Hvala, predsedniče.
Po amandmanu verovatno više nego mnogi koji su govorili pre mene, zahvaljujući činjenici da poslanička grupa Ivica Dačić – SPS još uvek ima vremena.
Okolnosti su takve da nećemo moći da dođemo do trenutka kada bi mogli da govorimo o amandmanu na ovaj zakon koje su podnele uvažene kolege mr Dejan Radenković i Dunja Simonović Bratić. On je prihvaćen od strane Vlade i Ministarstva i na tome se zahvaljujemo. Cenimo da je dragocen, jer smo molili da se sa 25% na svim televizijama i radijima u toku dana ipak zastupi srpska muzika, odnosno srpska muzička dela. Dobro je da su prepoznali ovu našu inicijativu. Dobro je da su prepoznali da želimo da naglasimo nacionalni identitet.
Ako govorimo o medijima u Srbiji, uvek imamo lični ugao, pa zahvaljujći simpatijama ili antipatijama dajemo paušalne ocene i dozvoljavamo sebi da građane i javnost Srbije često dovedemo u zabludu o tome da li su mediji preslobodni ili su mediji uzurpirani. Ono što sigurno može da se dogodi ne bi se dogodilo prvi put, a to je da i mediji u skladu sa tim koliko smo im simpatični i koliko je važan momenat u kome govorimo, a ovo jeste važan, na kraju smo mandata praktično, iskoriste svaku izgovorenu rečenicu i od nje naprave bombastični naslov. Na to bi morali da budemo spremni svi kao politički akteri, odnosno učesnici u javnom i političkom životu Srbije.
Tako sam ja večeras u riziku da posle pohvale jednog kolege sutra budem tema u smislu neke možda nove koalicije. Sva je sreća da unutar poslaničkih grupa ne mislimo svi isto, pa se to teško pakuje.
Ono što bi zasigurno moralo da se pakuje, kada govorimo o budućim koalicijama i ponudama sa kojima ćemo pred građane i građanke Srbije, su programi, ako ih ima. Ako ih nema, onda možemo da razgovaramo i sa pozicije „briše se“. Bilo bi dragoceno kada bi „briše se“, što smo utvrdili Poslovnikom kao mogućnost i ostavili da se često iskoristi što u političke, što u politikanske svrhe, mogli da primenimo na neke stvari koje nam nisu na ponos. Nažalost, nema tu primenu.
Ovo je bio kompleksan dnevni red i sa nama je večeras ministarka prosvete prof. dr Slavica Đukić Dejanović, pomenuli su vas bezbroj puta, pre svega, kao psihijatra. Ipak želim da sa vama popričam o predlozima zakona koji su se našli na dnevnom redu ove sednice.
Poslanička grupa Ivica Dačić – SPS imala je dva amandmana na oba zakona koja ste predložili i oba ste usvojili. Na tome vam hvala i sigurni smo da smo samo doprineli unapređenju vaših zakona, odnosno predloga zakona ministarstva.
Sa druge strane, ja sam lično propustila šansu sticajem okolnosti da govorim o svom amandmanu koji je bio na budžet Republike Srbije i nije prihvaćen od strane Vlade, ja to mogu da razumem, ali je važno da kažem zašto sam uopšte ukazala na jednu potrebu da se kod Ministarstva kulture, odnosno razdela za kulturu pojača novčana suma simbolično u odnosu na vrednost budžeta za svega jedan milion. Ne zato što mislim da Ministarstvo kulture nije dobilo dovoljno sredstava. Jeste.
Možda to nije oko procenta preko 1, što smo uvek nekako insistirali, ali je u masi više novca nego što je to bilo prošle godini čini mi se za celu milijardu.
Međutim, ima jedan zadatak za sve nas koji ćemo se, ili se bar tako nadamo, baviti zakonima i u sledećem mandatu, a to su neka važna dokumenta koja se nalaze, sticajem okolnosti, svuda po svetu. Iz tog razloga sam tražila da se možda obezbede dodatna sredstva i uloži dodatni napor da ono što pripada Srbiji u Srbiju bude i vraćeno.
Bezbroj važnih dokumenata je, nažalost, van Srbije, pa tako i prepis Zakonopravila Svetog Save iz 1262. godine. Original ovog dokumenta napisao je Sveti Sava 1219. godine. Po osamostaljenju Srpske pravoslavne crkve jedan veliki broj naučnika i istoričara zapravo smatra da je ovo prvi Ustav srpskog naroda. Ovaj prepis je od Drugog svetskog rata u Zagrebu. Različite su informacije kako je tamo dospeo, ali prema navodima, posle pljačke Ilovačkog manastira od strane ustaša.
Da ne bih trošila vreme u ponoć, a jeste ponoć, to je bio razlog, da sam htela da ukažem da o ovome moramo razgovarati kada budemo pravili neki novi budžet Republike Srbije.
