Kolega Marinkoviću, očekujem da izreknete opomenu kolegi advokatu, gospodina Branislava Galića.

Ako ste pratili sednicu, kolega Mirčić je rekao da je nemoguće da ja mislim i da to nisam smeo nikako da kažem. Tako da, ako hoće da vređa svoje kolege to neka radi na nekom drugom mestu. Ovde u Narodnoj skupštini, ako neko od vas ima bolje argumente, ako neko ima bolje znanje ne zaslužuje da bude vređan, a ako misli da učestvuje kvalitetno u radu Narodne skupštine, neka pročita zakon, neka pročita materijal, pa će onda da zna o čemu govori, a tražim da se Narodna skupština u danu za glasanje izjasni o ovoj povredi Poslovnika.

Evo, dame i gospodo narodni poslanici, optuženi smo da vršimo u Narodnoj skupštini čak i polnu diskriminaciju nad damama, da li je tako?

Koliko ja znam, predsednik Narodne skupštine je gospođa Maja Gojković, evo je ovde ispred mene, ja moram da pitam gospođu Gojković – jeste li vi dama?

(Maja Gojković: Ne znam.)

Znači, po diskusiji kolege Ševarlića…

(Aleksandar Martinović: Ne, on je rekao „pripadnice dama“.)

Pripadnice dama, eto, vršimo diskriminaciju.

Druga stvar je pravo na repliku. Davano mu je i može da se izbroji koliko puta je imao repliku, ali ne može svaki put.

Treća stvar, znate, ja razumem da postoje samostalni poslanici, ali nestranačke ličnosti, to je jako diskutabilno, jer osnove političkog sistema jedne države jesu političke stranke. Znači, to je osnov demokratije u jednoj državi. Valjda na toj izbornoj listi se nalaze ljudi sa nekim jasno definisanim političkim ciljem?

E sad, građani na izborima glasaju za program koji nudi jedna lista. Uvek možemo da postavimo pitanje kako ste vi to nestranačka ličnost kada ste izašli na izbore podržavajući program jedne političke partije ili dve? To ne postoji, da se ne zavaravamo, to ne postoji. Nigde u političkoj teoriji to ne postoji.

Znači, građani se odlučuju kome će da daju poverenje, odnosno glasaju za njega u odnosu na to kakav politički program nudi. E sad, ako je neko nestranačka ličnost ili prihvata taj politički program, pa se nalazi na listi ili ne prihvata ništa, ali tada ne zna ni gde se nalazi, pogotovo ne u Narodnoj skupštini.

Dame i gospodo narodni poslanici, po nekoj teoriji politike, političkog sistema, tačno je da, koliko je meni poznato, u stvari, da gospođa Jadranka i gospodin Lazanski nisu članovi SNS, ali nisu ni samostalni poslanici, nisu vanstranačke ličnosti samo zato što nisu članovi stranke. Oni su se na listi SNS našli zato što su saglasni sa političkim programom SNS i nalaze se u poslaničkom klubu SNS, znači, ne deluju samostalno.

E, sad, ako se vi, gospodine, nalazite na jednoj listi poslaničke grupe koja prihvata kao oblik političke borbe nasilje, ja sebi dajem za pravo da kažem da ste isti kao oni, iako niste lično vršili nasilje.

U takvoj situaciji može čovek da kaže i da je bio doveden u zabludu, dešava se, da se ogradi i osudi nasilje koje se dešavalo i ovde u Narodnoj skupštini i ispred zgrade Pinka i ispred RIK. Ako to ne uradite, ja ne vidim nikakvu razliku između vas, Boška Obradovića i ostalih, apsolutno nikakvu. To što ste vi napustili njihovu poslaničku grupu, to je jedan deo priče. Ali, da ne osudite sve ono loše što se dešavalo ovde u Narodnoj skupštini i što ne može da bude oblik političke borbe, a to je nasilje, pogotovo nasilje nad nekim ko ne može da vam uzvrati na adekvatan način, je kukavičluk, a da li želite u tome da učestvujete, evo, dajem vam priliku da se u replici izjasnite.

Usput, ta procedura je i prilikom prvog konkursa bila. Uprava za zajedničke nabavke priprema pitanja i odgovore, ta ista Uprava izdaje i sertifikate o ispunjenosti uslova da neko sprovodi postupak javne nabavke. Odmah da raščistimo to. Samo tehnički prosledimo pitanja kandidatima i tu se naš posao završava i pazimo da ne dođe do neke povrede postupka.

Ne mogu nikako da razumem da li to što ima određen broj žalbi prema Komisiji za zaštitu prava i koja rešava po tim žalbama znači da zakon ne valja. Ja mislim da je zakon dobar, jer čim neko piše žalbu, znači da postoji zakonski okvir koji mora da se sprovodi i ako komisija smatra da je žalba osnovana, ona ukida ili delimično ukida postupak javne nabavke.

Valjda je to svrha, prvo, zakona, da reguliše jednu oblast, a druga svrha same Komisije je da pazi kako se sprovodi zakon, odnosno da li su ispunjeni svi uslovi.

