Hvala na toj podršci, kolega Periću, ali, za sad, guverner, gospođa Jorgovanka Tabaković, odlično radi svoj posao. Ali ste zaista u kratkom vremenskom periodu uspeli… Znači, uspeo sam vrlo brzo da popunim ovaj papirić, da pokušam da zabeležim šta ste sve rekli.
Prvo ste rekli da je Narodna banka uplatila nekih sedam-osam miliona evra na ime kazni koje je izrekla poslovnim bankama i drugim privrednim finansijskim subjektima. Evo, ovako.
Ukupno je 70% dobiti Narodne banke koja iznosi 13 milijardi i 240 miliona dinara, devet milijardi i 270 miliona uplaćeno u budžet Republike Srbije. Uzmite digitron pa izračunajte, nije to sedam-osam miliona, to je malo više, jedno desetak puta više. Ali, dobro, tu se i Milan Brkić zbuni oko nula.
Dobit je iskazana iz operativnog poslovanja, a upravo sam u svojoj diskusiji rekao da Narodna banka nema osnovni prihod zbog menjačkih poslova nego što daje tehničku podršku bankama u vezi platnog prometa, ima i nekih drugih stvari, itd, itd, da ne ponavljam tu priču. Odakle tih 13 milijardi dinara dobiti, od kojih je devet milijardi i 270 miliona uplaćeno u budžet Republike Srbije? Ništa nisam izmislio, to sve možete da pročitate na sajtu Narodne banke.
Poreklo za 200 evra? Znate šta, Narodna banka ne kontroliše novac u smislu finansiranja terorizma i sprečavanje pranja. To radi poseban državni organ i zove se Agencija za sprečavanje pranja para i finansiranje terorizma. Iznos koji se kontroliše, evo, i to ću da vam otkrijem, je iznos preko 15 hiljada evra, a ne 200 evra. E, sad, ako vama neko uplaćuje iz inostranstva, a bilo je situacija, čak jedan premijer je zbog toga mogao da nastrada, bivši, iz vremena vlasti Srpske radikalne stranke, da budemo jasni, može da vam neko uplati novac na tekući račun iz inostranstva i da budete u grdnim problemima ovde sa zakonom, zato što ne znate ni da vam je novac uplaćen. E, zato je potrebno da potpišete saglasnost da je taj novac zaista vama uplaćen. I to jeste propis koji je donela Narodna banka. Odmah to da raščistimo. Mislim da su Mirku Marjanoviću to uradili u Švajcarskoj, koliko se ja sećam.
Idemo dalje. Sudski izvršitelji. Pazite sad, Jorgovanka Tabaković treba da raspusti sudske izvršitelje. Mi smo ih ustanovili zakonom, Skupština, nekad. Nije čak ni ovaj saziv. Pokušavamo već duži vremenski period da ih ukolotečimo u neki normalan način funkcionisanja. A sad ja postavljam pitanje - ako se građani zadužuju kod banaka, a te iste banke se zadužuju kod građana kad građanin položi novac na štednju ili ga ima, po tekućoj potrošnji, privreda isto tako, pa sad, ako taj neki drugi građanin ne vrati kredit koji je podigao od banke, posredno, to je novac drugog građanina ili privrednog subjekta u Srbiji. Šta ćemo onda? Ko će da vrati te pare onda? Poslovna banka koja ne može da naplati svoje potraživanje, zato što nemamo dobar sistem naplate potraživanja, a novac potiče od naših građana i naše privrede?
Hajde sad, kako god se okrenemo, leđa pozadi. Uvek bilo i biće. Šta je sad tu problem? Znači, vidite kako sad populistički možemo da zamenimo odmah teze. Banke vrlo malo rade sa svojim novcem. Uglavnom rade sa depozitima po viđenju ili kreditima koji su povučeni od investicionih fondova. Idemo dalje.
