Hvala vam, kolega Milićeviću.

Ovo je poslednji amandman na ovaj predlog zakona. Želela bih da se nadovežem na moje prethodne govornike iz poslaničke grupe SPS i podržim ovaj predlog zakona i sve druge predloge zakona o kojima ćemo raspravljati u pojedinostima, a tiču se ovog drugog pretresa.

Svi se ovde slažemo da su pronalasci pokretači razvoja civilizacije i da intelektualni napor i kreativnost pojedinca ne mogu samo i ne treba samo da budu pohvaljeni i ne zaslužuju samo čestitke, već i punu pravnu zaštitu, i to zaštitu patentom ili malim patentom, čime se štiti pravo upravo onog ko je napravio pronalazak, na način što se njegovo komercijalno izrađivanje, korišćenje, prodavanje, ne može vršiti bez saglasnosti nosioca prava.

Intelektualna svojina, kao i svaka druga svojina, mora biti nepovrediva i zahteva precizno njeno regulisanje.

Ove izmene i dopune zakona, o tome je govorila i moja uvažena koleginica Snežana Bogosavljević Bošković, suština ovih izmena i dopuna zapravo imaju u fokusu jednu drugu oblast, a to je zaštita patenata proizvedenih odnosno nastalih u radnom odnosu, što do sada nije bilo detaljno regulisano važećim zakonom. Zaštita patenata jeste rezultat i treba biti rezultat i sinergije, zapravo partnerstva onog ko ulaže, odnosno poslodavca i intelektualnog rada zaposlenih.

Ne stoji da se regulativa prilagođava investitorima, čuli smo i to tokom diskusije danas. Ja mislim da se na ovaj način štiti i intelektualna svojina, odnosno intelektualni rad zaposlenih, ali i štiti kapital, odnosno štite ulagači.

Na samom kraju bih rekla da jačanje kreativne industrije jeste nešto što je pokretač privrede i nadam se da će ovo doprineti razvoju intelektualne, kreativne industrije u Srbiji. Hvala.

Hvala vam, kolega Milićeviću.

Svoju diskusiju ću započeti pre svega čestitkama našoj reprezentaciji. Imali smo prilike da tokom ove pauze i gledamo utakmicu, a verujem da zahvaljujući rezultatu su i tonovi u ovoj sali nakon pauze nešto prihvatljiviji.

Moram da priznam da zadovoljstvo učestvovati u ovakvoj raspravi, odavno nismo imali konstruktivnu raspravu i sučeljavanje, mogu slobodno reći, dva koncepta.

Kada je u pitanju sam zakon, slušajući moje kolege, moram da priznam da gotovo sve što je kolega Vladimir Orlić rekao jeste suština ovog zakona i podržala bih, zapravo on je inženjerski precizno objasnio šta dualno obrazovanje predstavlja i šta će predstavljati kada je u pitanju visoko obrazovanje.

Kada je „Fijat“ u pitanju, više puta je pomenuto i to, moram da priznam da ja to kvalifikujem kao „Dinkićeva posla“ i nadam se da će problem „Fijata“ biti rešen. Evo, ministar je rekao da je Vlada spremna da razgovara sa predstavnicima „Fijata“ kako ne bi otišao iz zemlje, budući da većina ne samo građana, već i subjekata različitih preduzeća radi za „Fijat“ i zavisi od samog „Fijata“.

Sam zakon o modelu dualnog obrazovanja u visokoškolskim ustanovama jeste nešto što je korak unapred, on će približiti potrebe tržišta i obrazovni sistem u Republici Srbiji, to jeste bilo neophodno, i o tome je govorio i predstavnik poslaničke grupe prof. Žarko Obradović, a evo i koleginica Marjana Maraš je pomenula, mi smo bukvalno 30 godina unazad imali problem da potrebe privrede prilagodimo obrazovnom sistemu.

Ovaj model će zahtevati jedan sistematski pristup, odnosno zajedničko planiranje na osnovu i analiza i procena ne samo instituta i obrazovnih institucija, već i privrede uopšte.

Kroz ovaj model dualni studenti moći će kroz učenje da savladaju neka praktična saznanja koja će biti njima primenjiva u karijernom radu ali i da spoznaju na pravi način šta je zapravo ono što studiraju i da li zaista jesu odabrali pravu struku za sebe. Dešavalo se da studenti se opredele za tehničke, prirodno-tehničke nauke i da tokom studiranja shvate da to zapravo nije ono što su oni želeli da rade. Postoje prakse i u skandinavskim zemljama da pojedini fakulteti pre samog upisa studenata daju priliku studentima da se upoznaju sa onim što je priroda posla koji bi trebalo da obavljaju nakon diplomiranja. Stoga za nas, kao poslaničku grupu, jeste nešto što je novina i potrebno je i našem obrazovnom sistemu i razvoju privrede. Mislim da će doprineti da se celokupni ambijent u Srbiji pojača. Hvala.

Hvala vam kolega Marinkoviću.

Poštovani ministre, tema današnje sednice jesu izuzetno važni zakoni iz oblasti prava, intelektualne svojine. Neke od ovih zakona smo čekali jako dugo, gotovo par meseci su neki od predloga o kojima danas raspravljamo bili u proceduri. Nekoliko minuta ću se osvrnuti na suštinu sva tri predloga zakona.

Intelektualna svojina izuzetno je važna tema za razvoj svakog društva i njen ekonomski napredak. Ona je predmet zaštite intelektualnih prava i ta prava obuhvataju i autorska prava i srodna prava o autorskom pravu, kao i pravo industrijske svojine.

Izmenama i dopunama Zakona o patentima, o autorskim pravima i srodnim pravima, kao i zaštiti topografija poluprovodničkih proizvoda uvodi se red među korisnicima tih zakona i izmenama se vrše dalja usklađivanja sa direktivama EU, između ostalog neke od direktiva novih su stupile na snagu prethodnih mesec dana i verujem da će i na dalje usklađivanje biti u ovom pravcu tokom naredne godine. U svakom slučaju, sva rešenja će doprineti većoj vidljivosti i pravnoj zaštiti i umetnika i naučnih radnika, kao i onih ljudi koji se bave specifičnim poslovima u oblasti informatičkih tehnologija, odnosno informacionih tehnologija.

Intelektualna svojina nastala u radnom odnosu utiče na povećanje vrednosti preduzeća, povećanje dobiti ili stvaranje ušteda a pre svega kroz unapređenje delatnosti koje obavljaju, a to dalje doprinosi i boljim ekonomskim rezultatima samog preduzeća, ali i razvoju privrede uopšte. U tom smislu jeste bilo izuzetno važno da se ovi odnosi između poslodavaca i zaposlenih urede na jedan efikasan način kako bi poslodavac imao interesa da ulaže u istraživanje i razvoj, a zaposleni bio motivisan da unapređuje proizvodni proces samog poslodavca. Ovo je izuzetno važno i za privredu, jer postojeće rešenje pokazalo se da nije bilo baš ohrabrujuće za potencijalne investitore u Srbiji.

Usvajanjem predloženih izmena i dopuna Zakona o patentima očekuje se povećanje broja prijava patenta od strane privrednih društava, jer će poslodavci i zaposleni imati pravnu sigurnost u vezi sa raspolaganjem, ali i iskorišćavanjem patenta koji je nastao u tom radnom odnosu.

