Prikaz govora poslanika

Prikaz govora poslanika <a href="https://otvoreniparlament.rs/poslanik/7420">Zoran Babić</a>

Zoran Babić

Srpska napredna stranka

Govori

Zahvaljujem se, gospođo predsednice.
Znam da je gospodin Stefanović eksponent bivšeg režima i znam da neke navike koje se nose iz prošlosti, na kojima si odrastao, kojima si zadojen, da se tih navika teško čovek odvikava. Jedna rečenica koja mi je zaparala uši, a izrečena je malopre, to je baš taj recidiv prošlosti. On kaže – ukoliko je neko član vladajuće stranke, onda, naravno, zakoni neće važiti za njega i neće važiti te kazne, nego će biti drugačije tretiran. Verujem da je to iz ideologije koja je tako nepromenljiva, tog bivšeg režima, i navika koja je toliko puta viđena do 2012. godine u sudstvu koje je reorganizovano i reformisano samo za one koji su tu reformu radili i samo za one sudije koji su, naravno, po diktatu iz Krunske ulice i dobili tu poziciju.
Srpska napredna stranka od svog osnivanja, a u primeni od 2012. godine kada smo participirali, a sada vodimo Vladu Republike Srbije, ima jasno opredeljenje prema kriminalu i korupciji. Nulta tolerancija i da u toj borbi protiv kriminala i korupcije bilo kojeg vida zaštićenih nema. Tu svoju politiku nismo iznosili deklarativno, niti smo se zakonima i pravosuđem služili da bi se obračunavali unutarstranački, niti smo ljude držali u pritvoru mesecima i godinama, niti smo koristili pravosuđe zarad obračuna u biznisu, pa ko će pre do koje firme u privatizaciji da dođe ili do kvalitetnijeg zemljišta. Dobro bi bilo da onaj ko želi da učestvuje i ko je takmac u tome da završi u pritvoru. Naravno da to nije moglo bez amina i saglasnosti bivšeg režima.
Ono što je Srpska napredna stranka uradila kada su nam spočitavali da u tu borbu nećemo ući dosledno, pošli smo od najjačih, od najmoćnijih, od onih koji su bili i čija su imena sa šapatom govorena u Srbiji. Tada su nam rekli da nećemo udariti na naše koalicione partnere jer nam je Vlada bitnija, bitnije su fotelje nego što je borba protiv kriminala i korupcije. Tada su procesuirani neki ljudi koji su radili neke stvari nepravilno u „Galenici“ ili u nekim drugim firmama.
Tada nam je spočitano da nećemo protiv naših, da nećemo protiv onih koji imaju člansku kartu Srpske napredne stranke. Podsetiću i vas i javnost, da u jednoj teškoj sednici za Srpsku naprednu stranku u januaru ili februaru ove godine, da je ukinut imunitet narodnom poslaniku Srpske napredne stranke za kojeg je tužilaštvo imalo valjane dokaze i pokrenulo istragu.
Toliko o toj rečenici koja je spočitana Srpskoj naprednoj stranci, da je dovoljno da imaš člansku kartu vladajuće stranke i da će i tužilaštvo i sudstvo i bilo ko da radi na drugačiji način.
Verujem da je kolega Stefanović o tome govorio o prošlosti. Verujem da je govorio o vremenu kada su on i njegova stranka vodili ovu državu, vodili pravosuđe i da se to na taj način, i odnosilo, i radilo, i da se njegov govor odnosi na 2012. godinu, jer građani Srbije prepoznaju tu rečenicu i vezuju je za period bivšeg režima i vezuje je za period do 2012. godine.
Što se tiče ovog zakona i samog predloženog amandmana možemo da govorimo i o težim kaznama, možemo da govorimo i o većim kaznama, ali ono što je srž, što je bit ovog zakona nisu samo represivne mere, nisu samo kazne. Kada neko ode i umesto znanja, umesto iskustva, umesto turistički, umesto posla, umesto edukacije, školovanja, umesto građenja mostova, prijateljstava, umesto dovođenja investicija, kada ode negde na neku svetsku destinaciju i lati se oružja i time obruka i sebe i zemlju iz koje dolazi, tada je kasno.
Taj čovek je izgubljen, ne samo što mu je život ugrožen već zato što je izgubljen i za naše društvo. Tu bih se i pozvao na govor gospođe Ćorović koji je bio krajnje iskren i dobronameran da mi te ljude ovakvim zakonom želimo da sačuvamo. Ne samo da sačuvamo njihove živote već da ih sačuvamo u ovoj državi. Kada odu, kada se late oružja, po mom skromnom mišljenju mislim da ti ljudi više nisu funkcionalni, da ti ljudi mogu da budu samo žarište i uzročnik problema o kojima je pričao i gospodin Drecun, da mogu biti samo jezgro i klica takvih stvari koje bi zasejali i na ovim prostorima.
Zbog toga mislim da je ovaj zakon ovakav kakav je predložen i za koji će dobiti podršku Srpske napredne stranke ne samo potpisima već i glasanjem, prilika da sačuvamo ljude, prilika da ovaj zakon bude prevencija, da do učestvovanja u ratnim dešavanjima na bilo kojem prostoru ne bude. Da sačuvamo i živote tih ljudi, da sačuvamo u granicama naše zemlje da oni postanu funkcionalni članovi naše zajednice.
Naravno da nije jedan zakon dovoljan. Naravno da je mnogo toga u ekonomiji, u prosperitetu, u evropskoj budućnosti naše države. Zašto bi neko iz jedne uređene, prosperitetne, dobre države, države u kojoj će svaki pojedinac moći da završi školu, u kojoj će moći da se zaposli, u kojoj će moći od svog posla da živi i da radi, da stvara porodicu, zašto bi neko išao iz te države rizikujući život.
