Prikaz govora poslanika

Prikaz govora poslanika <a href="https://otvoreniparlament.rs/poslanik/7420">Zoran Babić</a>

Zoran Babić

Srpska napredna stranka

Govori

Jako kratko, gospodine predsedavajući. Pošto mi danas celog dana govorimo o procedurama, o nečemu što apsolutno nema nikakve veze sa osiguranjem osim par kolega, a pažljivo sam danas slušao gotovo sve narodne poslanike, o struci, o temi zakona, niko ni reči.
Ovi poslednji govori mi liče na svojevrsno posipanje pepela. Znate, hitan postupak je štetan postupak. Izvinite molim vas, da li je hitan postupak deo Poslovnika o radu Narodne skupštine? Jeste. Da li je ovaj Poslovnik Narodne skupštine pisala i pravila ova skupštinska većina i SNS? Nije. Ovaj Poslovnik o radu koji predviđa hitan postupak je pravila DS i bivši režim koji sada kaže da je taj hitan postupak štetan. Vi sami priznajete da ste napravili štetni dokument. Sami kažete da je to štetno. Promenićemo i to.
Više bih voleo da ovde govorimo o stvarima, pa da kažete – u redu, zakoni se donose, e ovako se donose zakoni. Evo kako smo mi usvojili Zakon o osiguranju. Nisam čuo taj postupak. Nisam čuo ni jedan primer, ali sam čuo toliko puta danas, a vrlo precizno je moj uvaženi kolega Orlić to i izračunao koliko puta je ponovljeno procedura, procedura, procedura. Procedura na osnovu Poslovnika o radu Narodne skupštine je ispoštovana.
Evo, gospodo puna fascikla mišljenja osiguravajućih kompanija oko kojih se ovaj zakon i targira, odnosno tangira. Neka mišljenja su dobra, većinom. Neka kažu moglo je bolje. Ali, većina kaže da je ispoštovano njihovo mišljenje, da je razgovarano sa njima, da je bila javna rasprava. E sada hoćemo da govorimo o javnoj raspravi u Narodnoj skupštini gde danas šest ili sedam sati slušamo ni o čemu što je vezano za osiguranje. Ništa, ograđujem se od onih narodnih poslanika i izvinjavam se onim narodnim poslanicima koji su o tome govorili i gospođa Karavidić i gospodi Čikiriz.
Drugi amandmani - ništa. Pokazuju samo veštinu izlaska na scenu i dobijanja prilike da ih reflektori obasjaju, ali kada na toj pozornici i pod tim reflektorima vidite neznanje, mlataranje rukama i pozivanje na nešto što ne ide, to nije ni vreme ni mesto niti je Narodna skupština za takve stvari.
Pokažite na čemu ste? Pokažite gde ste i šta ste uradili za 8, 12 ili koliko godina na vlasti? Kako ste vi usvojili Zakon o osiguranju? Po hitnom postupku, 19. aprila 2004. godine. Pozivate se na Ustav za koji niste glasali, koji ste opstruisali. Pozivate se na neke stvari koje niste radili. Radimo bolje, radimo u skladu sa zakonom, radimo u skladu sa Ustavom, radimo u skladu sa Poslovnikom, a to što vi kažete – napravili ste dokument koji je štetan, to više govori o vama nego o SNS.
Zahvaljujem se gospodine predsedavajući.
Prihvatam to što je gospođa Dragutinović rekla da je procedura veoma važna i da mora u svim segmentima našeg društva da se poštuje, i prilikom donošenja zakona, ali i pri mnogim drugim stvarima. Nije samo ovo procedura koja mora da se poštuje.
Recimo, postoji procedura kojom se proizvodi električna energija, obnovljivih izvora u termoelektranama, hidroelektranama, pa se onda…
Ja ću se držati dnevnog reda kao i svi ostali, gospodine predsedavajući. Dozvolite mi samo da napravim nit.
Onda se ta električna energija istom tom procedurom isporuči potrošačima, privredi i građanima Republike Srbije. Pa onda, istom tom procedurom, većina građana Republike Srbije i privrede tu električnu energiju plati, kako bi opet elektroprivreda mogla da se modernizuje, da ide u novu proizvodnju, u obnovljive izvore energije. Ali onda, kada dođu političari, koji donesu bure umesto ideja, pa kažu – prekidaj proceduru, račune umesto u banku, umesto tamo da se plati, onda se stavi u to bure, pa se onda zapali, otkotrlja negde – pa šta ćemo, gospodo, sa tom procedurom? Jel to ispoštovana procedura do kraja? Nije.
Prema tome, ako se neko poziva na proceduru, mora da se poziva na proceduru svuda, a ne samo gde mu odgovara i kako mu odgovara – malo bure, malo procedura, malo procedura u bure, itd. Zaista mi nije jasno šta žele više sa tom procedurom? Kada da važi? Kada su u pitanju računi ili kada su u pitanju zakoni? Kada važi ta procedura?