Daljim rešenjem se povećava pravna sigurnost u zaštiti intelektualne svojine i smanjuju rizici i za one koji ulažu. U tom smislu i najznačajnije izmene i dopune ovog zakona odnose se na oblast pronalazaka koji su nastali u tom radnom odnosu, kako u nacionalnim kompanijama, tako i u velikim internacionalnim kompanijama. Poslodavac može staviti na raspolaganje zaposlenom materijalno-tehnička sredstva i informacije i tako stvoriti okruženje u kome zaposleni može da bude kreativan i da predlaže nova tehnička rešenja koja će unaprediti proces rada.

Kada su u pitanju autorska prava i srodna prava, odnosno izmene i dopune ovog zakona, cilj jesu uspostavljanje efikasnijeg nacionalnog sistema pravne zaštite autorskih i srodnih prava. O tome je vrlo temeljno govorio moj kolega Neđo Jovanović, ja bih samo dopunila da jedna od pozitivnih efekata ovih izmena biće i ostvarivanje kroz unapređenje kolektivnog ostvarivanja autorskih i srodnih prava na produžavanje trajanja zaštiti imovinskih prava interpretatora i proizvođača fonograma i na jačanje građansko-pravne zaštite autorskog i srodnih prava.

Za razliku od autorskog prava koje nastaje samim stvaranjem ili materijalizovanjem autorskog dela, pravo industrijske svojine obuhvata patentno pravo, pravo žiga, pravo zaštite dizajna, pravo zaštite topografije integrisanog kola, pravo zaštite oznake geografskih porekla i drugi i možda najmanje jasan u pogledu materije koju reguliše ovaj Zakon o zaštiti topografije i poluprovodničkih proizvoda primenjuje se u oblasti IT i podrazumeva zaštitu prava industrijske svojine u pogledu obima prava na priznatu topografiju i u pogledu lica koje ima pravo na zaštitu. Da bi nastalo i bilo priznato neko pravo u oblasti industrijske svojine potrebna je odluka nadležnog organa uprave u slučaju Republike Srbije, to je Pravo za intelektualnu svojinu.

Topografija po svojoj prirodi predstavlja intelektualno dobro. Predmet zaštite je samo topografija, to su čipovi, integrisana kola, nanotehnološki proizvodi, dakle, predmeti zaštite jesu poluprovodnički proizvodi koji služe za obradu informacija i predstavljaju u nekim slučajevima ili mikroprocesor ili računar.

Znači, prostije rečeno Zakon o autorskim pravima reguliše pravo onih koji kreiraju u ovom slučaju softvere, dok Zakon o topografiji poluprovodničkih proizvoda reguliše nešto što se zove hardver, odnosno pravo zaštite topografije ima njen stvaralac. Sticanjem i ostvarivanjem zaštite ovog vida industrijske svojine podstiče se nesmetani razvoj topografije poluprovodničkih proizvoda što ima direktan uticaj na naučni, tehnološki i ukupan privredni razvoj.

Ne moram da se ponavljam u danu za glasanje podržaćemo sva tri predloga zakona, a verujem da će i rasprava u pojedinostima biti vrlo zanimljiva. Hvala vam.

Hvala vam, gospodine Marinkoviću.

Poštovana ministarka, uvažene koleginice i kolege, možda na samom početku zbog građana koji, nadam se, gledaju ovaj prenos, želela bih da podsetim da smo mi u maju prošle godine usvojili ovaj Zakon o posebnim uslovima za realizaciju projekata za izgradnju stanova za pripadnike snaga bezbednosti, kojim je omogućena izgradnja stanova za pripadnike vojske, policije i službi bezbednosti po subvencionisanim cenama.

Kao što je bilo reči i danas, planirano je nekoliko faza realizacije ovog projekta. U prvoj fazi izgradnje stanova do 2020. godine planirana je izgradnja 1.578 stanova u šest gradova u Srbiji.

U samom trenutku donošenja Zakona, čak 30.000 pripadnika snaga bezbednosti bilo je bez stana, a u anketi koja je tada sprovedena, gotovo 18.000 zainteresovanih se prijavilo za učestvovanje u ovom programu.

Zakonska rešenja omogućila su brzu i efikasnu gradnju istovremeno u više gradova, kao što sam i pomenula. Investiciona vrednost ove prve faze za 1.500 stanova iznosi 464 miliona evra, a sam kvalitet gradnje jeste po standardima energetske efikasnosti i po svim drugim standardima gradnje.

Posebno je važno što se u ovaj veliki infrastrukturni građevinski projekat uključuju naša preduzeća, naša domaća privreda, od proizvođača građevinskog materijala, pa do proizvođača opreme za stanove.

Danas je stambeno pitanje, kao i uvek, broj jedan, pitanje najvažnije u životu, pre svega mladih ljudi, a posebno kada su u pitanju snage bezbednosti, vojska, policija, bezbednosne agencije koje brine o nacionalnoj i ličnoj bezbednosti.

Podrazumeva se da onaj ko brine o bezbednosti tuđih porodica mora imati svoj krov nad glavom. Veliki je broj zaposlenih u službama bezbednosti koji posebno u poslednje dve decenije nisu uspeli da reše svoje stambeno pitanje.

U proteklih godinu dana od stupanja na snagu ovog zakona počelo se sa izgradnjom stanova u Vranju i Nišu, a aprila ove godine i u Kraljevu i Kragujevcu.

Imajući u vidu značaj i odgovornost posla koji pripadnici snaga bezbednosti obavljaju i njihov značaj za bezbednost čitave države, kao i lica koja su ranijim ratnim dejstvima davala značajni doprinos bezbednosti, odbrani, suvereniteta i teritorijalnog integriteta naše države, ovaj zakon sada dopunjujemo tako što će u krug lica koji će moći da rešavaju svoje stambeno pitanje kroz ovaj projekat se uključiti i borci, porodice palih boraca, ratni vojni invalidi i mirnodopski vojni invalidi koji na ovaj način potvrđujemo da za nas nisu nevidljivi, da država brine i o njima.

Izmena se odnosi na preciziranje područja na kome pripadnici snaga bezbednosti, kao i navedena lica mogu ostvariti pravo na kupovinu stana pod povoljnijim uslovima. Takođe, preciziran je i način postupanja prilikom određivanja zemljišta za redovnu upotrebu u slučaju da nema tehničkih uslova za formiranje parcela.

Rešavanje ovog problema predstavlja javni interes Republike Srbije i od značaja je za jačanje sistema nacionalne bezbednosti.

Poznati su istoriji veliki infrastrukturni projekti koji su posle ratova ili kroz različite faze razvoja industrije podizali privredu na noge.

Mi smo imali takvih faza kroz našu istoriju, koje su podizale na noge i građane i privredu. To su bili periodu velikih obnova. Da podsetimo samo velike obnove naše zemlje i ogromnih infrastrukturnih radova posle bombardovanja Srbije od strane NATO pakta, kada je za godinu dana obnovljeno na stotine mostova, bolnica, puteva, stambenih zgrada, fabrika, kada je mobilisana čitava privreda i inženjerska struka.