Srpska napredna stranka je posvećena miru. Posvećena je toleranciji, posvećena je gradnji najboljih odnosa u regionu, ne samo u regionu, sa svim zemljama sveta. Mislim da je svakom normalnom i pristojnom čoveku u našoj državi sukoba i ratova preko glave. Mislim da ljudi ne žele čak ni da se sećaju tih groznih stvari koje su se dešavale na ovim prostorima. Kamo sreće da su neke druge države devedesetih godina imale ovakve zakone. Kamo sreće da neki drugi građani, nekih drugih država nisu došli na prostore i na deo teritorije Srbije, na deo Kosova i Metohije, i u Bosni i u Hrvatskoj. Koliko manje žrtava bi bilo? Koliko spašenih života? Koliko spašenih glava bi bilo?
Ovo je jedan zakon koji pridružuje Srbiju jednoj najširoj mogućoj koaliciji normalnih, pristojnih, uređenih država koje ne žele da učestvuju i da njihovi građani ne učestvuju u zverskim sukobima na bilo kojoj destinaciji. Da li je ovaj zakon mogao da bude bolji ili gori, ili drugačiji? Mogao je, naravno, ali ovakav zakon je dovoljan korak u prevenciji da niko od naših građana ne ode ni u Siriju, ni u Irak, ni u Ukrajinu, ni bilo gde. Ne delim ljude u Srbiji na bradate i bezbrade. Delim samo na one koji su spremni da prekrše zakon, uzmu pušku u ruke i da se bilo gde bore ili da bilo gde pomažu tako nešto i na one pristojne i normalne koji žele da grade svoju državu i najbolje odnose.
Mislim da je pred Narodnom skupštinom, pred Vladom, pre nama kao društvom još mnogo koraka da od našeg društva napravimo normalnu, pristojnu državu, deo evropske porodice naroda gde će mladi ljudi, gde će ljudi uopšte razmišljati o poslu, o radu, o ljubavi, o formiranju porodice, a ne da razmišljaju da li će za neki novac ili iz neke ideologije bilo kakve otići i boriti se i rizikovati svoj život i rizikovati ugled svoje države time što će se boriti i praviti stvari koje nisu u skladu sa zakonom. Zbog toga će u danu za glasanje, verujem u narednim minutima, Srpska napredna stranka podržati i glasati za ovaj zakon.
Gospođo predsednice, ne postoji pravosuđe Srpske napredne stranke. Ne postoji pravosuđe ni jedne stranke. U Srbiji postoji pravosuđe Republike Srbije kao nezavisna grana vlasti. Još jedan recidiv prošlosti smo mogli da vidimo iz tog žara i žaljenja za benefitima vlasti u svakom govoru prethodnog govornika. Žal za svim onim stvarima koje vlast samo u jednom segmentu nosi.
Ono što bih podsetio i gospodina Stefanovića, ono što bih podsetio i svakog narodnog poslanika, pravosuđe je nezavisna grana vlasti u kojoj ni jedan političar i niko ne sme da učestvuje, niti može da naručuje, niti da donosi presude. Tako je bar od 2012. godine, a nije bio slučaj do 2012. godine.
Sto pedeset optužnica je podignuto i potvrđeno u Specijalnom sudu za organizovani kriminal i taj izveštaj je doneo u ovu Narodnu skupštinu predsednik Vlade, gospodin Aleksandar Vučić, na slične optužbe gospodina Stefanovića.
Mi nismo od 2010. godine, kada smo kod te borbe protiv kriminala i korupcije, nismo imali ni strategiju u borbi protiv korupcije. Strategiju nismo imali. Tolika lenjost skupštinske većine 2010, 2011. godine. Nije im bila bitna borba protiv korupcije, nisu doneli strategiju, a kamoli zakonska akta.
Šta je obrazloženje za tako nešto? Znam da će kolega reći – sada je to buka, sada je bes, ali nema dokaza za takvo nešto. Ova Vlada Republike Srbije je posvećena borbi protiv kriminala i korupcije. To pokazuju i izveštaji gde smo bili do 2012. godine na 87. mestu po borbi protiv kriminala i korupcije, sada na 72 mestu…
… i idemo dalje do onih zemalja koje su uređene u tome.
Zahvaljujem se, gospodine predsedavajući.
Mislim da je prekršen Poslovnik, član 106. i član 150. Pročitaću prvi stav člana 150. a to je – da pravo predlaganja zakona i drugih opštih akata imaju svaki narodni poslanik, svaki narodni poslanik, ponavljam, Vlada, skupština AP, ili najmanje 30.000 birača. Ne vidim ništa sporno kada grupa od 199 narodnih poslanika predloži jedan zakon, jer čuli smo kritike koje su dolazile od iste poslaničke grupe da kada Vlada predloži zakon, onda je Narodna skupština protočni bojler. Kada Narodna skupština i narodni poslanici predlože zakon, onda je tu sporno zašto Vlada nije predložila zakon? Ne znam šta treba da se uradi da bi sve bilo valjano i korektno.
S druge strane, nekako se prećutkuje činjenica da smo svi narodni poslanici dobili mišljenje Vlade Republike Srbije. Evo ga prisustvo Vlade Republike Srbije, evo ga mišljenje o ovom predlogu zakona, samo treba da se pročita, a ono pročitano znači, Vlada u načelu i u celini prihvata Predlog zakona o dopunama Krivičnog zakonika koji je Narodnoj skupštini podnela grupa od 199 narodnih poslanika, imajući u vidu opravdane razloge za donošenje zakona, itd, itd. Evo ga prisustvo Vlade Republike Srbije i mišljenje o ovom predlogu zakona.
