Prikaz govora poslanika

Prikaz govora poslanika <a href="https://otvoreniparlament.rs/poslanik/7420">Zoran Babić</a>

Zoran Babić

Srpska napredna stranka

Govori

Mislim da nismo iskoristili vreme.
Po amandmanu, oprostite.
Za kraj, ću se danas, uz pridruživanje vašem apelu, gospođo Gojković, da ovu sednicu privedemo kraju na normalan i civilizovan način, ja ću još jednu samo stvar reći.
Slažem se za neke konstatacije koje je malo pre jedan kolega izneo za Nemanjinu ulicu, kao što se slažem da je tada govorio, kada je to govorio, da je govorio o prošlosti, jer u Nemanjinoj ulici je sedeo i Oliver Dulić, u Nemanjinoj ulici je sedeo i Saša Drgain, u Nemanjinoj ulici su sedeli svi oni ljudi koji su posle toga imali više, mnogo više posla, da ne kažem i jedinog posla sa tužilaštvom ili sa Specijalnim sudom za organizovani kriminal.
Verujem kada je gospodin prethodni govornik i predlagač amandmana govorio o tim stvarima vezanim za Nemanjinu ulicu da je govorio o prošlosti, a na sreću građana Republike Srbije govorimo o dalekoj prošlosti i o politici koja se nikada više neće vratiti.
Povređen je Poslovnik gospođo predsednice, član 106. da govornik može da govori samo o tački dnevnog reda o kojoj se vodi pretres, to je stav 1.
Gospodin Veselinović je o svemu govorio, svemu što mu je palo napamet, od Novog Sada do Beograda danas, i o lišću, i o dizajnu, i o ne znam ti čemu, i šta mu je god palo na pamet, samo o tačkama dnevnog reda mu nije palo napamet.
Ja sam se, evo, kao po pravilu, dobro informisao u Skupštini, pa sam pogledao i dobio, i tu sam zahvalan službama Narodne skupštine, kada i šta je sve povučeno iz procedure u Narodnoj skupštini, pošto je tema zašto su povučeni neki zakoni. Dva zakona povučena u celom 10. sazivu. Dva zakona za godinu dana.
Gospođo predsednice, gospodin Janko Veselinović je povukao Predlog rezolucije o Kosovu i Metohiji 8. septembra 2008. godine, pa je povukao ceo predlog vanrednog zasedanja 30. septembra 2008. godine, pa je povučen Predlog zakona o zabrani diskriminacije. Ni to nije moglo da se popravi amandmanima, pa to je katastrofalna Vlada Borisa Tadića koja nas je bombardovala ovako lošim predlozima.
Takođe, u 2009. godini Zakon o tajnosti podataka povučen iz procedure, povlačenje završnog računa budžeta za 2008. godinu, istina, bivši režim nikada račun završni nije polagao ni davao, to im nije bilo bitno. Predlog odluka raznoraznih, Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o Agenciji za borbu protiv korupcije 2010. godine je povučen iz procedure. Godine 2011. Predlog zakona o rehabilitaciji povučen je iz procedure. Dvadesetdrugog oktobra 2010. godine povučen je Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o sistemu PIO.
Molim vas, kada na sve to dodamo Zakon o železnici, o kojem smo ovde u Narodnoj skupštini 2010. godine, oprostite 2011. godine, i raspravljali i u pojedinostima i u načelu i nije se nikada ni glasalo, nikada nije ušlo u proceduru, nisu imali hrabrosti da u svom zakonskom predlogu se izjasne, molim vas nemojte da dozvolite više da pričaju o onome šta im pada napamet.
Molim vas gospođo predsednice, još jedna rečenica, podsetite, ne znam da li zna gospodin Veselinović, da je on 12 godina na vlasti, da 12 godina ništa nije radio u intelektualnoj svojini, da 12 godine je razvijao samo pirateriju u Srbiji, a i podsetite ga šta zvanično i MUP i Vlada Republike Srbije radi, šta je juče uradila i koliko ljudi je procesuirano u akciji „Armagedon“.
Dostojanstvo Narodne skupštine, gospođo predsednice, ne bih se ponavljao ponovo članom 103. jer je i gospodin Veselinović govorio duže o povredi Poslovnika od zagarantovanih dva minuta, ali to su oni dupli aršini koji otprilike važe za neke ljude u našem društvu i ta pravila koje pokušava i gospodin Veselinović da prigrabi za sebe, da ono što važi za njega ne važi za neke druge i obrnuto.