S druge strane, amandman kojim se briše član 35. bi brisao – kad je podnosilac zahteva za dobijanje saglasnosti iz člana 31. ovog zakona lice iz finansijskog sektora koje ima sedište odnosno prebivalište u inostranstvu, Narodna banka sarađuje, ta reč mi se dopada – sarađuje, sa stranim nadzornim organima radi utvrđivanja da li je to lice pod redovnim nadzorom, i nadzor mi se dopada, ovo su ipak finansijske stvari, saradnja i nadzor su dve ključne reči u ovom članu 35. zbog kojeg je SNS naravno, protiv ovakvog amandmana kojim se takve stvari, takve reči, brišu, a jesmo za proceduru - od procedure donošenja zakona, pa do procedure proizvodnje, isporuke i naplate električne energije.
Član 108, gospodine predsedavajući.
Naravno da ne želim da se glasa o tome, jer ovde je na delu jedna velika, ogromna neprincipijelnost. Traži se poštovanje procedure, jer na taj način se poštuje Narodna skupština, a sa druge strane se ne poštuju prvi među jednakima u ovoj Narodnoj skupštini…
Zato što ste, gospodine predsedavajući, morali više da štitite ne sebe nego Narodnu skupštinu kojom predsedavate i da ukažete narodnim poslanicima, koji misle da ispred sebe imate stripove, a ne ozbiljan materijal, jer mislim da takvim izražajima i takvim ponižavanjima vas lično, a morali bi, ako ništa drugo, da poštuju kolegijalnost, da poštuju vaše godine, da poštuju vaš staž u Narodnoj skupštini, da poštuju vašu pomirljivost kojom vodite Narodnu skupštinu, a ne da oni sami na taj način, sami od sebe prave stripove i to veoma smešne stripove.
Gospodine predsedavajući, čl. 106. i 107.
Voleo bih da mi neko kaže kakva je veza između tog upozorenja ka vladajućoj većini, koleginicama i kolegama koji su u ovom delu sednice govorili i amandmana po kojem je, nadam se, gospodin Stefanović dobio reč i govorio tri i po minuta? Prvo bih to voleo da mi objasnite.
Drugo, po članu 107, a to je dostojanstvo Narodne skupštine, izrečene su stvari koje nisu istinite, gospodine predsedavajući. Morali ste da prekinete.
Rečeno je, upućuje se apel vladajućoj većini da omogući kolegama koji su podneli amandmane da te amandmane obrazlažu. Oni sve vreme to rade.
Ne postoji ni jedan mehanizam niti da se iko pobunio i rekao – ne dozvoljavamo reč. Ja sam bar tri puta sa ove govornice rekao – dobro je što je podnet ovakav i ovoliki broj amandman, jer će kroz te amandmane podnosioci amandmana konačno da pročitaju zakon i konačno da vide koja je to vrednost i da glasaju u danu za glasanje. O čemu se onda tu radi, gospodine predsedavajući?
Nemojte da skupštinska govornica služi za iznošenje neistina. Vi ste u obavezi da prekinete narodnog poslanika i da ga upozorite da nikome nije oduzeta reč. Svako ko se javio kao podnosilac amandmana je dobio reč po Poslovniku utvrđenom vremenu i da to vreme koristi u obrazlaganju svojih amandmana. O kakvom se onda tu ne dozvoljavanju opozicije da iskaže svoje stavove radi?
Molim vas, nemojte da budemo neozbiljni ljudi. Nemojte da se koristi Narodna skupština za iznošenje neistinitih stavova, kao što je to malopre radio gospodin Borislav Stefanović, puna tri minuta, a da ga niste ni upozorili, da ga niste ni opomenuli. Nikome ovde nije zabranjeno da govori.
Srpska napredna stranka je protiv usvajanja ovakvog amandmana, ali ja ću dalje dokazima, ne pričama čaršijskim i ne insinuacijama već onim stvarima koje su tačne i egzaktne, Zakon o osiguranju, još uvek važeći, toliko hvaljen, usvojila je neka druga skupštinska većina u maju mesecu 2004. godine po hitnom postupku, ali to nije sve.
Taj zakon je imao nekih osam izmena do dana današnjeg.
Imamo prvu izmenu 2005. godine, hitan postupak, pa još jednu izmenu 2005. godine, hitan postupak, pa 2007. godine, hitan postupak, pa 2009. godine, Odluka Ustavnog suda, znači nešto nije valjalo i nije bilo u skladu sa Ustavom, toliko puta mahanim danas u ovoj sali, pa 2009. godine, hitan postupak, pa 2011. godine, hitan postupak. Šta ćemo sa svim ovim hitnim postupcima koji su sprovedeni i u vreme kada će predlagač amandmana reći – kakve veze ja imam sa tim? Nemate vi, ali imaju oni sa kojima ste bili na listi, koje ste pomogli da pređu cenzus, oni vama ili vi njima, nerešeno. Deluje mi da su tu pata karte.
