… od 27.7.2009. godine, Energetska dozvola iz 2011. godine, ko je bio na vlasti u Beogradu i Srbiji 2011. godine. Jedino je potvrda prijema radova iz 2014. godine zato što želimo da pojačamo energetski sistem onim što nam je nametnuto i trasom i koridorom i svim tehničkim rešenjima.

Zahvaljujem se, gospodine predsedavajući.
Ne možete i loše, kada jedan čovek u jednoj ruci drži vatru, a u drugoj ruci drži vodu. Reforma pravosuđa je stvar kontinuiteta, stvar izdržljivosti, nije stvar trenutka koje smo mogli da vidimo 2008. godine, kada su sudije menjane po političkoj osnovi i partijskoj pripadnosti, da je to predstavljeno kao reforma pravosuđa.
Ne može sa jedne strane da se kritikuje, odnosno ne može da se traži brži i kvalitetniji pristup pravdi i pravosuđu, a da se sa druge strane kritikuje Zakon o notarima, koji oslobađa pravosuđe, odnosno oslobađa sudove raznih stvari koje su gušile sudove, umesto da sudije sude, da rešavaju predmete u njegovom normalnom i zakonski propisanom roku.
Ne možete sa jedne strane da ste protiv Zakona o notarima, a sa druge strane da tražite pravosuđe.
Ne možete s jedne strane da tražite pravdu za pritvorske predmete, a s druge strane da tapšete po ramenu one koji stoje ispred Vlade Republike Srbije. Kažite samo za šta ste. Da li ste za reformu pravosuđa, za koju Ministarstvo pravde, Vlada Republike Srbije, gospodin Selaković, dobijaju i podršku i podršku od strane i Evropske komisije i Venecijanske komisije i EU i svih onih merodavnih, a želimo da budemo u toj porodici naroda, ili želite da stanete na stranu onih kojima je najbitniji lični interes i najbitnije kolike će kvote imati suđenje i koliko će imati predmeta mesečno.
Prema tome, vatra i voda, jedno u jednoj, drugo u drugoj ruci je zaista nedosledno.

Gospodine predsedavajući, prekršen je Poslovnik, čl. 107. i 108. Mislim da bi kao predsedavajući trebali da reagujete na te uvrede koje valjda iz neke političke, ne mogu da kažem nemoći, ali koje svakodnevno dolaze i odapinju se ka SNS.
Ono što je koleginica Obradović, boreći se za svoje stavove, boreći se da se dođe do saglasja, a valjda je normalno i prirodno da u jednoj zemlji tragamo za tačkama spajanja a ne za tačkama razdvajanja i različitosti, dolazimo do ovakvih stvari da naprednjačka većina, a ta naprednjačka većina je ovde zbog volje građana Republike Srbije i ta većina se zove SNS, zar je toliko teško reći puno ime, a ne u gnevu i u vređanju?
Da li je ovo Centralni komitet? Mislim da smo mi odavno kao društvo u višestranačkom sistemu, ali, ne bi trebalo da jedan deo istorije Srbije za koji će neko reći da je bio dobar, neko će reći da nije bio dobar, ali siguran sam da ne postoji čovek u ovoj sali čiji roditelj, on lično, rođak, deda, nije bio član tog Saveza komunista, pa možda i gospodina Pavićevića. Hajde što vređa vladajuću većinu, ali zašto vređa svoju porodicu, svoje poznanike koji su u tom trenutku svojim ubeđenjem ili moranjem bili baš to što pokušava da povredi.
S druge strane, verujem da ste mogli da odreagujete kada je tražio repliku na osnovu izrečenog od stanje gospođe Marije Obradović, za šta je već dobio repliku. Da li će to za gospodina Pavićevića da važi jedna replika pet puta ili dokle god može da govori?

Zahvaljujem se gospođo predsednice.

Dame i gospodo narodni poslanici, moje prvo pitanje je upućeno predsedniku Pokrajinske vlade, gospodinu Bojanu Pajtiću. Nadam se da će gospodin Pajtić u pauzama između prebrojavanja pokrajinskih poslanika uspeti da mi odgovori na ova pitanja. Nadam se da će u pauzama čuvanja i očuvanja na vlasti i ako ima 6% podrške građana Srbije koji žive u AP Vojvodini, uspeti da odgovori na ova pitanja koja se tiču svih građana i Srbije, ali i onog dela Srbije koji se zove AP Vojvodina.