Sa druge strane, ja sam ovde proglašen od strane gospodina Veselinovića koji nema to zvanje ni stručnu spremu potrebnu da bi ocenjivao o tome da li neko poznaje ili ne poznaje materiju, ali ono što znam, evo sa mojim skromnim znanjem, priznajem, skromnim znanjem, ni jedan jedini minut u 12 minuta koliko nas je bombardovao raznoraznim besmislicama i nije ni prvi ni poslednji put…
(Janko Veselinović, s mesta: Šta je ovo?)
… ali to je više stvar o kojoj treba da se brine Boris Tadić, a otprilike i da on nagovara na takve stvari, ni jednim jedinim gestom, ni jednom jedinom rečenicom nije govorio o tački dnevnog reda, optužujući ovu Vladu koja godinu dana ima odgovornost za razliku od Borisa Tadića koji je imao 12 godina odgovornost i ništa nije drugo radio osim što je igrao basket i ništa drugo nije radio osim što je trčao maratone, kao što gospodin Veselinović ništa drugo nije radio osim što je ovde podizao ruku za razno-razne zakone koji su mu sada statistika.
Gde je sada Zakon o zabrani diskriminacija? Povučen iz procedure. Gde je Zakon o železnici o kojem je i gospodin Veselinović pričao? Povučen iz procedure. Pogledajte, za gospodina Veselinovića je ovo statistika, to je omalovažavanje dostojanstva Narodne Skupštine, ovo je život Narodne skupštine. Pogledajte ceo papir zakona, desetine i desetine zakona koje je gospodin Veselinović povukao iz procedure zato što su pisani rukom neznalice, šeprtlje i nekoga ko nije imao dobre namere prema zakonima.
Gospodine predsedavajući, prekršen je Poslovnik, čl. 106. i 107.
U najmanju ruku deluje licemerno ponašanje gospodina Božovića, koji kuka na prazne klupe. Ukoliko je ta kritika upućena njegovoj Demokratskoj stranci koja, već danima, nedeljama, da ne kažem, i od početka ovog saziva, omalovažava Narodnu skupštinu takvim ne prisustvom u Narodnoj skupštini, verujem da je to pokušaj neke virtuelne politike koju vodi Demokratska stranka, pa od nečega što ima kažu da nema, a od nečega što nema kažu da ima. U svakom trenutku u sali Narodne skupštine, a to kamere mogu da vidi, to građani Republike Srbije vide, nalaze se desetine narodnih poslanika SNS. Omalovažavanje Narodne skupštine kada neko koristi neistinu, da ne kažem laže, i to radi ne samo prema vama, gospodine Verbiću, ne samo prema predsedavajućem, gospodine Bečiću, već i prema ostalim građanima Republike Srbije.
Licemerno je, gospodine predsedavajući, kada se neko brine za sudbinu dece, i to oni se brinu za sudbinu dece koji su tu sudbinu i tu budućnost naše dece sagoreli kroz, recimo, pet miliona više, koje su oteli samo na renoviranje ulice Kralja Aleksandra u Beogradu. Kažu i brinu se za budućnost oni koji su sagoreli desetine miliona evra kroz razvojne banke Vojvodine, kroz Fond za kapitalna ulaganja…
… kroz sve one stvari koje Bojan Pajtić radi i dan danas.
Koristim termine koji su životni, koji su narodni i koji su građani Srbije, gospodine predsedavajući, pod ovakvom vlašću Demokratske stranke živeli, nažalost. U Vojvodini i dan danas žive i osećaju. Brinu se za budućnost Srbije oni koji su desetine i stotine preduzeća nesretnom privatizacijom oterali i pljačkaškom privatizacijom ostavili ljude bez posla.
Gospodine ministre, gospođo predsednice, slažem se sa vama i sa vašom argumentacijom gospodine Stefanoviću. Slažem se sa argumentacijom da ovo nije nikakav dodatni namet, već u obrazloženju jasno piše da postoje troškovi i izrade i izdavanja potrebnih legitimacija.
Plašim se da ste zakonom predvideli da ti troškovi padaju na budžet Republike Srbije da bi isti predlagači amandmana predložili amandman da se to ipak plaća, jer bi rekli - aha uzimate od nekih drugih da bi davali privatnom biznisu. E, sada kada privatni biznis kao i mnogi drugi plaćaju samo elementarne troškove izdavanja legitimacije, nikakve zarade, nikakve namete, e onda zašto je to tako, zašto ne plaćate to neko drugi. Nema kontinuiteta, nema istoga aršina. Jedini aršin predlagača amandmana je da napiše amandman i da dobije vreme za kritiku. Ma šta predložili izaći će neka kritika i zbog toga sam protiv prihvatanja ovakvog amandmana i SNS u Danu za glasanje, a verujem da će to biti za nekoliko sati, neće svoj glas dati za prihvatanje ovog amandmana.