To da li je zakon dobar ili loš vreme pokazuje. Tačno je bile su izmene zakona dva puta, i to odmah posle njegovog stupanja na snagu. Obe su bile radi usklađivanja zakona sa direktivama EU koje su tada stupile na snagu i ne vidim ništa loše u tome. Sad će neko da kaže – zašto to radite, zašto mi usklađujemo domaće zakonodavstvo sa zakonodavstvom EU? Da bi proširili, skinuli monopolske liste kod određenih ponuđača i da bi mogli svi ponuđači da učestvuju, bez obzira da li su iz Srbije ili ne.

Šta ono još beše? Da, oko strategije. Svaki put kad se donese Zakon o javnim nabavkama utvrđuje se nova strategija oko unapređenja tog zakona i planira se kada će biti njegove izmene i dopune. Samo lud čovek bi mogao da kaže da u jednom takvom zakonu možete da rešite sve za sva vremena. Život ide dalje i moramo naše zakonodavstvo da prilagođavamo zakonima.

(Predsedavajući: Hvala.)

Završavam, kolega Marinkoviću.

Treća stvar, zakonom su jasno definisani uslovi diskriminacije prilikom ponude. Sve preko toga što je zakonom može postupak javne nabavke da se obustavi i pre nego što se ponude prikupljaju. Sad je druga stvar što to pravo ne žele da korist ponuđači.

Znate, nije uvek problem u zakonu uvek. Problem uvek nastaje kod onih koji sprovode zakon, ne samo oni koji vrše nadzor nad primenom zakona. To je nažalost i u ovom slučaju. Ne toliko strašno i dramatično, kao što to neko želi da predstavi.

Tačno je da postoji određen broj kompanija koje učestvuju u postupcima javnih nabavki. Da bi povukle svoju ponudu, ucenjuju druge dobavljače da im isplate ili određen deo novca da ne bi ulagali žalbe, prigovore i na taj način odugovlačili sa postupkom javne nabavke.

Međutim, u samom Zakonu o javnim nabavkama postoji i mogućnost da Komisija za zaštitu prava u postupcima javnih nabavki, kada su ovakvi slučajevi u pitanju i kada su žalbe neosnovane, i to od istog lica više puta, povede kao prvostepeni organ prekršajni postupak, da izrekne novčanu kaznu i da zabrani učešće tom pravnom licu i tom ponuđaču za izvestan vremenski period učestvovanje u bilo kom postupku javne nabavke.

To je nešto na čemu sam pokušavao više puta da nateram Komisiju za zaštitu prava da se bavi tim poslom. Kod njih je uvek opravdanje bilo da su previše zauzeti postupcima u rešavanjima po žalbama, ali ja još uvek ne smatram da je to bilo kako, na bilo koji način dramatično da bi oko toga mogli da kažemo da zakon nije dobar. Možda nije najbolji, trenutno bolji nemamo. Možda nije najefikasniji, efikasniji dosad nismo ni imali. Ovo je trenutno najbolji Zakon o javnim nabavkama, ne samo u Srbiji, nego u čitavom regionu.

Dame i gospodo narodni poslanici, jeste tačno da sam kada se formirao ovaj saziv Narodne skupštine, kada smo raspravljali o tim odborima, ja razgovarao sa predstavnicima podnosilaca poslaničkih lista zato što sam, pre svega, smatrao da ako su mogli da se dogovore oko liste, da se dogovore oko rasporeda kandidata za narodne poslanike, da se dogovore oko izborne kampanje, red bi bio da su mogli da se dogovore oko sastava skupštinskih radnih tela, sastava delegacija.

Naš Poslovnik ne tretira poslaničke liste kao osnov, već tretira poslaničke grupe. Naravno da svaki narodni poslanik prilikom verifikacije svog mandata određuje u kojoj će poslaničkoj grupi da bude, da li će biti oko one liste sa koje je izabran ili u okviru neke druge liste ili da se pravi više poslaničkih grupa u okviru jedne izborne liste, ja u to neću da zalazim, ali Poslovnikom je to omogućeno i dozvoljeno i radilo se.

Sada je reč o tome da pojedine poslaničke grupe ne postoje ili su se potpuno raspale iz redova bivšeg režima, a opet tamo su ostavili neke članove određenih skupštinskih radnih tela. Da li ćemo to da gledamo kao zatečeno stanje i da pustimo da to tako ide do kraja ovog mandata ili ćemo da situaciju prilagodimo i Poslovniku i stanju poslaničkih grupa u Narodnoj skupštini? Mislim da je ispravnije da Poslovnik moramo da poštujemo i da poslanici koji su članovi skupštinskih radnih tela moraju da odražavaju broj narodnih poslanika koliko ima u kojoj poslaničkoj grupi.

Zahvaljujem.

Reč ima narodni poslanik Miljan Damjanović, pravo na repliku. Izvolite.

Pravo na repliku, narodni poslanik Aleksandar Martinović. Izvolite.

Pravo na repliku, narodni poslanik Miljan Damjanović.

Izvolite.

Reč ima narodni poslanik Đorđe Milićević, pravo na repliku. Izvolite.

Reč ima Aleksandar Martinović, pravo na repliku. Izvolite.

Pravo na repliku, narodni poslanik Miljan Damjanović.

Pravo na repliku, narodni poslanik Đorđe Milićević.

Pravo na repliku ima narodni poslanik Miljan Damjanović. Izvolite.

Zahvaljujem.
Reč ima narodni poslanik Aleksandar Marković. Izvolite.