U članu 15, dame i gospodo narodni poslanici, imamo tretiranje dozvole i to uvodi neka ograničenja koja su potpuno neprihvatljiva i koja dovode do monopolizacije ove oblasti i ove delatnosti. Znači, ograničenje na eventualno pravo na registraciju imaju oni koji se već bave ovim biznisom i koji priređuju igre na sreću najmanje pet godina.
Smatramo da u obrazloženju nema argumenata za ovakvo rešenje, da ovo na neki način predstavlja ukidanje nekih prava koja donosi Ustav, prava koja se odnose na preduzetništvo. Ono što u zakonu i Ustavu piše, da eventualno ako je u pitanju zaštita zdravlja ljudi, zaštita životne sredine, zaštita prirodnih bogatstava, bezbednost građana Srbije, može doći do ograničenja preduzetništva. Ova delatnost ne potpada ni pod jednu od ovih uredbi. Prema tome, smatramo da ovaj član, ovaj institut su neustavni.
Zalažemo se za tržišnu privredu, za slobodno tržište. Ako ste se već opredelili da razvijate igre na sreću, a ovaj zakon sasvim sigurno to i znači, to nije neka želja SNS. Mnogo bi nam bilo draže da se mnogo više bavite privredom i da kroz privredu, industriju otvaramo veći broj radnih mesta i na taj način punimo budžet.
Ako ste se već opredelili, onda morate da poštujete i principe tržišne privrede i slobodnog tržišta. Vaše obrazloženje da ovakve odredbe možete da donesete na osnovu zakona o registraciji privrednih društava i registraciji privrednih subjekata ne stoji. Kontrolom i proverom tih zakona vidi se da nema uslova i da ova delatnost ne može da ima poseban status.

Član 17. govori i odnosi se isto tako na dobijanje dozvole, malopre sam to obrazlagao, i na neka ograničenja koja se uvode. Prema tome, nema razloga za neko šire obrazloženje. Kao što rekoh, bilo kakva ograničenja u ovoj oblasti su nepotrebna i od strane SNS neprihvatljiva. Hvala.

Član 23. odnosi se na oduzimanje dozvola. U zakonu imamo član koji reguliše oduzimanje dozvole i to je članom 47. zakona već uređeno. Nije bilo razloga da ako se već interveniše i pronalaze se dodatni razlozi za oduzimanje dozvole za organizaciju igara na sreću da to ide u okviru ovog člana.
Činjenica je da propisuje neke dodatne obaveze, ali stvara problem prilikom primene zakona, dovodi do nejasnoća u primeni zakona, ali zbog ponavljanja u suprotnosti je čak i sa pojedinim odredbama ovog zakona. Prema tome, bilo je sasvim primereno da se u okviru tog člana eventualno interveniše.
Sve to pokazuje da ipak imamo jedan loš kvalitet ovog zakona, koji je poprilično neusaglašen i, nažalost, svedoci smo da jako često imamo, baš zbog brzine kojom se pripremaju zakoni, često posle par meseci izmene i dopune onih zakona koje usvajamo u Narodnoj skupštini, pa se pokatkad mnogo više bavimo izmenama i dopunama zakona, nego nekom novom zakonskom legislativom. Hvala.