S druge strane prisutni smo, da svaki narodni poslanik može da predloži zakon i ni skupštinska većina, ni poslanička grupa SNS nije konsultovana pre podnošenja, da kažem, oko nekih zakona koji su dobri da li hoćete i vi. Ne, predložen je zakon i odmah smo trčali u hol da damo izjave kako neka grozna većina ne želi da podrži takav zakon, bez ikakve konsultacije, bez ikakve komunikacije uostalo.
Meni je drago što će poslanička grupa prethodnog govornika da podrži ovaj zakon, jer mislim da na taj način delimo politiku i delimo iste vrednosti, da ne želimo tragove naše države i naših državljana na kriznim i lošim žarištima u svetu.
Član 107. gospodine predsedavajući.
Ne želim da zamutim vodu konsenzusa u ovoj sali i podržavam prihvatanje i pristanak da se glasa o ovom predlogu zakona, međutim ono preko čega zaista ne mogu da pređem, a to je da je polovina ove sale optužena, odnosno da je između polovine ove sale stavljen znak jednakosti sa ekstremistima, teroristima, koljačima, iako u ovoj sali sedi jedna trećina dama koje nisu ni mogle i da su htele, nisu mogle da se late takvih stvari, iako sede ljudi poput mog uvaženog kolege, gospodina Jovičića, koji je rođen 1987. godine i u to vreme je bio u osnovnoj školi. Stavlja se znak jednakosti između kolega koji sede u ovoj sali sa ekstremistima, sa koljačima i sa onima zbog kojih se ovakav zakon i donosi.
Preko toga ne mogu da pređem, iako pozdravljam vašu, istina mlaku probu da kanališete i da uvedete u jedan dostojanstveni i civilizovani tok ovu sednicu, naročito što to dolazi i što je takva konotacija i takva optužba same Skupštine i kolega, bez obzira sa koje strane i na kojoj polovini bili ove sale, kada to dolazi od kolege koji da li u žaru političke borbe ili u želji za povratkom na vlast je najavio i priželjkivao ukrajinski scenario u Srbiji, razbijanje, ratovanje, paljenje, onda je i u najmanju ruku licemerno optužiti neke druge za takvu želju i takav ekstremizam u njemu samom.
Što se tiče ovog zakona, nadam se da će i ovaj zakon, ali i svi budući zakoni biti donešeni i donošeni ne zbog represivnih i kaznenih mera prema onima, a kako je ovlašćeni predstavnik predlagača rekao – desetina građana Srbije, već da će biti prevencija da se niko ne odluči i niko ne krene tim putem.
Prihvatam da čovek može da pogreši, ali sam se konsultovao tu sa kolegama koji veoma pažljivo i koncentrisano prate tok sednice i govore svakoga od pojedinaca.
Inače, član 108. Poslovnika, gospodine predsedavajući.
Jasno, i to ne jednom, već dva puta, je prethodni govornik, i vi ste zbog toga probali da ga opomenete, rekao da polovina narodnih poslanika ovde ne bi sedelo u ovoj sali, već bi bila procesuirana zbog učešća u ratnim dejstvima u okruženju i van granica ove države.
Znamo na koga se najviše odnosi ovaj zakon i na taj način se stavlja znak jednakosti između polovine ove sale, polovine kolega, ne znam sa koje strane, i onih scena koje viđamo i u Siriji i u Iraku, ali i u jednom delu Ukrajine.
Uostalom, kada nekome toliko smeta i kada stalno inputira da ti i takvi sede sa druge strane, pitaću vas da li je prethodni govornik možda poznavao ili zna za delovanje Ljubiše Savića Mauzera u okviru njegove stranke u Republici Srpskoj i šta je radio tamo i šta je predvodio i kako je radio? Ne možemo da zaboravimo neke stvari i da se samo sve loše prebacuje na drugu stranu.
Uostalom, do 2012. godine stranka prethodnog govornika je kreirala sudbinu ove države i kreirala je sudbinu svakog od nas pojedinaca.
Da smo se ogrešili o zakon, a pušku sam uzeo samo u lovu, i to da je nosim, ne da pucam, ako smo se ogrešili s te strane o zakon, zašto do 2012. godine nismo procesuirani? Zašto nismo smešteni tamo gde bi želeo da budemo smešteni gospodin Stefanović.       
Zahvaljujem se gospođo predsednice i nemam ništa protiv kada sam tema Skupštine tako da ja to volim i to je deo opisa mog posla.
Ono što bih dodao na vašu zaista odličnu konstataciju da neko ko je delio predizborne vrednosti, valjda deli i postizborne vrednosti, pa bi bilo najlogičnije i najnormalnije da kada se nalazite na toj listi da vas lista nakon toga i predloži za članstvo u određenim odborima.
Međutim, ono što bih podsetio i gospodina Pavićevića, ali i srpsku javnost da je na osnovu Poslovnika koji nije pisala SNS, već je pisala vladajuća većina do 2012. godine i bivši režim omogućeno je svakom narodnom poslaniku da učestvuje u radu svih odbora Narodne skupštine.
Nije zabranjeno da bilo koji narodni poslanik prisustvuje shodno svom afinitetu, razmišljanju, želji da učestvuje, može da učestvuje u radu svakog nadležnog odbora, ne može da glasa, naravno, ali može da diskutuje, može da proba da ubedi u svoje stavove druge članove odbora, što mislim da je mnogo važnije od samog prisustva ili ne prisustva glasanju, a vidim da predstavnici bivšeg režima najčešće i ne prisustvuju, odnosno ne glasaju na sednicama odbora.
