Gospodine Varinac, ja ću vam se prvo zahvaliti. Zahvaliću vam se na poslu koji veoma odgovorno radite vi i vaši saradnici u Komisiji za zaštitu javnih HHHHHnabavki.
Zahvaliću vam se i na vremenu koje ste danas izdvojili i na vrlo icrpnom izveštaju. Zahvaliću vam se i na iskrenosti koja je tako potrebna da je jedna dobra saradnja između Komisije i Narodne skupštine Republike Srbije, odnosno Administrativnog odbora, koji je nadležan za jačanje kapaciteta nezavisnih regulatornih tela, između ostalog i Komisije.
Nadam se, to govorim u ime svih kolega članova Administrativnog odbora, ali i u ime Narodne skupštine, da ta saradnja će i u narednom periodu biti u pravcu i u smislu jačanja kadrovskog i svog drugog jačanja same Komisije.
Mnogo više se danas pričalo o Zakonu o javnim nabavkama. Svaki zakon koji se donese i usvoji u Narodnoj skupštini Republike Srbije, po mom mišljenju, je kao dete. Nije dovoljno samo ga roditi i pustiti. Neophodno je taj zakon, to dete vaspitavati, pratiti, ukazivati na neke loše stvari, dorađivati, praviti boljim. Mislim da je jedan ovakav vaš iscrpan izveštaj baš način kako možemo neke izazove da rešimo na kvalitetniji i bolji način.
Zakon o javnim nabavkama je ponos SNS zato što smo na probleme u postupcima javnih nabavki govorili i u vreme kada je moja stranka bila u opoziciji. I tada smo, 2010. godine, predlagali i u skupštinsku proceduru upućivali Zakon o javnim nabavkama, ali nailazili smo na jedan zid, na zid ćutanja, na zid odbijanja, na zid nerazumevanja, na zid gledanja u stranu i dozvoljavanja da zbog lošeg Zakona o javnim nabavkama milioni evra sredstava građana Republike Srbije se odlivaju u ko zna kojem pravcu, za finansiranje ko zna koga, a vidim da od nekih postupaka u javnim nabavkama sada se vode krivični i drugi postupci.
Čuo sam kolegu koji je dobacio – i mi drugi. Da, iza ovog Zakona o javnim nabavkama stoji potpis 138 narodnih poslanika kao predlagača. Ja bih se zahvalio koalicionim partnerima iz prošle Vlade Republike Srbije zato što su prihvatili vrednosti i zato što smo zdušno u ovoj Narodnoj skupštini usvojili i krenuli sa primenom ovog Zakona o javnim nabavkama.
Sam način donošenja i usvajanja Zakona o javnim nabavkama je etalon, način, postupak, etalon za sve sistemske zakone. Nacrt zakona o javnim nabavkama je poslat na desetine, da ne kažem i stotine adresa i domaćih, ali i međunarodnih institucija i udruženja. Oko svake zamerke, oko svake sugestije smo se zamislili. Svaku dobru volju, svaku dobru sugestiju smo implementirali u ovaj Zakon o javnim nabavkama i zbog toga je podrška koju imamo i zbog toga se ovakav zakon pokazao dobrim u primeni od 01. aprila 2013. godine.
Smatram da je ovaj Zakon o javnim nabavkama doneo tri bitne vrednosti u našem društvu. Prva vrednost je transparentnost. Druga vrednost je finansijski efekat. Treća ne mala vrednost je evropska perspektiva. Podsetiću narodne poslanike, nisam čuo da se danas neko dotakao i te teme da Poglavlje V u pregovaračkom postupku sa EU su javne nabavke. Pozvaću se i na reči gospođe Miščević da se u tom Poglavlju V ne očekuju neki veći izazovi i da sve ono što je do sada urađeno, ukazuje da ćemo kroz to Poglavlje V proći možda i najbrže i najlakše.
Istina, ono što je neophodno da se uradi, i mislim da su neki rokovi i dati da se uradi strategija i akcioni plan, tako da pozivam i vas, ali i Upravu za javne nabavke, koja je veći nosilac tog poslan, da ovaj deo posla i oko strategije, ali i oko akcionog plana završe u maksimalno brzom roku kako bar zbog jednog poglavlja kao država ne bi imali glavobolju.
Finansijski efekat, da, u najavi ovog zakona bilo je predviđanja da će doneti velike finansijske uštede, prvenstveno. Po podacima Uprave za javne nabavke, mislim jedine i merodavne za takvu vrstu ne procene, već egzaktnog izlaska sa podacima kolika je ušteda izvršena, za devet meseci primene Zakona o javnim nabavkama u 2013. godini ušteda je 355 miliona evra. Onda će neko reći - a zašto nije više? Što je najgore, taj ko kaže – zašto nije više, je godinama trpeo neki stari zakon po kojem je i tih 355 miliona za devet meseci, što je negde oko 450 miliona godišnje, se odlivalo ko zna gde i ko zna kome.
Podsetiću građane Srbije, podsetiću sve vas, drage kolege, 450 miliona evra je jedna trećina deficita budžeta Republike Srbije. Jednu trećinu budžeta Republike Srbije smo mi do 2012. godine davali ko zna kome, po ko zna kakvim uslovima, zato što smo zatvarali oči pred problemima u postupcima javnih nabavki, zato što je bivša vlast i bivši režim i bivša Vlada toliko bahato zatvarala vrata, gradila zidove prema pruženoj ruci SNS i prema Zakonu o javnim nabavkama. Kamo sreće da je ovaj zakon ušao u skupštinsku proceduru 2010. godine i da je usvojen 2010. godine. Imali bi i 2011. i 2012. godinu sa ušteđenih 450 miliona evra. Samo za dve godine ćutanja bivšeg režima, onog istog koji se sada brine zašto je samo 450 a nije 600, bi uštedeli skoro milijardu evra, gotovo jednogodišnji deficit budžeta Republike Srbije.