Što se tiče prodaje državnog dela kapitala u „Dunavu“, za dve godine, evo skoro tri godine Vlade u kojoj je participirala SNS ništa nije otuđeno, poklonjeno, dato. Ako i dođe do prodaje bilo čega državnog, biće mnogo transparentnije, biće po zakonu, biće upoznata javnost i biće povoljnije i transparentnije za državu nego što je bila prodaja „Beopetrola“, recimo u nekom vremenu pre 10, 12 godina.
Prema tome, nemoj predlagač amandmana da se brine za tako nešto, biće mnogo kvalitetnije i bolje ukoliko do toga dođe, mnogo je bolje za državu i sve naše građane nego što je to bilo sa „Beopetrolom“.
Zahvaljujem se gospođi Dragutinović zato što je i na primeru sada pokazala da predlagači amandmana jesu predložili amandmane, ali da nisu čitali zakon, jer da su čitali zakon imali bi odgovor, pa čak i na te čaršijske priče ne bi morali da ga postavljaju u ovom visokom Domu.
Kada neko ne pročita zakon, a podnese amandmane, šta drugo očekivati nego da reči koje sam malopre izgovorio budu izokrenute na način koji ne znam kome bi moglo da odgovora, ali nisu izrečene. I dalje tvrdim da ukoliko se bilo šta u Srbiji bude radilo i sve ono što se radi u protekle tri godine, od 2012. godine pa na ovamo, dve i po, je mnogo transparentnije, kvalitetnije i u većem interesu građana Srbije nego što je bilo sa privatizacijom, sa poklonom „Beopetrola“, protiv interesa države, protiv interesa građana Srbije.
Ovaj amandman naravno da nije prihvatljiv za SNS, jer mislim da je tih prethodnih saglasnosti za promenu poslovnog imena i sedišta neophodno definisati u ovom članu 66. jer da je tih saglasnosti bilo više u prošlosti, daleko bi bolje prošle neke zaista ispod žitne privatizacije.
Neko je rekao da je ponosan na neke stvari koje su se u prošlosti desile. Zabrinuti, odgovorni ljudi u ovoj državi su mi posle toga dostavili mejlom i zaista sam im zahvalan. Nisam po profesiji ekonomista, ne predstavljam se ni kao profesor jer nisam, ali jesam diplomiran mašinski inženjer Univerziteta u Beogradu, ali ću se pozvati na izveštaj Saveta za borbu protiv korupcije koji je naveo sumnju da je država u slučaju privatizacije „Beopetrola“ oštećena za iznos od 100-180 miliona evra.
„Beopetrol“ je privatizovan 2003. godine kada ga je kupila jedna ruska kompanija. Kupac se obavezao da će u roku od tri godine obezbediti investicije od 85 miliona evra i osam miliona evra za socijalni program.
Međutim, kompanija je dostavila u odnosu na ovih 85 miliona evra garanciju od 41 milion evra, nepuna polovina, a da je pri tom od „Beopetrola“, subjekta privatizacije uzela kredit od 115,2 miliona evra i to 25. avgusta 2004. godine, kao i 10,2 miliona evra 10. juna 2005. godine.
Prema mišljenju Saveta sporno je bilo i nekoliko zajmova i ugovora, pa navodi da je sa firmom „Inkonekskom“ sklopljen ugovor o izvođenju rada u iznosu od 31,2 miliona evra 14. oktobra 2004. godine. Taj novac je isplaćen firmi, ali nema dokaza da su radovi izvršeni, pojela maca. Na isti način poslovalo se i sa firmom „Đovelo trejding“. Ovom preduzeću je isplaćeno 17 miliona evra i ako su neke računice pokazale da su obavljeni radovi koji su koštali samo 6,5 miliona evra. Eto, tako se rade te ispod žitne privatizacije.
Da li je neko odgovoran u tome? Da li ima člansku kartu, prijateljstvo, šta god da ima, apsolutno za pravosudne organe, za mene lično nije bitno. Ko se ogrešio o zakon mora da odgovara, ali ovo su privatizacije kojima se bivši režim ponosi. Hvala.
Kada argumentacija proizilazi iz nepročitanog zakona za političke neistomišljenike je to idealno i svaki aplauz i budnost poslanika SNS … Prijatno gospodine Pavićeviću. Ako ste gladni i ako vam je opala koncentracija, idite do bifea. Nemojte da ponižavate više ovu Narodnu skupštinu mrvama koje ostavljate tu u Narodnoj skupštini jer to je u najmanju ruku bezobrazno kršenje Poslovnika i omalovažavanje Narodne skupštine. Ako ste gladni, ako vam je opala koncentracija, molim vas izađite i idite do bifea i idite do restorana, restoran radi. Nemojte omalovažavati više ovu Narodnu skupštinu.

