Gospodine predsedavajući, dame i gospodo narodni poslanici, moje parlamentarno iskustvo je započelo 2008. godine. Sedam godina sam narodni poslanik. Vrlo disciplinovan što se tiče prisustva sednicama i onda kada sam bio u opoziciji, i sada kada, sa velikom čašću i odgovornošću predvodim najveću poslaničku grupu, Poslaničku grupu SNS. Ali, nikada za ovih sedam godina, nisam prisustvovao sednici Narodne skupštine na kojoj se manje govorilo o samoj predloženoj tački dnevnog reda.
Dajem na slobodu narodnim poslanicima da su kao neku slobodnu temu shvatili ovaj mali zakon od dva člana, da govore o svemu i svačemu, ali samo ne o onome što je bila tema dnevnog reda.
Neki od narodnih poslanika, a govoriću u duhu potencijalnog novog skupštinskog rečnika, su bili deficitarni sa istinom, pa su govorili da SNS je pobegla od odgovornosti i nije predlagač ovog zakona. Da, SNS, odnosno narodni poslanici SNS su sa zadovoljstvom potpisali ovaj predlog zakona i ponašajući se kao tim, ponašajući se kao ljudi koji ne dele samo kvote i kontigente koji su bili tako omiljeni u prošlom režimu, već delimo i odgovornost i onda kada je lepo i onda kada je manje lepo.
Dogovorili smo se da ovlašćeni predstavnik predlagača bude jedan od najagilnijih, a neće mi zamiriti ostale narodne poslanice, jedna od najagilnijih a to je gospođica Olgica Batić. Tu nema skrivanja i nema bežanja od odgovornosti, jer da je tako, ova polovina sale danas možda ne bi ni bila tu.
Danas se govorilo i najviše se postavljalo pitanje – a gde je ministar pravde? Odgovoriću vam. Gospodin Selaković je na svom radnom mestu, radi posao za koji je dobio ovlašćenje i podršku i na izborima. Dobio je, radi posao za koji je dobio ovlašćenje i podršku narodnih poslanika i sprovodi politiku za koju se zalaže Vlada Republike Srbije i predsednik Vlade, gospodin Aleksandar Vučić.
Malo je cinično kada isti oni narodni poslanici kada ministri tu dođu, a gospodin Selaković je jedan od najredovnijih zbog posla koji obavlja, ali i zbog energije koju ima, najredovniji u Narodnoj skupštini, kada je predlagač amandmana, odnosno ovlašćeni predstavnik predlagača ispred Vlade Republike Srbije neko od resornih ministara, onda kažu – Pa vi ponižavate Narodnu skupštinu. Narodna skupština je protočni bojler. Kada ta Narodna skupština shodno svojim ovlašćenjima i ustavnim i poslovničkim bude predlagač, odnosno pojedinci, jedan ili više narodnih poslanika kao što je to sada slučaj, budu predlagači zakona, istog trenutka se kaže – A gde je ministar?
Dajte samo dogovorite se šta želite, koje nedelje želite ministra, koje nedelje želite poslaničke zakone? Nije dovoljan taj cinični smeh da prekrije istinu u mojim rečima.
Postavilo se pitanje – zašto jedan zakon? Mnogo puta sam ovde mahao papirima, činjenicama, istinom da je prethodni režim spajao nespojivo, da smo imali sednice Narodne skupštine sa po 27 pa do 67 tačaka dnevnog reda i tada je bilo u redu. Onda isti ti narodni poslanici, iste te poslaničke grupe bivšeg režima, kada god imamo tri, četiri, pet tačaka spojenih, vrlo smisleno, vrlo povezano, trpeli smo ovde kritike zašto se spajaju tačke dnevnog reda? Evo sada smo im dali priliku da to bude jedan zakon, sada ne valja ni jedan zakon. Recite ljudi – šta hoćete? Jedan, više njih ili desetine zakona, kao što ste radili?
Najciničnije, najbezobraznije je kada se postavi pitanje cene koštanja današnje sednice Skupštine i to pitanje dolazi od onih poslaničkih grupa koji su 2011. godine usvojili Zakon o finansiranju političkih aktivnosti u kojem, poštovani narodni poslanici, poštovani građani Republike Srbije, tim zakonom 0,15% čak iz svakog kredita koji je dolazio u Srbiju je odlazio za finansiranje političkih stranaka, odlazio za njihovo finansiranje, a sada se pitaju koliko košta jedan dan Narodne skupštine. U najmanju ruku, uz odmahivanje i taj grč na licu neće zaustaviti istinu koja je u mojim rečima.
Podsetiću i na vaše amandmane. Evo, tu je gospodin Bradić. Podsetiću na vaše amandmane, gospodine Bradiću, kada smo pre nekoliko meseci menjali Zakon o finansiranju političkih aktivnosti. Vaš amandman je bio više za političke stranke, više za vas. Zašto se tada niste vodili politikom štednje, politikom manjeg trošenja? Ne, kada su vaši interesi upitanju, kada je finansiranje vaše političke opcije, tada ne znate koliko vam je dosta, tada dajte što više, tada ste nas kritikovali zašto smanjujemo, tada je to bilo smanjenje demokratskog prostora, loše za demokratiju u Srbiji, a sada, kada razgovaramo, kada imamo sednicu Skupštine, kada možete da iznesete svoje političke stavove, da kažete, da čuju građani Srbije, pa da procene ko je upravu, sada vam ne odgovara ni to. Ne odgovara vam ni komunikacija u Narodnoj skupštini, ni da se Narodna skupština i sednice Narodne skupštine održavaju.