Sa druge strane, kamo sreće gospodine ministre, da smo zatekli državnu kasu i 2012. i 2014. godine, da smo je zatekli daleko zdravije javne finansije. Kamo sreće da 2012. godine nismo zatekli u budžetu toliko sredstava za likvidnost od 15 dana, ravno za pola penzije, za pola plate u javnom sektoru, eto toliko je bio život javnih finansija u Srbiji posle cunamija koji je 12 godina vladao Srbijom. Možda da su te finansije bile bolje, možda da deficit nije rastao nekom veoma čudnom progresijom, da nisu zaduživanja bila stihijska, bez razmišljanja, da bi ta zaduživanja nisu bila i kod komercijalnih banaka, a ne samo kod Međunarodnog monetarnog fonda ili Evropske banke. Možda bi tada mogli da razmišljamo i o situaciji, pa da i država i preuzme na sebe neke od ovakvih stvari da izdaje i da te troškove prihvati na sebe. Ali, nismo i onda od onog istog koji je našem društvu, našim javnim finansijama stavio olovne bukagije na noge, a sada želi i traži od iste te Vlade da trči svetski rekord, da trči olimpijadu. Da li je tako nešto moguće? Ne, nije. Iako znam da ću sada dobiti kritiku - pa znate vi se vraćate unazad. Uvek se vraćamo od polazne tačke da bi pokazali koliko smo radili i šta smo uradili i zato sa ponosom mogu da kažem da za prvih četiri meseca ove godine da nije kredita i da nije kamata na kredite koji ste nam vi ostavili, budžet bi bio u suficitu, a kada ste vi imali jednu mesnu zajednicu koju ste vodili da je bilo u suficitu, nikad. Za vas je suficit nepoznata reč. Za vas suficit ne postoji. Postoje svetski rekordi u deficitu kao što ste uradili u Gradu Beogradu, 22% deficit budžeta Grada Beograda, a mi se sada borimo za deficit koji će biti ispod 4%.
Zbog argumenata koje ste vi gospodine Stefanoviću rekli i zbog argumenata koji zaista stoje da ovo nisu nikakvi nameti na privredu koju gledamo da relaksiramo Zakonom o radu, Zakonom o privatizaciji, Zakonom o stečaju, Zakonom o planiranju izgradnji, setom reformskih zakona koje smo usvojili ili koje ćemo u budućem periodu usvojiti, relaksiramo privredu, a ne na način što ćemo za neke kategorije privrednih društava nešto raditi u ime države, jer i tada i tada bi dobili istu ovakvu kritiku od istih ljudi, jer nema kontinuiteta u politici, postoji samo kontinuitet u političkoj mržnji.
Pozdravljam gospodine ministre što je prihvaćen ovaj amandman da primena ovog zakona krene osmog dana od dana objavljivanja.
Međutim, ono što bih želeo da istaknem i da pozovem i da ukažem na anomaliju i na nešto što je predlagač amandmana imao priliku, da poštuje Ustav od korice do korice. Voleo bih da je predlagač amandmana u trenutku kada je to mogao da ukaže predsedniku svoje stranke, u nekom periodu do 2012. godine i predsedniku države Borisu Tadiću, da poštuje Ustav, da poštuje član 115. Ustava Srbije koji definiše nespojivost funkcija i koji kaže – Predsednik Republike ne može obavljati drugu javnu funkciju ili profesionalnu delatnost.
Zašto tada nije insistirao na poštovanju ustava? Zašto smo tada imali predsednika države koji je bio predsednik na kvadrat članovima svoje stranke, a ostalima je bio samo običan predsednik,a članovima SNS uopšte nije bio predsednik, jer se na taj način ponašao i ophodio prema nama?
Zašto tada nisu tražili da se poštuje Ustav od člana do člana, od korice do korice? Ne, tada je za Borisa Tadića, za tadašnju DS ili agregatna stanja DS Ustav bio jedan tekst koji je mogao da se koriguje, koji je mogao da ima različita mišljenja i koji je mogao da se konzumira kako je Borisu Tadiću padalo na pamet.