Dame i gospodo narodni poslanici, jako mnogo sporazuma, jako mnogo ratifikacija memoranduma o razumevanju. Ukupno ih ima 25 u okviru ove tačke dnevnog reda i mislim da dostavljači dnevnog reda treba mnogo više pažnje da obrate o načinu na koji se on sastavlja. Podsetio bih vas da smo imali jednu tačku dnevnog reda koja se odnosi na državnu upravu, u kojoj smo imali samo tri člana zakona i o tome smo raspravljali ceo dan, o ovih 25, što ratifikacija, što sporazuma, kao što rekoh, isto tako imaćemo jedan dan za raspravu.
Činjenica je da, kada sagledate šarenilo ove tačke dnevnog reda koja se sastoji iz naučno-tehnološke saradnje sa Italijom, SAD i Austrijom, o kojoj bih najviše govorio, kada vidite da imate dnevni red koji obuhvata poljoprivredu, vazdušni saobraćaj, ekologiju, ljudska prava, nama iz SNS, ipak se čini da stvarno moramo da se uozbiljimo kod sastavljanja dnevnog reda i da o svim ovim ratifikacijama mnogo ozbiljnije razgovaramo, jer one same po sebi nameću neke obaveze državi Srbiji za koje nismo sigurni da možemo da odgovorimo kao zemlja.
Da se vratim na ono što je za mene možda bilo prioritet, s obzirom na stanje privrede i na stanje standarda danas u Srbiji. To su ovi sporazumi o naučno-tehničkoj saradnji između Srbije i Italije, Austrije i SAD.
Moram da kažem da je stanje u oblasti tehnologije u Srbiji jako loše, da smo dosta para iz budžeta odvojili za Ministarstvo za nauku i tehnološki razvoj, da smo uzeli i par kredita, ako se sećate, na proleće, i to jako ozbiljnih, da bismo popravili stanje u ovoj oblasti, ali nažalost u praksi se ne primećuje da imamo bilo kakav pomak kada je u pitanju primena tehnologije, primena nauke u našoj privredi, u našoj industriji i da, nažalost, tapkamo u mestu.
Jedna smo od zemalja koja, po nekim pokazateljima kao što je apsorpcija novih tehnologija ili sofisticiranost procesa proizvodnje, spadamo među zemlje koje su na nekoj rang-listi među najnižim, među najlošijima. Nalazimo se na nekom 120 mestu po nekim istraživanjima, koja su rangirala 130 zemalja u svetu.
Imamo jako lošu strukturu uvoza. Samo nekih 10% od ovih skromnih deviznih sredstava, koje možemo sebi da priuštimo, uložimo u nove tehnologije. Te nove tehnologije ne unose se u naš proces proizvodnje, odnosno čak se smanjuje njihovo učešće iz godine u godinu, što će bitno uticati na dalji razvoj privrede, na kvalitet naše izvozne strukture i na pad životnog standarda u nekom narednom periodu.
Ovim sporazumima pristajemo na formiranje zajedničkih timova, naučno-istraživačkih timova, pristajemo na to da mobilnost naučnih saradnika bude znatno veća, da se oforme zajedničke komisije, ali nažalost Srbija do sada nije pokazala da iz ovakvih sporazuma ume da izvuče pravu korist. Najčešće se sve to završava na taj način što se naši mladi istraživači opredeljuju da svoj istraživački rad nastave u nekim od zemalja EU.
U situaciji smo da, kada je u pitanju neopredmećena tehnologija, dakle, odliv visokoobrazovanih stručnjaka, stojimo jako loše, da je, kada je u pitanju opredmećena tehnologija i poređenje između njih dve, bilans jako loš, jer uglavnom uvozimo tehnologiju, a jako malo uspemo da u našoj zemlji osmislismo, pa smo čak kroz proces privatizacije dobar deo onih preduzeća, koja su mogla da učine izvestan pomak u ovoj oblasti, zatvorili ili dozvolili da propadnu.
Imamo jako lošu situaciju kada je u pitanju tehnologija i kada je priliv stranih i direktnih investicija u pitanju. To je ono što je jedno od obećanja ove vlade, koje nije ostvareno. Nemamo ozbiljan tehnološki napredak. Strane direktne investicije se smanjuju iz godine u godinu.
Ove godine biće to, čini mi se, samo nekih 500 miliona evra. Dobar deo tih sredstava odlazi u usluge, odlazi u trgovinu, odlazi u finansijski sektor i jako malo direktno u proizvodnju stvarajući novu vrednost, vrednost kojom možemo na izađemo na strana tržišta.
Sve u svemu, očigledno je da mi nemamo ozbiljnu strategiju tehnološkog razvoja, da nemamo ni ozbiljnu strategiju i u naučno-istraživačkom radu, da ono što je vizija ove vlade ne odgovara potrebama građana i potrebama privrede i da bismo ubuduće, kada prihvatamo naučno-istraživačku saradnju, morali da mnogo više vodimo računa o interesima Srbije i u interesima naše privrede.

Dame i gospodo narodni poslanici, SNS je podnela niz amandmana i konkretno ovaj moj amandman odnosi se na garanciju. Mi smo već u raspravi izrazili veliko nezadovoljstvo stanjem i visinom duga koji Srbija danas ima. Taj dug bitno ugrožava ekonomsku budućnost ove zemlje i neophodno je da se svede u neki razuman rok, razuman iznos koji će ova država, ovaj narod moći da vraćaju u nekom narednom periodu.
Ovakav privredni rast kakav mi imamo, ovakvo stanje u ekonomiji ne garantuje da možemo dugoročno, da ne govorim srednjoročno da vraćamo dugove koji su sve veći i sve ozbiljniji. Konkretno kada su u pitanju garancije radi se o iznosu koji je nekih 196 milijardi dinara, znači nepunih dve milijarde evra.
Ono što je zastrašujuće je to što u Republičkoj skupštini od zasedanja do zasedanja dobijamo sve veći broj zakona koji podrazumevaju ili zaduživanje ove zemlje ili nove garancije. Samo juče, čini mi se, da smo što kroz garancije što kroz direktna zaduživanja zadužili građane Srbije za nekih 500 miliona evra.
Isto tako, pre nedelju dana, imali smo zaduženja, što javnih preduzeća, što direktno države, budžeta za nekih 330 miliona evra. Očigledno je da se ovaj trend zaduživanja ubrzava. Očigledno je, nažalost, da se približavaju izbori i da se na sve načine borite da dođete do sredstava i do kako-takvog privrednog rasta.
Ono što je za pohvalu to je odgovor Vlade. Vlada je jako konkretno i jasno rekla da taj devizni priliv utiče na jačanje finansijskog sistema, da će popraviti makroekonomsku stabilnost države. Mi danas, nažalost, nemamo izvoz, nemamo onakav priliv deviznih sredstava kakav nam je potreban, nemamo sredstva od privatizacije, strane direktne investicije su stvarno minorne, nemamo mogućnost privrede da se zadužuje.
Ostalo nam je da se država zadužuje, da se javna preduzeća zadužuju, a kakvo je stanje u javnim preduzećima, sa kojim gubicima oni rade, mislim da je dobro poznato većini građana danas u Srbiji.
Veoma je mali broj javnih preduzeća koja mogu da se pohvale ozbiljnim profitom i plašim se da će veliki deo ovih garancija, ili bar jedan dobar deo, pasti na teret građana Srbije, da će značiti uvećanje ovog javnog duga. Očigledno je da možda možete sa nivoom javnom duga i da prevarite građane Srbije i da nekom matematikom i statistikom dokazujete kako je javni dug u odnosu na bruto domaći proizvod mali, ali ne možete MMF, on vas je ograničio na 45%, svestan je da ova zaduženja javnih preduzeća često nisu realna, nisu održiva i da će u dobrom delu pasti na teret građana, na teret nekih budućih vlada i nekih budućih budžeta.
Prema tome, mislim da, nažalost, treba konstatovati da mi danas živimo od kredita, da smo jedna dužnička ekonomija. Što je još gore, visina tih kredita i kamate na te kredite su prevelike, imamo jednu lihvarsku ekonomiju u kojoj građani žive sve lošije i lošije i pitanje je kako će uspeti zahvaljujući ovakvoj privrednoj politici te kredite ubuduće da vraćaju. Biće problema i za državu, jer neće imati devizni priliv na osnovu koga će moći da vraća ove dugove jer su privreda i naš izvoz u katastrofalnoj situaciji. Hvala.