Kada argumentacija proizilazi iz nepročitanog zakona, iz želje da se napravi politički performans, iz želje da se promoviše lična i politička mržnja, šta može bolje da bude za neistomišljenike? Rado bih vam dao i vreme poslaničke grupe SNS. Takav performans, pa to je savršeno za nas. Pokazuje se pravo lice, pravo lice strpljivosti SNS, pravo lice narodnih poslanika SNS koji pažljivo čitaju i slušaju sve što je izrečeno, ali slušaju i ljudi koji se nalaze sa druge strane ekrana, slušaju i ljudi iz osiguravajućih kompanija kojima ne možete objasniti pukom – briše se, zbog čega postoje posrednici u osiguranju.

Zašto ne postoje posrednici, fizička i pravna lica, koliko ljudi u Srbiji bi izgubilo posao ako bi se član 86. prihvatanjem amandmana Nove stranke ostalo bez posla, ali to je navika bivšeg režima da ostavljaju ljude bez posla i zbog toga treba …
Član 108. gospodine predsedavajući.

Ja bih pitao, na ovaj način, ne vas, već one kako su danas tokom dana bili okarakterisani, ne od strane SNS, već od strane nekih ljudi koji sede iza njih, zlih, koji su pisali ovakav Poslovnik.

(Janko Veselinović, s mesta: Ovo nije povreda Poslovnika.)

Gde piše, gospodine predsedavajući…
… da nešto što se radi u ovoj sali,  a neprimereno je, nije dostojanstveno, nije po pravilu stvar privatnog? Ja mislim da kada se mi uhvatimo za kvaku ovih vrata, ne ovih, za kvaku Narodne skupštine svakog jutra kada dođemo, zaboravljamo privatnost. Gde u tom Poslovniku piše da je dozvoljeno, možda ne svima, ali možda pojedinima, možda ima dva poslovnika, selektivna poslovnika, pa jedan Poslovnik se odnosi na jedne, a drugi na druge, unositi hranu u salu Narodne skupštine?

