Gospodine ministre, gospođo predsednice, slažem se sa vama i sa vašom argumentacijom gospodine Stefanoviću. Slažem se sa argumentacijom da ovo nije nikakav dodatni namet, već u obrazloženju jasno piše da postoje troškovi i izrade i izdavanja potrebnih legitimacija.
Plašim se da ste zakonom predvideli da ti troškovi padaju na budžet Republike Srbije da bi isti predlagači amandmana predložili amandman da se to ipak plaća, jer bi rekli - aha uzimate od nekih drugih da bi davali privatnom biznisu. E, sada kada privatni biznis kao i mnogi drugi plaćaju samo elementarne troškove izdavanja legitimacije, nikakve zarade, nikakve namete, e onda zašto je to tako, zašto ne plaćate to neko drugi. Nema kontinuiteta, nema istoga aršina. Jedini aršin predlagača amandmana je da napiše amandman i da dobije vreme za kritiku. Ma šta predložili izaći će neka kritika i zbog toga sam protiv prihvatanja ovakvog amandmana i SNS u Danu za glasanje, a verujem da će to biti za nekoliko sati, neće svoj glas dati za prihvatanje ovog amandmana.
Sa druge strane, kamo sreće gospodine ministre, da smo zatekli državnu kasu i 2012. i 2014. godine, da smo je zatekli daleko zdravije javne finansije. Kamo sreće da 2012. godine nismo zatekli u budžetu toliko sredstava za likvidnost od 15 dana, ravno za pola penzije, za pola plate u javnom sektoru, eto toliko je bio život javnih finansija u Srbiji posle cunamija koji je 12 godina vladao Srbijom. Možda da su te finansije bile bolje, možda da deficit nije rastao nekom veoma čudnom progresijom, da nisu zaduživanja bila stihijska, bez razmišljanja, da bi ta zaduživanja nisu bila i kod komercijalnih banaka, a ne samo kod Međunarodnog monetarnog fonda ili Evropske banke. Možda bi tada mogli da razmišljamo i o situaciji, pa da i država i preuzme na sebe neke od ovakvih stvari da izdaje i da te troškove prihvati na sebe. Ali, nismo i onda od onog istog koji je našem društvu, našim javnim finansijama stavio olovne bukagije na noge, a sada želi i traži od iste te Vlade da trči svetski rekord, da trči olimpijadu. Da li je tako nešto moguće? Ne, nije. Iako znam da ću sada dobiti kritiku - pa znate vi se vraćate unazad. Uvek se vraćamo od polazne tačke da bi pokazali koliko smo radili i šta smo uradili i zato sa ponosom mogu da kažem da za prvih četiri meseca ove godine da nije kredita i da nije kamata na kredite koji ste nam vi ostavili, budžet bi bio u suficitu, a kada ste vi imali jednu mesnu zajednicu koju ste vodili da je bilo u suficitu, nikad. Za vas je suficit nepoznata reč. Za vas suficit ne postoji. Postoje svetski rekordi u deficitu kao što ste uradili u Gradu Beogradu, 22% deficit budžeta Grada Beograda, a mi se sada borimo za deficit koji će biti ispod 4%.
Zbog argumenata koje ste vi gospodine Stefanoviću rekli i zbog argumenata koji zaista stoje da ovo nisu nikakvi nameti na privredu koju gledamo da relaksiramo Zakonom o radu, Zakonom o privatizaciji, Zakonom o stečaju, Zakonom o planiranju izgradnji, setom reformskih zakona koje smo usvojili ili koje ćemo u budućem periodu usvojiti, relaksiramo privredu, a ne na način što ćemo za neke kategorije privrednih društava nešto raditi u ime države, jer i tada i tada bi dobili istu ovakvu kritiku od istih ljudi, jer nema kontinuiteta u politici, postoji samo kontinuitet u političkoj mržnji.