Ako je tako, znači ministarstvo je napisalo izmene i dopune Zakona o stečaju, ja sam rekao, ni jedan jedini UPPR nije potpisao za preduzeće u restrukturiranju.
Hoće li neko da mi kaže da je „Tigar“, neautomobliski deo tada radio loše? Radnici su primali plate i smanjivao je dugove. Što im nije potpisao UPPR? Hteo je da ih stavi u stečaj.
Šta je problem sa „Trajalom“, i pre UPPR počeli su oporavak i restrukturiranje i smanjuju dugove. Što njima nije potpisao UPPR? Što nije potpisivao te UPPR ako je hteo da ih sačuva? Ne, hteo ih je u stečaju.
Cela svrha bavljenja politikom jeste da taj zakon zaživi. Zašto će mu lične karte? Pa sve mu pripreme, ta partokratija, kompletnu imovinu, proglasi se stečaj. Znate za koliko se onda završi? Za 60 dana. Pripremljeno sve. A eks stečajni upravnik u liku ministra osporava i ne vrši nadzor nad Komorom. Zato sam i rekao – tri godine je bilo sasvim dovoljno, Srbije više ne bilo.

Nisam ja rekao ovo, nego eks ministar: „Sve firme u restrukturiranju poslati u stečaj. Država treba odmah da isplati minimalne zarade radnicima, kao i da im se poveže staž.“
Dalje: „Reformisati penzioni sistem, ne dirati stečena prava penzionera. Teret reforme moraju da podnesu i deca i unuci penzionera.“
Da nastavim dalje da čitam? Ukinuti znači Fond PIO.
Samo znate šta, razgovarao sam i viđao sam mnoge, stariju gospodu doduše, oni sebe vole da nazivaju drugovima, koji su pravili ovu državu i koji su imali preduzeća koja su bila u stečaju, ali uglavnom se kod te starije gospode, koja su sebe nazivala drugovima, stečaj nije završavao likvidacijom kao kod eks ministra, a stečenog upravnika, nego su te firme nastavljale da rade.

Na član 10. amandmane, u istovetnom tekstu, podneli su zajedno narodni poslanici Tomislav LJubenović i Zoran Krasić, narodni poslanik Vladimir Đurić, zajedno narodni poslanici Dejan Škulić, Gorica Gajić i Milan Lapčević i zajedno narodni poslanici Marko Đurišić, Miroslav Aleksić, Goran Bogdanović, Nenad Konstantinović i Zdravko Stanković.
Reč ima Dejan Šulkić.

Zahvaljujem.
Reč ima narodni poslanik Vladimir Đurić.

Na član 10. amandman je podneo narodni poslanik Dušan Pavlović.
Da li neko želi reč? (Ne)
Na član 10. amandman je podnela narodni poslanik Aleksandra Čabraja.
Da li neko želi reč? (Da)

Zahvaljujem.
Dali još neko želi reč? (Ne)
Na lan 10. amandman je podnela narodni poslanik Branka Stamenković.
Da li neko želi reč? (Ne)
Na lan 11. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Vjerica Rade i Milorad Mirčić.
Da li neko želi reč? (Da)
Reč ima narodni poslanik Vjerica Radeta.

Reč ima ministar dr Dušan Vujović. Izvolite.

Zahvaljujem.
Po amandmanu, koleginice Radeta?
(Vjerica Radeta, s mesta: Replika.)
Nemate pravo na repliku.
(Vjerica Radeta, s mesta: Onda ništa, hvala.)
Da li još neko želi reč? (Ne)
Na lan 11. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Marko Đurišić i Goran Bogdanović.
Da li neko želi reč? (Ne)
Na lan 11. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Miroslav Aleksić i Zdravko Stanković.
Da li neko želi reč? (Ne)
Na lan 11. amandman je podneo narodni poslanik Nenad Božić.
Da li neko želi reč? (Ne)
Na lan 11. amandman je podneo narodni poslanik Goran Ćirić.
Da li neko želi reč? (Ne)
Na lan 11. amandmane, u istovetnom tekstu, podneli su narodni poslanik Radoslav Milojičić i narodni poslanik Nenad Konstantinović.
Da li neko želi reč? (Da)
Reč ima narodni poslanik Radoslav Milojičić.

Nastavite po amandmanu.

Nisam vam oduzeo reč, ja sam vam isključio mikrofon da vam ne bih oduzeo reč.
(Narodni poslanik Radoslav Milojičić dobacuje s mesta.)
Ne, prvi minut je bilo obrazlaganje amandmana, sve ostalo nije bilo.
Zatražite ponovo reč, imate još nekih 40 sekundi.

Reč ima ministar dr Dušan Vujović.

Reč ima narodni poslanik Aleksandar Marković.

Po osnovu čega replika?
(Radoslav Milojičić, s mesta: Čuli ste šta mi je sve rekao.)
Šta vam je rekao?
Sačekajte, prvo reč ima narodni poslanik LJubiša Stojimirović.

Pravo na repliku, Radoslav Milojičić.

Nemate pravo na dve replike. Vi ste jako vešt poslanik, odgovorićete i jedno i drugo, verujem.