U svakom slučaju, godinama u oba mandata koja je obavljao, kršio je Ustav, kršio je bar jedan član, a to je član 115. jer je bio i predsednik stranke i predsednik države. Prema tome, oni koji insistiraju na poštovanju Ustava, prvo moraju da krenu od svog dvorišta, prvo moraju da krenu od svojih grešaka, bar da ih priznaju, bar da se izvinu ljudima u Srbiji zato što su kršili Ustav, zato što su kršili zakone, pa teko onda nekome da spočitavaju ili da traže poštovanje drugih akata.
Ako ćemo postavljati pitanja, možemo krenuti sa pitanjima o Pradi, pitanja o šopingu u Herodsu, pa ćemo pitanja o razbijenom automobilu i tome što je neko pobegao sa lica mesta pa možemo mnogo tih pitanja da postavljamo oko raznih robnih marki.
Što se tiče opštinskih odbora, SNS ima u svakoj opštini, u svakom gradu, u svakoj mesnoj zajednici svoj opštinski i mesni odbor, za razliku od ovih u agregatnom, ali i onom stanju koje je u vidu neke izmaglice koja isparava i nema reverzibilnog postupka, gde su opštinski odbori bez struje, bez vode, ali što je najgore, bez ljudi. Nema ljudi. Više je sramota u vaše opštinske odbore i da se pogleda. Ljudi prelaze na drugu stranu trotoara, na drugu stranu ulice kada vide znak DS. Beže od toga kao da je usud neki. To je problem. Problem je kada u nekim lokalnim sredinama, kao u Lučanima, niste mogli da formirate ni vašu izbornu listu. Nisu želeli ljudi ni na listu da stanu. Šta je onda tu?
Problem gospodina Đurišića je taj što za gospodina Tadića važi Ustavni sud, a kada je u pitanju ministar iz SNS ili Vlada SNS, e onda gospodin Đurišić preuzima ulogu Ustavnog suda. Sramota.
Naša greška, naravno da smo ih pravili, naravno, kao živi ljudi da ćemo ih i praviti, ali najveća greška koju priznajem je samo što vas nismo smenili pre, samo zato što vas nismo oterali pre, zato što bi Srbija imala šanse za pristojniji, normalniji, bolji život.
Da li vi razgovarate sa vašim predsednikom Tadićem? Kako to kada vi kao potpredsednik kritikujete smanjenje plata i penzija, a s druge strane, on kao predsednik vaše stranke kaže - osnovnu grešku koju sam napravio je što sam dozvolio da se podižu plate i penzije bez utemeljenja u ekonomiji.
Prekršen je Poslovnik, gospodine predsedavajući, član 107. Nalazimo se u Narodnoj skupštini Republike Srbije, Narodnoj skupštini Republike Srbije koja bira i razrešava vlade Republike Srbije. Nalazimo se u Narodnoj skupštini koja je birala i pokojnog premijera Zorana Đinđića. Da neko u ovoj sali, iako ja priznajem, politički se nikada nisam slagao, da neko u ovoj sali kaže - građani Srbije se sećaju kao dobro vreme, vreme iz marta-aprila 2003. godine, kada je nastradao jedan čovek, kada je nastradao premijer Vlade Republike Srbije u to vreme je u najmanju ruku poniženje Narodne skupštine.
Takva izjava, gospodine predsedavajući, je skandalozna za Narodnu skupštinu Republike Srbije. Ja ne želim vama da sugerišem šta je potrebno da se radi, nisam ni predlagač, ni neko ko zastupa kažnjavanje u Narodnoj skupštini, ali takva izjava predviđa i očekuje od vas da je sankcionišete, a siguran sam da će javno mnjenje na takvo nešto imati krajnje negativan stav. Ubistvo jednog čoveka u Srbiji, da je dobro vreme za Srbiju i za građane Srbije je, u najmanju ruku, skandalozno.
Zahvaljujem se, gospođo predsednice, i dajem vam svu podršku da ovu sednicu uvedete u redovne tokove i da govorimo o predlozima zakona, odnosno o predlozima amandmana i zbog toga pozdravljam, bez želje da ga izazovem na repliku, gospodina Pavićevića, jer posle dužeg perioda krenuli smo da pričamo o amandmanima.
Juče sam pažljivo slušao ceo tok sednice i u jednom trenutku smo skliznuli u raspravu o besedama i o jednoj vrsti zamerke koju je predlagač ovog amandmana uputio gospodinu Stefanoviću da ne čita, prilikom predlaganja zakona, obrazloženje i da je zbog toga stavio zamerku na zakon.
