Zarad istine i zarad javnosti, član 17. stav 1. glasi – naknade za rad predsednika, članova komisija i drugih stalnih i privremenih radnih tela u javnom sektoru, ne mogu se povećati u 2016. godini. Brisanjem ovog člana, ovog stava, neće se izbrisati naknade za rad u članstvu komisija i bilo čega. Neće. Obrazloženje predlagača amandmana je čist populizam, zamajavanje javnosti. Samo bi se efekat postigao drugačiji, da u jednoj atmosferi ugašenih svetala, naknade za rad u komisijama mogu da se podižu onako po pripadnosti rođačkoj, partijskoj ili bilo kakvoj drugoj.
Da bih vam dočarao šta to znači, dva člana Državnog veća tužioca i dva člana Visokog saveta sudstva, iz redova profesora sa pravnog fakulteta i iz redova advokata, njihovu nadoknadu određuje Administrativni odbor Narodne skupštine Republike Srbije.
Ta nadoknada je bila u visini poslaničkog dodatka, odnosno nešto nepunih 30 hiljada dinara.
Odlukom Administrativnog odbora iz 2009. godine na volšeban način zato što nije bilo ovakvog člana 17. i ovakvog zakona, na volšeban način tadašnja većina je povećala naknadu za članstvo u Visokom savetu sudstva i Državnom veću tužilaca sa poslaničkog dodatka, znate li na kolko, znate li na kolko gospodine Vujoviću? Na šest prosečnih plata u Srbiji. Šest prosečnih plata u Srbiji i sve do promene 2012. godine, sve dok Administrativni odbor naravno u drugom sazivu i naravno pod rukovodstvom SNS nije tu odluku vratio nazad.
Međutim, dok nismo vratili nazad, potrošeno, dato po partijskoj liniji, rođačkoj, kolegijalnoj više od 10 miliona dinara. E, to je ono kako je bivša vlast i bivši režim razmišljaju i kako je vodio našu državu. Znate li šta se desilo? Nedelju dana posle odluke da se nadoknada vrati na visinu i na nivo poslaničkog dodatka, svo četvoro su podneli ostavke.
I šta je bio motiv za rad u Visokom savetu sudstva i Državnom veću tužilaca? Možda boljitak? Možda unapređenje? Ne, čist interes da za članstvo, ne za rad, za članstvo, za obaveze koje su imali jednom ili dva puta mesečno, možda ni tolik, dobiju i dobijali su šest prosečnih zarada u Srbiji.
Pa koji su to mozgovi, koji su to ljudi koji mogu za šest prosečnih zarada u Srbiji da budu samo članovi Državnog veća tužilaca i Visokog saveta sudstva i ja poštujem ta tela kao što poštujem nezavisnost pravosuđa? Ali, ne mogu da poštujem odluku politike, odluku bivšeg režima da se sa nadoknade koja je u visini poslaničkog dodatka, ta nadoknada pređe na šest prosečnih zarada u Srbiji. Skandal.
I zbog toga ovaj amandman za SNS, ne znam ministre Vujoviću šta ćete vi reći, ali za SNS ovaj amandman i ta pomračina u koju žele da nas vrate je neprihvatljiva.