Što se tiče jednog inputa SNS o brojnosti naše poslaničke grupe, brojnost naše poslaničke grupe nije odredio gospodin Pavićević. Odredili su glasači, odredili su ljudi u Srbiji na izborima verujući u iskrenost politike SNS i naših koalicionih partnera.
Na kraju, osećaj za demokratičnost, naravno da je osećaj za demokratičnost ne samo verbalna i ritualna ne postoji, već postoji komunikacija. Srpska napredna stranka se i po članovima u odborima, ali i po skupštinskim delegacijama opredelila, ponudila i prihvatila ljude i sa drugih poslaničkih lista baš želeći da pokaže pravu snagu.
Zahvaljujem se, gospođo predsednice.
Srpska napredna stranka neće dati podršku amandmanu da se član 11. briše, iako su neka slična razmišljanja bila i u našoj poslaničkoj grupi, iako je gospodin Poskurica takav sličan amandman i predložio.
Zarad javnosti, zarad demistifikacije svega onoga što piše u članu 11, zarad ljudi koji nas gledaju i koji misle da će ovim članom zakona biti ne znam šta zaustavljeno u Srbiji, ja bih želeo da pročitam član 11. Predloga zakona.
Stav 1. „Pre otpočinjanja pregovora za izvoz tehnologije, izvoznik je dužan da pribavi prethodnu saglasnost Ministarstva“. Da li je tu nešto sporno, tražiti saglasnost ministarstva?
Stav 2. – Ministarstvo pri razmatranju i odlučivanju o zahtevu za izdavanje saglasnosti za pregovore iz stava 1. ovog člana pribavlja mišljenje Ministarstva nadležnog za poslove odbrane, Ministarstva nadležnog za spoljne poslove i Ministarstva nadležnog za unutrašnje poslove, kao i organa državne uprave koji je nadležan za poslove nacionalne bezbednosti.
Da li neko treba da se plaši mišljenja nadležnog organa za poslove nacionalne bezbednosti? Da li neko treba da se plaši mišljenja Ministarstva odbrane, Ministarstva unutrašnjih poslova? Mislim da ne, ko radi korektno, ko radi odgovorno, pošteno svoj posao.
Stav 3, da ne ostanemo nedorečeni, da ne ostanem sa konstatacijom da neko nije čitao član 11. ili čitao zakon – dobijena saglasnost ne obavezuje ministarstvo da izda dozvolu za izvoz tehnologije.
Šta je ovde usporeno? Da li se ovde stavljaju klipovi u točkove? Mislim da se na ovaj način ne stavljaju klipovi u točkove. Klipovi u točkove našoj namenskoj industriji se stavljaju na drugi način, ne time da li je potreban član 11. ovog zakona ili nije potreban, a smatramo da je potreban. Mislim da se klipovi u točkove u našoj namenskoj industriji stavljaju neodgovornom politikom i neodgovornim rukovođenjem delova, kao što je to rađeno godinama unazad u „Krušiku“ u Valjevu.
Ono što je dobijeno, iako je pokušano da se napravi od „Krušika“ veoma uspešna firma do 2012. godine uspešnim rukovođenjem, kao da je tamo tekao med i mleko, a izgleda da je tekao med i mleko samo za pojedince u „Krušiku“.
Klipovi u točkove našem društvu, klipovi u točkove ne samo namenskoj industriji, već i celoj privredi se stavljaju neodgovornim poslovanjem. Bila je potrebna dobra volja, bilo je potrebno da se promeni rukovodstvo „Krušika“, pa da se samo za devet meseci ove godine ukupan prihod poveća za 127%, a ukupni rashodi da se smanje za 80% i da se iz jednog ukupnog rezultata u minusu da napravi firma koja posluje u plusu.
Potrebno je bilo odgovorno poslovanje da se napravi razlika u odnosu na 2012. godinu, kada je u „Krušiku“ radilo 27 sekretarica, kada su u „Krušiku“ umesto proizvodnje, umesto novih proizvoda, umesto pravljenja prihoda, pravljeni su samo zaposleni u neproizvodnom sektoru, pa je u sektoru finansijskih i komercijalnih poslova radilo 126 zaposlenih, u sektoru logistike 120 zaposlenih, 27 sekretarica, svi direktori su imali lične vozače, a generalni direktor i najnoviji, bez obzira na takav i toliki gubitak koji je ostvarivan svake godine i najnoviji „Audi A6“, C6 zapravo, sa svom sportskom opremom.
Bilo je potrebno napraviti drugu politiku i drugi odnos i Ministarstva odbrane i Vlade Republike Srbije prema „Krušiku“, pa da se napravi za prvih devet meseci 2014. godine pozitivan rezultat od 4,6 miliona dinara. Možda nije dovoljno, možda to nije veliki dobitak, ali u odnosu na godine koje su iza nas, na godine devastiranja ne samo „Krušika“, već i ostale namenske industrije, ovo je rezultat koji je vredan pažnje i vredan podrške i verujem da će ubuduće samo dodavati sledeće cifre na dobitku koji će ostvariti.
Ostvaren je rezultat koji je bolji za sto puta u odnosu na period prošle godine. Ukupne obaveze preduzeća „Krušik“ su smanjene za 20%, za devet meseci odgovornim ponašanjem, odgovornim rukovođenjem su smanjene za 20%. Troškovi reprezentacije su niži za 80%. Direktor može da se vozi u „Škodi oktaviji“, nije mu potreban S6 najnoviji sa sportskom opremom. Ne znam šta će direktoru sportska oprema?