Moje pitanje glasi – koji broj zaposlenih radi u organima AP Vojvodine? Koji broj zaposlenih je sada 2014. godine, ukoliko se zna da je 5. oktobra 2000. godine u Pokrajinskoj vladi bilo zaposleno 408 zaposlenih ljudi? Koji je broj sada, ako je 2009. godine 1.208 zaposlenih u organima AP Vojvodine, po kojem kriterijumu, da li su to rođački kriterijumi, da li su to kumovski kriterijumi, da li su to možda stranački kriterijumi, zbog čega se u tom broju iz 2009. godine od 1.208 zaposlenih koji nije naveden tačno, jer je svesno umanjen, jer nisu navedeni podaci o onima koji rade u mnogobrojnim pokrajinskim zavodima, fondovima i drugim institucijama, koji ostvaruju primanja iz vojvođanskog budžeta?

Kao primer lošeg rukovođenja i manipulacije brojevima od strane Bojana Pajtića i Pokrajinske vlade, navodim i Pokrajinski fond za kapitalna ulaganja. Prema zvaničnim podacima u tom fondu, zajedno sa direktorom i njegova tri pomoćnika zaposleno je ukupno 40 osoba. Moje pitanje za gospodina Bojana Pajtića je zbog čega svesno se ne navodi da je još 66 angažovano u organima uprave fondova, iako ti ljudi ostvaruju primanja direktno na grbači i na teretu građana Vojvodine?

Koji broj ljudi radi na teretu AP Vojvodine i u preduzećima koje je osnovala AP Vojvodina, kao što su to „Vode Vojvodine“, „Vojvodina šume“ i Zavod za urbanizam?

Drugo pitanje je upućeno ministru unutrašnjih poslova gospodinu Nebojši Stefanoviću, uz poziv da i tu istragu završi sa istom onom efikasnošću kao i što se rešavaju istrage u mnogim drugim slučajevima zbog kojih je ove godine u odnosu na isti period prošle godine, krivična dela protiv života i tela su umanjena za 23%, protiv imovine za 21,6%, protiv polne slobode za 38,2%. Zbog toga je moje pitanje kako ide postupak istrage protiv odgovornih za uništenje Razvojne banke Vojvodine? Šta je sa istragama vezanim za Fond za kapitalna ulaganja, Fond za unapređenje tehnologije i za te čuvene sifone koje su penzioneri Vojvodine dobili bez pitanja da li su im potrebni ili ne i koliko su ti sifoni plaćeni, kao i istraga vezana za Fond za razvoj?

Danas je 21. oktobar, dan koji je ispreplitan događajima značajnim u našoj bližoj i daljoj istoriji. Iskoristio bih ovu priliku i ovo vreme koje mi je preostalo za postavljanje pitanja, da podsetim da je pre šest godina na današnji dan održan osnivački kongres SNS. Zbog toga bih se zahvalio svim članovima i simpatizerima SNS na energiji koji su uložili da reformišu državu, da promene naše društvo. Takođe bih se zahvalio svim građanima Republike Srbije na energiji koju su prepoznali u SNS.

Gospodine predsedavajući, dame i gospodo narodni poslanici, ja znam da postoje ljudi u ovoj sali, kao prethodni govornik, koji bi voleli da postoji neka gumica i da se sve izbriše i da sve što su upropastili, unakazili u periodu bivšeg režima i bivše vlasti, sve one ljude koje su unesrećili, sve one firme koje su upropastili, sve da se zaboravi, ništa da se ne zna i da se kao teret sve stavi u ruke i na leđa Aleksandru Vučiću i Vladi koja je formirana izbornom voljom građana Republike Srbije. I to nam govore oni ljudi koji su od 2003. do 2013. godine 162 firme uveli u postupak restrukturiranja, koji ni u jednoj firmi nisu završili taj postupak, koji su svake godine na taj način stavljali teret na leđa i budžetu i građanima Srbije, 60 hiljada ljudi. Osamsto miliona evra su koštale te firme svake godine. Pokazali su neznanje, inertnost i nesposobnost da završe postupak restrukturiranja. Odgovaralo im je da budu u procesu restrukturiranja zato što su uzimali najkvalitetnije delove tih firmi, privatizovali, otimali, krali i uzimali za sebe.
Ko je formirao sve vlasti i ko je kreirao život do 2012. godine? Ko je doveo da 502 firme budu u portfoliju Agencije za privatizaciju? Zašto proces privatizacije nije završen? U kakvom su stanju te firme? Kada sam govorio da imaju na svojoj savesti teret 400 hiljada ljudi koje su ostavili bez radnog mesta, bez posla, bez budućnosti, bez ičega, ista Demokratska stranka, isti Borislav Stefanović, isti Borislav Pajtić, isti ti ljudi su radili sve to. I sada su takvi došli da sole pamet, da kažu šta je sa time, ti isti koji govore sada šta je sa „Er Srbijom“, kompanijom koja je primer u Evropi kako se formira…

