Kratko ću.
Znači, ovde radnik koji radi u fabrici manje vredi nego radnik koji radi u kancelariji. Nemam ništa protiv zaposlenih u upravi. Upravni postupak je složen i težak posao. To znam, ali upravo podnosioci ovakvih amandmana obezvređuju, odnosno potcenjuju zaposlene u realnom sektoru od kojih i kolega poslanik koji je podneo amandman prima platu. Odatle primamo plate i koliko ti u realnom sektoru nama zarade toliko će biti za javni sektor.
Ne kaže naš narod bez potrebe – prostri se koliko ti je ćebe.
Sada se ovde vodi priča o nekim radničkim pravima i zaposlenima u organima državne uprave, a niko da kaže ko stvarno nama puni budžet i da li rešenja koja predlažete idu na štetu baš onih koji pune budžet.
I ako znate da amandmani koje predlažete mogu da budu prihvaćeni nekom odlukom većine, ali ne mogu da budu ostvarivi u odnosu na naše finansijsko stanje i javni dug koji ste nam ostavili. Znači, kada neko kaže – hoću povećanje za zaposlene u upravi, samo neka pomisli na 170 milijardi dinara za kamate koje će Republika Srbija, odnosno svi njeni građani da plate za kredite koje ste podizali. Samo to objasnite – kako ćemo tih 170 milijardi vaših kredita, vaših zaduženja da obezbedimo i da ispunimo vaše amandmane koje podnosite?

Zahvaljujem.
Da li žele reč izvestioci nadležnih odbora? (Ne)
Da li predsednici, odnosno predstavnici poslaničkih grupa žele reč? (Da)
Reč ima narodni poslanik Elvira Kovač. Izvolite.

Zahvaljujem.
Reč ima narodni poslanik Riza Halimi. Izvolite.

Zahvaljujem.
Reč ima narodni poslanik Marko Đurišić. Izvolite.

Reč ima narodni poslanik Vladimir Marinković.

Vreme.

Zahvaljujem.
Reč ima ministar dr Kori Udovički.
(Marko Đurišić, s mesta: Replika.)
Na osnovu čega?
(Marko Đurišić, s mesta: Govorio je o poslanicima Borisa Tadića.)
Evo, imate pravo na repliku. Izvolite.

Ja molim kolege poslanike da prilikom obraćanja ne…
Reč ima ministar dr Kori Udovički. Izvolite.

Polako gospodine.
Povreda Poslovnika, tražite reč? Izvolite.

Polako kolega. Polako, doći ćemo i na vašu repliku.
Ne smatram da je prekršen Poslovnik ni u jednoj svojoj odredbi. Slažem se da narodni poslanici treba da imaju malo više slobode kada se obraćaju ministru, zato što su ipak oni narodni poslanici, ali ne možete da očekujete i da ministar nemaju određenu dozu prava da odgovore na slične diskusije narodnih poslanika.
Da li želite da se Skupština u danu za glasanje izjasni? Da, dobro.
Gospodine Đurišić, tražite repliku, da li je tako? Izvolite.

Vreme kolega Đurišiću.
Vidim da ste vi odlično pročitali zakon, tako da verujem da su i sve ostale kolege mogle da ga pročitaju čim ste već našli odredbe zakona koji ćete da citirate u odgovoru ministru.
Reč ima narodni poslanik Aleksandra Jerkov. Izvolite.

Gospođo ministre, ja mislim da ste posle jedne ovakve diskusije, koju je koleginica iz DS imala, prvo morali da održite predavanje o kancelarijskom poslovanju, jer kada budu naučili kancelarijsko poslovanje moći će da pričaju o Zakonu o zaposlenima u državnoj upravi i njihovim platama.
Druga stvar, neko je ovde nazvao nekoga političkom kukavicom, pa ja postavljam jedno logično pitanje, sada su skoro pa raspisani izbori na polovini mandata i Aleksandar Vučić i SNS uopšte se ne plaše da izađu na te izbore, da li je kukavičluk da proverimo rezultate vaše vlasti i vašeg programa na izborima ili je kukavičluk, kao što to radi Bojan Pajtić, da po svaku cenu, do poslednjeg minuta, ostane na vlasti? Šta je to, nego kukavičluk?
Gospođo predsednice, reč kukavičluk je nastala zbog jedne ptice koju svi zovemo kukavica, a to iz razloga što snese jaje u tuđe gnezdo i sačeka da se izlegu mladunci kod druge ptice. Tako je to nastalo. Tako i ovi iz DS ništa drugo ne rade, nego sve ono najgore što su radili dok su bili na vlasti, hoće da pripišu nama. Ništa drugo ne rade. I broj zaposlenih u javnim preduzećima i državnoj upravi ste vi napravili, dugove ste napravili, upropastili javna preduzeća i sada kažete da je to naša zasluga. Ne, nije. Prihvatamo da nosimo ono što smo loše uradili, prihvatamo da nosimo ono što smo dobro uradili. Vaše zasluge, ni dobre, ni loše, ne želimo.