Takođe, troškovi dnevnica, službenih putovanja su smanjeni za 43%. Mnogo toga možemo da govorimo i o „Krušiku“, mnogo toga možemo da govorimo i govorićemo i o namenskoj industriji i o SDPR i o drugim firmama u sastavu i Ministarstva odbrane, ali i u sastavu drugih ministarstava. Na taj način, kupovinom i vožnjom audija sportske klase, pravljenjem gubitaka, dnevnica, reprezentacija, neulaganjem u razvoj, ulaganjem u logistiku, kada od 1.200 zaposlenih u „Krušiku“ više od 600 je radilo u režiji, a ne u proizvodnji, tamo gde je neophodno da rade da bi se stvorile nove vrednosti.
Na taj način se pravi gubitak i stavljaju se klipovi u točkove namenskoj industriji i svim drugim. Zbog toga ne mogu da prihvatim da oni koji su svojim činjenjem ili nečinjenjem u okviru bivšeg režima, u okviru gravitiranja u vladama do 2012. godine napravili da dođe do ovakve situacije, napravili da je najvažnije da direktor vodi „Audi S6“, bez obzira što nema plata, bez obzira što se prave gubici, bez obzira što su loši rezultati, da ti i takvi kažu – sada će se članom 11, gde se traži saglasnost Ministarstva odbrane, MUP i BIA, neke stvari zaustaviti. Sa kojim pravom, sa kojim rezultatima, sa kojim činjenjem? Šta je tu pokrenuto do 2012. godine, osim što smo imali dezorganizaciju, degradaciju, za sve osim za direktore, koji su mogli da voze najnovije sportske klase „Audija A6“?
Da li je neko pitao ove ljude – šta vi radite da bi to radili, koliko trošite, na šta ulažete? Ne, nije. Da li ga nije interesovalo ili su bili neki drugi razlozi, ne znam, ali ne mogu da prihvatim da neko takav ko je svojim činjenjem ili nečinjenjem do 2012. godine doprineo da stanje u namenskoj industriji bude takvo kakvo jeste sada spočitava i kaže da će se neki procesi usporiti i da će namenska industrija stati zbog člana 11. Predloga zakona.
Zbog toga, ali i zbog toga što nema razloga da se mišljenje nadležnih državnih organa ne traži i ne posluša, SNS neće prihvatiti ovaj amandman.
Gospodine predsedavajući, gospodine ministre, voleo bih kao tehničkom licu da mi objasnite ili predlagač amandmana da mi objasni kako se to sa 27 sekretarica ulaže u razvoj? Jedna rečenica kaže – kao ministar odbrane nisam imao obavezu da se bavim time, niti sam se bavio time, ko se zapošljava, ni kako se zapošljava, ni po kojem osnovu, ni koji auto vozi, ni kako troši. Ništa. Ja ne znam šta je onda bilo ovlašćenje ministra odbrane, ali kako se to razvoj pravi sa 27 sekretarica i kako jedna firma može da opstane ako od 1.265 zaposlenih, 515 radi u proizvodnji, a 60% radi u režiji? Meni je to neobjašnjivo.
Što se tiče lupanja tih automobila, možete da pitate i vašeg šefa poslaničke grupe kako je slupao skupštinski službeni auto.
Ono što ostaje bez odgovora, verovatno zato što se ministar odbrane nije mešao u to ili nije želeo u to da se meša, kako je uspešna firma „Krušik“ u Valjevu uspešna sve do 2013. godine, recimo u 2010. godini je imala ne povezani radni staž za sve zaposlene sa svim pripadajućim doprinosima? Ko to nije poštovao zakon? Ko to nije plaćao doprinose državi? Zbog čega ti ljudi koji su radili u „Krušiku“ nisu imali zdravstveno, penziono i bilo kakvo drugo osiguranje? Ko je odgovoran za to? Da li taj uspešni direktor iz Audia, sportskog Audia A6 ili ministar odbrane? Ko je odgovoran za to što se ne poštuje zakon, za to što ti ljudi nisu imali pravo čak ni na lečenje, nisu imali penziono osiguranje, ništa nisu imali, do/od 2010. godine? Ko je odgovoran za takvu politiku?
(Marko Atlagić, sa mesta: Ministar.)
Ministar? Hvala vam, gospodine Atlagiću, što se slažete sa mojim mišljenjem.
Zahvaljujem se gospodine predsedavajući.
Izrečene su neke stvari oko borbe protiv kriminala i korupcije. Rečeno je i – navodne borbe protiv kriminala i korupcije. Znate, i borba protiv kriminala i korupcije ima svoje merljive kvalifikacije. Ukoliko ta kritika dođe od predstavnika režima za vreme čije vladavine smo bili na 87 mestu po borbi protiv kriminala i korupcije, da čak u 2010. godini nismo imali ni strategiju protiv kriminala i korupcije, kao da živimo u nekom veoma uređenom društvu, ako smo za dve godine napredovali sa 87 na 72 mesto, na kome smo bili 2013. godine, to je dramatična borba protiv kriminala i korupcije.
Ako u Specijalnom sudu za organizovani kriminal imate Specijalni sud za organizovani kriminal koji je verovatno služio do 2012. godine da se čuvaju neki predmeti jer je bilo dva predmeta, dve optužnice su bile do 2012. godine, tamo čuvale neke fioke ili čuvane u fiokama, da bi od 2012. godine, odnosno tokom 2013. godine 158 optužnica pred Specijalnim sudom za organizovani kriminal bude podignuto i 158 optužnica potvrđeno. E, to se zove borba protiv organizovanog kriminala i korupcije.
Kada takva neka primedba dođe od predstavnika režima koji nije imao ni strategiju, nije razmišljao, već možda gajio takve odnose u našem društvu, onda je tako nešto u najmanju ruku licemerno.