… kako se povećava broj putnika, kako se povećavaju prihodi. Zašto nisu prihvatili kada sam ih pozivao i sada ih pozivam – hajdemo na aerodrom, hajde da vidite kakvi su uslovi rada, hajde da vidimo u kakvim se avionima leti, hajde da vidimo kako posluje ta kompanija sada? Okreće se glava. Dobacuje gospođa Čomić, dobacuje, ne želi da čuje, ali može da vidi. To vide građani Republike Srbije… (Isključen mikrofon.)

Gospodine predsedavajući, dame i gospodo narodni poslanici, odgovoriću na pitanje sa velikim zadovoljstvom. Nećemo menjati politiku zato što ova politika Aleksandra Vučića i SNS donosi rezultate na sreću građana Republike Srbije, a na nesreću bivšeg režima koji se nikada neće vratiti. Ti rezultati su jasni. Evo, Republika Srbije Nacionalna služba za zapošljavanje, aprila 2012. godine, stopa nezaposlenosti 25,5%.
Srpska napredna stranka preuzima učešće u Vladi i prošloj i vodi ovu Vladu Republike Srbije u prvom kvartalu 2014. godine, stopa nezaposlenosti je i dalje velika, ali 20,8%, skoro 5% manje, odnosno 45.000 ljudi je u realnom sektoru našlo i dobilo posao, a u drugom kvartalu 20,3% je stopa nezaposlenosti. Ne pričamo o najvijačkim stvarima, pričam o egzatnim. Ovo je rezultat politike Aleksandra Vučića i SNS i nećemo tu politiku napustiti nikada sve dok i dalje ne budemo spuštali stopu nezaposlenosti.
Što se tiče relacije i veza, znate li zašto bivšem govorniku, koji je govorio pre mene, znate zašto smetam Elektromreža Srbije? Pa, smeta Elektromreža Srbije zbog rezultata. Pa, zbog rezultata, gospodine predsedavajući. U 2011. godini investicija Elektromreža Srbije, planirana sedam milijardi 665 miliona dinara, ostvarene 49%. U 2012. godini od osam milijardi 209 miliona, ostvarene 60%. Ali, smeta gospodin Nikola Petrović koji je pokazao rezultate 2013. godine i od šest milijardi 148 miliona ostvarenog pet milijardi 817 miliona ili 95% investicija. Smeta, zato što je povećao prihod Elektromreža Srbije i napravio prihod budžetu Srbije. Smeta, zato što je dobio sertifikat koji je dala EU javnom preduzeću Elektromreža Srbije. Smeta zbog rezultata koje pokazuje Elektromreža Srbije.

Ne, gospodin Martinović po povredi Poslovnika, a ja po replici.

