Dame i gospodo narodni poslanici, prvo bih nešto rekao o zakonu kojim se regulišu izbori u savete nacionalnih manjina, kratko doduše. Ja bih voleo, mada je bilo dosta kritika na postojeći zakon i na nova zakonska rešenja, ja bih voleo da mi neko kaže u ovom parlamentu da li negde u Evropi, a možda i ostatku sveta, postoji bolja zakonska regulativa o pravima nacionalnih manjina nego što je to u Srbiji?
Jedno od osnovnih pravila kada su u pitanju nacionalne manjine jeste da se kroz zakonske propise njima obezbedi očuvanje njihovog nacionalnog identiteta, kulturnog identiteta, jezika, običaja i da im se omogući pozitivno učešće u političkom životu države. I to niko ne može da spori da je u Srbiji rešeno na jedan od najboljih mogućih načina.
E, sad, da li će nešto pisati u nekom ličnom dokumentu, neko je zaboravio da je lična karta na prvom mestu, isprava kojom se dokazuje identitet, ime i prezime, adresa stanovanja i lična karta se ne pokazuje svakome nego predstavniku nadležnog državnog organa koji vrši javna ovlašćenja, ili, ako je neko totalno smetnuo s uma pa da podatke iz lične karte objavljuje na društvenim mrežama, a onda da dođe pod rizik da neko te podatke zloupotrebi, kao što je krađa identiteta, krađa novca sa tekućih računa, itd. I ako je to osnovna zamerka za ovaj zakon, molim kolege poslanike da smisle nešto originalnije.
Gospodine ministre, ja vas samo molim da se nikada ne ponove situacije kao što su bile 2009, 2010, 2011. godine, kao što je to bilo i u opštini Golubac, kada je neko iz Ministarstva za državnu upravu i lokalnu samoupravu oglasio nezakonito i neustavno pečate predsednika opštine i predsednika skupštine i nezakonito dodelio pravo da neko drugi napravi te pečate i na nezakonit način smenio tadašnjeg predsednika opštine Nebojšu Mijovića i predsednika Skupštine opštine Golubac. Znači, korišćenjem grube sile ministarstva. E, tako je to bila, a sada neko nama prebacuje kako se u Srbiji guši demokratija. Ovo je istina i može da se proveri u „Službenom glasniku“, mislim da je 4. ili 5. avgust 2010. godine.
Kakvu to demokratiju oni nama nude ovde? Evo, dva sata pokušavamo da uspostavimo red na sednici, zato što nekome nije uspelo da onaj haos koji je planirao da napravi po ulicama Beograda i Srbije prenese u Narodnu skupštinu. To je bila namera, nikakvo pitanje demokratskih i ljudskih prava, nego da se u Skupštinu unese haos, da bi se prikazalo kako građani ne podržavaju ovu Vladu. Zato će imati priliku na nekim narednim izborima da se izjasne, i o našoj i o njihovoj politici, a do tada neka se bore na fer, politički način za to biračko telo.
Kada je u pitanju centralna banka i guverner, tu sam se naslušao mnogih, i nestručnih i neistinitih stvari. Neko je rekao da je dinar u Srbiji jak. Neću u to da ulazim. Evo, tu su neki drugi ekonomski pokazatelji i treba to da potvrde. Ali, ono što znam iz ekonomije, cilj jedne valute jeste da bude stabilna i da njeno kretanje bude u predvidivim okvirima. Zbog takvog načina vođenja kursne politike, vi dozvoljavate privredi na prvom mestu, onima koji ovde privređuju, da imaju svoje planove kako će i na koji način da sprovode investicije. To je jedan, ne primarni posao centralne banke, primarni posao jeste sprečavanje inflacije, odnosno da inflacija ostane u onim okvirima koji su predviđeni nekim ekonomskim pravilima. Drugi jeste kurs.
Da bi dokazao koliko su to političke besmislice i koliko to može, kad neko kaže da ispadne neznalica, kažu da se dinar očuvava na veštački način na jakom kursu. E, neka mi to objasni ekonomista – kako to mi čuvamo dinar da on ne bude jeftiniji u odnosu na evro, kada je razlika otkupljena u devizama za 2018. godinu milijardu evra? Znači, nismo prodali milijardu evra, kao što su to uradili neki drugi, nego smo otkupili milijardu evra da dinar ne bi postao prejak. Pa, to možete da proverite. To jedino ako ne želite da vidite. Ali, to jeste činjenica.
E, sada ćemo da krenemo od one druge političke teorije, a to je da dinar treba da gubi na vrednosti neki određen procenat. Hajde da pogledamo kako ti izgleda u ekonomskim okvirima. Ako dinar izgubi neki procenat koji je veći od onog planiranog, prvo moramo da postavimo pitanje šta je sa obezvređivanjem domaćeg kapitala u realnom sektoru. On sada postaje jeftiniji, obezvređuje se. Šta se dešava sa životnim standardom građana koji još uvek imaju indeksirane kredite u stranim valutama? Povećavaju im se rate.