Dame i gospodo narodni poslanici, postoje dve stvari u politici. Jedna se zove legalitet, a druga se zove legitimitet. Koga predstavljate? Koga više Bojan Pajtić predstavlja u Vojvodini? Od 100 građana samo četiri, pet. Koliko ih predstavlja? Dva i po, koliko? Kada se neko bavi politikom ima pravo da traži proveru njegovih rezultata rada pred građanima. Što se toga bojite? Izađite. Ovde je bilo u prethodnom mandatu, rekao sam – raspisaćemo parlamentarne izbore čim Bojan Pajtić podnese ostavku, da idemo zajedno na izbore. Tada ste ćutali, niste smeli da pisnete o izborima u Vojvodini.
To je kukavičluk. Izađite pred građene, neka gospodin Pajtić izađe bez telohranitelja da čuje šta mu građani misle. Kukavičluk je opljačkati hendikepiranu decu sa milion evra. To je kukavičluk, a ne raspisivanje izbora, napadanje političkih neistomišljenika, iznošenje laži, spominjanje kakav je ko račun napravio. Mene kao političara, kao poslanika interesuje rezultat organa.
Spominjali ste Narodnu banku. Za četiri godine dok ste bili na vlasti evro je sa 78 skočio na 119. Evo su četiri godine, četiri dinara je skočio. Bila vam je inflacija 15%, a sada je 2%. To su rezultati rada, a diletanti se bave računčićima, keceljama, cipelicama i ostalim stvarima.

Već kada pričamo o provaljivanju vrata i ovde su se provaljivala u Skupštini pre 16 godina, a slična situacija je bila u Beloj Crkvi. Znate, tamo nisu došli odbornici nego neki ljudi sa ulice. I kao što u ovo zdanje ne može neko da uđe nepozvan, ne može ni u tu Skupštinu, ni u jednu Skupštinu jedinica lokalne samouprave. Pa ste pričali o sprejevima, o čemu sve niste pričali. Izašli ste u svim medijima, u svim novinama, na svim televizijama.
Da li neko zna da sam ja bio napadnut fizički pred televizijskim kamerama za vreme vaše vlasti? Ne zna niko. Nijedne novine to nisu prenele, nijedna televizija to nije prenela, samo neke lokalne. Nisam cvrčao tada ovde i kukao kako je diktatura, kao što vi to radite. Nisam od toga pravio scene, sazivao konferencije koje mi pripadaju kao narodnom poslaniku ovde u holu. Nisam to radio.
Ja sam se bavio politikom ne politikanstvom. U tome je razlika između nas i vas. Jednom počnite da govorite istinu, makar jednom. Verujte biće vam lakše.

