Zahvaljujem gospodine predsedavajući. Shvatate li koliko kontradiktornosti ima u rečima prethodnog govornika, da u istoj rečenici on kaže da to zemljište ničemu ne vredi, jer su šipovi propali, ma ničemu to ne vredi, ne može da se gradi. Neko vara građane da će tu biti nešto, ne može da se gradi, a onda stavlja zarez, pa u nastavku da bi valjda poentirao kaže – ali vi to zemljište dajete, poklanjate kao da će neko da odnese u džepovima u Emirate, to zemljište i kaže, poklanjate vašem partneru da tamo zaradi.
Ako ne može da se gradi, kako mislite da zaradi, kako?
Na koji način mislite da zaradi?
(Balša Božović, s mesta: Da napravi.)
A da napravi? Znači, može da se gradi. Znači akademija nije u pravu jer čas se pozivate na akademiju koja je rekla – propali šipovi; ne može da se gradi, a u drugom delu kažete – aha, hoće da zaradi, napraviće hotel. Može da se gradi ili ne može da se gradi?
Sa druge strane, ako zarađuje, zarađuje i Beograd, zarađuje i Srbija. Zarađuje zato što je suvlasnik u tom projektu i šta je tu sporno? Samo što vi morate da se opredelite da li se gradi ili se ne gradi, da li može da se zida ili ne može da se zida? Ako ne može da se zida, nema zarade, ali ne može da se zida mimo zarade. Kontradiktorni ste.
Da, i u pravu ste, i ja bih se na vašem mestu hvatao za glavu sa toliko neistina izrečenih, sa toliko stvari koje nisu utemeljene u realnosti, da vi branite desetine i desetine brodova nasukanih, zarđalih na licu Beograda, da vi branite dvesta i nešto kućica udžerica u kojima su živeli ljudi nehigijenski, da vi branite da je to bolje od Savske promenade, od novih hotela, od šoping molova, od stanova ... (Isključen mikrofon.)