Dame i gospodo narodni poslanici, evo ima nešto u čemu se SNS slaže sa nekim strankama vladajućim, a to je da kada je u pitanju Vlada imamo preglomaznu Vladu, da imamo Vladu koja i suviše novca poreskih obveznika troši, da možemo da imamo znatno efikasniju Vladu i da ta vlada sa mnogo manjim brojem ministara, ali i sa mnogo manjim brojem potpredsednika Vlade može isto tako, odnosno nadam se znatno efikasnije nego ova vlada da obavlja posao koji pred nju stavljaju građani Srbije.
Dakle, konkretno, SNS je ovim amandmanom nastojala da se Kabinet potpredsednika Vlade za evropske integracije ukine. Mi smo potpuno svesni da Zakonom o ministarstvima jeste predviđen ovaj kabinet, ali mislimo da je prilika da kroz jednu sugestiju, s obzirom da ste već najavili rekonstrukciju Vlade i imate u vidu i mesta potpredsednika Vlade, radi se o nekom iznosu od 41 milion dinara, a isto tako gospodin Đelić je i ministar nauka, ako se ne varam, i tu ima svoj kabinet.
Imamo i kancelariju za evropske integracije koja, kako vi tvrdite, radi jako dobro svoj posao. Prema tome, ovaj kabinet potpredsednika je više nego suvišan i nadam se da ćete na ovu sugestiju SNS odgovoriti prilikom rekonstrukcije Vlade i da nećemo imati u sledećem predlogu budžeta. Hvala.