Šta je takođe bilo važno za poslaničku grupu "Ivica Dačić - SPS"? Nismo bili zagovornici vanrednih izbora, ali razumemo potrebu da se izađe u susret zahtevima opozicije. Gotovo sam sigurna da se ništa drastično neće promeniti, iako su nadanja drugačija. Ali, o sudbini svih nas, uprkos tome što često imamo potrebu da teatralno nastupamo, ipak odlučuju građanke i građani Srbije koji pomno prate, sigurna sam, sve što smo uradili i sve što nismo i možda to što nismo bude više kažnjeno nego što očekujemo.
Nismo iskoristili mogućnost kao predstavnici naroda da se ozbiljno bavimo kvalitetom njihovog života, nego smo važne teme u ovom mandatu, nažalost, protraćili kojekakvim performansima. To su bile sednice od kojih, sigurna sam, ako se dublje zagledamo u sebe, sve nas je sramota i bilo bi dragoceno kada bi mogli da danas kažemo - e, briše se. Ali, ne može. O najvećem nacionalnom pitanju razgovarali smo krajnje neozbiljno. Najotvoreniju srpsku ranu iskoristili u ovoj poslednjoj sednici neodgovorno, pre svega, nesvesni da to što ćemo jedni drugima da spočitamo kao političari direktno utiče na kvalitet nealbanskog stanovništva u južnoj srpskoj Pokrajini.
Zarad političkog poena ili poenčića optuživali smo sebe i sopstvenu državu i ostavili mogućnost da likuju oni koji su nam tu državu uzurpirali, oteli deo teritorije i još bi da nas ubede da sve to zajedno prihvatimo.
Uvek smo imali obavezu da čujemo šta je to što građanke i građani Srbije i misle i očekuju i kakvu potrebu imaju, pa smo u skladu sa tim, na preporuku Saveta za socijalna pitanja opštinske organizacije SPS na Zvezdari spremili i predlog zakona. Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o socijalnoj zaštiti, jer smo razgovarajući sa ljudima shvatili da postoje jako ugrožene kategorije koje smo svesno ili nesvesno propustili da vidimo, da pomognemo, da unapredimo zakonskim rešenjem.
Roditelj negovatelj, jedna ozbiljna funkcija, ostala je u senci nekih drugih praznih rasprava. Savetovališta za porodicu i decu koja bi trebala da budu formirana pri centrima za socijalni rad, takođe zbog trke za eventualnom političkom pobedom, nisu dobila svoju šansu u ovom mandatu. Deca iz poljoprivrednih porodica i stari poljoprivrednici, takođe neće, nažalost, u ovom mandatu moći da budu obuhvaćeni ovim zakonom. Ali, zakon ostaje u rukama poslanika SPS.
Posle novih izbora koji će se izvesno desiti u decembru, socijalisti će, u skladu sa svojim programom za koji mislim da je najvažniji, povesti računa o svim kategorijama o kojima danas pričam.
Nije dovoljno imati volju da vladaš Srbijom. Nekada to može biti privid koji ostavlja mogućnost. Ono što je neophodno za vladavinu jeste da vam neko veruje, da vas neko ozbiljno shvati, da neko shvati da imate program, da pravite principijelne koalicije koje su bazirane na zajedničkom programu ili na zajedničkim idejama a ne na kvotama, proračunima, procenama, matematici, statistici i ostalim brojkama koje su brojke, ali se njima teško upravlja.
Zato će SPS i na predstojeće izbore izaći sa svojom koalicijom, sa svojim programom, sa svojim idejama, sa svojim ljudima, spremna da građanima Srbije ponudi samo jedno - sigurnost da ćemo uvek biti na liniji odbrane nacionalnog, državnog i njihovog interesa, a da sve ostalo što bi mogle da budu matematičke prognoze, gatanje u pasulj, provera kako stoje zvezde, ostane za one koji se time bave, jer imaju vremena.
Socijalisti imaju puno vremena, ali samo da poprave ono što su možda nekada u prošlosti svojom greškom i pokvarili. Samo onaj ko ne radi on ne greši. Ali onaj ko ispravi svoju grešku, često bude cenjeniji nego što se to očekivalo.
Zato ćemo se sa nekim novim idejama, nadam se kvalitetnijim, sa nekim boljim vokabularom, sa malo više vaspitanja, sa malo više svesti da je ovo parlament Srbije a ne gradska pijaca ili vašarište, sresti u novom mandatu, sigurno ne svi, ali sigurno u broju od 250. Kako će se podeliti ovaj simpatični kolač koji se zove sala Narodne skupštine Republike Srbije, građani Srbije će videti krajem decembra.
U 2024. godini ćemo ipak neki nastaviti da radimo ono što mislimo da je najbolje za državu, a neki nastaviti da nas zbog toga kritikuju i na tome pokupe eventualno kajmak, pobedu, uspeh ili kako god se to zvalo u finalu pretpostavki. Hvala vam.