Mnogi projekti bili su verifikovani pre 2000. godine i, kako nažalost biva kod nas, neke vlade su, tvrdeći da od njih sve počinje, a da pre njih ništa nije ni postojalo, posle 2000. godine stopirale ove projekte.

Bilo je nekih pokušaja, o čemu je bilo reči i danas, da se pojedini projekti realizuju, ali većina ovih projekata nije zaživela. Zato podržavamo ovaj zakon i ovakav pristup jednom ozbiljnom problemu kao što je problem stanogradnje i za pripadnike službi bezbednosti, kao i odluku Vlade da se stvore bolji uslovi za njih ov život i rad.

Ono što nas brine i sa čime se suočava i cela Evropa jeste odliv mozgova, odnosno odlazak najčešće mladih, obrazovanih kadrova iz naše zemlje. Svedoci smo različitih mera koje se preduzimaju i kreiraju različite politike kako bi se mladi i stručni ljudi zadržali u našoj zemlji, te u tom smislu treba nastaviti i ovaj projekat proširiti i na druge struke kao što su naučni radnici, mladi bračni parovi, zdravstveni radnici, radnici iz sistema obrazovanja i svaka inicijativa od strane SPS biće podržana. Hvala.

Hvala kolega.

Poštovani ministre, javila sam se po ovom amandmanu upravo iz razloga jer delim vaše mišljenje gospodine Đorđeviću, a to je da je ovaj amandman, odnosno inicijativa koleginice Nataše Jovanović nešto što treba razmotriti i dobro je da ste prepoznali i dobro je da želite da se napravi neka aplikacija upravo za jedan deo populacije koji jeste osetljiv, a o kome bi trebalo još više da brinemo.

Razne amandmane smo imali svih ovih godina, sadržaj amandmana, bilo da su oni briše se, što je uobičajeno za opoziciju, ali ovo je jedan od onih amandmana koji ipak možemo reći imaju pozitivnu nameru. Hvala.

Hvala kolega Milićeviću.

Ja ću se u nekoliko minuta osvrnuti na jedan od ova tri zakona koja su na dnevnom redu danas, a to je Zakon o trgovini, uz naravno jedan komentar, a to je da čestitamo i Vladi na sva tri predložena akta koja su vrlo kvalitetna i u duhu vremena u kome živimo.

Sam Zakon o trgovini i o tome jeste bilo reči danas, je zakon koji je dobio jednu novu sistematiku, nova podela trgovine koja je usklađena, nova pravila u prodajnim postupcima i druga usklađivanja sa našim zakonodavstvom i sa direktivama EU.

Prema novoj podeli trgovina na malo je podeljena na prodajno mesto, lično nuđenje i daljinska trgovina. Ova treća, daljinska trgovina je definisana kao trgovina putem sredstava komunikacije. To podrazumeva i katalošku prodaju trgovine putem pošte, TV prodaju, telefonsku prodaju, štampani i reklamni sadržaj koji imamo prilike svaki dan da vidimo, ali i elektronsku trgovinu.

Učešće u ukupnom maloprodajnom prometu u Srbiji se iz dana u dan uvećava, a samim tim internet trgovina je nešto što zahteva našu dodatnu pažnju i detaljnije regulisanje. Zakonom se detaljnije definišu najčešći oblici trgovine, najzastupljeniji modeli elektronskog poslovanja na digitalnom tržištu, što jeste normalno jer se svakog dana pojavljuju novi modeli i novi kanali za oglašavanje.

Potpuno je jasno zašto postoji i na koji način funkcionišu reklame i odavno nije naše poštansko sanduče jedino koje je puno, već i naši inboksi imejlova i inbuksi naloga na društvenim mrežama. Internet oglašavanje je odavno naša realnost i deo svakodnevnice, što potvrđuje da Republika Srbija iz dana u dan razvija svoje informatičko društvo.

Na koji način se naši podaci koriste, iz kojih izvora se izvlače i kako se odbraniti od svakodnevnog bombardovanja reklamnih sadržaja, posebno na društvenim mrežama, jedno je od pitanja. Naravno, ovo pitanje reguliše neki drugi zakon, Zakon o oglašavanju i drugi zakoni, ali kako internet zajednica iz dana u dan postaje brojnija, tako i kontrola mora biti veća, ne samo bezbednost, već i kontrola platnog prometa.

Pored pitanja kako se odbraniti od reklamnog sadržaja, postavlja se pitanje kako kontrolisati prodaju, odnosno razmenu dobara koja se odvija ovim putem? Većina oglašivača prodaju vrši pouzećem, što može biti rizik za prodavca, ali istovremeno i rizik za kupca. Naravno, postoje zvanični zalozi zvaničnih firmi koje transparentno u skladu sa propisima nude proizvode i svoje usluge i njihovo sveobuhvatno poslovanje može biti kontrolisano. Postoje i oni oglašivači, odnosno prodavci koji su u sivoj, odnosno u crnoj zoni poslovanja. Ovo polje sive ekonomije jeste polje 21. veka i ni jedno društvo, ni jedna država nije imuna.

Novim zakonom su predviđeni i podzakonski akti, nekoliko njih. Za nas poslanike taj sadržaj još uvek nije dostupan, ali verujem da će kroz podzakonske akte biti obuhvaćeno i ovo poslovanje, odnosno ova siva zona. Potpuno je jasno da ne možemo rešiti sve, niti obuhvatiti sve kanale, ali verujem da ćemo iz godine u godinu posebno podzakonskim aktima moći da pojedine nove modele ipak pokrijemo.

Ono što je novina, rekla sam na početku, a značajno je za naše građane, jeste novina u slučaju prodajnih postupaka koja obuhvata akcijsku prodaju, sezonsko sniženje i rasprodaju. Ovo je nešto što je važno posebno, jer smo svakodnevno suočeni sa primerima zloupotreba prodavaca, posebno kada istaknu rasprodaju ili sezonska sniženja, a nakon izvesnog vremena vrate cene onih proizvoda koje su bile na početku.

Drugi zakon je Zakon o elektronskoj trgovini. On se oslanja na ovaj Zakon o trgovini i usklađuje sa njim. Najvažnija izmena tiče se ugovaranja u elektronskom obliku, regulisanje slanja komercijalnih poruka. Predviđen je i prekršajni nalog. Mi mislimo da je to dobro rešenje. Uskladili ste i sa Zakonom o oglašavanju čuvanje samih podataka. Dalje, uklanjanje neprimerenog i nedopuštenog sadržaja, uz obaveze pružaoca usluga da taj sadržaj uklone u roku od dva dana i mislimo da je to dobro rešenje.

Ono što je poslednje, a mislim da je važno, jeste prekogranično pružanje usluga elektronske trgovine. Ove odredbe su u skladu sa direktivama Evropske unije, a njihova je primena odložna, odnosno biće primenjive pristupom Srbije EU.

U svakom slučaju, još jednom čestitke na kvalitetnim zakonima i glasaćemo u danu za glasanje za sva tri. Hvala.

Hvala vam, poštovani kolega Marinkoviću.

