Smatram kolega Rističeviću da nije došlo do povrede Poslovnika.
Ne želite da se Skupština izjasni u danu za glasanje.
Po Poslovniku, narodni poslanik Boško Obradović.

Hvala.
Samo da vas pitam da li želite da se Skupština izjasni u danu za glasanje? (Ne)
Reč ima ministar, gospodin Ružić. Izvolite.

Na član 1. amandman je podnela narodni poslanik Marija Janjušević.
Da li neko želi reč?
Koleginice Janjušević, izvolite.

Molim vas o amandmanu, koleginice Janjušević.

Na član 1. amandman je podneo narodni poslanik Dragan Vesović.
Da li neko želi reč? (Da.)
Kolege Vesović, izvolite.

Na član 1. amandman je podneo narodni poslanik Srđan Nogo.
Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 1. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Gorica Gajić i Dejan Šulkić.
Da li neko želi reč? (Da.)
Kolega Šulkić, izvolite.

Reč ima ministar gospodin Ružić. Izvolite.

Kolega, po kom osnovu?
(Dejan Šulkić: Ministar mi se obratio direktno.)
Jel vas uvredio?
(Dejan Šulkić: Nije uvredio, ali jedna polemika, dozvolite.)
Pa ne možete, morate po Poslovniku. Žao mi je.
Na član 1. amandman je podneo narodni poslanik Zoran Radojičić.
Da li neko želi reč?
Reč ima narodni poslanik Boško Obradović.
Izvolite.

Kolega Obradoviću, ja moram zbog člana 107. da vam skrenem pažnju da je Narodna skupština donela zakon, a ne Vlada, tako da optužujete sve narodne poslanike da pljačkaju lokalne samouprave.

Po Poslovniku, narodni poslanik Marijan Rističević. Izvolite.

Zahvaljujem.
Kolega Rističeviću, bili ste svesni da sam ja pokušao da utičem na kolegu Obradovića da se pridržava odredbi Poslovnika, ali ne ide mi baš nešto od ruke danas.
Da li želite da se Skupština u danu za glasanje izjasni? Ne.
(Neđo Jovanović: Poslovnik.)
(Boško Obradović: Poslovnik.)
Po Poslovniku onda prvo narodni poslanik Neđo Jovanović.

Isti odgovor kao što sam dao kolegi Rističeviću, skoro je nemoguće naterati kolegu Obradoviću da poštuje Poslovnik Narodne skupštine, a to što priča ocenjuju birači.
Po Poslovniku narodni poslanik Miroslav Aleksić.

Gospodine Aleksiću, izričem vam opomenu.
(Radoslav Milojičić: Zbog čega sada opomenu?!)
Kada gospođa Rističević bude narodni poslanik, moći ćete to da govorite, do tada ne. Kada gospođa Rističević bude narodni poslanik, moći ćete o tome da govorite.
(Miroslav Aleksić: Zašto ga niste opomenuli kada je izvadio fotografije moje žene?)
(Radoslav Milojičić: Poslovnik.)
To je prva stvar.
Druga stvar, opomena koja vam je izrečena, izrečena vam je zbog toga što iznosite neistinu.
(Miroslav Aleksić: Ja?)
Da, vi. Proverljive neistine iznosite.
Po Poslovniku, narodni poslanik Radoslav Milojičić.

(Radoslav Milojičić: Sram te bilo! I tebe Đorđe sram bilo.)

Kolega Milojičiću, smirite se. Molim vas, udahnite vazduh i izbrojite do deset, sve je u redu.

(Radoslav Milojičić: Nije ništa u redu.)

Potpuno ste u pravu, da po vama ništa nije u redu, ali ja tu ne mogu da vam pomognem.

(Radoslav Milojičić: To ti misliš da je u redu, ništa nije u redu.)

Po Poslovnik, narodni poslanik Aleksandar Martinović.

Izvinite, kolega Martinoviću.

(Radoslav Milojičić: Nema čiju ženu nisu spomenuli, svačiju ženu spominju.)

Izričem vam drugu opomenu, kolega Aleksiću. Dobili ste još jednu opomenu.

Dame i gospodo narodni poslanici, finansiranje lokalne samouprave je jako zanimljiva stvar, a još zanimljivije je to kada neko na čudan način tumači šta je to lokalna samouprava, pogotovo poslanici bivšeg režima.

Ovde se stalno vodi jedna polemika da je neko nešto ukrao od lokalnih samouprava. Lokalne samouprave imaju svoje izvorne prihode i u njih niko nije ulazio. One su ostale na onom nivou kakve su bile i pre desetak godina, pa možda čak i više.

Imate poverene prihode. To su prihodi koje Republika Srbija ostvaruje, ali dozvoljava da deo tih poverenih prihoda dobija i lokalna samouprava. Godine 2011. baš zbog predstojećih lokalnih izbora, bivši režim donosi jedan epohalan zakon gde povećava iznose poverenih prihoda koje dobijaju lokalne samouprave. E, sada, nikako da poslanik bivšeg režima, ni jedan nisam čuo, kaže da su se tim poverenim prihodima do tada finansirale penzije građana Srbije. E, to je istina. Tako da se država dalje i još više zaduživala da bi mogla da obezbedi funkcionisanje penzionog sistema i sistema zdravstvene zaštite.

E, sad, da su tim sredstvima te lokalne samouprave koje su predvodili pripadnici bivšeg režima zaista upotrebile za razvoj infrastrukture, za poboljšanje poslovnog ambijenta u samim lokalnim samoupravama, za privlačenje investitora bilo stranih, bilo domaćih, oni su taj novac trošili na zapošljavanje stranačkih aktivista koji treba da im vode kampanju u 2012. godini i to neće da kažu.

E, sad, jedan od razloga je bio i da se troškovi koje su pravile lokalne samouprave, pokrivaju tim novcem kojim se punio Penzioni fond i to najviše za energente: struju, gas i mazut. Godine 2012. zatekli smo sledeću situaciju po lokalnim samoupravama, da su struja, gas i mazut naplaćeni od građana Srbije, građana tih lokalnih samouprava, ali da obaveze prema dobavljačima za struku, gas i mazut nisu nikad plaćene za vreme bivšeg režima. Pa, ko je sad oteo penzije građanima Srbije? Ko je sad oteo novac građana i zaposlenih u lokalnim administracijama? Da li su to ovi koji liju krokodilske suze za situaciju do koje su oni doveli? Što ne postave pitanje svojim stranačkim kolegama, zašto mora novac da se prebacuje Kragujevcu?

Nije sadašnje rukovodstvo napravilo te dugove, nego su oni i to tako što su pokrali penzije građana Srbije, što su krali od zdravstvenog sistema Srbije. Ista situacija je u Nišu, ista je situacija u Smederevskoj Palanci. I, sada, kažu – to je diskreciono pravo ministra. Nije diskreciono pravo ministra nego muka da se obezbedi normalno funkcionisanje lokalnih samouprava koje su ojadili i opljačkali. Raspolagali su novcem građana Srbije, Republike Srbije. Znači, narodni poslanici su im dali to pravo da raspolažu novcem, ali kako? Sigurno ne da zapošljavaju stranačke kolege, sigurno ne da ne plaćaju svoje dugove i sigurno ne da ne kupuju najskuplje automobile, a to su radili i treba da ih bude sramota. Još veća sramota što to nedelo i taj zločin neće da priznaju.