ne bi nikako mogao složiti. Nadležnosti NBS i njen značaj u ekonomskom sistemu Republike Srbije u skladu sa našim Ustavom i drugim zakonima mnogo je značajniji i bitniji.

Sam posao Saveta, između ostalog, sad dolazimo i do nadležnosti samoga Saveta, utvrđuje režim kursa dinara na predlog izvršnog odbora uz saglasnost Vlade. Mi smo se odlučili da nemamo fiksni kurs dinara, već da imamo tzv. plivajući ili fruktualni kurs, što se pokazalo u proteklih nekoliko godina kao jako dobro za našu privredu. Donosi strategiju upravljanja deviznim rezervama na predlog izvršnog odbora. Takođe, jako je bitno gde NBS drži svoje devizne rezerve, koje uslove moraju da ispunjavaju banke kod kojih se deponuju naše devizne rezerve i kakav je način aktiviranja tih deviznih rezervi, ukoliko NBS proceni da su nam potrebne, odlučuje o članstvu međunarodne i finansijske organizacije ili instituciji, donosi finansijski plan NBS, usvaja godišnji finansijski izveštaj NBS, o tome čak i mi na Odboru za finansije raspravljamo.

Odbor za finansije doneo je odluku da predloži, odnosno da obnovi mandat gospodinu Nikoli Martinoviću. Jedan od razloga jeste i što je NBS u proteklih nekoliko godina imala jako dobre rezultate.

Prvo moram da skrenem pažnju da sve one mere fiskalne konsolidacije koje je sprovodila Vlada Republike Srbije na čelu sa Aleksandrom Vučićem, bile bi znatno otežane da nije bilo Centralne banke, odnosno NBS koja je na određen način podržavala mere fiskalne konsolidacije koje je Vlada Republike Srbije sprovodila i to u nekoliko pravaca. Jedan od pravaca je kontrola finansijskog tržišta, određivanje vrednosti kapitala na finansijskom tržištu, procene NBS kakva će biti inflacija i naravno ono što najviše interesuje naše građane i privredu, kakav bi bio kurs dinara.

Narodna banka je zajedno sa Vladom Republike Srbije pronašla tu, mogu da kažem, jednu meru kako treba da se ponaša u tim okolnostima i na taj način je podržala i skratila na određen način same mere fiskalne konsolidacije i sada imamo jednu situaciju da možemo da kažemo da Republike Srbija svoje tekuće troškove pokriva iz realnih prihoda, onih koji su ostvarivi, ne od kredita na međunarodnom ili domaćem tržištu, i svakako da Narodna banka i njen Savet imaju zaslugu u tome pa je to bio razlog i odlučujući razlog zašto je Odbor za finansije doneo odluku da predloži Narodnoj skupštini starog, odnosno kandidata Nikolu Martinovića za člana Saveta, odnosno da nastavi da obavlja ovu funkciju.

Imajući sve to u vidu, poslanička grupa SNS u danu za glasanje podržaće ovaj predlog Odbora za finansije zato što onu ekipu i one rezultate koje ima NBS iza sebe ne želimo da zaboravimo, već naprotiv nadamo se još boljim rezultatima u budućnosti i sigurno je da će gospodin Nikola Martinović zajedno sa guvernerom i ostalim članovima Saveta NBS da da svoj doprinos.

Pa, glasali ste da budem predlagač, kolega Mirčiću.

Kolega Mirčiću, 2012. godine bile su izmene i dopune Zakona o Narodnoj banci. Voleo bih da ste tada bili ovde u Narodnoj skupštini…

(Milorad Mirčić: Nisam zbog tebe bio.)

Da ste prisustvovali donošenju tog zakona, verovatno neke stavove i neka mišljenja koja danas imate, da ste bili prisutni, ne bi ih danas iznosili, verovatno ste sa tim ne bi ni slagali, jer kada je menjan Zakon o Narodnoj banci, prva stvar od ovih iz bivšeg režima bila je da će Republici Srbiji biti uvedene sankcije, a druga stvar je bila da će Narodna banka čim se usvoji Zakon da počne da štampa dinare i napravi hiperinflaciju u Republici Srbiji. To je bilo 2012. godine. Možete to da proverite uvidom u stenografske beleške.

Sada upravo dolazimo do one suštine problema, da vas razuverim u vezi vaših strahova. Imate pravo da brinete gde su devizne rezerve, imate pravo da brinete o svakom dinaru koji građani Republike Srbije daju na raspolaganje Vladi Republike Srbije, ali ajmo da malo izađemo iz oblasti isključive politike, pa nekako da napravimo neku, ako je moguće, simbiozu politike i struke.