U ime poslaničke grupe SNS sam predložio amandman na član 16. On se odnosi na stav 5. tog člana, zato što kao tehnokrata, kao tehničko lice, a i predlagač ovog zakona je tehničko lice, tako da mislim da možemo da se razumemo, da čim ne postoje rokovi, čim su ti rokovi elastični, rastegljivi, čim je to 10 dana od pribavljanja poslednjeg mišljenja, a to poslednje mišljenje ne znamo kada ćemo da dobijemo, mislim da je rešenje koje sam u ime SNS predložio i dobio podršku Vlade RS, zahvaljujem se i Vladi i vama gospodine Ljajiću, gde se ne ostavljaju rokovi, kao što ih predlagač daje za 30 pa za 60 dana, pa za ne znam ti koliko dana, već od trenutka podnošenja zahteva 30 dana je rok na koji Vlada u celoj infrastrukturi mora da odluči i da se izjasni i mislim da je to pravi odnos države koja želi da radi brže, u interesu građana RS, namenske industrije, investitora, svakoga ko dođe ili ko živi u RS.
Gospodine predsedavajući, ne postoji nijedan član Poslovnika o radu Narodne skupštine, iako mi nismo kreirali taj Poslovnik o radu, taj dokument, mi moramo da ga poštujemo, ali nigde ne postoji član tog Poslovnika koji nalaže predsedniku ili predsedavajućem Narodne skupštine da pita gospodina Markovića kakav izraz lica da postavi? Da li skrušen, da li veseo, kakav izraz lica i šta može na osnovu izraza lica da se uradi?
Da je gospodin Marković više pratio izraze lica, nije trebalo da gleda izraze lica vaš, niti bilo koga u ovoj sali, trebalo je da gleda izraze lica građana Užica, Beograda, Vrnjačke banje, Kraljeva, do 2012. godine i kako su se ljudi osećali i kako su se ljudi ponašali i kako su ljudi živeli i kako i sada teško žive kao posledica vremena kada su samo neki pojedinci iz bivše vlasti bivšeg režima bili veseli, a nažalost, svi ostali građani su bili tužni i imali tužne izraze lica.
S druge strane, ne mogu a da vam ne zamerim, gospodine predsedavajući, da ne reagujete na rečenicu da je vređanje Narodne skupštine ili pojedinaca u Narodnoj skupštini, to što je gospodin Martinović tražio da se poštuje Zakon o opštem upravnom postupku? Od kada je poštovanje zakona vređanje bilo kojeg poslanika ili bilo kog pojedinca ili bilo koje ustanove? Kakvu poruku mi onda šaljemo našem društvu, ukoliko je vređanje pojedinca to što se traži poštovanje zakona, u ovom trenutku, to što je uradio gospodin Martinović, da se traži poštovanje opšteg upravnog postupka?
Što se tiče samog amandmana, odnosno svega onoga što je korišćeno kao argumentacija, da bi nešto došlo u ruke zločinaca, a definitivno da ono što se dešava u jednom delu teritorije i jednom delu teritorije Sirije, Iraka, vidimo da je došlo do granice Turske, e to je stravičan zločin. To što su stradali i to na tako brutalan način, iako je stradanje stradanje, bez obzira na koji način, iako to nisu građani naše države, zaista sa istom pažnjom i sa istim bolom se odnosimo kao da su građani naše države.
Mi ćemo već sutra raspravljati o jednom dokumentu, jednom bitnom zakonu koji će biti nastavak jedne odgovorne politike koju vodi Vlada Republike Srbije i odnosu prema krizama i učešću, eventualnom učešću naših građana u takvim stvarima.
Jedno naoružanje, jedan metak, bilo šta, ne može da se stvori hiljadama kilometara daleko od Srbije, da je proizvedeno u Srbiji, a hiljadama kilometara se koristi, da se stvori preko noći, jer to je samo prebačeno preko noći sa jedne na drugu lokaciju.
Da li malo pre ovo što je izrekao bivši ministar odbrane je potvrda da je za vreme bivše vlasti i bivšeg režima, teroristima prodavano oružje, pa se sada našlo u rukama onih protiv kojih se stvara svetska koalicija i u okviru koje će učestvovati i Srbija, da bi se takvo zlo ugušilo? Da li je to što je izronilo ovih dana u medijima, a malo pre smo čuli i potvrdu da je to otišlo iz Srbije, da je potvrda da je bivši režim sarađivao i sa takvima, sve zarad zarade, ne znam čega? Ako je to, onda je to strašan teg oko nogu za našu državu.
Za proteklih nekoliko godina čuli smo različite razloge zbog čega nije bivši režim bio uspešniji ili uspešan. Kriva je bila i svetska ekonomska kriza, krivi su bili partneri u toj Vladi, krivi su bili svi, a sada smo došli do evolucije. Evoluirao je razlog zbog čega nisu bili uspešni i čuli smo da je razlog neuspešnosti administracija. To su reči gospodina Šutanovca. Kriva je administracija.