Onda neko još kaže – štitite uvoznički lobi. Niko od njih nije pogledao strukturu našeg uvoza. Pa su na prvom mestu u srpskom uvozu energenti. Znači, na prvom mestu su nafta i gas. E sad, ko se opet razume malo u ekonomiju, ako poskupe nafta i gas, jel sve poskupljuje u Srbiji? Poskupljuje. Znači, oko 75% domaćeg uvoza su ili energenti ili repromaterijal za izvoz.
Znate, mnogo je lako iznositi političke ili pravne teorije koje ništa ne dokazuju. Ja iznosim ekonomske činjenice koje su i tačne i lako proverljive. Znači, centralna banka zauzima jako važno mesto i finansijskom i ekonomskom sistemu Republike Srbije i ona je ta koja treba da da određenu stabilnost na finansijskom tržištu da bi mogle da se pokrenu investicije i proširuje proizvodnju.
E, sada još neko je rekao, kaže – kako to da se, opet, ja kažem, ekonomski uvek pazite šta govorite, kako to da se sredstva koja imaju poslovne banke iz godine u godinu povećavaju i tvrdi pri tome da je to opasno za finansijski sistem Srbije? Apsolutno nije. Prvo, povećavaju zato što ne mogu više banke na veštački način da otkupljuju za dinare od viška svoje zarade evre i da iznose iz države Srbije. Prvo, to. Znate, ovi koji su bili na vlasti od 2008. do 2012. godine, oni su bankama prodali bivši režim, oni su poslovnim bankama prodali 450 miliona evra od prodaje Naftne industrije Srbije. Znate za kolko? Za manje od mesec dana. I, onda oni pričaju o tome kako mi nešto otimamo i mi rasprodajemo nekakvu imovinu.
Znači, višak likvidnosti bankarskog sektora zasniva se na tome da banke, svoje viškove ne mogu da plasiraju u kupovinu devize i tih istih deviza iznose iz države. Krajnji cilj, jeste da se kroz sprovođenje zakona koji važe svuda u svetu pojeftinjuju krediti iza stanovništva i za privredu. I ko ta ekonomska pravila ne razume nemoj da se bavi u politici ekonomskim temama? Neznalice.
Dalje, imamo priču kako je veliki greh što neke domaće banke otkupljuju od viška svog novca državne hartije od vrednosti, a te iste banke u stvari prisiljavaju ostatak bankarskog sektora da kupuju državne hartije od vrednosti po manjim kamatama. Još nešto, te hartije od vrednosti može da se obezbedi portfolija od državnoj hartiji u vrednosti i za garancije kredita koje banke daju građanima i privredi. Da ne dođemo u situaciju, kao što je to bilo sa „Agrobankom“, „Razvojnom bankom Vojvodine“ ili nekom drugom. Znači, nego da se od banaka naplaćuje šteta koju one same naprave.
Još veća ekonomska netačnost, jeste da je i osiguravajuća društva kupuju državne hartije od vrednosti i da je to nezakonito. Pa, ne, nego treba da prebace taj novac u poslovne banke koje će od države da otkupljuju državne hartije od vrednosti za mnogo veću kamatu nego to što daju osiguravajućim društvima. A neka i pročita malo Zakon o osiguranju, pa, mora da zna da za svaku polisu koja se zaključi, bilo za imovinu, pokretnu, nepokretnu, životno osiguranje, zdravstveno osiguranje, mora jedan deo novca da se prebaci u određene fondove ili kod Narodne banke Srbije odakle bi se naplaćivala šteta na imovini ili po nekom drugom osnovu pravo osiguranika.
Sada, ako to neko hoće da prepusti nekima drugima, a ne srpskoj privredi i srpskim bankama onda se mi ne razumemo. Isto to do duše imaju pravo da rade i strane banke i strana osiguranja, samo ne znam zašto ne rade. Ali, to nije problem kojim bi se ja bavio. To su ekonomski pokazatelji koji preporučuju Jorgovanku Tabaković da ponovo bude izabrana za guvernera Narodne banke Srbije, a ne to kolika joj je plata ili kakvu frizuru ima, nego rezultati koja Narodna banka ima otkad je ona guvernerka. Samo da podsetim neke, danas je kurs dinara još uvek manji nego što je bio kada je Jorgovanka postala guverner u prvom mandatu. I, ne znam što se onda neki toliko brinu za švajcarski franak i kažu da on pada. Evo, čovek je rekao, nešto što uopšte nema nikakve veze sa ekonomskim pravilima, ekonomskom logikom, franak se brani štampanjem franaka u svetu. Mi dinar držimo stabilnim na međunarodno priznatim pravilima kako treba održavati svoju nacionalnu valutu. Zahvaljujem.