Moja osnovna zamerka na ovaj amandman je zato što je gospodin Pavićević sada obrazloženje,njegovo obrazloženje, za prihvatanje amandmana čitao. Ne možete, gospodine Pavićeviću, da tražite od onog drugog nešto čime se vi ne koristite, ono što vi ne koristite. Dobro je čuti besedu, ali svako ima pravo u Narodnoj skupštini da se odnosi prema Skupštini, da se odnosi prema drugim kolegama kako želi, da li time što će da pročita svoje obrazloženje, da li tako što će da ga izrekne napamet ili iz glave, ali nemojte sugerisati drugima kako treba da se ponašaju, a da se na isti način i vi ne ponašate. Besede, pisane ili rečene ili pročitane, važe samo da su izraz dobre volje i mišljenja da li će biti pročitane, kao što je tada uradio gospodin Pavićević ili juče gospodin Stefanović ili će biti izrečene, sasvim je svejedno.
Gde je tu vladavina prava? Gde je tu vladavina prava ako nešto što važi za jednog narodnog poslanika ne sme da važi za jednog ministra? Kako to da jedan narodni poslanik može da čita obrazloženje koje ne traje duže od dva minuta po Poslovniku, a za jedan širok pojam, zakon, ministar to ne sme da uradi? Gde je tu vladavina prava? Mislim da moramo da promovišemo vladavinu prava u ovom svetilištu demokratije i da ono što važi za narodne poslanike da važi za ministre, da važi za sve građane Republike Srbije. Nema selektivnog pristupa, nema prava, nema države ako je to pravo selektivno, ako za nekoga važi, a za nekoga ne važi. Ono što važi za gospodina Pavićevića, važiće i za mene, važiće i za gospodina Stefanovića i za gospodina Selakovića. Jedino je to jedini način i ispravan put.
(Vladimir Pavićević, s mesta: Replika.)
Gospođo predsednice, član 106. – govornik može da govori samo o tački dnevnog reda o kojoj se vodi pretres.
Podsetiću da je amandman na član 10. koji je uvaženi kolega Pavićević predložio da se u stavu 1. reči „predsednik suda“ zamenjuje rečima „prvostepeni sudija“. Jedna, jedina reč u ova dva minuta nije izgovorena o amandmanu.
Govorilo se o Ustavu, govorilo se o tačkama Ustava i to je dobro i poštujemo, ali nemojte da kršimo Poslovnik time što će se govoriti o svemu i svačemu. Ja razumem da se ponekad ovde amandmani predlažu isključivo da bi se dobilo na statistici, da bi se dobilo na vremenu, a ne zbog kvalitetne rasprave i obrazlaganja zbog čega je neki amandman i predložen. U dva minuta pažljivo sam slušao jedna, jedina reč nije izgovorena u obrazloženju zbog čega bi trebalo u članu 10. stav 1. da piše „prvostepeni sudija“, a ne „predsednik suda“.
To nije tačka dnevnog reda, krši se Poslovnik. Neću tražiti da se o kršenju Poslovnika glasa, jer znam da kolega Pavićević, po pravilu neće biti tada u parlamentu da se možda pridruži pa da glasa za neki zakonski predlog ili za neki amandman koji predloži, ali to je njegov manir i to će građani Srbije prepoznati.
Ja znam da bi neko voleo da se ljudi u Srbiji plaše. Ja znam da bi neko voleo da preuzme ulogu na koju nema pravo. Ja znam da bi neko voleo da uzme ulogu Boga, ali to je već za neke druge ljude i za neke druge specijalnosti.

Ako se nekoga plašim, plašim se jedino Gospoda Boga i nikoga više, a što se tiče ovozemaljskog, plašim se nestabilnosti. Nestabilnosti koju su prizivali za vreme izborne kampanje ti i takvi, koji su rekli – ako ne glasate za nas, znate biće ukrajinski scenario, kao da im je malo razbijanja i ratova i rušenja i gradova i naše države. Nestabilnosti koju unose i u ovaj parlament ovakvim neodgovornim izjavama. Izjavama od malopre da je dobro vreme iz marta 2003. godine. To su izjave od kojih se svaki normalan, pristojan čovek u Srbiji, u najmanju ruku, sablažnjava i gadi.

Inače, strah od političke stranke, od dva, 202 ili ma kolko članova, ne treba niko da ima strah u Srbiji ni od SNS, niti SNS ima strah od bilo koga. Mi smo valjda zemlja u kojoj jedino i treba da se plašimo Gospoda Boga i nikoga više, a onaj ko želi da preuzme i tu ulogu, e to je već za neke druge specijalnosti.