Prvo želim da vas pozovem da izglasamo ovaj zakon o prestanku važenja Zakona o udruživanju u Zajednicu jugoslovenske elektroprivrede, jer ona zaista više ne postoji. Zašto nije pre nekoliko godina to urađeno, ostavljam da neko drugi zaključuje.
U vezi sa postavljenim pitanjima, mislim da je celoj srpskoj javnosti poznat moj stav u vezi sa privatizacijom EPS-a. Mislim da je to najveće nacionalno blago kojim država raspolaže i da država ne sme da dozvoli nijednog trenutka da u strukturi kapitala bude ispod 51%. Mislim da je to opšti stav koji je postignut i na nivou Vlade i na nivou vrha Republike Srbije i da tu nema dilema.
U vezi sa proizvodnjom električne energije, moram da vas obradujem, ako želite to da prihvatite kao činjenicu, da otkad sam ja došao na čelo Ministarstva rudarstva i energetike nismo uvozili električnu energiju i da smo u ovoj godini bili neto izvoznici električne energije.
To su činjenice, bez obzira na uslove u kojima posluje elektroenergetski sektor.
U vezi sa memorandumom koji pominjete, meni nije poznato da je predsednik Tadić potpisivao bilo kakav memorandum, jer mislim da to nije ni moguće. Ono što je meni poznato, a dešava se u vreme kada sam ja ministar i u koordinaciji sa svima nama u Vladi Republike Srbije, pa i sa Ministarstvom rudarstva i energetike, jeste činjenica da je EPS potpisao memorandum o razumevanju sa RWE, koji nema snagu zakonske obaveze, nego je protokol između dveju kompanija koje će na bazi studijskih analiza utvrditi da li postoji zajednički interes za strateško partnerstvo u eksploataciji hidropotencijala, vezano za „Đerdap III“, reverzibilnu hidrocentralu i za hidropotencijal Velike Morave; takođe, vezano i za gornju Drinu, hidropotencijal gornje Drine.
Prema tome, nije reč o sporazumu između dveju država, reč je o memorandumu, o pismu o namerama ili protokolu između dveju kompanija.
Mislim da se Srbija jasno opredelila da ima strateška partnerstva u oblasti energetike. Jedno od takvih je sa Ruskom Federacijom u gasno-naftnom aranžmanu. Drugo je sa Republikom Italijom, u vezi sa korišćenjem obnovljivih izvora energije u instalisanim kapacitetima oko 1.000 megavata, što je potpisano pre 10-15 dana na zasedanju predstavnika dveju vlada, Republike Italije i Srbije, u Rimu.
Treće, moguća su strateška partnerstva kroz realizaciju tenderskih procedura, vezano za izgradnju TA „Nikola Tesla“ i „Kolubare B“, gde imamo partnere, kompanije koje su spremne, ukoliko se tenderska procedura završi na pozitivan način, a verujem da hoće, da uđu u strateško partnerstvo sa Elektroprivredom Srbije. To neće ugroziti većinsko vlasništvo Republike Srbije u EPS-u. Ukoliko bi se realizovao deo memoranduma sa RWE, stvorili bi se uslovi i za potencijalno strateško partnerstvo sa nemačkom elektroprivredom, odnosno sa nemačkom državom. Ovoga trenutka, ono još ne stoji.
Prema tome, mi smo ozbiljno opredeljeni da sačuvamo većinsko vlasništvo u Elektroprivredi Srbije, s jedne strane, i da gradimo strateška partnerstva sa relevantnim kompanijama i državama za koje Srbija i energetika Srbije ima interes.
Mislim da sam bio veoma jasan u odgovoru na pitanja koja ste postavili. Hvala.