Krediti u francima. Evo, ovde sa nama su kolege, ja ni u jednom trenutku nisam rekao da je Zakon o konverziji kredita u švajcarskim francima zasluga Narodne banke, nego sam rekao da je zasluga Aleksandra Vučića kao predsednika Republike Srbije i njegovog autoriteta. Provirite u stenogramu. Raščlaniću svaki deo vaše diskusije.
Snishodljivo prema guverneru Šoškiću - jesam vas lepo razumeo? Odlično. Sa ovog mesta ovde, između ovog prolaza, tu je sedela Jorgovanka Tabaković kada je napadala Šoškića.
Nećete mi valjda reći gde sam sedeo? Neko kuca na vrata, možda Alchajmer?
Evo, u ovoj sali, sadašnji guverner je kritikovao Šoškića prilikom njegovog izbora, zato što ne postoji knjiga vođenje evidencija izdatih državnih hartija od vrednosti, jer su emitovali Vlada, Ministarstvo finansija i Narodna banka. Pa smo imali nekih 11 milijardi evra u nekim kreditima koji su bili na tzv. rolovanju, dinarski ali u evrima. Kakva je to snishodljivost? Idemo dalje.
Međunarodni monetarni fond. On ima svoj interes. Ja ga ne sporim. Možda to da kredite koje je podizala Republika Srbija ili čak Socijalistička Federativna Republika Jugoslavija budu vraćeni, ali, ljudi, to je njihovo pravo, to je njihov novac. Ne znam šta očekujete? Nema besplatnog novca više, nigde na svetu nema. Nema. Naš interes je bio da dobijemo pozitivne ocene za sprovođenje naših ekonomskih reformi, da bismo privukli investitore, i domaće, koji su pobegli glavom bez obzira iz Srbije do 2012. i strane, da je Srbija sigurna i pogodna zemlja za investicije. Nama je ta ocena trebala, nisu oni nama govorili šta da radimo. Idemo dalje.
Devizne rezerve. Nisam to rekao - ako se nama smanjuju devizne rezerve, rekao sam nešto drugo: "ako devizne rezerve počnemo da trošimo kao tekuću budžetsku potrošnju". To se nigde u svetu ne radi. Eto, toliko sam uspeo, za kratko vreme.
Čini mi se da je još bilo diskusije, nisam zapisao, gospodine Periću, možete da me podsetite, ali nema veze. Mislim da je ovo bilo dovoljno.
Znači, nije sistem kontrole finansijskog tržišta, makroekonomske, monetarne sigurnosti i svega čega se dotiče Narodna banka tako jednostavan da bismo to mogli da stavimo u jednu političku diskusiju, pet ili 10 minuta. Narodna banka ima svoje rezultate.
Da, zaboravih da spomenem, ima tu i odliv radne snage. I zato je kriva Jorgovanka Tabaković? Kao da se on ne dešava još od 1960, 1970. godine. Od tad se to dešava. Od tad nama ljudi odlaze. Ali je činjenica da se sada neki i vraćaju, ne baš tako mali broj. Znate, ima uvek, dolazi, vraća se, fluktuiše. Radimo na tome da se to zaustavi. Ali, nađite mi čaroban štapić i formulu. Jedino da građanima uzmemo pasoše. Jel to rešenje? Ja mislim da nije. Ljudi, živimo u 21. veku. Administrativno zadržavamo naše građane.
Danas je tako. Mi radimo na tome da Srbija bude mnogo bolje mesto za život nego što je bila, nego što je sada. Radimo da bude. I to će biti motiv da se naši ljudi vrate. Možda neki drugi i dođu. Ali, pravimo takvo društvo. Ako mislite da to može preko noći, ja zaista s tim ne mogu da se složim, pa čak i onaj koga mnogi ovde veličaju, Josip Broz, pa i njemu je trebalo 30 godina da napravi kakvu-takvu državu. A posle ovih dosmanlija, bivšeg režima, verujte, opustošenija je država nego što su je opustošili sankcije i ratovi.