Zahvaljujem.
(Zoran Živković, s mesta: Replika.)
Nemate pravo na repliku, čak je i gospodin govori pohvalno o vašem amandmanu.
(Zoran Živković, s mesta: Ja sam hteo da pohvalim. Stvarno.)
Nemojte da hvalite.
Na član 14. amandman je podneo narodni poslanik Dušan Pavlović.
Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 14. amandman je podnela narodni poslanik Branka Stamenković.
Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 14. amandman je podnela narodni poslanik Aleksandra Čabraja.
Da li neko želi reč? (Da.)
Reč ima narodni poslanik Aleksandra Čabraja.

Zahvaljujem.
Da li još neko želi reč? (Ne.)
Na član 15. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Vjerica Radeta i Sreto Perić.
Reč ima narodna poslanica Vjerica Radeta.

Reč ima ministar Aleksandar Antić.

Zahvaljujem.
Reč ima ministar Vujović.

Zahvaljujem. Vjerica Radeta, pravo na repliku.

Reč ima ministar Aleksandar Antić, pravo na repliku.

Zahvaljujem. Pravo na repliku, narodni poslanik Vjerica Radeta.

Pravo na repliku ministar Aleksandar Antić.
(Neđo Jovanović, s mesta: Povreda Poslovnika.)
Izvinite ministre.
Prvo po Poslovniku Neđo Jovanović.

Da li želite da se Skupština u danu za glasanje izjasni? (Ne.)
Reč ima ministar Aleksandar Antić. Sačekajte gospodine ministre.
Prvo, Nataša Jovanović, povreda Poslovnika.
NATAŠA SP. JOVANOVIĆ: Upravo član 27. reklamiram gospodine Arsiću. Da li vam je popustila koncentracija ili to tendenciozno radite, ali vi kao predsedavajući morate da poštujete pravo narodnog poslanika da reklamira Poslovnik i ja vas upozoravam da ste prekršili ovaj član jer niste reagovali sa mesta predsedavajućeg na takve kvalifikacije od strane ministra Antića, da ne govorim o onom incidentnom ponašanju ministra Vujoviću.
Mi nismo ovde sluge ministara, već smo izabrani narodni poslanici, a oni kao niži po rangu, jer mi predstavljamo najvišu zakonodavnu vlast, su dužni da slušaju naše kritike, naše opservacije i naše argumente.
Gospodine Antiću, ne možete vi da kažete, a tu ste trebali da ga prekinete, gospodine Arsiću, koleginici Radeti da ona ne može da štiti. A što ne može? Pet hiljada puta ćemo bolje da zaštitimo i radnike i rudare i penzionere i poljoprivrednike od vas.
Kada smo, posle NATO zlikovačke agresije 1999. godine, nasledili takvo stanje u privredi u Srbiji, zahvaljujući upravo vladavini u kojoj je učestvovala Srpska radikalna stranka, zajedno sa vama, verovatno ste to zaboravili, pošto ste sad veliki evropejci, podigli smo sve fabrike koje su bile srušene od strane danas vaših prijatelja, kojima hrlite u zagrljaj.
Prema tome, vaše je bilo konkretno pitanje od strane koleginice - kome i po kojim povlašćenim cenama, kojim trgovcima Resavica prodaje ugalj? A što se tiče radnika, što se tiče njihove opreme, što se tiče njihovog zbrinjavanja, kada nam budu građani ukazali poverenje, mnogo bolje ćemo da vodimo…(isključen mikrofon)

Koleginice Jovanović, vi ste već ušli u repliku, a ne reklamiranje Poslovnika. Slažem se ja sa vama, ali delimično. Ministri treba da saslušaju narodne poslanike i da odgovore na njihova pitanja, a ako narodni poslanik nije zadovoljan da dobije pravo ponovo da diskutuje, da postavi potpitanje ili da demantuje ministra, a ne da omalovažava.
Reč ima narodni poslanik Neđo Jovanović, po Poslovniku. Izvolite.

Izvinite.
Gospodine Obradoviću, rekao je član 106.
(Boško Obradović, s mesta: Nije.)
Rekao je, ja sam ga čuo.
(Boško Obradović, s mesta: Nisam čuo.)
Kako da ga čujete kada urlate maltene.
Zatražite ponovo reč. Izvolite.

Verujte, gospodine Jovanoviću, da nisam prekinuo koleginicu Natašu, daleko je bilo od toga da je ona završila celu svoju repliku, ja je malo više poznajem nego vi.
Reč ima ministar Aleksandar Antić. Izvolite.

Bez ličnog obraćanja, ministre, i dva minuta je isteklo.

Nema više prvo na repliku niko.
Nastavljamo dalje sa radom.
Na član 15. amandman je podneo narodni poslanik Vladimir Đurić.
Da li neko želi reč? (Da)
Reč ima narodni poslanik Vladimir Đurić. Izvolite.

Reč ima ministar Dušan Vujović. Izvolite.