Prvo ste spomenuli da je NBS jedno od najprofitabilnijih preduzeća. Bili ste poslanik i tada kada je ovde gomila iz bivšeg režima skakala po klupama zato što je po nekom knjigovodstvenom računu, u skladu sa Zakonom o međunarodnom računovodstvu i standardima, Narodna banka iskazala gubitak.

Kad kažem knjigovodstveni gubitak, to znači da su obračunske jedinice kojima raspolaže Narodna banka isključivo dinarske i da se devizne rezerve kojima raspolaže Naroda banka prilikom sastavljanja završnog računa menjaju u dinare, pa ako ste imali 13, 14 milijardi evra deviznih rezervi, pa evro u odnosu na dinar padne samo jedan dinar, vi automatski imate 13, 14 milijardi dinara gubitka.

Oni su tada skakutali tu, radujući se tome zato što Narodna banka, eto, ima gubitak. A da li znate kako bi bila pozitivna? Da evro skoči u odnosu na dinar, dinar ili dva po jednom evru, pa imate od 13 do 26 milijardi evra pozitivan račun Narodne banke. E takve su rezultate oni pravili do 2012. godine.

Narodna banka ne zarađuje na kursu dinara, to odmah da raščistimo. Ona ima svoje prihode koji su utvrđeni Zakonom o Narodnoj banci, baš po ovom istom zakonu po kome i biramo člana Saveta i postoji više prihoda. Jedan je i taj što pruža bankama određene usluge po pitanju platnog prometa, deponovanjem sredstava banaka, zaduženje domaćih banaka kod NBS. To je ta čuvena referentna kamatna stopa itd. Dakle, sve su to prihodi Narodne banke, ali u jednom moramo da se složimo – Narodna banka nije korisnik budžeta Republike Srbije i budžetskih sredstava Republike Srbije i tu se potpuno slažem i ne bi bilo dobro da jeste.

Ali, da biste znali šta su ovi iz bivšeg režima radili do 2012. godine dok smo se mi bavili sami sobom kao opozicija, sećate se tog perioda, u to sam potpuno siguran, oni su štampali novac na dva načina i to je taj Savet guvernera odobravao. Na sličan način bira Narodna skupština i ovaj Savet guvernera, samo sada nije 2008, 2009, 2010, 2011. godina, sada je 2019. godina.

Šta su napravili tada kao situaciju? Napravili su jedan svojevrstan „perpetum mobile“ sa poslovnim bankama, to su sve ove i domaće i strane. Možemo da ih nazovemo „zlim bankama“. Sećate se najobičnijeg dinarskog kredita koji je koštao između 35 i 45% na godišnjem nivou?

Voleo bih da mi neko od kolega poslanika kaže, nema ovih iz bivšeg režima, evo pitam vas, kolega Mirčiću – gde je završavalo tih 35 do 45% kamate na godišnjem nivou po kojima su se zaduživali privreda i stanovništvo? Mislite da je završavalo u deviznim rezervama? Evo ja tvrdim da nije. Završavalo je po egzotičnim destinacijama, to je sada onaj mali deo što vraća ovaj Bastać, što su ga uhvatili na aerodromu, to je samo mali deo, a devizne rezerve su se smanjivale.

Da vas podsetim ili da vas pitam – slažete li se da je to red veličine oko 4,5 milijarde evra za četiri godine da je prodato deviznih rezervi da bi se stabilizovao kurs dinara, koji je sa 78 dinara avgusta meseca 2008. godine narastao do 5. avgusta 2012. godine na 119,80 dinara? Toliko je narastao.

Ko je za to najviše kriv? Možemo da kažemo poslovne banke, a zašto? Pa, dozvolila im Narodna banka tada, zašto su oni krivi? Da krivimo Narodnu banku? Zašto, bila je samo na politici ovih iz bivšeg režima? Šta smo dobili kao posledicu? Potpuni raspad sistema.

Prvo, stanovništvo više nije moglo da vraća te kredite. Kad stanovništvo ne može da vraća kredite sledeća je privreda. Kad privreda ne može da vraća kredite sledeća je država. E, tim putem su nas vodili.

E sad, ako više nismo na tom putu koji je išao u jednu potpunu propast i kada je Srbija sada, što se tiče njenih i javnih finansija i makroekonomske i monetarne sigurnosti, na daleko zavidnijem nivou, ja vas ubeđujem da vaša briga treba da bude manja nego što je bila 2011, 2012. godine kada ste se bavili Tomislavom Nikolićem i Aleksandrom Vučićem.