Dame i gospodo narodni poslanici, činjenica je da u svakom dnevnom redu imamo po par zaduženja i par garancija. Zaduženje javnih preduzeća najbolje pokazuje u kojoj je situacija srpska ekonomija, najbolje pokazuje da smo iscrpili sve neke mogućnosti kada je u pitanju privatizacija, kada je u pitanju zaduživanje privatnog sektora.
U situaciji smo da nemamo više šta da ponudimo u procesu privatizacije. Za prodaju su ostala samo velika kapitalna preduzeća kao što je Telekom, sve ostalo je prodato kako je prodato. Kakvi su efekti tih privatizacija, to ponajbolje znate ali je činjenica da je to otišlo u tekuću proizvodnju i da je jako molo otišlo u neke kapitalne investicije.
Danas smo zato u situaciji da posle deset godina otkako smo imali te čuvene promene iz 2000. godine, da još uvek neki elementarni kapitalni objekti, kao što rekoste, auto-put Koridor 10, nisu urađeni da moramo da idemo na zaduživanje, da moramo na neki način da zadužujemo i generacije iza nas, jer bez obzira što su nam ovi projekti i te kako potrebni, bez obzira što će to značiti upošljavanje dela radne snage, građevinske operative u ovom trenutku vraćanje tih dugova, ta zaduženja biće kamen oko vrata budućim generacijama.
To kažem zato što ako pogledate budžet koji je isto tako tačka dnevnog reda prethodna, vidite da imamo strahovito nizak privredni rast, privredni rast od 1,5%, to je mogao bih reći smešno, to vam otprilike znači, tu su ekonomisti, mogu bolje da preračunaju, da ćemo za 50-60 godina uspeti da udvostručimo BDP, otprilike to znači da ćemo možda za 50-60 godina uspeti da u Srbiji obezbedimo platu od 600 evra, to je strahovito malo, to je zanemarljivo, to ponajbolje pokazuje koliko je loša ekonomska politika koja se do sada sprovodila i koju nastavljate da sprovodite i kroz ove zakone koje nam predlažete.
Ipak, čisto zbog građana Srbije, važno je da se kaže da danas u ovom dnevnom redu o kome raspravljamo imamo zaduženje od nekih 450 miliona evra. Ako to prebacite na četvoročlanu porodicu u Srbiji, to znači otprilike da ćete kroz ovu tačku dnevnog reda samo da ih zadužite, svaku porodicu u Srbiji, za nekih 200 evra.
Ako vas podsetim da smo prethodnim dnevnim redom imali onaj komercijalni zajam za pokrivanje deficita u budžetu, da smo imali od 250 miliona nekih 50 miliona garanciju za JAT, da smo imali, čini mi se, za carinu od strane kineske vlade ili kineske neke banke isto tako kredit od tridesetak miliona evra. To je nekih 330 miliona. Znači, mi smo pre samo nedelju dana istu tu četvoročlanu porodicu u Srbiji zadužili za još nekih 150 evra.
Mi smo do sada imali rast javnog duga, od kada je ova Vlada, od 2008. godine pa na ovamo, koji je dnevno rastao za nekih 2,7 – 2,8 miliona evra. Ali, u poslednjih par meseci činjenica je da što garancije, što direktni krediti taj javni dug počinje da raste aritmetičkom progresijom.
Očigledno je cilj da se bilo šta u ovoj situaciji, kada sve staje u Srbiji pokrene, pa bez obzira na cenu i to je na neki način pokazatelj efikasnosti ove Vlade, ali koliko su ti nepovoljni krediti može da se vidi i kroz činjenicu da danas bankari, kako u svetu, tako i u Srbiji, prolaze jako dobro, da uspevaju da bitno uvećaju svoj kapital baš zahvaljujući ovako siromašnim zemljama, zahvaljujući ovako nesposobnim vladama koje uzimaju kredite ne pitajući za uslove pod kojima se oni uzimaju.
Želeo bih da kažem da dugoročno sasvim sigurno imaćemo problema sa ovim kreditima. Imaćemo probleme da ih vratimo. Ne sumnjam da ćemo imati kratkoročne efekte i da će biti značajni za ovaj trenutak, ali očigledno je da privredna politika sa kojom nastupa ova Vlada nije održiva, da ovakav privredni rast koji se pre svega zasniva na uslugama, a ne na industriji, ne na razvoju poljoprivrede, prerađivačke industrije, ne može da opstane.
Bez ozbiljnog izvoza nema ni šanse za vraćanje ovih kredita jer, kao što znate, i MMF vas je ograničio, ograničio vas je na 45% javnog duga u odnosu na BDP. Svesni su i oni da sa ovim zaduženjima ne možemo da idemo do veka. Važnije im je da vratimo ono što smo već uzeli, što smo uzimali u prethodnih 10 godina. Zbog toga su se i opredelili za jednu takvu meru.
Možda je zgodno da u ovom trenutku podsetim sve vas, da podsetim i javnost, evo, imao sam prilike da i od gospodina predsednika Republike, gospodina Borisa Tadića, čujem lično kako kaže da ćemo u narednom periodu morati da se oslonimo na ono što sami proizvodimo. Očigledno je da Vlada i predsednik Republike ne misle isto jer idući u neka dalja zaduživanja na neki način negiramo samog predsednika Republike i njegovo viđenje perspektive neke srpske ekonomije.
Da krenemo konkretno, kada su u pitanju ova četiri zajma, odnosno ugovora o garancijama. Meni je ponajviše zasmetao ovaj koji se odnosi na EPS, u onom delu u kome za svu neefikasnost energetskog sektora na neki način prebacujemo na građane Srbije, činjenicu da želimo da imamo brojila sa daljinskim očitavanjem i isključenjem građana, a da potpuno zanemarujemo sve one probleme koji su mnogobrojni kada je u pitanju energetska efikasnost danas u Srbiji.
Znači, i održavanje postojećih postrojenja i organizacija energetskih službi, nedovoljna ulaganja, zastarela tehnologija koju imamo danas u našim industrijama, isto tako, nekorišćenje otpadne energije, alternativne izvore energije koje smo u potpunosti zapostavili.
Očigledno je da po mišljenju mom, a uveren sam i skoro svih poslanika SNS, u ovoj oblasti, u oblasti energetike, ima mnogo više i mnogo ozbiljnijih prioriteta nego što je to zaduživanje od ovih 40 miliona evra za brojila za daljinsko očitavanje.
Činjenica je da samim tim nećemo bitno da popravimo ni efikasnost sistema energetskog, niti da ćemo uspeti bitno da naplatimo sva ona zaostala potraživanja jer uveren sam da je velika većina građana spremna i željna da plati električnu energiju, ali da je u takvoj ekonomskoj situaciji da veliki broj njih ne zna šta će pre jer su režijski troškovi danas, uz hranu, ono skoro jedino što građani pokušavaju da plate od svojih i ovako skromnih zarada.
Uopšte uzev, ono što je u ovom sporazumu još problematičnije, možda po meni, to je ova obaveza koju ovim ugovorom vi prihvatate, znači, da donesete zakon do kraja 2010. godine, ne znam da li su moje kolege poslanici to primetili, kojom će Agencija za energetiku dobiti značajnija ovlašćenja kada je u pitanju određivanje tarife.
Očigledno je da se ide na liberalizaciju tržišta električne energije. Mi smo neke sporazume i dogovore već imali na nivou jugoistočne Evrope i EU u celini, ali se ovde postavlja jedno opravdano pitanje – da li je ovo prihvatljivo u ovom trenutku, u trenutku kada je cena električne energije socijalna kategorija, kada je dobar deo stranih investicija koje su se svele na zanemarljivih 500 miliona evra, a trebalo bi da budu znatno više, dolazi i zbog toga što Srbija danas raspolaže jeftinom energijom?
Potpuno smo svesni i mi iz SRS da je takvo stanje dugoročno neodrživo, ali činjenica je da je to jedan od načina da konkurišemo privredama u okolini i zahvaljujući ceni električne energije uspeli smo da privučemo izvestan broj stranih investicija.
To što bismo već od početka naredne godine ovoj agenciji dali veća ovlašćenja, to što bi ona bitno uticala na cenu električne energije, bitno bi uticala i na ukupnu privrednu situaciju u Srbiji, pre svega uticala bi na inflaciju jer znate da električna energija bitno utiče na cenu proizvoda koje naša privreda plasira, znači, pre svega na inflaciju.
Isto tako, smatram da je na neki način nemoralno na kraju mandata ove Vlade jer mislim da smo svi saglasni da ćemo u toku naredne godine imati vanredne izbore, ova Vlada se odlučuje da povećava cenu električne energije, indirektno bežeći od odgovornosti i prebacujući odgovornost na Agenciju za energetiku.
Sve u svemu, ovakav ugovor je više nego neprihvatljiv od strane SNS. Verujem da će biti jako štetan i za sve građane Srbije i da građani Srbije, privreda Srbije, danas nisu u situaciju da prihvate povećanje cene električne energije, bar značajnije, a ovakvo rešenje sasvim sigurno značiće značajnije povećanje cene električne energije.
Kada je u pitanju ovaj ugovor o garanciji u vezi Železnice Srbije, to je još nekih 100 miliona evra. Stvarno ne znam da li Železnica Srbije uopšte ima mogućnosti da vraća i one zajmove koje je uzela do sada.
Da li ona ostvaruje dobit? Koliko znam ostvaruje gubitak i plašim da će deo ovih garancija u stvari biti krediti Republike Srbije da neće biti sama Železnica u stanju da ih vraća.
Petnaest elektrolokomotiva najbolje pokazuje kakvo je stanje kada je u pitanju pružna infrastruktura, to najbolje pokazuje da dobar deo naših pruga nije elektrificiran jer biste imali neke sasvim druge lokomotive, osim toga, pitanje je da li se ovih 112 kilometara koji nameravate da rekonstruišete znači i to ono što je velika nepoznanica za sve poslanike, da li znači da ćemo dobiti manje zastoja na prugama, da li će saobraćaj, da li će se odvijati brže, da li ćemo doći do nekih brzina koje zadovoljavaju koliko toliko standarde EU ili ćemo potrošiti novac a biti i dalje pod znakom pitanja da je EU u pitanju, da li ulagati u Srbiju ili tražiti neke alternativne koridore.
Da li će nas ta železnička infrastruktura možda i zaobići u nekom narednom periodu, jer je očigledno da godine koje su iza nas jesu godine neulaganja u Železnicu i sasvim sigurno ova sredstva nisu dovoljna da bi se ona revitalizovala i da bi bitno odgovorila trenutku u kome živimo.
Ova dva druga zajma za most Zemun-Borča, ova obilaznica oko Beograda, bez sumnje su nam potrebni i ne sumnjam, gospodine ministre, da ste vi u pravu kada kažete da Beogradu trebaju još četiri mosta. Ono što kao Pomoravac, kao Jagodinac nekako primećujem, da veliki broj ovih garancija, da veliki broj ovih zajmova odlazi za Beograd, i za okolinu Beograda. Nekako stičem utisak, a mislim da biste i vi trebalo kao Vlada da izađete pred nas, da nam obrazložite koliko ih je u ovih godinu dana, a imam neki podatak da smo blizu 40 garancija odobrili, što javnim preduzećima, što kredita.
Da je velika većina tih kredita i garancija otišla u Beograd, eventualno Novi Sad, taj potez Beograd – Novi Sad, da se jako malo ulaže u unutrašnjosti Srbije, znači, južno od Bubanj potoka, malo toga je urađeno ako ne računate auto-put, mislim da ima potrebe i za ovim auto-putem od Pojata.
Zašto ne uzmete kredit, zato ima potrebe, i da se završi ovaj auto-put prema Kragujevcu, radi se iz parčića, rekao bih, po par kilometara čisto u nekim predizbornim kampanjama, mislim da mnogo više treba ulagati u unutrašnjosti Srbije, neka zalaganja da se eventualno ta velika razlika u regionalnom razvoju promenom Ustava popravi čista je demagogija, a činjenica da danas ovakav privredni sistem, ovakav privredni rast koji se zasniva na uslugama, a mesto uslugama i velikim centrima jer su tu najmanji troškovi, znači Beograd, Novi Sad i opštine između ta dva centra ne daje nikakvu šansu nama u unutrašnjosti dogod se ova vlada ne okrene u industriji, dokgod se ne okrene proizvodnji.
Ta industrija, ta proizvodnja, njoj je mesto u unutrašnjosti Srbije, jer jedino tako imaćemo šansu i mi iz unutrašnjosti da živimo nekim životom koji priliči vremenu u kome svi danas živimo. Mislim da generalno što se SNS nećemo principijelno podržati ove predloge zakona, pre svega zbog toga što se sa zaduživanjima i sa ovakvom ekonomskom politikom ne može ostvariti bilo kakav boljitak za građane Srbije i u danu za glasanje kao što je rekao moj kolega malo pre, nažalost, moraćemo da glasamo protiv ovakvih zakona. Hvala.

