To je razlika između onoga ko sedi u kancelariji i onoga ko radi i stvara novu vrednost u državi. Svakako da u nekoj budućnosti očekujem da se i ovaj problem konačno reši i da na tu priču stavimo tačku. Neko smatra da sva naša javna preduzeća treba prodati, a ja lično ne, mislim da to nije pametno, zato što su neka jako bitna za funkcionisanje čitavog ekonomskog sistema Republike Srbije. Ne treba da se podlegne interesima velikih multinacionalnih kompanija po tom pitanju.
Predlog zakona o opštem upravnom postupku, pošto ću sada samo deset minuta da iskoristim, drago mi je što su sve one odredbe zakona, starog zakona koje su se dokazale i pokazale, u vremenu, jer taj zakon je dugo trajao i sačuvan i drago mi je što sa ovim zakonom usklađujemo svu onu zakonsku regulativu koju smo pravili proteklih par godina i omogućavamo državnoj upravi da konačno brže i efikasnije radi, pošto smo joj stvorili sve moguće zakonske pretpostavke. Sa tim se slaže čak i Zaštitnik građana, gospodin Janković i kada sam to pročitao morao sam da vidim da li će nešto da mi padne na glavu, ali nije ništa.
Imao je samo jednu primedbu da ne treba da odlučuje pojedinac, a ja smatram da treba da odlučuje pojedinac, jer ministar dobija akt koji treba da potpiše, a koji mu spreme saradnici. Sam često nije dovoljno stručan i sposoban da proveri ispravnost takvog jednog akta koji potpisuje, a on snosi odgovornost ukoliko potpiše nešto protivzakonito. Ovde u ovom slučaju predviđeno je ovim zakonom, radiće pojedinac koji zbog pretpostavke da ne bi ni bio na tom mestu, da nije sposoban i stručan, da baš takva akta propisuje i potpisuje.
Naravno, za sve ono što radi, moraće da odgovara, ukoliko dođe do ozbiljnih propusta. Toliko u ovom svom prvom delu.
Hteo bih gospodi koja dobacuju i koji su čak rekli da je ovaj zakon o izmenama i dopunama Zakona o teritorijalnoj organizaciji Republike Srbije, pa sada neko dobija status grada ko je predsedniku Vlade mio.
Požarevac je dobio status grada, ali ne zahvaljujući DS, već stručnim ljudima koji su pisali zakon o teritorijalnoj podeli između gradova i opština.
Politički deo radne grupe koja je pisala, nije htela Požarevcu da da status grada. Znate zašto? Ne zato što je prvi sud državni osnovan u Požarevcu, ne zato što je prva vojna jedinica osnovana u Požarevcu, ne zato što je prva vazduhoplovna škola osnovana u Požarevcu, nisu hteli da mu daju status grada, zato što je tamo rođen Slobodan Milošević.
Toliko o tome. Ipak je onaj stručan deo, doduše malo pod prisilom, naterao politički da bude i Požarevac grad i dobije taj status, tako da o tome da neko dobija status grada, kome je srce milo oko premijera, nije istina i vi ste to dokazali u ranijem periodu. Hvala.

Dame i gospodo narodni poslanici, neko reče da mi otimamo novac od penzionera da bismo navodno finansirali neku stranačku vojsku, i još se hvali time kako je zaslužio novac koji je dobio od države, a ovde ušao pre deset minuta. Ceo dan nije bio ovde. I sad je on zaradio svoju platu, a mi što sedimo ovde nismo?!
Priča o privilegijama. Ja sam potpredsednik Skupštine, svojim autom sam došao na sednicu Skupštine, a imam pravo na službeni, dok su oni službene automobile lupali kada su išli na more.
Pričaju da brinu o penzionerima. Pa, što nisu brinuli kada je bilo para, nego su zavlačili gde god su stigli ruke i otimali iz „Agrobanke“ i „Razvojne banke“, i od putara, i od poljoprivrednika, i iz JAT-a, i iz „Železnica Srbije“, iz tog istog „Sartida“ dok je još bio društvena svojina?
I oni se sad brinu o radnicima! Što se niste brinuli o radnicima dok su imali posao? Što se brinete samo o radnicima koji su u javnoj upravi? Da ih niste možda vi zapošljavali? Da to nije možda vaša stranačka vojska koju branite? Čini mi se da je baš tako.
Što ne kaže kako se kreči po Beogradu, umesto da nama mažu noseve ovde? Kako se dobijaju poslovi? Kako se strankama poklanjaju stanovi? Ma, ništa nije poklonjeno, ništa tu nije poklonjeno. Omogućila je ta stranka da se zaradi mnogo stanova, pa jedan manje-više nema veze. E, takvi ste bili dok ste bili na vlasti. Sačuvaj nas bože vaše brige za građane, za državu i za narod.