Ako debatujemo, ako sam prihvatio poziv da debatujemo i mislim da je ovo mesto za debatu, a civilizovano je, normalno je, akademski čestito, politički čestito pogledati čoveka sa kojim debatuješ, gledati ga sa koncentracijom, a ne sa punim ustima. Gde piše da je to dozvoljeno? Gde piše da ukazivanje na nepravilnosti, na umanjenje dostojanstva Narodne skupštine kršim Poslovnik? Baš od tih koji su kreirali ovakav Poslovnik, baš od tih,…
… kako reče gospodin Živković, zlih ljudi.
Kada smo kod čitanja gospodine Đurišiću, vi ste upotrebili nešto što piše u sledećem vašem amandmanu i u sledećem članu 81, a to je ta dobra ili loša poslovna reputacija.

Zarad javnosti, zaista kada sam čitao amandmane, nisam čitao ove – brišu se, zaista sam čekao vaše amandmane, jer mislim da ipak imaju određenu poruku i određeni trud, zaista sam željno iščekivao da čujem obrazloženje.

Obrazloženje zbog čega treba brisati tačku 1. gde lice za člana organa upravljanja platne institucije ne može biti lice pravosnažno osuđeno za krivično delo na bezuslovnu kaznu zatvora, ili lice pravosnažno osuđeno za kazneno delo koje ga čini nepodobnim za obavljanje ove funkcije. Šta ovde ima nejasno? Ili je to možda nastavak nečega što smo doživljavali u prethodnom periodu?

Recimo, u članu 21. Zakona o komunalnoj policiji koji je donela skupštinska većina do 2012. godine, siguran sam da se gospodin Đurišić toga seća, u tom članu 21. se kaže – komunalni policajac može biti osuđivano lice na kaznu zatvora do šest meseci. Bunili smo se, ulagali amandmane, valjda takve stvari moraju da rade ljudi koji su čisti kao suza.

U članu, ne sećam se tačno koji, ali u Zakonu o stečaju, stečajni upravnik, čovek kome je poverena imovina, ogromna imovina, i to jedan, to su oni koji su izvučeni iz bubnja, tako ste predviđali da se biraju stečajni upravnici – loto stečajni upravnici. Isto je moglo da bude osuđeno lice na kaznu zatvora do šest meseci. Valjda moramo da promovišemo ljude koji su bez mrlje u karijeri, koji nisu učinili greške?