  Gospodine predsedavajući, ja ne mašem papirima i nekim radovima koji su možda i plagijat, a kojima se prethodni govornik, ne misleći naravno na gospodina Martinovića, služi.
Ja govorim o stvarima koje su vrlo tačne i vrlo egzaktne. Ponoviću, predstavnicima bivšeg režima ne odgovaraju uspesi naše države, ne žele da vide sve šta se radi u „Er Srbiji“. Ne žele da vide šta se radi u „Elektromreži“ Srbije, ako je to javno preduzeće, kako reče prethodni govornik, monopolista, zašto oni nisu ostvarili takve poslovne rezultate?
Zašto dok bivši režim je upravljao tim preduzećem, zašto oni nisu dobili sertifikate, sve moguće, i priznanja EU u transparentnosti i načinu rukovođenja „Elektromrežama“ Srbije.
Zašto oni nisu napravili rezultate takve da se 95% plana i investicija uradi? Zašto oni nisu završili projekat koji je započet 1981. godine, a to je 400-o kilovatna trafostanica Beograd-20?
Do 2011, 2012. godine procenat ostvarenosti 25%, a 2013. godine više od 80%. Više je urađeno za godinu dana EMS i gospodin Nikola Petrović, nego što su oni uradili za 30 godina.
Zašto nisu završili 400-o kilovatnu trafo stanicu Vranje-4, koja je 2011. godine započeta, a 2014. godine je otvaranje u novembru?
To su rezultati koji smetaju. To je ono što ne odgovara.
Sa druge strane, podsetio bih vas, neko ko ima saznanja da je izvršeno krivično delo, a prikriva sa tako tim finim pitanjima ovde u Narodnoj skupštini, a ne želi da kaže ni ime ni kako je, ni sa kojim dokazima, je takođe krivično delo.
Prema tome, u pravu je gospodin Martinović i ja zaista ulažem jedan prigovor zašto ga prekidate, jer svako ko inicira da je izvršeno krivično delo, prikriva krivično delo, a tu je samo zbog nekih političkih, sitnih jeftinih poena iz čiste mržnje, mislim da morate da to sankcionišete u budućnosti.

Zahvaljujem se, gospođo predsednice.
Znate, jedno je reći da rezultata nema, da nema vidljivih tragova, ali kao što sam i u prepodnevnom delu sednice, tako ću i sada, prethodnog govornika pozvati da zajedno odemo na aerodrom „Nikola Tesla“. Siguran sam da putuje van relacije Niš – Beograd. Tu ne zaista ne možemo da vidimo onih deset aviona A319 Erbas i A320.
Niko nije rekao da su ti avioni novi, ali u odnosu na starost aviona JAT-a, koji je bio preko 25 godina gde smo u funkciji, i to pitanje je kakvoj funkciji imali jedan ili dva, da su ostali bili po nekim hangarima i da su bili na raznim popravkama, sada imamo jednu flotu koja je sve veća i veća, ugovore koji su potpisani i o kupovini novih aviona.
To, zaista, svakog normalnog, pristojnog građanina ove zemlje treba da raduje, kao što treba da raduje prijateljstvo, prijateljstvo koje Vlada Republike Srbije čini i pravi na svim stranama sveta.
Prijateljstvo koje imamo i sa UAR i sa porodicom Bin Zajed, zato što je produkt te saradnje, eto, formirana i saradnja sa Etihadom, formirana je ER Srbija koja je jedan od etalona, načina kako se privlače strane investicije, kako se jedan gubitaš koji je godišnje koštao sve građane Republike Srbije kao što je to JAT i koštao 55 miliona dolara. Ove godine, za prvih devet meseci je napravio jedan milion evra dobiti.

Jedno je navijački i stranački i ostrašćeno, ali podaci i istina je na drugoj strani.