Ne kažem da je administracija u Republici Srbiji idealna, ali bih voleo da čujem objašnjenje da li je kriva ta administracija, odnosno onih 27 sekretarica u „Krušiku“, da li su krivi onih od 1.265 zaposlenih, pa onih 60% koji su radili u režiji? Da li su krivi onih 126 koliko je radilo u sektoru za finansijske i komercijalne poslove? Da li su krivi oni ljudi koji su u „Krušiku“ radili na radu i radnim odnosima, a ti ljudi nisu 2010. godine imali ni penziono ni socijalno osigu-ranje? Ko je kriv u administraciji koju je pravio baš režim u kojoj je učestvovao viso-ko rangirani činovnik i kao ministar odbrane, gospodin Šutanovac? I zapošljavao i pravio i organizovao i stvarao i pravio pravila i pravio sve, a sada mu je kriva admi-nistracija. Da li će i sada reći – ne, nisam znao da se direktor vozi u najnovijem sportskom „audiju“, bez obzira na gubitke i sve manjkavosti, nisam znao za 27 sekreta-rica, ni za 126 u komercijalnim poslovima, nisam znao ni za šta i nisam odgovoran. Da, jeste odgovoran. To je opis posla svakog ministra da zna šta se radi u njegovom sektoru. Da li je ta administracija od 27 sekretarica u „Krušiku“ odgovorna, ali obrazloženje da ministar ne zna šta se dešava i da na taj način nije odgovoran, to ne stoji.
Ne stoji ni argumentacija da oni koji su radili i pravili ovakvu administraciju, 780 hiljada radi u državnom sektoru, od mesne zajednice do ministarstava i javnih preduzeća, javnih ustanova, agencija i bilo čega. Jedino je Vlada u kojoj je učestvovala SNS imala snage, političke volje da prvo napravi popis, da se kaže koliko to ljudi radi u državi i za državu, koliko ljudi radi u administraciji i zašto ti kojima je bila kriva administracija, kao što je rekao gospodin Šutanovac, zašto nisu napravili takav popis? Zašto nisu građanima rekli, evo koliko smo ljudi zaposlili, evo koliko smo ljudi, partijskih činovnika, partijskih drugara, prijatelja, rođaka, kumova, koliko smo ih stavili na teret i na grbaču svih građana Republike Srbije?
Vlada u kojoj je participirala i učestvovala SNS je imala te hrabrosti i da kaže da u državnom aparatu radi 780 hiljada ljudi, imali smo hrabrosti da u okviru zakona uredimo i zatvorimo državu za zaposlenja, iako sam rekao i tada, i sada ću reći da u tom partijskom zapošljavanju, nema nevinih, ali da ta količina krivice, direktno je proporcionalna dužini ostanka na vlasti, a SNS ima odgovornost taman onoliko koliko je učestvovala u prethodnoj Vladi Republike Srbije do trenutka donošenja tog zakona.
Sada neko ko je kreirao i ko je zaposlio, ko je opteretio, ko nije želeo da napravi popis svih zaposlenih u državnoj upravi, sada kaže da je kriva administracija. Ne, kriv je onaj ko je takvu administraciju stvorio, ko je dao mogućnosti da bez ikakvih pravila radi, ko je dao mogućnosti da se bez ikakve kontrole deli novac, ne samo zaposlenja, nego i nadoknade i plate tim ljudima, ko je dao mogućnost da postoji takva disharmonija u platama državnih službenika, za isti posao u Vranju i Beogradu su različite plate.
Onaj ko je dao mogućnost da se u okviru državne uprave otpremnina uzme u nekoj opštini, pa da se pređe u javno preduzeće, pa da se iz tog javnog preduzeća uzme otpremnina, pa da se ode u neko ministarstvo, pa iz tog ministarstva da se opet uzme otpremnina da se ode u agenciju, ljudi su pravili biznis od svega toga i to je činjenica i zbog toga je ova Vlada kao jedan od bitnijih stvari targetirala, i po najavi gospođe Kori Udovički biće i urađen zakon o državnim službenicima koji će određivati i platne razrede, koji nisu novina već nešto što je u prošlosti postojalo, da za isti nivo rada i angažovanja, da za isto radno postoji ista i nadoknada, zato što želimo da od državne uprave Srbije napravimo servis građanima i privredi i investitorima u Srbiji i zato što mislim da je to jedan od pravih načina i pravih puteva da se ne samo uredi naša država, već i da se stvori ambijent za ulaganja i za više radnih mesta.
Kad god nema argumenata, kad god nema odgovora, kreće se sa uvredama. Kad god nema odgovora zašto je bilo 27 sekretarica u „Krušiku“, zašto 2010. godine nisu plaćeni doprinosi i nije poštovan zakon u „Krušiku“, kad god nema odgovora zbog čega je 60% zaposlenih u „Krušiku“ radilo u režiji, zbog čega je pravljen minus, zbog čega su ljudi štrajkovali i bili nezadovoljni, tada se kreće sa uvredama.
Da li ja postojim ili ne postojim, odredili su Gospod Bog i moji roditelji, a manir koji ne mogu da kažem ni kakav je ni šta je nazivati gospodina Martinovića - gospodin drugi, a onaj drugi. Taj drugi se zove gospodin Aleksandar Martinović, prof. dr na pravnom fakultetu, čovek koji govori snagom argumenata, a ne snagom uvreda i zbog toga postaje onaj drugi i zbog toga se pribegava vređanju, umesto da se odgovori.
U državnoj upravi radi 780.000 ljudi. Od tih 780.000 da oduzmemo ovih 40.000, pa ko zaposli 740.000 ljudi? Pa, ko je 740.000 rođaka, partijskih prijatelja, drugara, ne znam kako sve da ih nazovem, ko ih je ugurao u državu? Pa, kako nazvati politiku kojom su se bez ikakvog ekonomskog pokrića u tim javnim preduzećima povećale plate 2008. godine za 68%? Kako?
Ne želim da vređam. Ne želim da budem u maniru prethodnog govornika, gde je u nedostatku argumenata najlakše izvređati. Nije mi problem ni da izađem ispred sale, ni ispred Narodne skupštine i ne plašim se gospodina Šutanovca. Nisam ga se plašio ni kada je bio mnogo moćniji i silniji i kada je bio iza tog blindiranog BMV-a, za kojim vidim da najviše žali, kao što bivši direktor „Krušika“ žali za ovim „Audijem A6“, sportske klase za „Krušik“, sa cenom više od 100.000 evra.
