Pravo na repliku, narodni poslanik Aleksandar Marković.
Izvolite.

Pravo na repliku, narodni poslanik Milorad Mirčić.
Izvolite.

Pravo na repliku, narodni poslanik Aleksandar Marković. Izvolite.

Pravo na repliku, narodni poslanik Milorad Mirčić.

Pravo na repliku, narodni poslanik Aleksandar Marković.

Po Poslovniku, narodni poslanik Vladimir Marinković. Izvolite.

Kolega Marinkoviću, ne možete po amandmanu zato što je kolega Mirčić zatražio repliku.

Po Poslovniku, narodni poslanik Vjerica Radeta.
Izvolite.

Koleginice Radeta, ja mislim da je kolega Marinković mislio da je povreda dostojanstva ono što je govorio vaš kolega Mirčić, naš kolega.
(Vjerica Radeta: Ne znam ja šta ti misliš, nego šta je on rekao.)
Po tom osnovu, pa ja moram da vam odgovorim na povredu Poslovnika.
Nije ni tražio da se izjašnjava Skupština u danu za glasanje unapred.
(Vjerica Radeta: Jesam li ja tražila?)
Niste tražili, sada ću da vas pitam.
Po Poslovniku? Izvolite.

Koleginice Radeta, po Poslovniku koji je trenutno predsedavajući može samo da ga prekrši, a ne narodni poslanik, to je pod jedan.
Pod dva, niste rekli da želite da se Narodna skupština izjašnjava o povredi Poslovnika, to je tačno, ali niste ni eksplicitno rekli da ne želite. Ako eksplicitno ne kažete da ne želite, onda sam ja dužan da vam po istom tom Poslovniku dam objašnjenje zašto sam postupio i kolegi Marinkoviću dao reč.
Da li želite da se Narodna skupština u danu za glasanje izjasni o povredi Poslovnika, posle mog objašnjenja?
(Vjerica Radeta: Pobogu, Arsiću, koliko puta da kažem.)
U redu.
Pravo na repliku, narodni poslanik Milorad Mirčić. Izvolite.

Pravo na repliku, narodni poslanik, Aleksandar Marković. Izvolite.

Pravo na repliku, narodni poslanik Milorad Mirčić. Izvolite.

Ne razumem zašto čovek često govori neke podatke, a prvo ih ne proveri. Nije prosečna plata u Belorusiji, prvo to da raščistimo, 400 evra. Početna plata u Belorusiji je 650 dolara, znači, najniža plata, to je negde oko 600 evra, koliko ja znam. Tako da, nemojte da brkamo babe i žabe itd. To je prva stvar.

Druga stvar, kažem, MMF vodi računa samo o svojim potraživanjima koja ima prema nekoj državi ili drugih banaka.

(Milorad Mirčić: Nema potraživanja, nije banka.)

Čekajte, jel to znači da treba da se ponašamo neodgovorno i da bez obzira ko je podizao te kredite takvi kakvi su, često nepovoljni, ne treba da vratimo? Moramo da ih vratimo. Nije da trebamo, nego moramo da ih vratimo. Hajde ako hoćete da učestvujete u međunarodnoj trgovini, u razmenama robe, usluga, da budete i zemlja kroz koju prolazi roba i tranzitna i turizmom da se bavite, valjda prvo morate da plaćate svoje obaveze.

Međunarodni monetarni fond, kako ga ovde predstavljaju, nama nije bitan da oni nama govore šta mi treba da radimo, i to da raščistimo odmah, imali smo potpunu suverenost, ali nam je bilo bitno kakve će ocene da daje u smislu kako sprovodimo reforme i ciljeve koje smo mi sami zacrtali, a ne MMF. Na osnovu tih ocena koje daje MMF, vi u stvari počinjete da se kotirate na raznim listama koje vas ocenjuju da li ste povoljna zemlja za investicije ili niste, ili da li možete da se zadužite po jednoj kamatnoj stopi, a ne po drugoj i tako dalje.

Treća stvar, opet proveravajte, to je inflacija. Na početku svetske ekonomske krize 2008. godine, sve zemlje evrozone, a naša privreda da se najviše bazira na evrozonu i evro, imale su jako nisku inflaciju, toliko nisku da je pored svih problema koje su imale i ta jako niska inflacija pretila da, čak, i Nemačku, koju je tada bila ekonomski motor čitave evrozone uvuče u recesiju. Ne može da bude izgovor bivšem režimu svetska ekonomska kriza što smo mi imali inflaciju 10%, 12% pa i 16%.

Štampali su novac, nemojte da ih pravdate kolega Mirčiću. To kako se štampao novac, to su radili komunisti sedamdesetih, osamdesetih godina i samo tada niste morali da vratite kredit. Odnosno, kad ga uzmete i dođe vreme da ga vratite on više ne vredi ništa, ta vremena su prošla, to ne može više da se vrati.

Znači, zaboravite na takve operacije i vodite računa da podatke koje iznosite zaista budu tačni. Inflacija je danas u evrozoni približno ista kao i u Srbiji, zato nemamo problem sa nacionalnom valutom, a opet, kad vam je stabilna nacionalna valuta, kada nemate inflaciju vi ste stvorili uslove da vam se privreda razvija, stanovništvo da počne bolje da živi. Nije ono vreme 2008. i 2009. godine, kad su Boris Tadić i bivši režim podizali penzije po 5%, zarade u javnom sektoru 5%, a inflacija 12%. Pa, šta su povećali? Troškove života za 7%, to su njihovi rezultati. Vi možete nešto da osporavate, ali vas molim, koristite prave argumente.

Dobro, kolega Marinkoviću, neka sam ja i glup, kako to reče kolega Mirčić.

(Milorad Mirčić: Šta sam rekao?)

Dok sam ja govorio, on je razmišljao o pametnim stvarima.

(Milorad Mirčić: Ja tebi rekao da si glup?)

Za razliku od njega ja sam imao i priliku da budem domaćin predsedniku Belorusije, Lukašenku, ovde u Narodnoj skupštini Republike Srbije, pa smo pričali o ekonomiji, o njihovoj niskoj stopi nezaposlenosti i zašto je na tako niskom nivou drže, i zašto je skoro uopšte i nema i da li može da je nema i da ne nabrajam sve.

Kada sam imao sedam godina tada su mi obukli, odnosno stavili na glavu onu pionirsku kapu, stavili oko ramena onu pionirsku maramu, ali tada sam imao sedam godina. Sada imam 50 godina, valjda razmišljam kao pedesetogodišnjak, a oni što su ostali sa kapama i maramama u tom vremenu, ja tu ne mogu da im pomognem, zaista.