Uvaženi ministre, koleginice i kolege, narodni poslanici, drage sugrađanke i sugrađani, građani i građanke grada Beograda, pred nama, evo čuli smo, su jedne sveobuhvatne izmene Zakona o glavnom gradu, koje možemo slobodno reći, regulišu različite oblasti i nadležnosti i pružanje usluga i koordinaciju svih službi unutar grada i propisuje neka nova rešenja koja prate nacionalne politike, a u skladu su sa nekim nacionalnim strategijama.

Grad Beograd je posebna teritorijalna jedinica u sistemu lokalne samouprave i taj status propisan je i ustavom i ovim Zakonom o glavnom gradu. Naravno, utemeljen je na svim onim specifičnostima koje ima glavni grad, a to je veličina, broj stanovnika, privredni, finansijski, saobraćajni, kulturni, obrazovni centar, što Beograd i jeste kada je u pitanju Srbija, a možemo slobodno reći i centar regiona Balkana, sa svim predispozicijama da postane i centar Jugoistočne Evrope.

Kompleksno sistema koji se direktno tiče građana odražava se na svakodnevni život jedne metropole i upravljanje tim sistemom zahteva i jasne procedure i efikasnost, koordinaciju poslova svih službi u ovom sistemu i 24- dostupnost svim građanima.

Ovim izmenama koje su jednim delom usaglašavanja sa drugim zakonima, a tiču se nadležnosti lokalnih samouprava, stvoriće se mogućnost da grad Beograd, a o tome smo slušali dosta danas, prenese broj poslova nadležnosti na gradske opštine, što i jeste najvažnija izmena ovog zakona. Izmene predviđaju da grad Beograd svoje izvorne nadležnosti prenosi, a najavljuje gradska vlasti novim Statutom da će preneti na rubne gradske opštine.

Ova politika u skladu je sa Evropskom Poveljom o lokalnoj samoupravi Saveta Evrope koja je u svojoj preambuli propagira najneposrednije ostvarivanje prava građana na lokalnom nivou i postojanja lokalnih vlasti, koje poseduju visok stepen autonomije. Povelja u delokrug lokalne samouprave propisuje da će se javni poslovi po pravilu vršiti, pre svega, od strane onih vlasti koje su najbliže građanima. Prilikom prenošenja odgovornosti na neku drugu vlast, vodiće se računa o obimu i prirodi posla, kao i o zahtevima efikasnosti i ekonomičnosti.

Upravo i u skladu sa ovom Poveljom, prigradskim opštinama, kako ih mi kolokvijalno u Beogradu zovemo, a to su Mladenovac, Obrenovac, Lazarevac, Barajevo, Sopot, Surčin i Grocka, proširiće se ovlašćenja i vratiti zakonske mogućnosti koje su u jednom trenutku bile oduzete, čime će se ispraviti nepravda.

Ove opštine koje po svom geografskom, demografskom, ekonomskom ali i po privrednim posebnostima zaslužuju da o pojedinim pitanjima odlučuju samostalno, upravo u skladu sa uslovima i potrebama građana, i to najpre o komunalnim, u pogledu organizacije i pružanja komunalnih usluga, kroz osnivanje javnih preduzeća, ali i u drugim poslovima, kao što su pitanja urbanističkih planova ili poslova legalizacije.

Pored ovih izmena o kojima su i moje kolege iz moje poslaničke grupe ali i druge kolege govorile, ja ću u nekoliko rečenica pomenuti izmene koje su ostale u senci ovih izmena, a mislim da su podjednako važne za građane Beograda. Jedna od njih je utvrđivanje i uređivanje manifestacija od značaja za Beograd, čime će se na jedinstven način urediti i utvrditi održavanje javnih manifestacija, kulturnih, sportskih, privrednih i doprineti i transparentnosti finansiranja, ali afirmisati i neke nove manifestacije.

Za nas, vlasnike ljubimaca, važno je da kažemo da je ovim odredbama predviđeno uređivanje i organizovanje vršenja poslova u vezi sa držanjem i zaštitom domaćih i egzotičnih životinja, čime će se propisivati uslovi i ograničenja držanja životinja, mesta i načina izvođenja kućnih ljubimaca, posebno pasa i mačaka na javnim površinama, što do sada nije bio slučaj.

Takođe, pozdravljamo i predlog odredbe koja se tiče sprovođenja mera populacione politike, upravo u skladu sa Nacionalnom strategijom podsticanja rađanja, gde se predlaže da grad Beograd, naravno u okviru svojih budžetskih planiranja, sprovodi mere i finansira projekte populacione politike.

Još jedna mera a ima ekološki aspekt, o čemu je moj kolega Rakonjac već govorio, jeste propisivanje uslova za upravljanje komunalnim otpadom, kao i njegovo odlaganje na teritoriji Beograda i donošenje programa mera prevencije stvaranja otpada plastičnih kesa, sa planom sprovođenja. Ovo je nešto što zaista podržavamo, jer učešće grada u oblasti kretanja i odlaganja komunalnog otpada doprineće, naravno, i zaštiti životne sredine, što je jedna od prioritetnih politika i Socijalističke partije Srbije.

Iskoristiću priliku da danas simbolično pomenem nešto što se tiče svih građana Srbije, a da pohvalimo i podržimo inicijativu koju je juče pokrenula zajedno kompanija „Borba“ i časopis „Bazar“, a zapravo tiče se dodeljivanja ulice naše legende Velimira Bate Živojinovića.

Danas se obeležava tri godine od odlaska ovog velikog glumca, čoveka koji je svoj život posvetio i kulturi, ali i razvoju društva u Srbiji. Rođeni Vračarac, čovek koji je ceo svoj životni vek proveo na Vračaru, smatramo da zaslužuje da, ako ništa drugo, dobije ulicu na Vračaru ili bude bar prvi u nizu gestova koje mogu građani Srbije i Beograda da pokažu, čime će se odužiti, odnosno čime će ukazati poštovanje svemu što Velimir Bata Živojinović predstavlja, te u tom smislu želimo da iskoristimo priliku da ovu inicijativu podržimo. Kako je već najavljeno od juče, reakcije gradske vlasti su pozitivne, te verujemo da će u što skorijem roku grad Beograd, odnosno opština Vračar dobiti i ulicu Velimira Bate Živojinovića. Hvala.

Hvala vam, uvažena predsednice.

Poštovani ministri, kao što su moje kolege narodni poslanici govorili, jasno je iz diskusije da će SPS podržati sve zakone koji su na dnevnom redu. Ali, ovde je malo bilo reči od strane mojih kolega o potvrđivanju određenih sporazuma koji su danas na dnevnom redu. Posebno bih se u nekoliko minuta osvrnula na sporazume koji su iz oblasti saobraćaja.

Mi ćemo ratifikovati ovih dana četiri nova sporazuma iz avio-saobraćaja. To su bilateralni sporazumi sa Šri Lankom, Kanadom, Indijom i Azerbejdžanom. Ovo su, možemo reći, novi, moderniji sporazumi iz oblasti avio-saobraćaja, koji će, sigurna sam, uticati na dalji razvoj našeg avio-saobraćaja u Srbiji.