Šta znači na ovaj način? Ni jednu argumentaciju nisam čuo da član organa upravljanja platne institucije može biti, ako bi se usvojio vaš amandman, može biti lice pravosnažno osuđeno za krivično delo. Šta ga tu promoviše, koje znanje, koje iskustvo, koje umeće? Umeće lopovluka, umeće kriminala, umeće u korupciji. Nemojte molim vas, zaista ovde nema paušalnih ocena. Željno sam iščekivao ovaj amandman jer sam čekao argumentaciju. Znam da ljudima koji su osuđeni, koji su odležali to što su osuđeni da ih treba resocijalizovati, da ih ne smemo ostaviti na marginama našeg društva, da im treba dati šansu, ali šansu na taj način što će neko biti osuđen i odmah u organ upravljanja, odmah nekoga ko je već umočio prste u med odmah pored košnice, nemojte molim vas.
Zahvaljujem se gospodine predsedavajući.
Na početku bih se zahvalio gospodinu Martinoviću, zato što je na jedan pravi i dostojanstven način probao da vam ukaže da smo mi svi podjednaki pred zakonom i pred Bogom. Da isti aršini znače u vođenju sednice i prema gospodinu Stefanoviću, i prema gospodinu Martinoviću i prema ostalim koleginicama i kolegama. Ukoliko nekome ne smeta što, kako ste rekli pre sat vremena gospodin Stefanović više od polovine svog vremena govori van teme dnevnog reda napadajući dvojicu funkcionera Vlade Republike Srbije, a kada gospodin Martinović pokuša da objasni da u jednom delu teritorije Republike Srbije kojom vlada jedna šačica ljudi koja nema podršku građana, ne veću od tih 5-6% kršeći zakon, kršeći pravo, kršeći demokratska načela, istog tog trenutak se opominje i vraća u temu.
Zahvalio bih se i govornicima koji su probali da ukažu da ovde postoji jedno flagrantno izvrgavanje svega onoga što skupštinska većina pokušava da uradi. Kada u skupštinsku proceduru se upute zakoni čiji je predlagač Vlada Republike Srbije, kada ne retko ovde imamo prisutno više ministara u Vladi Republike Srbije nego narodnih poslanika stranaka bivšeg režima, tog trenutka Skupština postaje protočni bojler, kako je Narodnu skupštinu nazvala DS ili nešto drugo što se nalazi u kupatilu, a protočno je kako je Narodnu skupštinu u političkoj mržnji i omalovažavanju države Srbije svih njenih građana Skupštinu nazvao gospodin Zoran Živković.
U onom trenutku kada Narodna skupština Republike Srbije preuzme ulogu koja je definisana Ustavom, zakonima, Poslovnikom, kada narodni poslanici predlože ili grupa narodnih poslanika predloži zakon, tog trenutka se pita – a gde je ministar? A zašto ministar nije došao? Zbog toga bih pozvao kolege iz stranaka bivšeg režima da kažu šta hoće. Hajde jednom neka kažu šta hoće. Da li hoće ministre ili hoće poslanike. Da li hoće da Skupština radi svoj posao ili neće da radi svoj posao. Dajte ljudi, dogovorite se jednom sami sa sobom.
Pošto ste pitali gde je ministar, odgovoriću vam gde je ministar. Jedanaest meseci, pre 11 meseci je formirana Radna grupa koja intenzivno radi na izmenama i dopunama, odnosno na novom zakonu o izvršenju i obezbeđenju koji će na mnogo kvalitetniji način zaštiti i interes građana i interes države Srbije. Sa celovitim rešenjem mnogo boljim i kvalitetnijim nego što je ovo koje je danas, pokušavamo da poboljšamo. Dođi će ministar, gospodin Selaković u Narodnu skupštinu Republike Srbije, jer je čovek koji nema razloga da se plaši, naročito ne zlih ljudi.
Međutim ovde se nekako gleda samo jedan kraj štapa. Na tom štapu postoje dva kraja. Da li je bilo slučajeva o kojima je koleginica Biljana Pantić Pilja vrlo hrabro i korektno govorila i koji su nas i povukli i motivisali da ovaj zakon uputimo u skupštinsku proceduru. Da, bilo je. Ako je bilo kršenja zakona, kao što je rekao gospodin Dragan Nikolić, nemam nikakv problem da oni koji su prekršili zakon, ma čiju člansku kartu imali ili nemali, odgovaraju pred zakonima i pred pravosudnim sistemom Srbije. Ali, šta ćemo sa onom drugom stranom? Probaću da postavim pitanje za koje znam da ima pozitivan i potvrdan odgovor.