Dame i gospodo narodni poslanici, generalno rečeno SNS je jako nezadovoljna ovim tekstom zakona i smatramo da ima jako puno i pravnih i tehničkih grešaka u ovom zakonu. Činjenica da je prihvaćeno 20 amandmana donekle dokazuje ovu moju konstataciju, ali mislim da među ovim velikim brojem amandmana ima još amandmana koji treba da budu prihvaćeni u toku rasprave i nadam se da će ministarka imati razumevanja.

Konkretno, kada je u pitanju ovaj član 10, evo, pokušaću da vas ubedim da je i ovaj amandman SNS trebalo prihvatiti, jer se on sastoji iz dva dela. U prvom delu, moram da vam pročitam, videćete da se radi o jednoj jezičkoj konstrukciji koja je greškom ušla u ovaj tekst zakona, koja je nejasna, koja je netačna – zadužbina i fondacija osnivaju se aktom o osnivanju ili ugovorom (u daljem tekstu: osnivački akt) sastavljenom u pisanoj formi, to je ono što je u amandmanu SNS. Mislim da je sasvim normalno, da je u duhu srpskog jezika i da je to jedna mnogo pravilnija jezička konstrukcija.

U drugom delu ovog amandmana videćete da predlagač zakona prepisuje član 172. Zakona o nasleđivanju, potpuno nepotrebno, stvarajući na neki način konfuziju u pravnom poretku naše zemlje. To je jedno načelo za koje se zalaže SNS, jer kao što rekoh, u Zakonu o nasleđivanju regulisano je i zaveštanje, obaveze izvršioca zaveštanja i ovako jednim stavom koji prepisuje deo teksta iz Zakona o nasleđivanju mislim da stvaramo jednu pravnu konfuziju.