Dame i gospodo narodni poslanici, bilo je neophodno doneti ovaj zakon. Bilo je neophodno doneti, a to je zato što je Srbija imala niz zakonodavnih procesa tako da su pojedini zakoni jednostavno izgubili svoju efikasnost i primenu, mogućnosti kvalitetne primene zato što ih je jednostavno vreme pregazilo.
Kada je u pitanju ovaj Zakon o sistemu plata zaposlenih u javnom sektoru, mislim da je bio i poslednji čas da se ovako nešto donese. Konačno, imamo jednu materiju potpuno definisanu zakonom. I zakonom koji nije brzopleto donet, kako to neki hoće da kažu, već je posle jedne ozbiljne rasprave sa predstavnicima i sindikata i zaposlenima u organima državne uprave, to baš razloga što bi brzopleto donošenje jednog ovakvog zakona blokiralo čitavu upravu, sve državne organe i sve druge institucije koje se oslanjaju na jedan ovakav zakon.
Bilo ga je potrebno doneti iz drugih razloga. Jedan od tih razloga jeste jedno jako loše iskustvo koje smo imali u prethodnim postupcima koji su regulisali ovu materiju. Gospođa ministar verovatno ne zna da je i ranije bilo pokušaja da se ovo reši, ali ne ovako dobro. Čak šta više, najveći problem je bio što oni koji su učestvovali u pisanju zakona gledali su gde se njihovo mesto nalazi u zakonu. Pa, su gledali za sebe da obezbede najbolje pozicije i to se odrazilo na višak zaposlenih u organima državne uprave. Zato što su uveli jedno pravilo da neko može biti nameštenik, može biti rukovodilac, ali mora da ispuni uslov o broju zaposlenih koji su pod neposrednim njegovim nadzorom.
Znači, ako je rukovodilac, ima određeno zvanje, imaće 30% ili 40% manju platu ako vrši nadzor nad dva svoja zaposlena, nego da vrši nadzor nad pet ili više. E, tako su ovi vladali. Pa su onda, da bi njihov politički podoban nameštenik imao 30% ili 40% veću platu, zapošljavali nove ljude kojima bi on rukovodio i ostvario to pravo. I, onda smo došli do toga da smo imali državnu upravu koja je neefikasna, koja nije imala pravedan sistem ocenjivanja i koja je jednostavno radila po nekoj stihiji kad, kako i kome padne na pamet. Odlično se sećam tih zakonskih rešenja.
U ovom zakonu ne mogu da se nalaze javna preduzeća zato što, ipak mislim i kao predsednik Odbora za finansije, republički budžet i kontrolu trošenja javnih sredstava, u pitanju su različiti izvori finansiranja zarade. Državna uprava, prosveta, zdravstvo, finansiraju se iz budžetskih prihoda. Da li su oni iz fondova, da li su direktno iz budžeta, da li su iz republičkog budžeta, budžeta jedinice lokalne samouprave ili budžeta autonomne pokrajine su iz budžeta. Zato što svi ovi organi koje sam sada naveo imaju svoje sopstvene prihode, koje smo im mi ovde u Narodnoj skupštini dali zakonom, i imaju poverene prihode, koje smo mi takođe odredili zakonom. Svi se oni, u suštini, finansiraju iz konsolidovanog budžeta Republike Srbije. Hteli to neki da priznaju, ili ne, ali tako jeste.
Javna preduzeća obavljaju poslove od javnog interesa, ali pošto smo počeli postupak još davne 2000. godine, 2001, sa reformama, mnoga od naših javnih preduzeća već imaju konkurenciju na tržištu, a opterećena su već zakonskom regulativom, kao što je Zakon o javnim nabavkama, pa je njihov proces donošenja odluka i učešća na tržištu daleko otežan, nego kada je u pitanju privatni kapital, mada i oni sprovode neki svojevrstan postupak javnih nabavki, ali nema niko prave žalbe na njihov postupak.
Treba ti ljudi koji vode javna preduzeća da budu motivisani, da ostvare taj javni interes i sačuvaju javno preduzeće. Nećemo da se lažemo da u prošlosti nije bilo nepravilnosti u radu i da su mnogi u javnim preduzećima živeli na novcu koji nisu obezbedili. Neko reče sada, dali smo garancije „Srbijagasu“, a to nije tačno. Preuzeli smo dug od „Srbijagasa“ koji su napravili ti koji nas sada kritikuju. Dali smo garancije između 2008. i 2012. godine „Srbijagasu“, a sada smo te garancije pretvorili u javni dug na osnovu Zakona o davanju garancije koji je ova Skupština sa većinom koju je predvodila DS, dala. Što se sada čudite? Tako je bilo, tako i za „Er Srbiju“, za „JAT“, davali smo ovde garancije da će te obaveze da budu izmirene. Tako ste vodili preduzeće da nisu mogle da budu izmirene, a sada se izmiruju iz budžeta i to je državni dug čim date garanciju. Jednom to naučite. Nećemo da pričamo i da iznosimo paušalne ocene.
Kada neko kritikuje rad u javnim preduzećima, pogotovo kada spominje EPS, ja bih voleo…
(Marko Đurišić, s mesta: Tema, može malo tema?)
… sa temom o javnim preduzećima, pa bih voleo da kolega koji dobacuje jednom siđe u bilo koji rudnik ili bilo koji površinski kop leti ili zimi, svejedno, pa da vidi da li bi mu neko radio za 22.000 ili 25.000 dinara…