Treći put ću postaviti pitanje – ljudi, recite, bre, šta hoćete? Hoćete Skupštinu, nećete Skupštinu, hoćete da razgovaramo, nećete da razgovaramo, hoćete demokratski dijalog ili nećete, samo se sastavite jednom sami sa sobom šta želite.
Danas je jedna tačka dnevnog reda, produženje sa 1. marta 2015. na 1. januar 2017. godine mogućnosti da građani, privrednici, pravna i fizička lica mogu da izvrše overu potpisa, rukopisa i prepisa na mnogo većem broju mesta sada, jer to su i mesne kancelarije i mesne zajednice i opštinske uprave i sudovi, umesto kod notara.
Traži se odgovornost i krivica. Odgovornost i krivica se traži i zahteva i prvi bih bio za traženje odgovornosti i krivice kada je šteta nanesena. Koja je šteta? Gde danas pravna i fizička lica overavaju prepise, rukopise i potpise? Gde? Na svim onim mestima na kojima su overavali i juče, na svim onim mestima gde su overavali pre tri, četiri i pet godina, na svim onim mestima gde će overavati do januara meseca 2017. godine. Da li je šteta nanesena? Nije. Da li je neko trpeo? Nije. Da li je neko više platio? Nije. Zašta odgovornost? Odgovornost što smo rekli – da, potrebno je ozbiljnije vreme, potrebno je vreme kada će se javnobeležnička komora u punom kapacitetu i u punom broju oformiti ili ćemo menjati zakon iz osnova i potpuno nov zakon usvajati. Ali, u svakom slučaju, da neko kaže – šteta je nanešena, koja šteta? Kome šteta? Ime i prezime, iznos, ko je oštećen?
Ja bih više voleo da govorimo o odgovornosti na pravi i činjenični način. Znate, ovde se postavilo pitanje malopre o tome koliko je u tom trenutku 2009. godine neizabranih sudija koji su postali ili da li su postali članovi SNS sada ponovo sudije.
Hajde da govorimo malo i o sudijama koji su 2009. godine izabrani za sudije, a reći ću vam po kojem principu i po kojem ključu. Pročitaću pismo koji su potpisali predsednik Opštinskog odbora Demokratske stranke Vlasotince i predsednik Skupštine opštine Vlasotince. Neke kolege odmahuju, ma to je prošlo, nema veze. Nije prošlo, ti ljudi su i dan danas su u pravosudnom sistemu Srbije. Sada pitam koliko sudija su članovi DS, a još uvek su u pravosudnom sistemu zato što su izabrani na način i, molim vas, dozvolite mi da o tom rukopisu reforme pravosuđa iz 2009. godine vam govorim.
Sudije opštinskog suda Vlasotince, predsednik, ne želim imena i prezimena da govorim, predsednik suda od 2000. godine, lomio se između DS i DSS, prevagnuo trenutni interes, te se smatra DSS-ovcem, u principu pošten,ali nekomunikativan i nepreduzimljiv. Zaslužuje šansu, ali mlako. Eto to su dokumenti i to su CV koji su dolazili na ruke tada ministru pravde na osnovu kojih su ljudi dobijali šansu u pravosuđu.
Idemo dalje. Ovo je najblaže. Sledeći je simpatizer. Supruga član DS. Istog trenutka – pošten, vredan, sa strane gledano nekorupmpiran, desetak godina unazad pruža svu pravnu pomoć DS. Pazite nezavisnog sudiju koji desetak godina pruža svu pravnu pomoć DS? Verovatno najbolji u sudu, ambiciozan, zaslužuje da napreduje, zainteresovan za apelacionog sudiju u Nišu, nesporan. Znači, pružaš pomoć DS, odmah si nesporan u toj reformi pravosuđa.
Sledeći je povučen, miran, vredan, verovatno pošten, iskusan simpatizer, nezainteresovan za politiku, bivši socijalista, sarađivao bez pogovora. Nesporan. Sarađuješ bez pogovora sa opštinskim odborom DS, bez pogovora si za napredovanje u karijeri u tom pravosuđu u režiji bivšeg režima.
Sledeći je neukaljan, nekompromitovan, verovatno pošten, druželjubiv, uvek spreman za saradnju, apolitičan, simpatizer, opet nesporan. Simpatizer si, siguran glas DS, odmah si nesporan za napredovanje u karijeri, i to istih onih koji se brinu sada zašto smo produžili ovaj rok za godinu i devet meseci.
Trenutno izvršni sudija je sledeći. Ne brani interese društva, korumpirana, gramziva, suprug advokat, rade u dilu, zlo za sudstvo. Nije simpatizer, odmah je zlo za sudstvo.
Sledeći je predsednik suda do 2000. godine, okoreli neprijatelj DS, neprincipijelan, korumpiran, danas u Novoj Srbiji, sve najgore. Čim si protiv DS, odmah je to najgore.
Sada dolazimo do javnih tužioca. Tu je najzanimljivija referenca pošten, vredan, sa strane posmatrano nekorumpiran, stručan, iskusan, dugogodišnji simpatizer DS i, pazite sada najzanimljivije, odbacivao sve krivične prijave protiv funkcionera opštinskog odbora DS. Pa, to je, gospodo, ključ reforme pravosuđa u režiji DS. Pa, to su oni koji se sada brinu za reformu pravosuđa. To su oni koji se brinu za Ministarstvo pravde. To su oni koji se brinu sada za javne beležnike.
Molim vas, pokrijte se ušima, što kaže naš narod, i svaki trenutak koji imate u ovoj Narodnoj skupštini, kao što je rekao moj uvaženi kolega, iskoristite da se izvinite za sve loše što ste uradili i za ove ovako stručne simpatizere DS, koji su odbacivali sve krivične prijave protiv funkcionera DS i da im je to bio jedini način i jedini put za napredovanje u karijeri.