Za ovaj stav nema razloga i SNS je i predložila da se ovaj stav u tekstu ovog člana briše. Smatramo da je bilo puno, ili bar u ovoj mojoj argumentaciji, dovoljno razloga, da i ovaj amandman SNS bude prihvaćen.

I u ovom amandmanu SNS želeli smo da pojasnimo i da izbegnemo eventualno svaku zloupotrebu u primeni ovog zakona. Konkretno, ovaj član zakona odnosi se na sadržinu osnivačkog akta.

Ono što je nama zasmetalo u tekstu ovog člana je što nije jasno definisano da li se zadužbina osniva na određeno ili na neodređeno vreme.

Smatramo da u jednom osnivačkom aktu zadužbine moramo da imamo tu definiciju, da možemo jasno da odvojimo one zadužbine koje su na neodređeno vreme, baš kao što rekoh u početku, zato što su moguće raznorazne zloupotrebe.

Imamo ipak veliki broj fondacija, odnosno zadužbina i fondacija. Osnivaju se na različite načine. Jedan deo se sigurno osniva sredstvima osnivača. Ulažu ljudi svoju imovinu, ali imate i one zadužbine u kojima se prikupljaju sredstva građana, u kojima čak i država potpomaže iz nekog opšteg društvenog interesa, da te zadužbine ojačaju, da se neki opšti društveni cilj ostvari.

Prema tome, ukoliko nemate jasno definisan rok trajanja takve zadužbine smatramo da bi moglo doći do izvesne i zabune i zloupotrebe i da bi i ta sredstva koja se ulažu mogla biti zloupotrebljena.

Što se SNS tiče, mi smo gde god smo osetili mogućnost za zloupotrebu ovog zakona, intervenisali zato što, s obzirom da živimo u društvu u kome ima jako puno negativnih primera, svaki negativni primer u oblasti zadužbinarstva bitno bi ugrozio ciljeve ovog zakona, pa kao što rekoh, smatramo da ne treba propustiti nijednu priliku da ovaj tekst zakona bude što jasniji. Hvala.

Mislim da je predlagač zakona išao nekom analogijom kada su u pitanju privredni subjekti i kada su u pitanju zadužbine i da ono što je propisano zakonima koji tretiraju privredne subjekte samo prepisao u ovaj zakon o zadužbinarstvu.

S obzirom da imamo u Srbiji znatno veći broj privrednih subjekata nego što imamo zadužbina, sasvim je normalno da prilikom registracije privrednih subjekata morate da imate onu odredbu koja kaže da privredni subjekti ne mogu da imaju isti naziv prilikom registracije, odnosno da novi privredni subjekat ne može da dobije ime nekog privrednog subjekta koji je već upisan u registar.

Smatramo da kada su u pitanju zadužbine, s obzirom da ih je u znatno manjem broju, treba naglasiti, mi smo tako i pokušali da dopunimo ovaj član zakona, da naziv ne može da bude ni sličan onom nazivu koji već postoji u registru.

Želja je isto tako kao i u većini amandmana SNS, da se izbegnu svake zloupotrebe i da građani jasno znaju o kakvim se zadužbinama radi i koji su ciljevi tih zadužbina.

Dame i gospodo narodni poslanici, kao što je gospodin Buha malopre dosta toga rekao u vezi ovog člana, i SNS je prepoznala veliku prazninu i kada je u pitanju obavljanje privrednih delatnosti zadužbina.

Stvarno je neverovatno da se samo jednim članom zakona tretira ova oblast koja može da donese niz zloupotreba, tako da su sami uslovi koji su postavljeni, kao i ta definicija sporedne delatnosti, krajnje problematični.

Problematično je ko je taj koji može da proceni da li je neka delatnost sporedna, da li je glavna, na osnovu čega će se to utvrđivati i, kao što je moj prethodnik rekao, da li će ta delatnost, prihod od te delatnosti biti oporezovan, koji deo prihoda, da li ona ulazi u privredni sistem Srbije, i svesni tih problema koje može da izazove, kao i štete trećim licima koja eventualno ulaze u poslove sa zadužbinama i fondacijama, SNS je kada su u pitanju uslovi za obavljanje privrednih delatnosti predložila da se u svakom slučaju ova delatnost obavezno upisuje u registar.

Ukoliko ona nije upisana u registar smatramo da se stvara mnogo veća mogućnost za zloupotrebu, da isto tako treća lica koja stupaju u neki pravni odnos sa fondacijama i zadužbinama mogu da se dovedu u zabludu da se njima nanese šteta i na neki način ovaj zakon je u nekim odredbama u koliziji sa zakonom o privrednim društvima, tako da u nekom narednom periodu sasvim sam siguran biće potrebno i intervenisati i biće potrebno donositi izmene i dopune zakona o fondacijama i zadužbinama baš ovde.

U članu 49. je još jedan institut koji nije ni na koji način obrazložen i koji se jako šturo pominje, a to je odgovornost. Odgovornost za rad fondova, fondacije, skoro da nije definisan ovim zakonom.

Odgovornost samog osnivača, odgovornost upravitelja, odgovornost članova Upravnog odbora, to je moralo da se definiše mnogo jasnije u ovom zakonu i to će biti razlog, kao što rekoh, za mnoge zloupotrebe, kada je u pitanju primena ovog zakona.

Ono što smo mi kao SNS, pokušavajući da popravimo ovaj tekst zakona naglasili, to je da i osnivač i upravitelj i članovi Upravnog odbora moraju da odgovaraju celokupnom svojom imovinom. Šta znači – odgovorni su? To u ovom zakonu ne znači ništa, ako ta odgovornost nije definisana, ako nije regulisana.