Treća vrednost je transparentnost. Pozvaću se na reči mog prijatelja i uvaženog profesora na Fakultetu političkih nauka, gospodina Zorana Stojiljkovića, koji kaže da je svetlost najbolje dezinfekciono sredstvo. Što više svetlosti, to manje korupcije. Baš tu svetlost, baš te reflektore je doneo i upalio ovaj Zakon o javnim nabavkama koji je sada u proceduri.
Zašto vam to govorim? Svi postupci javnih nabavki postali su dostupni na portalu javnih nabavki Uprave za javne nabavke, objavljeno je 44.500 javnih poziva. Svi oglasi su besplatni. Prosečna dnevna posećenost portala javnih nabavki je 4.834 oglasa ili 600% više nego po starom Zakonu o javnim nabavkama. Malo li je?
Kada kažem – svetlost je najbolje dezinfekciono sredstvo, po starom Zakonu o javnim nabavkama, iako neke kolege nažalost ne vole te komparativne metode, međutim ta komparacija daje smernicu za dalje delovanje, po starom Zakonu o javnim nabavkama udeo pregovaračkog postupka o ukupnoj vrednosti javnih nabavki za 2012. godinu je bio 28%. Svaka treća javna nabavka je, koristeći žargon prepoznatljiv u Srbiji, je bila burazerska, kumovska, iza zatvorenih vrata, u prisustvu direktora i ponuđača i verovatno dve čaše viskija na stoju. Sve se dogovaralo, 28% takvih javnih nabavki je završeno u tom postupku, pri kojem direktor poziva jednog ponuđača, pa se uz flašu ili uz nekoliko čaša pića sve dogovore.
Po ovom Zakonu o javnim nabavkama 11. Dva i po puta je smanjena baš ta mogućnost burazerske, kumovske, dogovorne javne nabavke. Da li sam zadovoljan? Nisam i neću biti zadovoljan sve dok ne dovedemo taj procenat na evropski prosek, a to je između 5 i 6%, gospodine Varinac, ako se ne varam. To je cilj. Zbog toga nam treba komparacija. Zbog toga nam treba da bi pokazali razliku između bivšeg i sadašnjeg i da bi dali zadatak za sledeće. Dva i po puta je bolji zakon, bar u tom delu, od onog starog, ali sledeći mora da, ne sledeći zakon, ali primena i smanjenje tog postupka zatvorenih postupaka ili iza zatvorenih vrata i cilj je 5 do 6%, što je evropski prosek.
Takođe, udeo otvorenog postupka kao najtransparentnijeg i najkonkurentnijeg u ukupnoj vrednosti po starom Zakonu o javnim nabavkama je bio 56% u otvorenom, do 144. Znači, 44% ili 44 vrednosti svih javnih nabavki do 1. aprila 2013. godine su se zatvarale i završavale iza zatvorenih vrata, bez svetla, ne reflektora koji su sada upaljeni, u pomračini, u mraku, dogovorno, 44%.
Sada je znatno drugačije. U otvorenom postupku se završava 79 i to je razlika u odnosu na onih 56% i tu je razlika od gotovo 50% u odnosu na stari zakon. Da li treba sanjati snove o 100%? Da, treba i to zavisi i od komisije i od uprave. To zavisi i od Zakona o prekršajima, jer nažalost, ljudi u Srbiji, mladi ljudi mogu da se edukuju. Za starije uvek važi onaj štapić i prutić zakona koji kažu – ukoliko pogrešiš, moraš da sedneš na optuženičku klupu.
Bio sam nešto drastičniji u razgovorima sa DRI i zadržavam taj neki malo oštriji stav da oni ljudi koji se ogreše, za koje Komisija ili Uprava za javne nabavke ili sud ili DRI kažu da su se ogrešili, da su se ogrešili o zakon, o sredstva svih građana Republike Srbije, ne mogu da plate malu kaznu, ne mogu čak ni da odu u zatvor, pa da se vrate da bi opet istu stvar radili, ne mogu da priđu više državnim parama, ne mogu više da dođu u mogućnost da raspolažu sredstvima koja nisu njihova, već sredstvima građana Republike Srbije.
Zbog toga mislim da je bilo saplitanja. Slušao sam danas veoma pažljivo o tim saplitanjima, o tim fantomskim firmama, o tim fantomskim ljudima koji su tu samo da bi neke postupke zaustavili i stopirali. Slušao sam sve zamerke. Ono što mi predstavlja zadovoljstvo jeste što nisam čuo ni jednu zamerku po ovom Zakonu o javnim nabavkama da je došlo do zloupotreba. Nisam čuo ni jednu zamerku nepoštenja. Čuo sam zamerku nedovoljne brzine, ali između poštenja i brzine ovaj zakon se opredelio, ova Vlada se opredeljuje za poštenje. To je ono što je donelo, kao jednu dodatnu vrednost, poštenje, pre neke prevelike brzine. Džabe brzina, ako ćemo u toj brzini izgubiti i novac, izgubiti i najveći deo javnih nabavki.
Srpska napredna stranka će u danu za glasanje podržati ovaj izveštaj. Kao najveća poslanička grupa u srpskom parlamentu vam uvek stojimo na raspolaganju za komunikaciju i unapređenje saradnje koju imate sa Narodnom skupštinom. Hvala vam.