Nadam se da ću imati dva minuta da odgovorim na sve ovo. Što se tiče borbe protiv kapitalizma, to mora prethodni govornik da pita svoje koalicione partnere koji su rekli da razvoj jedne države mora da ide preko država, odnosno preko javnih preduzeća, a koncept ove Vlade je jačanje realnog sektora, tako da verujem da je ta kritika upućena DS.
Što se tiče pitanja kako je stopa nezaposlenosti pala na 20,3%, mislim da je mnogo bolje i realnije pitanje, kako je došlo do 26% nezaposlenih u 2012. godini?
Da je mnogo bolje pitati, kako je 400.000 ljudi za vreme vlade Mirka Cvetkovića i DS, ostalo bez posla? Hajde da pitamo kako su ti ljudi ostali bez posla, a ne kako je u realnom sektoru, zato što postoji Uredba o zabrani zaposlenja u javnim preduzećima i u državi, kako je došla na tih 20,3%, što su realni i zdravi podaci? Opet je to pitanje kako je narasla na 26%, pitanje za DS i za bivši režim.
Što se tiče rebalansa i budžeta, samo za vreme vlade u kojoj je participirala SNS, i budžeti su dolazili u Ustavom i zakonom zagarantovanim rokovima, sve do 2012. godine, odnosno do budžeta za 2013. godinu, budžeti su stizali u minut do ponoć 31. decembra, nikada u zakonu zagarantovanom roku.
Onda se dešavalo za budžet za 2009. godinu da se trgovina radi sa nekim poslaničkim grupama, samo da bi povukli amandmane, da se ne bi išlo na privremeno finansiranje. Zašto ne pitate, zašto do tada nije ni jedan budžet došao u zakonu i Ustavom zagarantovanom roku?
Što se tiče državljanstva, ne znam, ali jednu stvar znam. Da li je prekršen zakon, ukoliko neko po normama i zakonom određenim normama, koje ispunjava, je dobio državljanstvo Republike Srbije?
Da li je prekršen zakon na taj način? Ne, nije prekršen zakon.
Prema tome, ne vidim spektakularnost u pitanjima, ali bi mnogo kvalitetnija pitanja bila ona zašto smo došli do stope nezaposlenosti od 26% 2012. godine?

Povreda Poslovnika, član 108.
Neko ko započne govor, a podigne kažiprst i uputi ga ka predsednici parlamenta ili ka nekome od kolega, znamo kada se podiže i kada se maše kažiprstom da je to obično prateća pojava pretnji, a onda se poziva na povredu Poslovnika tako što je neko insistirao na istinitosti, je u najmanju ruku dobar razlog za opomenu, da se ovaj parlament ne zagađuje konjušarima i konjušnicama, kao što smo malopre čuli od gospodina Stefanovića ili tim prstom koji je upućen ka predsedniku Narodne skupštine, a na taj način i prema Narodnoj skupštini, prema najvišem zakonodavnom telu u ovoj državi.
Složiću se samo u jednoj stvari sa prethodnim govornikom. Slažem se da on i predstavnici bivšeg režima žive lošije, jer nema automobila, nema bahaćenja, nema privatizacija, nema privilegija, nema obezbeđenja, nema svih onih stvari na koje su navikli godinama neodgovornim vršenjem vlasti. Ali, nije me briga za bivši režim. Važno je da građani Srbije žive dostojanstvenije i bolje. Važno je da ona stopa nezaposlenosti sa 26%, koliko smo dobili u amanet od bivšeg režima, sada je 20,3%, a to što bivši režim živi lošije, i treba, tako su i zaslužili.

Neodgovorno je i veoma opasno širiti strah, širiti paniku, tamo gde panike i prostora za paniku i strah nema. Ja ću uvaženoj koleginici Čomić koja je, siguran sam, kao i svi ostali dobila odgovor JP „Elektromreže Srbije“ vezanog za slučaj Vinče, ako nije dobila, ako nije imala vremena da pročita, vrlo rado ću taj dokument ustupiti.
Naime, potpuno je netačno da dalekovod, a to je proverljivo, da dalekovod prelazi preko osnovne škole i obdaništa. Pošto se ti objekti nalaze izvan planiranog koridora dalekovoda, dok preko dela nelegalno sagrađenih objekata dalekovod prelazi, zbog čega su u projektu preduzete odgovarajuće mere, povećane visine stubova i provodnika i osigurana potpuno bezbednost okruženja adekvatnim tehničkim rešenjima.
Šta ćemo sa tim? Šta ćemo sa tim da rešenje kojim je data saglasnost Ministarstva životne sredine i prostornog planiranja na studio, procenu i uticaj na životnu sredinu projekta dalekovoda 400 koji se tiče tog dela oko Vinče? To rešenje je dato 31.12. 2010. godine. Dala ga je Vlada kao i što je uradila projekat i dozvolu, Vlada koju je podržavala gospođa Čomić i studiju izvodljivosti, odnosno saglasnost na procenu uticaja na životnu sredinu i nema škola i vrtića i obdaništa ispod dalekovoda, a tamo gde su nelegalni objekti povećani su stubovi i urađena je sva moguća zaštita.

Da li je neregularno i neodgovorno koristiti govornicu za širenje panike i straha zbog neznanja?