Da, po amandmanu.

Čini mi se predsednice, da nikako moje kolege poslanici iz bivšeg režima da prihvate odgovornost za ono što su radili dok su vodili određene lokalne samouprave. To je jako tužno, ipak su narodni poslanici.

Evo, jedno pitanje ja bih da postavim – Koliko je Republika Srbija, odnosno Narodna skupština Republike Srbije dala saglasnosti na zaduženja Srbijagasa, kojim se pokrivaju neplaćeni, a naplaćeni, računi za gas od strane lokalnih samouprava koje su tada predvodili predstavnici bivšeg režima? Samo, to jedno pitanje, da se vidi koliku su štetu napravili ne samo svojim lokalnim samoupravama, nego i državi.

Ta priča, i te krokodilske suze, koliko se u kojoj državi izdvaja za lokalne samouprave, su mešanje baba i žaba.

Znači, treba uzeti da bi se tačno znalo, koji su izvorni prihodi lokalnih samouprava u tim zemljama, a koliko prihodi koji su povereni i kolika su transferisana sredstva. Ali, to znaju, neće nikako da kažu. Uvek će da prikazuju stanje, da za štetu koju su oni napravili građanima Srbije i državi Srbiji, je kriv neko drugi.

U našem narodu, jedna ptica ima običaj da podmetne svoje jaje u gnezdo druge ptice, zovu je kukavica, ne znam koju drugu metaforu da upotrebim. Znači, jednom neka prihvate odgovornost. Kad prihvati neko odgovornost, zna, priznaje da je pogrešio i da grešku možda više neće da ponovi. Izbegavanje prihvatanja greške, nije ništa drugo, nego ako mu se ukaže ponovo prilika, da opet isto radi, a to je da nanosi štetu čitavoj Republici Srbiji.

Kolika je ta šteta ozbiljna, evo, ja ću da navedem jedan primer, jedina lokalna samouprava na svetu, jedina lokalna samouprava na svetu, Smederevska Palanka, da bi mogla da dobija struju za vodovod i kanalizaciju obezbedi građanima vodu, plaća svoje obaveze preko UPPR-a. To znači, da je u stečaju, ljudi, dotle su dovodili svoje lokalne samouprave.

Dame i gospodo narodni poslanici, prvo odmah da raščistimo, postoji zakonit način i on se koristi, o transfernim sredstvima koja se raspoređuju gradovima i opštinama, i to da raščistimo.

Druga stvar, kao da izbegavaju činjenicu da kažu da je povećanje 2011. godine nastalo na osnovu većeg priliva sredstava na poreze, na zarade, zdravstveno osiguranje i penzijsko-invalidsko osiguranje.

To što je pripadalo Republici i fondovima penzijskog i zdravstvenog osiguranja, prebačeno je na lokalne samouprave. Sada možemo da pričamo da li treba vratiti i to je već neka druga tema i druga diskusija, ali isto tako moramo i da prihvatimo činjenicu da je Republika Srbija izmirila obaveze lokalnih samouprava za njihove napravljene i nastale obaveze. Zato je taj deo prihoda vraćen Republici, da ona raspolaže sa tim, da bi mogla da izmiri te obaveze. Znači, ništa drugo nije u pitanju.

Zakon iz 2011. godine je bio samo osmišljen da se lokalnim samoupravama što više novca upumpa, da bi 2012. godine imali za izbornu kampanju. Nisu čak ni to znali da iskoriste, a, zamislite, hoće da vode državu.

Kamo sreće da se nikad nisu domogli vlasti, jer štetu koju su napravili za četiri godine apsolutne vlasti, a 12 godina manje-više vlasti, je tolika da su potrebne decenije da se to ispravi. Možete da zamislite, 2012. godine realan sektor na kolenima koji puni budžet lokalnih samouprava i republički, na kolenima od rasta kursa, evra i zelenaških kamata kod banaka?

Gospodine predsedavajući, mislim da je član 107. Poslovnika povređen. Sad ću da obrazložim zašto.

Koleginica koja je govorila jednostavno se ponašala kao da smo mi koji smo članovi političkih stranaka nešto manje vredni u ovoj Narodnoj skupštini, nego oni koji nisu bili ni u jednom političkoj stranci. Da li je neko bio ili nije, ja neću da ulazim, ali znam u teoriji da su nosioci demokratskog sistema u jednoj državi baš političke stranke, zato što političke stranke jesu udruženja građana sa jasno definisanim političkim ciljem, a to je sprovođenje programa.

Potpuno sam saglasan i da grupe građana koje nisu političke stranke mogu da pokušaju da se bave politikom, ali oni nemaju svoj politički program i postavlja se pitanje – za koga oni rade? U redu znamo da nekog predstavljaju, ali koji je njihov cilj? Oni ga nemaju, ali to im ne smeta da kada budu izbori dobiju iz budžeta Republike Srbije, kao i političke stranke koje imaju celokupnu infrastrukturu, 79 miliona dinara.

Znači, kada je u pitanju politika – ne, mi smo grupa građana, kad je u pitanju novac - ne, mi smo političari. To tako izgleda kod njih i ja to tako doživljavam.

Ne želim da se Skupština u danu za glasanje izjasni.

Reč ima narodni poslanik Vjerica Radeta, po Poslovniku.

Po Poslovniku narodni poslanik Aleksandar Martinović.

Po Poslovniku, narodni poslanik Vjerica Radeta.

U tačnoj sekundi kad i gospodinu Martinoviću, kažem – privodite kraju.

Po Poslovniku, narodni poslanik Aleksandar Martinović. Izvolite.

Privodite kraju, kolega Martinoviću.

Po Poslovniku, narodni poslanik Vjerica Radeta. Izvolite.

Privodite kraju, koleginice.

Nisam pitao, niti ću da pitam da li želite da se Skupština izjasni u danu za glasanje zato što su sve ovo bile replike kolega Martinoviću.
Na član 1. amandman je podneo narodni poslanik Aleksandar Martinović.
Da li neko želi reč? (Da)
Reč ima narodni poslanik Aleksandar Martinović.

Zahvaljujem, kolega Martinoviću.
Sa ovim bismo završili sa današnjim radom.
Nastavljamo u ponedeljak, u 10.00 sati. Zahvaljujem.

Po Poslovniku, narodni poslanik Aleksandar Marković. Izvolite.

Kolega Balša, da duže vremena provodite u sali, znali biste da na povredu Poslovnika nema replike.
(Radoslav Milojičić: Šta vas briga koliko ko provodi u sali? Šta vas briga da li je u sali?)
Gospodine Milojčiću, izričem vam opomenu.
Po Poslovniku, narodni poslanik Aleksandar Martinović.
(Radoslav Milojičić: Zbog čega opomena? Sram te bilo. Šta te briga ko je u sali i kad? Šta si ti ovde, supervizor?)