Naravno da je pravljen minus. Sada ti i takvi došli su da nam sole pamet, da li je gospodin Martinović drugi, ili da li ja treba da postojim, ili da ne treba da postojim. Ako bi se poslušao prethodni govornik, niko u ovoj sali verovatno da ne bi trebalo da postoji. Ni 136 poslanika Srpske napredne stranke verovatno da ne bi trebalo da postoje.
Tolika količina mržnje ne samo prema nama, suočeni smo sa tim, suočeni smo od osnivanja 2008. godine i nemamo problem, ali imamo problem kada se ta mržnja prelije na ljude koji su nas poslali u ove klupe da ih zastupamo, a to su građani Republike Srbije.
Gospodine ministre, gospodine predsedavajući, mislim da bi trebali… Znam da neko nema mnogo vremena, pa žuri da iznese neku odokativnu argumentaciju, ali neophodno je pročitati i ono što se predlaže amandmanom, ali i ono što je predloženo samim zakonom.
Amandmanom se predlaže da ministarstvo nadležno za poslove odbrane može privremeno zabraniti transport vazdušnim putem na određeni vremenski period i određenim koridorima i informaciju o zabrani dostavlja Direktoratu civilnog vazduhoplovstva Republike Srbije. Dok se u samom članu 30. kaže da se taj transport vazdušnim putem vrši na osnovu odobrenja Direktorata civilnog vazduhoplovstva, kao jednog važnog organa Republike Srbije izdatog na osnovu dozvole i saglasnosti ministarstva nadležnog za spoljne poslove i ministarstva nadležnog za poslove odbrane.
Mislim da je ovaj predlog amandmana u stvari prepričan stav 2. ovog člana zakona, da li zbog dobijanja više vremena ili zbog manjka kreativnosti. Mislim da je celishodnije rešenje koje je predloženo u samom zakonu, da je mnogo jasnije, nego što ćemo sada za neke koridore dozvoljavati, a za neke vazdušne koridore nećemo dozvoljavati to.
Međutim, i dalje nemam odgovor – šta je sa 27 sekretarica u „Krušiku“? Ko je odgovoran za 27 sekretarica u „Krušiku“? Da li je to bivši ministar? Da li je to bivši režim? Ko je odgovoran za 27 sekretarica u „Krušiku“, koje nisu odokativne, već deo izveštaja o radu i onome šta je zatečeno i kakvo je zatečeno stanje u samom „Krušiku“? Ko je odgovoran zato što nisu plaćani doprinosi zaposlenima u „Krušiku“ od 2010. godine? Ko je odgovoran zašto se nije poštovao zakon? Ko je odgovoran zato što je 60% zaposlenih radilo u režiji, u neproizvodnom delu, a samo 515 u proizvodnji? Ko je odgovoran za takve nepravilnosti?
Mislim da je ovaj amandman nepotreban i zbog toga SNS neće o njemu glasati, jer mislim da je rešenje celishodno u samom predlogu zakona, ali vas molim, gospodine predsedavajući, da i vi insistirate na tome – ko je odgovoran što se u „Krušiku“, osim vožnje najnovijeg audija A6, sportske linije za direktora, da li je žurio negde na sastanak u ministarstvu, jer je morao vrlo brzo iz Valjeva da dolazi do ministra odbrane na sastanak, da li je to razlog kupovine najnovijeg sportskog audija A6? Zašto 27 sekretarica? Zašto se od 2010. godine zaposlenima nisu uplaćivali doprinosi na zdravstveno i penziono osiguranje?
Gospodine predsedavajući, povreda Poslovnika, čl. 104, 107. Mislim da je neophodno da u raspravi po amandmanima razgovaramo o amandmanima, a ne da razgovaramo o cicama, micama, kako reče prethodni govornik pa pobeže iz sale.
Što se tiče SDPR i tog inputiranja o povećanju broja zaposlenih, cicama, micama, jedino za to cice znamo da su u „Krušiku“ i znamo da ih je bilo 27, ali još uvek nisam dobio odgovor – ko je odgovoran za tih 27 sekretarica? U SDPR je u avgustu 2013. godine bilo zaposleno 375, a u avgustu 2014. godine 371 i to su činjenice. To nisu odoka i navijački izrečene stvari.
Jedino od poznatih ljudi koji su zaposleni u SDPR je bivši ministar, istina sa zamrznutim statusom, ali je gospodin Šutanovac zaposlen u SDPR sa mirovanjem radnog odnosa i ni jedan drugi ministar ni iz koje vlade u kojoj je učestvovala SNS.
Ono što sa ponosom mogu da kažem, a držim izveštaj o radu, poslovanju „Jugoimport“ SDPR za period januar-septembar 2014. godine i vidim da je ovde napravljeno i zaključeno 107 ugovora vrednosti 159.056.643 dolara, da su za isti period prethodne godine ukupni prihodi imali rast od 2,4%, a ukupni rashodi smanjeni za 16,04% i da je bruto dobit za devet meseci ove godine u odnosu na devet meseci prethodne godine porasla u odnosu za 77,04%.
To je SDPR, a cice i mice su ostale u „Krušiku“ zajedno sa onim sportskim audijem bez plaćenih doprinosa, poreza, zdravstvenog i penzionog osiguranja od 2010. godine, a ja ponovo ne dobijam odgovor zbog čega je to tako i ko je odgovoran, a siguran sam da je odgovoran bivši ministar odbrane, gospodin Šutanovac.