Mislim da na ovaj način stvaramo u državi jednu pravnu nesigurnost kao što rekoh, stvaramo prostor za zloupotrebe, jer ovim članom kako je dato od strane predlagače, odgovornost ne postoji.

Dame i gospodo narodni poslanici, pred nama je zakon koji faktički ima samo dva člana i koji se odnosi na zapošljavanje, odnosno promenu mesta Nacionalne službe za zapošljavanje.
Ono što je za SNS pomalo čudno, to je da, uz tolike probleme koje imamo u oblasti zapošljavanja, došli smo u situaciju da se sve to stavlja u drugi plan, da je najvažniji problem za ovu Vladu, za Ministarstvo, to gde će se nalaziti, gde će biti mesto Nacionalne službe za zapošljavanje.
Hteo bih da podsetim da mi trenutno imamo, po nekim različitim podacima, ali oko 750.000 nezaposlenih, da smo u prethodnih godinu, godinu i po dana, faktički od početka ove krize izgubili negde oko 200.000 radnih mesta, da imamo jako veliki broj zaposlenih koji rade u preduzećima koja su u stečaju, u restruktuiranju, eventualno čak i u likvidaciji, da se radi o nekih 30 hiljada radnika, u opticaju je ta brojka koju sam uspeo da prepoznam, i da samo nekih 50% radno sposobnog stanovništva danas radi u Srbiji.
Uz sve te probleme koje imamo u oblasti zapošljavanja, ima jako malo razumevanja od strane Vlade da se stanje popravlja. Najčešće su ta rešenja koja se nude od strane Ministarstva za ekonomiju i regionalni razvoj jako skromna i znače jako skromnu pomoć i mali broj novih radnim mesta. Mi smo danas nažalost došli u situaciju da od tih milion 800 i nešto hiljada zaposlenih najveći deo, faktički jedan dobar deo radi u javnom sektoru, veliki je broj direktora, radi nekih 650 hiljada, koliko sam uspeo ceo dan da saberem orijentaciono.
Veliki broj, preko 400 hiljada radi u državnoj administraciji, a samo nekih 300-350 hiljada zaposlenih imamo u prerađivačkoj industriji, tamo gde se stvara neka nova vrednost, nešto od čega bismo trebalo da živimo, nešto što bi trebalo da razmenjujemo sa svetom.
Uz to imamo izuzetno lošu situaciju i kada su plate zaposlenih u pitanju, da smo tu krenuli već da se takmičimo sa Makedonijom, da su te plate negde oko 300 evra, da nas sustižu i neke zemlje koje su bile sa ličnim dohocima, sa primanjima, sa BDP daleko ispod nas. Mislim pre svega na Kinu.
Neke analize pretpostavljaju da ćemo u narednih par godina biti izjednačeni možda sa Kinom u platama. Možda će to biti motiv Ministarstvu ekonomije da promoviše Srbiju kao zemlju u kojoj je radna snaga jeftinija od Kine. Sve su to pokazatelji koji ukazuju na velike probleme koje imamo u zapošljavanju. Velike su i regionalne razlike.
Koristim ovu priliku da vas podsetim da, recimo, u Beogradu imamo 600 hiljada zaposlenih. Prema evidenciji Nacionalne službe za zapošljavanje 96 hiljada nezaposlenih. Recimo, u mom Pomoravskom okrugu odnos je još malo 1:6,5. U mom Pomoravskom okrugu imate 53 hiljade zaposlenih, a 27 hiljada nezaposlenih. Znači, odnos 1:2.
To ukazuje koliko je veći broj zaposlenih u Beogradu, u centrima kao što su Beograd i Novi Sad, eventualno u opštinama koje gravitiraju ka tom putnom pravcu. Znači da je tri puta teže danas doći do posla. Slična je situacija skoro u svima regionima u unutrašnjosti, gora nego u Beogradu. Recimo, stopa nezaposlenosti je 13,7 u Beogradu, u Novom Sadu 17,2, a u Pomoravskom okrugu 33,7%.
Beograd nije faktički kada je u pitanju broj zaposlenih ozbiljno ni osetio ovu krizu koja još uvek traje, bez obzira što nas ubeđuju da prolazi. Dok su, recimo, moji Pomoravci imali preko sedam hiljada izgubljenih radnih mesta, u preduzetništvu preko 12 hiljada izgubljenih radnih mesta. Znači, potreban je mnogo ozbiljniji plan za izlazak iz ove krize i za povećanje broja zaposlenih, plan da se kad-tad dostigne i ta puna zaposlenost, mada je to iz ove perspektive jako daleko.
Sve to znači da je siva ekonomija sve prisutnija u Srbiji, da se procenjuje da jedna trećina danas otprilike zaposlenih radi u sivoj ekonomiji, da inspekcija rada jako malo radi na terenu, da sudski organi nemaju razumevanje za sve probleme iz oblasti rada, da se jako često ne isplaćuju plate zaposlenih, da su one u drugom planu, da su potraživanja države uvek u prvom planu.
Kad sve to saberete, kad budete svesni i kada, recimo, od Vlade dobijemo podatak koliko danas u Srbiji imate porodica u kojima nemate nijednog zaposlenog ili eventualno koliko imate zaposlenih koji svojim primanjima pomažu ostale članove svojih porodica, vi možete da sagledate jednu pravu sliku kada je u pitanju oblast zapošljavanja, kada je u pitanju problematika novih radnih mesta.
Stvarno je iz pozicije SNS, uz sve ove podatke koje sam dao, neverovatno da se vi bavite mestom, sedištem Nacionalne službe za zapošljavanje. Očigledno je da se radi o političkom interesu, o želji da se jedna politička stranka ovako jeftinim argumentima dokazuje građanima Srbije, da ima volju i želju da popravlja stanje u ovoj oblasti i da od ovog zakonskog rešenja stvarno skoro niko neće imati koristi. Možda moje komšije Kragujevčani sa par stotina radnih mesta, ali to je kap u moru u odnosu na ono što je danas potrebno celoj Srbiji, što je potrebno i Šumadijskom okrugu.