Posebno važan međunarodni sporazum koji se oslanja na pre godinu i po dana ratifikovan Sporazum o formiranju Transportne zajednice danas je zapravo ugovor koji moramo da ratifikujemo sa Transportnom zajednicom mi kao Republika Srbija, a povod je, svakako, utvrđivanje sedišta ove Transportne zajednice, koje će biti u Beogradu.

Kada smo i 2017. godine diskutovali o potvrđivanju ovog sporazuma, odnosno formiranju Transportne zajednice, bilo je reči za i protiv. Ali, svakako, SPS smatra da ćemo ovom ratifikacijom imati brojne benefite kao država, ne samo na međunarodnom planu i neće se samo podići međunarodni ugled Republike Srbije, već će svakako uticati i na struku i, verujem, pre svega, na građevinarstvo i saobraćaj u tom smislu da će biti uključeni.

Verujem da ovim doprinosimo, naravno, razvoju svih vidova saobraćaja. Regionalna transportna mreža zapadnog Balkana deo je transportnog prostora Evrope i deo evropske transportne mreže. Srbija je u toj regionalnoj transportnoj mreži prepoznata od strane EU kao čvor ne samo u spajanju država i regiona zapadnog Balkana, već ceo zapadni Balkan sa Evropom.

Sve inicijative i svi projekti koji doprinose razvoju infrastrukture i saobraćaja moraju biti podržani. Ovo je jedna od dve izuzetno važne inicijative na međunarodnom planu kada je u pitanju regionalni razvoj transporta. Druga inicijativa o kojoj je nešto ranije govorio i moj uvaženi kolega prof. Obradović jeste inicijativa u okviru „Puta svile“, odnosno jedan pojas – jedan put, u formatu 16 plus 1, gde je takođe Republika Srbija prepoznata kao država koja bi mogla biti centar kada su u pitanju infrastrukturni projekti.

U svakom slučaju, kao poslanik i predstavnik SPS, u danu za glasanje podržaćemo sve ove zakone. Hvala.

Hvala gospodine Marinkoviću.

Poštovana ministarka, gosti iz oba ministarstva, moj kolega Vladan Zagrađanin je danas obradio nekoliko zakona iz seta zakona u nadležnosti MUP, a ja ću se osvrnuti nekoliko minuta na predloge zakona koje se tiču vanrednih situacija.

Samoupravljanje krizama aktuelizovane u prethodnim decenijama naravno jer savremeno društvo donosi brojne izazove, rizike i pretnje na koje je neophodno doneti i usvojiti brojne nove odgovore. Svedočimo svi ovde i koleginica Aleksandra Tomić je upravo to i pomenula da smo u prethodnih nekoliko godina brojne sistemske zakone usvojili u Narodnoj skupštini i svi oni su doneli upravo te moderne, nove, savremene prakse i istakli prevenciju kao nešto što je ključno u samom sistemu zaštite i spasavanja.

Vanredni događaji kojima smo svedočili u poslednjim godinama i odgovorima na iste, pre svega mislim na ad hok reagovanja i javnih službi i drugih subjekata sistema, ukazali su na neophodnost daljeg razvoja celokupnog sistema zaštite u našoj državi. Zakon o smanjenju rizika od katastrofa i upravljanju vanrednim situacijama, zapravo njegovim usvajanjem staviće se van snage važeći Zakon o vanrednim situacijama, ali ovaj novi zakon ostavlja temelj postojećeg sistema i uvodi neke nove procedure, reguliše na drugačiji način pitanja planskih dokumenata i ispravlja greške i propuste u samom funkcionisanju sistema, određuje na drugačiji način odgovornost subjekata u sistemu i ono što je izuzetno važno unapređuje koordinaciju javnih službi i privatnog sektora što je izuzetno važno, posebno zbog pravovremenog, odnosno blagovremenog reagovanja.

Sistem je do sada bio postavljen tako da je svaki nivo teritorijalne organizacije imao odgovornost i pripremu i odgovor u skladu sa zakonom, odnosno zakonskim mandatom i operativnim kapacitetima što se na različitim primerima pokazalo kao da nisu realni kapaciteti i lokalne samouprave su imale više operativnu ulogu dok je regionalni nivo bio neka vrsta medijatora.

Iskustva iz 2014. godine i poplava ali i neke druge vanredne situacije pokazale su koliko je važno i kakva je uloga lokalnih samouprava i njihovo reagovanje. I u ovom novom zakonu lokalne uprave dobijaju neka nova rešenja i odgovornosti. Mi se slažemo, tj. podržaćemo ova rešenja, nešto više od toga će govoriti moja koleginica Danijela Stojadinović koja je 2014. godine kao zamenica predsednika Opštine Svilajnac bila je zamenik štaba, šefa štaba za vanredne situacije pa će iz svog iskustva dati komentar na ovaj zakon.

Sama uloga, nacionalnog, odnosno državnog nivoa ostaje ista, to je naravno jasno, od usvajanja strategija, koordinacija i nadzora nad celokupnim sistemom. Republički štab za vanredne situacije će kroz nacionalnu platformu, to je nešto što je novo u ovom zakonu i to treba naglasiti i okupljati akademsku zajednicu različite subjekte, predstavnike različitih strukovnih i drugih udruženja, čime će svi zajedno na jedan, možemo slobodno da kažemo, savremen, moderan način dizajnirati kompletan sistem koji je deo sistema nacionalne bezbednosti.

Koleginica Danijela će govoriti nešto više i o novom Zakonu o dobrovoljnom vatrogastvu. Činjenica da raspravljamo o ovom predlogu zakona govori da država zaista želi da podstiče dobrovoljno vatrogastvo i kroz neka predložena rešenja se vidi da želimo da afirmišemo upravo ovo sa javnim službama i jedinicama lokalnih samouprava.

Sama kompleksnost vanrednih situacija, odnosno činjenica da pojam vanrednih situacija se ugrožavaju kritični kapaciteti i oni objekti i ona postrojenja koja su od vitalnog značaja za funkcionisanje države i društva i svetu je upravo zbog toga razvijen sistem zaštite kritične infrastrukture dobila svoj normativni okvir.

Svakodnevno raste broj destruktivnih aktivnosti, o tome svi svedočimo. One se ispoljavaju u obliku vandalizma, sve češće u obliku terorističkih aktivnosti, različitih sabotaža ali neodgovornog ponašanja. Objekti, kritične infrastrukture sve više su međusobno i povezane i zavisne i raste njihova ranjivost i zato je važno da se nacionalnim zakonodavstvima upravo termin kritična infrastruktura jasno i definiše.

Posebno je značajno da se definišu one kritične infrastrukture, odnosno objekti, postrojenja, infrastrukture koje podrazumevaju javno-privatno partnerstvo. Ovo se pokazalo i u svetskoj praksi kao prilično problematično, a s obzirom da mi tek razvijamo u Srbiji sistem, odnosno koncept javno-privatnog partnerstva, mislim da će ovo biti u implementaciji ovog zakona možda i najveći izazov. Sam pojam je relativno nov. Prvi put je u našim dokumentima pomenut u Uredbi Vlade o sadržaju, načinu izrade plana i zaštite i spasavanja u vanrednim situacijama. Pominje se i u nacionalnoj strategiji razvoja informacionog društva. Naravno, kritičnu infrastrukturu kroz različite zakone prepoznajemo kao objekte od strateškog značaja, posebnog značaja i tako dalje.