Dame i gospodo narodni poslanici, čini mi se da narodni poslanici bivšeg režima žive u nekim projekcijama iz svoje sopstvene prošlosti.
Prvo, kada spominjemo imovinu EPS pogotovo u periodu 2014. godine neko je zaboravio da smo imali velike elementarne nepogode i da je baš imovina EPS bila najugroženija i najizloženija toj elementarnoj nepogodi.
Isto tako nisam video nekog kolegu iz DS i njihovih pravnih i drugih naslednika političkih kada je bila ugrožena Termoelektrana u Kostolcu da pomognu zajedno sa građanima i sa radnicima da se ta termoelektrana odbrani, ali zato znamo da pričamo i da izmišljamo.
Slušao sam kolegu kako priča da se imovina EPS ne revitalizuje. Termoelektrana u Drvnu koja pripada kostolaškim termoelektranama revitalizovana je potpuno i prvi put oba bloka od kada su napravljena daju po 350 miliona kilovat-sat. Prvi put.
Kada je u pitanju odsumporavanje, pogoni za odsumporavanje Termoelektrane u Kostolcu se privode kraju. Ono što su za vama trebale decenije, nama su bili potrebni meseci.
Kada neko pita – da li će struja da pojeftini jer to je proizvod koji daje naša EPS zahvaljujući javnom poslu koji obavlja, zaboravio je da kaže da je za vreme njegovog režima struja poskupela 600%.
Kada pričamo o javnim preduzećima, gazdovali su još jednim velikim javnim preduzećem koje je prodato. Pre nego što je prodato, mislim na NIS, 2007. i 2008. godine imalo je gubitak po 80 miliona evra. Toliko su dobro gazdovali državnim preduzećem.
Kada je u pitanju elementarna nepogoda i poplava koja je zadesila naš najveći energetski sistem, kao što rekoh, ni u Obrenovcu nisam video nijednog vašeg funkcionera, verovatno su sedeli, čitali na internetu o nekim izmišljenim stotinama žrtava, ne znam sa kakvim osećajem, da li po onom principu – što gore, to bolje za nas da bi stekli neke političke poene, ali elementarna nepogoda koja je zadesila Srbiju 2014. godine nije ništa u poređenju sa elementarnom nepogodom koja se zove DS, Boris Tadić, Bojan Pajtić i ostala ekipa.
(Marko Đurišić, s mesta: Replika.)

Reč ima narodni poslanik Zoran Babić.

Gospodine Đurišiću, po kom osnovu ja vas pitam?

Po kom osnovu?

Po kom osnovu?

Gospodin Babić je samo spomenuo kako su bili birani direktori i kako se on ponašao kada je imao duplu funkciju, ništa više, ili ako smatrate da je uvredljivo što je rekao da se ugledate na SNS.

To vas je uvredilo?

Evo, imate reč.

Reč ima narodni poslanik Zoran Babić.

Ko je povređen, gospodine Živkoviću?
Izvolite.

Samo da odgovorim kolegi Živkoviću, koji je iskusan poslanik. Mislim da je u pitanju umor, pa ste zato pobrkali, odnosno pomešali, izvinjavam se, diskusiju po amandmanu i pravo na repliku. Znači, prvo je govorio gospodin Đurišić, odgovorio je kolega Babić kroz diskusiju po amandmanu i izazvao repliku kod gospodina Đurišića. Dao sam pravo na repliku gospodinu Đurišiću, posle toga kolegi Babiću...

Ne.

Hoćete li da se Skupština izjasni u danu za glasanje?