Gospodine Novakoviću, da li sam nešto propustio, vidim da gospođe ministarke nema već pola sata. Da li to radimo bez ministra ili…? Biće. Nadam se, uskoro.
Što se tiče člana 2. mislim da je sasvim jasno da Nacionalna služba za zapošljavanje nije u mogućnosti da reši problem nezaposlenosti i svi oni programi koji se ostvaruju preko Nacionalne službe za zapošljavanje u ovakvom privrednom ambijentu ne daju rezultate.
Jako često su i ti projekti koji se sprovode možda čak i skuplji od efekata tih projekata, tako da, generalno rečeno, kada je u pitanju Nacionalna služba za zapošljavanje, u ovom partijskom, nepotističkom, sistemskom mobingu koji danas postoji u Srbiji, to je više nego očigledno, gde se unapred zna ko dobija radno mesto, po kom obrascu. Kao što rekoh, najčešće je to partijski obrazac.
Sasvim sigurno i uloga Nacionalne službe za zapošljavanje nije velika. Očigledno je da moramo da menjamo ekonomsku politiku koja se sprovodila u prethodnih deset godina da bismo došli u situaciju da imamo znatno veći broj zaposlenih, da samim tim moramo mnogo više da se oslanjamo na realni sektor, ne možemo u nekom narednom periodu da se oslanjamo na kredite, s tim da je ovim zadnjim pregovorima sa MMF gotovo.
Što se tiče privatizacije i tu smo iscrpli i te mogućnosti, tako da bez sumnje pred nama sam model privrednog rasta mora pod hitno da se menja, da se kao što rekoh oslonimo na realni sektor, da se oslonimo na industriju, da idemo na smanjenje javne potrošnje i da udeo javne potrošnje u novostvorenoj vrednosti mora bitno da se povećava ne bi li smo bili u situaciju da otvaramo nova radna mesta.
Prema tome, kompletan ovaj zakon koji se, kao što rekoh, sastoji od dva člana, s obzirom da potrebe građana Srbije, s obzirom na stanje u oblasti zapošljavanja, s obzirom na stanje u oblasti rada – jer i Zakon o radu je krajnje problematičan, mi smo danas u situacija da se bez obzira što se iovako teško dolazi do posla, veliki broj zaposlenih se šikanira, nalazi se konstantno pod mobingom, i činjenice da institucije sistema ne reaguju – za sve to je neophodna mnogo ozbiljnija promena, mnogo ozbiljnija rešenja i nadam se da će makar u ovoj predizbornoj kampanji ova vlada izaći sa boljim rešenjima jer ovo što nudi je stvarno minimum minimuma za rešavanje ovako teških problema koji su se gomilali godinama.

Dame i gospodo narodni poslanici, kada je u pitanju Agencija za finansiranje izvoza RS, Vlada Srbije nas uverava da će ovim izmenama doći sami izvoznici u znatno bolji položaj, čini mi se da je to ono što je najbitnije u promeni ovog zakona, da se država, odnosno agencija založi kod osiguranja potraživanja na domaćem tržištu.
Mislim da su efekti ovog zakona jako mali i da bismo shvatili koliko je sama agencija beznačajna, kada je u pitanju izvoz Srbije, mislim da je neophodno da čujete i neke podatke. To su podaci za 2009. godinu, gde je bilo, recimo, kada je u pitanju kreditiranje samo 199 kratkoročnih kredita, iznos tih 199 kredita je bio 72 miliona evra. To jeste neko povećanje u odnosu na 2008, ali to je samo 1,2% od ukupnog izvoza Srbije.
Kada je u pitanju vrednost osiguranih faktura, tu je 56 miliona evra. Činjenica je da je to relativno mali iznos, nešto od otkupljenih potraživanja, 44 miliona evra, sve u svemu jako skromno, jako malo u odnosu na izvoz Srbije koji je relativno skroman, a to vam je jako dobro poznato, s obzirom na stanje deviznih rezervi u Srbiji.
Mislim da ovaj zakon neće bitno popraviti stanje kada je u pitanju izvoz i neće bitno pomoći izvoznicima da u narednom periodu Srbija na svetskom tržištu bude mnogo prisutnija. Dovoljan je samo podatak da u svetu, sve kada saberete radi se o dva-tri procenta možda od našeg iovako jadnog izvoza, da je u svetu oko 10% trgovine osigurano, a u Evropi je taj procenat znatno veći. Osiguranje potraživanja iznosi čak do 30%.
Sam ovaj predlog zakona, rekao bih, u suštini ima isti karakter kao prethodni, da je u funkciji jedne političke stranke koja premeštanjem sedišta ove agencije u Užice želi da nas uveri da razmišlja o regionalnom razvoju, da sama ta stranka, sam taj blok znači neki boljitak u daljem razvoju svih regiona u Srbiji, a da je u suštini stvar samo kako prikupiti neke političke poene, kojih nažalost ima sve više. Takva ponašanja sve su očitija i u radu Skupštine i u zakonima koji stižu pred republičku Skupštinu.
Zamoli bih vas, gospodine Novakoviću, da mi date makar informaciju šta je sa gospođom ministarkom. Nisam učestvovao ni u kakvim pregovorima. Da li ćemo da nastavimo rad bez nje?