Sam zakon, znači, zakonom se utvrđuje i uređuje nacionalna i evropska kritična infrastruktura i vrši identifikacija i uređivanje te kritične infrastrukture Republike Srbije i obično se to definiše kroz utvrđivanje samih sektora. Mi smo pristupili modelu od osam, neću ih sada navoditi. Sve u svemu sve što je propisano ovim zakonom je zapravo ono što je od vitalnog značaja za državu i za zaštitu ovih objekata, jer zaštita i bezbednost ovih objekata, odnosno kritične infrastrukture jeste i pitanje nacionalne bezbednosti.

Osvrnula bih se ukratko i na Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o bezbednosti saobraćaja na putevima. Mi smo početkom ove godine imali sveobuhvatne izmene i dopune ovog zakona. Neću se posebno osvrtati na pitanje tehničkih pregleda, odnosno obaveza ukidanja obaveza o tehničkim pregledima. Slažemo se i moja poslanička grupa podržava ova rešenja kada je to u pitanju, a pohvalila bih praksu koja je uspostavljena, a jeste poenta samog Zakona o bezbednosti saobraćaja na putevima da periodično na osnovu godišnjih analiza stanja bezbednosti saobraćaja mi korigujemo, odnosno vršimo korekciju prekršaja i kaznenih odredbi u tom smislu.

U članu 1. Predloga zakona kojim se menja član 7. važećeg zakona, definišu se vozila za sportska takmičenja. Ovo je navelo kolegu Dejana Radenkovića i mene da podnesemo amandman kojim bi se na drugačiji način tj. preciznije definisalo vozilo od istorijskog značaja. Mi smo taj amandman podneli, doduše sa ispravkom, a upravo ta ispravka se odnosi na potrebu da se konačno reši pitanje vozila od istorijskog značaja i napravi jasna razlika između tih vozila koja su motoran vozila koja podležu registraciji i potrebna je za njih i klasifikacija, da se utvrdi klasifikacija u odnosu na vozila koja zapravo predstavljaju eksponate.

U svakom slučaju, sve zakone ćemo podržati. U raspravi o amandmanima mi smo podneli nekoliko, više desetina amandmana. Nadam se da ćemo imati prilike da o njima govorimo. Toliko od mene. Ostaviću vreme i za moje kolege. Hvala.

Hvala uvaženi predsedavajući.

Poštovana ministarka, ja se ne bih složila sa uvaženim kolegama iz opozicije kada govore da ovaj zakon neće doprineti ni kvalitetu gradnje u Republici Srbiji u budućnosti, pre svega mislim da je ovo izuzetno važan zakon i treba da postoji u našem sistemu, bez obzira na to kako ga na kraju usvojimo, verujem da će u narednom periodu kao rezultat primene sigurno i ovaj zakon, kao i brojni zakoni pretrpeti izvesne korekcije i usaglašavanja.

Sam član 2. o kojem danas raspravljamo, njime se definišu pojmovi, odnosno pojmovnik u ovom zakonu.

U članu 2. stav 1. tačka 12) predložena je, zapravo kaže se da – harmonizovani standard je evropski standard koji je donet na osnovu zahteva Evropske komisije za primenu u harmonizovanom zakonodavstvu EU.

Ja sam predložila da se ovaj stav, odnosno tačka menja: „harmonizovani standard je evropski standard za koji se primenjuje kao pravna tekovina EU, a koja je uneta u domaće zakonodavstvo“.

Zapravo, smatram da je formulacija koju ste predložili, možda ne najprikladnija i da se standardi mogu definisati kao obavezni, ali prosto ovaj glagol – zahtevati, u ovom smislu ima neki kontekst naredbe, pa možda da razmotrite još jednom i prihvatite ovaj amandman. Hvala vam.

Hvala vam uvaženi predsedavajući.

Poštovana ministarka, saradnici iz ministarstava, uvaženi narodni poslanici, pred nama je ozbiljan, mogu reći, paket zakona iz oblati građevinarstva i saobraćaja. Od ovih 11 zakona, koji su na dnevnom redu, većina njih podrazumeva i usklađivanja sa standardima i EU i novim, možemo slobodno reći, modernim tehnologijama i naravno da neki od ovih zakona predviđaju konkretne mere, o kojima ću govoriti danas.

Pre svega bih se osvrnula na resor saobraćaja koji je i sam po sebi izuzetno kompleksan i obuhvata sva četiri vida saobraćaja. Svaki od vidova saobraćaja jeste jedan složen i kompleksan sistem. Oslanjajući se na krovne zakone iz saobraćaja, sistemske zakone i ovi prateći zakoni, koji su danas na dnevnom redu, podjednako su važni, jer su u cilju unapređenja bezbednosti kvaliteta usluga koje pružaju.

Zakon o istraživanju nesreća u vazdušnom, železničkom i vodnom saobraćaju, za razliku od drumskog saobraćaja, koji jeste svakodnevnog života svakoga od nas, vodni, vazdušni, železnički saobraćaj za građane predstavlja, možemo reći, transportno sredstvo koje koriste ili kao putnici ili kao korisnici nekih drugih usluga.

Broj nesreća, nezgoda i udesa procentualno je manji u odnosu na drumski saobraćaj, ali su posledice ovih nesreća daleko veće. Svaka od nesreća i nezgoda u vazdušnom, železničkom ili vodnom saobraćaju ima svoje specifičnosti i zato su sveobuhvatne stručne istrage sa jasnim preporukama izuzetno važne, posebno sa aspekta i prevencije, ali i pravovremenih odgovora na sve ove događaje.

Godine 2015. usvojili smo potpuno novi zakon koji je obuhvatio ova tri vida saobraćaja u ovom pogledu i dao osnov za formiranje Centra za istraživanje nesreća u saobraćaju. Ovaj CINS kao krovna institucija samostalna je u radu, sprovođenju nezavisnih istraga, a na stručan način vrši istražne postupke u slučaju nezgoda i nesreća.

Ove izmene vrše dalje usklađivanje sa standardima i preporučenom praksom međunarodne organizacije civilnog vazduhoplovstva, ali i jasno preciziranje istraga koje će Centar za istraživanje nesreće u oblasti vazdušnog saobraćaja u budućnosti raditi, kao i predviđa mogućnost uključivanja međunarodnih stručnjaka u istragama, naravno po potrebi.

Zakon ima za cilj utvrđivanje uzroka i mogućnost unapređenja bezbednosti, prevenciju i davanjem bezbednosnih preporuka, a Centar kroz svoje sektore za svaki od vidova saobraćaja uveliko svojim analizama potvrđuje koliko je ovaj zakon zapravo bitan i sve ove analize i preporuke jesu javno dostupne. Dostupne su struci, dostupne i nadležnim institucijama i privrednim subjektima i one mogu da pruže nove smernice svima njima za sprečavanje udesa, ali i za blagovremeno reagovanje institucija i nadležnih službi.

Kada govorimo o bezbednosti, drugi zakon koji ističe bezbednost jeste Zakon o transportu opasne robe. Ova vrsta transporta za koju se vezuju najveći rizici sa potencijalno, možemo reći, najvećim posledicama i po zdravlje ljudi i životnu sredinu, a mogu izazvati i ogromne materijalne štete.

