Uvažena predsednice, poštovani ministre, dame i gospodo narodni poslanici, predlog ovog zakona je krajnje restriktivan pristup ovoj problematici. Pravi se oštar rez kada su u pitanju tradicionalna odlikovanja u Srbiji i zapostavljaju neke ključne ličnosti i događaji iz istorije srpskog naroda. Nema odličja koja bi nosila imena istorijskih ličnosti kao što su sveti Stefan, sveti Sava, car Dušan, Miloš Obilić, Karađorđe, Miloš Obrenović. Nema odličja pobede i slavnih bitaka, nema junaka iz ranije i novije istorije srpskog naroda.
Pri izradi i donošenju ovakvog zakona bilo je potrebno da se dublje i šire sagleda problematika, razvrstaju odlikovanja i priznanja i po kategorijama, na primer - vojna, civilna, državna, opšta i, naravno, po stepenima - prvi, drugi, treći stepen, i da se, koliko je to moguće, održi kontinuitet u pogledu tradicije, istorije i državnosti.
Jasno je da je potrebno donošenje jednog ovakvog zakona, jer zakon iz 1998. godine, kako su istakle kolege, nije primeren današnjem vremenu. Međutim, pokušali smo da svojim amandmanima malo poboljšamo ovakav predlog zakona, nadajući se da će predlagač imati razumevanja za to i prihvatiti neke od njih, ako ne i sve. Krenuću redom.
Amandman koji smo uložili na član 8. jasno govori da predloženih šest ordena, razvrstanih po stepenima ovako kako su u Predlogu zakona, nije dovoljno kako bi se zadovoljilo ono što je potrebno, društvena zbilja, a to je da se uvedu i odlikovanja iz oblasti nauke, kulture, pa smo svojim predlogom pokušali da poboljšamo takav stav.
Na taj način bi se Srbija odužila ne samo dobitnicima odlikovanja, već i velikanima svoje istorije, nauke, kulture, prosvete čija imena nose. Upravo ovi ordeni predstavljaju specifičnost odnos naše države prema prošlosti, prema budućnosti, i bez njih bi zakon o odlikovanjima bio nepotpun i bez potrebne snage i dostojanstva koja sa sobom treba da nose državna odlikovanja.
Na član 9. uložili smo amandman i predložili još jednu medalju - Medalju za hrabrost Miloša Obilića, kao najviši stepen nečega što može jedan građanin Srbije da dobije. Naravno, meni je, kao vojniku, ratniku, to veoma važno, ali je veoma važno i svim ratnicima koji su u ranijem periodu branili ovu zemlju i koji će je, nadam se, opet braniti ukoliko za to bude potrebe.
Član 11. reguliše spomenice. Izuzetno je kratak. Spominje se samo da se spomenici dodeljuju radi obeležavanja događaja od velikog značaja za Republiku Srbiju.
Mi smo u svojem ranijem zakonodavstvu imali albanske spomenice, spomenice 1941-45. i neke druge spomenice. U svakom slučaju, po ovom predlogu zakona, nosioci spomenica su svedeni na zahvalnice donatorima.
Smatramo da to nije dobro, a kao predstavnik Pokreta veterana, i inače uz saglasnost poslaničkog kluba, podneo sam amandman gde smo uveli još jedan stav, koji kaže da su spomenice: Spomenica za učešće u odbrani zemlje od 1990. do 27. aprila 1992. godine i Spomenica za učešće u odbrani zemlje 1999. godine, odnosno od NATO agresije.
Naravno, stvar je, po ovom predlogu zakona, predsednika Republike da li će nekome tu spomenicu da da ili neće, ali smatram da su ljudi koji su ovu državu stvarali i branili, pogotovo 1999. godine, zaslužili ovakav vid priznanja od strane države.
U članu 15. jasno je definisano sve što je napisano, međutim predložili smo da se stavovi 3. i 4. brišu. Smatramo da u stavu 3, koji glasi: „Nosiocu ordena ili medalje izuzetno se može dodeliti isti orden, odnosno medalja, u istom stepenu“. To su neke kolege ranije izlagale. Smatramo da je dodela istog ordena istog stepena istoj osobi u stvari devalviranje jednog priznanja i mislimo da to treba izbrisati.
U amandmanu na član 24. kaže se - iza stava 1. dodaje se novi stav 2, koji glasi: „Ne mogu se oduzeti Orden heroja, Orden Karađorđeve zvezde, Orden belog orla sa mačevima, Orden zasluga za državu ''Nemanja'', Zlatna medalja za hrabrost ''Miloš Obilić'' i Srebrna medalja za hrabrost.“
Jasno je da je tu bila velika dilema da li predsednik može da oduzme nekome medalju, međutim mislimo da u ovom članu nije dobro definisano kako se oduzima nekome medalja i da bi to ovde trebalo ispraviti i dopuniti, a nadamo se da će do toga doći. Ipak, jedno stečeno odličje, bilo da je orden, medalja ili spomenica, ako ga je neko dobio, očigledno ga je dobio na osnovu svog herojstva, junaštva, i ne može se tek tako lako oduzeti zato što je promenjena politička ili ideološka struktura u državi. Treba da se kompletira da to može da se desi samo u slučaju najtežih zločina, eventualno veleizdaje i tako nečeg. Ovako je ostavljen širok prostor da se, promenom političke strukture, mogu čak i takve stvari desiti, da nekom ko je branio državu, puno se zalagao za to, čak bio ranjen ili poginuo, nekim potezom tek tako oduzme.
Smatramo da bi od ovih pet amandmana predlagač mogao da prihvati svih pet, ali nadam se da će prihvatiti što veći broj, kako bismo što kvalitetnije pospešili ovaj predlog zakona. U tom smislu ćemo u narednim danima razgovarati sa predlagačem, pa ćemo videti. Što se tiče samog predloga zakona, njegove potrebe za donošenjem i našeg glasanja – da, mi ćemo u Danu za glasanje za njega glasati. Hvala.