Da li bivša ministarka pravde, gospođa Malović, radi u jednoj izvršiteljskoj kancelariji? Da li gospođa Malović koja je bila predlagač tog zakona radi u izvršiteljskoj kancelariji? Da li najbliži saradnici bivše ministarke, savetnici, učesnici u ovakvom predlogu zakona koji je tako loš kako smo čuli od strane DS, članovi DS, da li rade u izvršiteljskim kancelarijama? Da li su ti kod kojih završava naveći deo novca od taksi koje su napravljene na tako netransparentan način, na tako konfuzan način. Te takse nije opredelila i propisala SNS niti gospodin Selaković, propisali su oni koji te takse sada konzumiraju koji sami određuju, koji ih trpaju u džepove tih agencija, kancelarija i u svoje privatne džepove.
Šta je uradila SNS? Šta je uradio gospodin Selaković? Zašto niko nije rekao da je od 1. oktobra ove godine i izvršitelji imaju obavezu fiskalnih kasa i da se zna koji je njihov prihod i koliko je od toga obaveza državi, kolika je obaveza Republici Srbiji. Eto, gospodo koji se pitate, gde je gospodin Selaković, eto tu je, brine o interesima države Srbije.
Želeo bih da o ovoj temi razgovaramo na jedan širi način. Želeo bih da razgovaramo na način koji tangira sve građane Republike Srbije. Mislite li da i građanima Srbije bitno da li se izvršitelji izvlače iz bubnja kao što se izvlače stečajni upravnici? Po zakonu usvojenom 2011. godine, decembra 2009. godine izbor stečajnog upravnika vrši se metodom slučajnog odabira sa liste aktivnih stečajnih upravnika. Kakva je to igra sa imovinom, ogromnom imovinom? Sa ljudima koji rade tamo? Sada oni koji su ovakve metode, loto bubnja, iz kojeg su izvlačili samo pojedine stečajne upravnike, sada traže javne nabavke. Što tada niste tražili transparentniji način? Koji je to bubanj? Koje su kuglice u tom bubnju? Čija su imena u tom bubnju? Koje učestvovao u tom izboru? Ne, samo i isključivo izbor stečajnog upravnika vrši se metodom članom 20. vrši se metodom slučajnog odabira sa liste aktivnih stečajnih upravnika.
Pa su slučajno ti aktivni stečajni upravnici vrlo bliski bivšem režimu i strankama bivšeg režima i pojedincima iz tog bivšeg režima. Oni drugi nisu aktivni. Imaju preča posla, da sede kući, bez obzira na struku, bez obzira na znanja, bez obzira na ono što umeju i znaju. Nisu u bubnju, niti građane Srbije ovo interesuje, a verujem da neće interesovati ni azbučni red.
Više ih interesuje zbog čega su došli u situaciju da im na vrata zakucaju stečajni, odnosno izvršitelji.
Zašto smo došli u tu situaciju? Mislite li da sam srećan zato što u Srbiji postoje izvršitelji? Nisam.
Lično mislim da niste ni vi, lično mislim da niko u Srbiji nije srećan kada mu na vrata zakuca izvršitelj. Zašto smo došli u takvu situaciju? Verujem, zbog dve stvari.
Jedno su neodgovorne poruke političara u prošlosti i tu moram da pomenem jedno bure. Ne znam da li je bilo plastično ili metalno, verujem da je bilo metalno i to bure se na jedan volšeban način, dogurano tada od opozicionog političara, sada od našeg kolege narodnog poslanika, nekada i premijera Vlade Republike Srbije, nesretnim okolnostima premijera Vlade Republike Srbije, doguralo, dokotrljalo do centra Niša. Tada neodgovornim porukama tog gospodina, verujem da ste prepoznali i da znate o kome je reč, on je tada rekao, ljudi, glasajte za mene, glasajte za opciju kojoj pripadam, a tada je pripadao DS, a račune za struju, račune za komunalije, sve račune u to bure, pa ćemo zapaliti. Ljudi su poverovali.
Poverovali su ljudi, stavili račune u bure, mislili da se time rešavaju svi problemi, zaokružili su neko njegovo ime i stranku i nastavili da ne plaćaju račune, misleći da to što on obeća, da će to i ispuniti. Nije ispunio, kao što nije podneo ostavku na mesto narodnog poslanika onda kada je flagrantno iznosio neistine sa skupštinske govornice o premijeru Vlade Republike Srbije i kada je sve to dokazano, umesto na pisarnici Narodne Skupštine, umesto u Administrativnom odboru, umesto sa ostavkom kako to čine časni ljudi kada urade nešto što ne valja i što nije istinito, mi nažalost eto slušamo i dalje neke tirade u obliku 500 ili 600, ne znam koliko amandmana, vrlo kreativnih koji znače „briše se“, tako da su ljudi poverovali i rekli – ne moramo da plaćamo račune.