Pristup ovoj vrsti transporta u savremenom svetu podrazumeva međunarodne standarde za svaki vid saobraćaja i postojanje materijalnog zakona na nacionalnom nivoima i tako smo još 2011. godine usvojili tadašnji Zakon o transportu opasnog tereta, a uz potrebne izmene i usklađivanja potom i usvojili 2015. godine Zakon o transportu opasne robe, koji uređuje transport opasne robe u drumskom, železničkom i vodnom saobraćaju.

Ovim smo nastavili harmonizaciju našeg nacionalnog zakonodavstva sa međunarodnim sporazumima u oblasti transporta opasne robe i uneli naravno novine u pogledu upravljanja kontrole. Oblast koja na međunarodnom polju trpi brze i učestale promene, većina odredaba u Predlogu izmena i dopuna zakona, jeste prilagođavanje našeg zakonodavstva sa savremenim promenama i izmene predviđaju izvršavanje i usklađivanje sa pojedinim nacionalnim propisima, kao što su propisi kojima se uređuje zaštita od jonizirajućeg zračenja, nuklearne sigurnosti i propisi kojima se uređuje dalji inspekcijski nadzor.

Istakla bih da je za privredu važna izmena člana 75. stav 4. zakona koji predviđa produženje roka za ispitivanje vozila, izdavanje ADR sertifikata, odobrenju za vozila na dve godine, a koja najčešće u pogledu dokumentacije nisu u potpunosti usklađena sa ADR propisima u homologaciji.

Ova izmena sigurno će pozitivno uticati na domaće prevoznike, budući da govorimo o 800 vozila od ukupno 2600 vozila koja podležu izdavanju ADR sertifikata o odobrenju i koja obavljaju unutrašnji i međunarodni transport opasne robe, a ovim odlaganjem mi ćemo zapravo pokušati da odložimo njihovo isključenje iz obavljanja transporta opasne robe.

Kada govorimo o prevozu opasne robe istakla bih i novinu u izmenama i dopunama Zakona o vazdušnom saobraćaju, a to je potpuno nova Glava u ovom zakonu kojom se reguliše transport opasne robe vazdušnim putem, a koja je u skladu sa Aneksom 18 Konvencije o civilnom vazduhoplovstu, a čime će se naravno određene odredbe staviti van snage odredbe i Zakona o transportu opasne robe. Moja koleginica Snežana Paunović će nešto više govoriti kasnije o ovom zakonu.

Zakon o prevozu putnika u drumskom saobraćaju donosi dve ključne novine. Vi ste pomenuli i nadležnosti, odnosno ovlašćenja koja se menjaju kada je i u pitanju komunalna policija, ali ja bih istakla ove dve ključne izmene. Jedna jeste Limo servis, a druga su taksi usluge. U obrazloženju su navedeni brojni razlozi zbog kojih su izmene ovih članova neophodne. Svojim odlukama jedinice lokalne samouprave neopravdano su propisivale veoma različite uslove u pogledu vozača i vozila koji se obavlja ovaj prevoz, a i učestale su pojave neregistrovanih subjekata za nelegalan rad, koji koriste različite elektronske aplikacije, što je iz ugla korisnika brzo i jednostavno, ali masovno i bez kontrole.

Tačno je da država ne sme i ne treba da bude protiv modernih tehnologija i korišćenja savremenih modela, ali kada govorimo o ovome konkretno, to nije slučaj, jer za ovu vrstu usluge pre svega sa aspekta bezbednosti i kvaliteta usluge koja se pruža, ali i ekonomskog aspekta, neophodna jeste regulativa i ne stoje tvrdnje kolega iz opozicije kada je u pitanju korišćenje novih tehnologija.

Druga novina, koju sam pomenula, jeste Limo servis. Novina u zakonu pruža, zapravo novina jeste regulisanje pružanja usluga i iznajmljivanja putničkih vozila sa uslugom vozača, koje je neprecizno i nepotpuno do sada bilo uređeno Zakonom o turizmu u smislu da ovu uslugu ne razdvajamo od usluge prevoza, što je dovelo do toga da je porastao broj neregistrovanih subjekata koja svojim putničkim vozilima nezakonito pružaju usluge prevoza.

Pružaoci usluge Limo servisa postali su nelojalna konkurencija na tržištu prevoza putnika i taksi prevoznicima i prevoznicima u linijskom prevozu i ovaj Limo servis po prvi put, kao što sam rekla, regulisan je ovim zakonom, tj. biće regulisan ovim zakonom, prepoznat kao javni servis i biće propisani svi uslovi za obavljanje ovog prevoza, način na koji se on obavlja i podrazumeva sankcije za nezakonit rad.

Iskoristila bih priliku i da pomenem, ne znam da li je neko od mojih kolega pomenuo, na dnevnom redu je i Okvirni sporazum o ekonomskoj i tehničkoj saradnji između Vlade Republike Srbije i Vlade Mađarske u oblasti infrastrukturnih projekata. Ovo je još jedan u nizu bilateralnih sporazuma koje mi ratifikujemo u parlamentu u poslednjih nekoliko godina sa Republikom Mađarskom. Svi bilateralni sporazumi koji su na ratifikaciji, a sa državama sa kojima se graniči Republika Srbija imaju poseban značaj za razvoj celokupnog regiona.

Najviša regionalna saradnja možemo reći da se iskazuje kroz infrastrukturu, odnosno infrastrukturne projekte, zajedničke inicijative i projekte i posebno značajno, osvrnula bih se na jučerašnji Samit 16 plus jedan, koliko je zapravo naša pozicija kao države u tom formatu izuzetno važna, ne samo pozicija u tom formatu zahvaljujući strateškom partnerstvu sa Kinom, ali i svim kapacitetima i potencijalima koje mi kao Republika Srbija imamo u regionu Jugoistočne Evrope.

Pored saobraćaja, to sam rekla i na početku, građevinarstvo je jedno od strateški najvažniji privrednih grana i uz infrastrukturu i saobraćaj utiče na razvoj svakog regiona.

Zakon o građevinskim proizvodima, koji je na dnevnom redu, je zapravo prvi zakon koji po prvi put usvajamo i on će na jedinstven način urediti tržište građevinskih proizvoda, odnosno osigurati kvalitet materijala koji se koriste u izgradnji i učiniće domaće proizvođače konkurentnijim na tržištu propisivanjem jednakih standarda.

Zakon jasno definiše obaveze aktera pri stavljanju proizvoda na tržište od proizvodnje do same ugradnje uz jasno definisanje i podelu odgovornosti u ovom lancu. Takođe, definisani su i zahtevi za stavljanje na tržište građevinskih proizvoda i jednak način iskazivanja performansi i upotrebu znaka usaglašenosti proizvoda i sve ove odredbe i svi propisi pružiće dodatni podsticaj razvoju građevinarstva u Srbiji i doprineti kvalitetu izgradnje, učiniti bezbedniji i ekološki prihvatljiviji.

O izmenama i dopunama Zakona o planiranju i izgradnji i izmenama i dopunama Zakona o ozakonjenju će i nešto kasnije govoriti moj uvaženi kolega Neđo Jovanović.