(Milorad Mirčić: Jel to važnije, pitam?)

To što dobacujete, u svakom slučaju nije lepo, ali dobro. Time ste se bavili a sadašnji guverner se bavi ovim problemima koji je čekao Republiku Srbiju ili SNS, kada dođe na vlast. Još uvek postoji jedna velika nepoznanica, gde su završavali tako enormni iznosi koji su poslovne banke naplaćivale po osnovu raznih kredita? Imali ste sledeću situaciju da možete da uzmete i devizni kredit sa nešto nižom kamatom, ali onda nekako Narodna banka naštampa dovoljno dinara da padne kurs dinara u odnosu na evro, pa vratite više.

Ja pričam sve o činjenicama, samo podsećam građane kako je to izgledalo do 2012. godine, pa u jednom danu nacionalna valuta je gubila dinar i po-dva od svoje vrednosti, pa su prodavane devizne rezerve i tad nije bilo pitanje gde su deponovane devizne rezerve, nego da li ih imamo dovoljno da izdržimo špekulacije koje je doneo bivši režim, sada već na čelu sa Draganom Đilasom, a tada se švrćkao po celom svetu opet od tih istih deviza Vuk Jeremić plaćao najskuplje hotele, a u međuvremenu je blizu 400.000 ljudi ostalo bez posla.

Ja i volim da se dotaknemo oko te priče kako se to naše devizne rezerve uvećavaju i koliko je učešće doznaka u njima. Priznajem, kreće se iz godine u godinu od tri i po do četiri i po milijarde evra, ali kolega Mirčiću, pa to je bilo i 2010. godine i 2011. godine. Zašto tada kurs dinara nije bio stabilan? Zašto je tada bila inflacija veća, ja mislim sedam ili osam puta veća nego danas? Zato što se nije rukovodilo državom na odgovoran način. To je bio problem.

Možemo i oko toga da polemišemo šta je naš bruto uvoz, šta je naš bruto izvoz ili neto, sve jedno mi je, možemo da polemišemo, ali ono što je činjenica jeste da se u nominalnom smislu razlika između izvoza i uvoza smanjuje iz godine u godinu zato što kao i svaka odgovorna vlast znamo da te devizne rezerve dobijene po osnovu doznaka neće večito da traju. Hoćemo da zasnivamo poslovanje svoje države na ekonomskim, tačnim politikama i na duge staze.

E sad, možemo i oko toga da polemišemo šta su to naši, da kažem, strani investitori koji eto poboljšavaju stanje u našim deviznim rezervama zato što dolaze ovde, kupuju opremu u inostranstvu, pa tu istu opremu uvoze u Srbiju, pa otpočinju neku delatnost, pa zar ti strani investitori nisu bili zli do pre nekih par sati? Sada od jednom su dobri.

E sad, ako kupuju opremu, pa to je ranije bio zločin. Sada kada kupuju, dovoze u Srbiju, znate to su rezultati koji uopšte ne treba da se pripišu ni Vladi Republike Srbije, ni predsedniku Republike Srbije Aleksandru Vučiću, ni NBS. To su, eto, slučajno napravljene sve te okolnosti na osnovu kojih imamo jednu danas ovakvu ekonomsku situaciju koju imamo.

Ja ne mogu da se složim sa tim i samo pokazuje koliko je vođenje države, vođenje ekonomske politike države, vođenje politike koja ima i nadležnosti koje ima Centralna banka su jako značajni, jako komplikovani. Oni koji o tome nemaju pojma, oni se bave sledećim stvarima – bave se kakva je frizura guverneru, kolika mu je plata, kako je ovo, kako je ono. Niko neće da pogleda istini u oči koji su rezultati tih organa.

Znate šta? Narod je već pokazao i na izborima i 2014, 2016, 2017. godine, pokazaće i 2020. godine da njih briga oko frizure za njih nije bitna, briga oko plate drugih nije bitna. Njima je bitno da vide da se u Republici Srbiji danas živi malo bolje nego juče i znaju da će sutra malo bolje da se živi nego danas.

Oni koji na to zatvaraju oči, imaju veliki problem zato što će proći vreme dok konačno shvate da sve ovo što radi i Aleksandar Vučić, Jorgovanka Tabaković i Ana Brnabić u krajnjem slučaju je dobro i za njih i za njihove porodice.

Kolega Marinkoviću, koristio bih svoje vreme kao predlagač.