Računi im nažalost ili sreću, da li bili za komunalne usluge, da li bili za porez, bilo šta, jednostavno, računi moraju da se plate, bez obzira na ove neodgovorne najave i neodgovorna obećanja gurača buradi na niškim ulicama.
Drugi razlog zbog čega, nažalost, postoje izvršitelji je pogubna politika koja je vođena u ovoj zemlji i suviše dugo, godinama, decenijama, politika koja je pred izbore obećavala 200 hiljada novih radnih mesta, a onda za četiri godine Vlade Mirka Cvetkovića i DS, 400 hiljada ljudi ostane bez posla.
Od čega ti ljudi da plate račune? To su ljudi koji čekaju izvršitelja, izvučenog iz bureta kako je predviđeno 2009. godine ili iz bubnja ili izvučeni po azbučnom redu, ljudi koje je bivši režim ostavio bez posla.
To su ljudi koji danas čekaju izvršitelje, ne zato što neće, zato što im je obećao gospodin Zoran Živković, već zato što nemaju. Zato što im je neodgovorna vlast, bivši režim ih je ostavio bez budućnosti.
Šta ćemo sa tim ljudima? To je njima bolno. Zato, spremnost ove vlade da se ta oblast uredi na pravičniji, normalniji, transparentniji način, nažalost ono što je malopre bez razloga da ga pozivam na repliku, ali zbog one zabrinutosti gospodina Pavićevića, da li ćemo doći na red do Šormaza? Stići će se do Šormaza mnogo brzo, zato što ima mnogo ljudi koji su ostali bez posla.
Njih je 400 hiljada. Od A do Š se dolazi za 30 slučajeva, a mi imamo 400 hiljada ljudi koji su nažalost ostali bez posla. Kada njima dodamo one koji su ostali bez budućnosti pljačkaškim privatizacijama, a od dve hiljade i nešto privatizacija, bivši režim se pohvalio sa 22, 23, sa jednim procentom uspešnosti.
Brzo će se doći do Š i ponovo do A i ponovo do Š. Nemojte brinuti zbog toga, već više brinite za te ljude koje ste vi takvom pogubnom politikom doveli do situacije da moraju da imaju posla sa izvršiteljima. Bolje brinite o onima kojima ste lažnu nadu dali i obećali nekim buretom na trgu u Nišu i rekli im – ne morate da plaćate račune, što ste ih obmanuli.
Umesto da sada kažete – ljudi, izvinite, pogrešili smo, vi pokušavate da predlagaču zakona inputirate nešto što nije.
Šta bi bilo da smo koristeći neko uporedno pravo, koristeći ono što piše u drugim zakonima, predvideli neke druge mogućnosti? Malo u ovoj sali ljudi, još manje ljudi koji nas gleda, zna da recimo članom 21. Zakona o komunalnoj policiji, predviđeno je da – komunalni policajac može biti osuđivano lice na kaznu zatvora do šest meseci. To su predvidele stranke bivšeg režima kada su uvodile komunalne policajce.
Šta da smo koristili uporedno pravo pa rekli, kao što i u Zakonu o stečajnim upravnicima stečajni upravnik može biti osuđivano lice na kaznu zatvora do šest meseci? Šta, i da li je trebalo u ovom zakonu da primenimo te odredbe koje ste vi stavljali, da stečajni upravnici budu osuđivani kriminalci odnosno izvršitelji da budu osuđivani kriminalci? Mi ne želimo na taj način da posmatramo naš pravosudni sistem, mi na taj način ne želimo da omalovažavamo naše građane. Prvenstveno želimo jednom borbom za svaku investiciju, borbom za svako radno mesto, samitom koji se danas a i u narednim danima održava u Beogradu, da obezbedimo više posla, da ozdravimo javne finansije, o tome ćemo razgovarati verujem naredne nedelje sa budžetom za 2015. godinu, svim onim merama kojim hoćemo da ozdravimo našu državu, da izvršitelji imaju manje posla iako u njihovim kancelarijama rade bivši ministri i najbliži saradnici, saradnici ministra pravde, baš oni koji su pisali ovakav zakon o izvršenju i obezbeđenju.
To je posao ove Vlade i ma kolko nas saplitali, ma kolko navijali za drugačije, u tome ćemo uspeti zato što smo zbog toga i na tome dobili mandat od građana Republike Srbije.