Mi smo podneli, kao poslanička grupa, nekoliko amandmana, koje verujem da ćete razmotriti i o njima ćemo raspravljati u pojedinostima, a poslanička grupa će podržati sve predloge zakona. Hvala.

Hvala predsedavajući.

Poštovani ministre, saradnici iz ministarstva, pre svega želim da iskoristim ovu priliku jer nisam imala mogućnost da u načelu govorim, nažalost kolege iz moje poslaničke grupe su potrošile vreme, želim da vam čestitam na izuzetno kvalitetnim i dobrim predlozima zakona i posebno bih želela da istaknem da jedan od zakona koji je na dnevnom redu jeste i Zakon o teritorijalnoj organizaciji Republike Srbije, koji su podnele moje uvažene kolege narodni poslanici i verujem da ćemo u budućnosti imati više prilike da podnosimo i raspravljamo o podnetim predlozima zakona.

Kada je su u pitanju izmene i dopune Zakona o lokalnoj samoupravi, podnela sam nekoliko amandmana. Jedan od njih je i na član 2. kojim se menja važeći član 11. stav 2. Predložili smo da se posle reči – statutom se određuje naročito, dodaju reči – sedište i adresa lokalne samouprave.

Ovim smo želeli da se precizira i naziv i adresa same lokalne samouprave, odnosno grada ili opštine. Vaše obrazloženje jeste da ne prihvatate amandman, jer ne doprinosi unapređenju niti preciziranju teksta Predloga zakona.

Mogu da prihvatim da ova dopuna nije suštinske prirode, ali složićete se da u Statutu koji inače regulišu sva pitanja, kada je u pitanjui organizacija i rad i nadležnosti i treba da sadrže i podatke o sedištu. Stoga, razmislite još jednom o ovom amandmanu. Hvala.

Hvala, predsedavajući.

Poštovane kolege narodni poslanici, poštovani gosti članovi delegacije Narodne Republike Kine, uvažena ministarka i gosti iz Ministarstva, danas ću svoje pitanje postaviti ministru za rad i socijalna pitanja. Pitanje se tiče Zakona o volontiranju i odnosi se na volontere.

Naime, nakon donošenja Zakona o volontiranju 2010. godine, kada je volontiranje proglašeno aktivnostima od interesa za Republiku Srbiju, veliki broj mladih ljudi prevashodno sa završenim fakultetima započelo je da volontira. Najveći broj volontera dobrovoljno radi u državnim organima, javnim preduzećima i različitim službama i volontiranje se veoma često završavalo i prijemom u radni odnos, što svakako i jeste pozitivno. Tokom volontiranja mladi lekari, pravnici, ekonomisti, ali i drugi obrazovani mladi ljudi pokazuju svoj odnos prema radu, odgovornost, znanja stečena tokom školovanja, a neka volontiranja, nažalost, traju i nekoliko godina.

Prema važećem zakonu, volonteri ne dobijaju nikakve zarade, tako da najčešće oni sami snose troškove volontiranja. Tu pre svega mislim na troškove putovanja, odnosno putne troškove, i troškove za topli obrok. Članom 21. Zakona o volontiranju predviđeno je da organizatori volontiranja ugovorom o volontiranju predvide naknadu troškova, tu mislim upravo na troškove puta i troškove za topli obrok. Za sada je to veoma retka praksa, tako da većina mladih ljudi koji volontiraju i po više meseci, a kao što sam rekla i nekoliko godina, iako su nezaposleni, snose sami upravo ove troškove. Ne treba, naime, zanemariti učinak volontera i značaj poslova koje oni tokom volontiranja obavljaju.

Kako bi volontiranje bilo i dalje stimulativno za mlade, koji ga vide pre svega kao priliku za dobijanje posla, ali i priliku za sticanje novih znanja i iskustava, postavila bih pitanje ministru rada, imajući u vidu nadležnost ovog ministarstva u praćenju i kontroli sprovođenja Zakona o volontiranju. Da li Ministarstvo raspolaže podacima o ukupnom broju i kadrovskoj strukturi volontera u Srbiji i da li i u kom obimu ustanove, preduzeća i državni organi koji su organizatori volontiranja nadoknađuju troškove i da li je potrebno razmotriti možda neko drugo zakonsko rešenje kako bi organizatori snosili troškove volonterima? Hvala.

Hvala vam predsedavajući.

Poštovana ministarka, poštovani gosti iz Ministarstva, uvažene kolege narodni poslanici, pred nama je veliki broj zakona, ne samo iz oblasti građevinarstva, već i veliki broj zakona koji se tiču svih vidova saobraćaja u Republici Srbiji.

Prvi zakon koji je na dnevnom redu, a koji je izazvao veliku pažnju u našoj javnosti je Zakon o posebnim uslovima za realizaciju projekta izgradnje stanova za pripadnike snaga bezbednosti.

Stanovi za pripadnike bezbednosnih struktura, koji se predviđaju ovim zakonom treba da na ubrzan i pristupačan način omoguće da se stambeno reše i pripadnici Ministarstva unutrašnjih poslova - policije, pripadnici Vojske, odnosno Ministarstva odbrane, kao i službenika BIA i Uprave za izvršenje krivičnih sankcija. Posebno treba istaći da smo predvideli, odnosno da je predlagač zakona predvideo i da se reše pitanja penzionisanih pripadnika bezbednosnih struktura, koji do sada nisu imali rešenje stambenog pitanja.

Postoje različite mere Vlade, odnosno nadležnih državnih institucija u pogledu rešavanja stambenih pitanja za svoje službenike i neki od tih programa i danas postoje i Vlada ih kroz različite programe subvencija podržava. Pripadnici snaga bezbednosti, kao jedni od faktora očuvanja nacionalne bezbednosti svakako zaslužuju brigu države i ovaj svojevrsni leks specijalis nudi jedno humano i jedno odgovorno rešenje i države i stvara stimulativne uslove za pripadnike sistema bezbednosti pružajući mogućnost da pod jednakim uslovima reše trajno svoju stambenu potrebu.

Takođe, stimulativne uslove imaće i svi drugi učesnici u realizaciji ovog projekta i svakako intenziviranje stanogradnje uvek pokreće privredu i sve one privredne delatnosti bliske građevinarstvu, a samim tim se podrže i BDP. O ovom zakonu i Predlogu zakona o postupku upisa u katastar nepokretnosti, govoriće nešto kasnije moje kolege, a ja ću svoju diskusiju usmeriti na predloge zakona iz oblasti saobraćaja.

Možda najčešći pravni akt koji Vlada upućuje u Narodnu skupštinu i uvek se postavlja pitanje zašto ponovo plovidba, jeste Zakon o plovidbi i lukama na unutrašnjim vodima.

Evropska unija na godišnjem nivou vrši izmene i dopune dve direktive. Direktive koje regulišu plovidbu na unutrašnjim vodama i direktive koje regulišu tehnička pravila za plovila unutrašnje plovidbe. U skladu sa međunarodnim izmenama i dopunama ova dva dokumenta, i mi usklađujemo naše zakone. Stoga treba pohvaliti Ministarstvo u smislu ažurnosti i prilagođavanja naših propisa standardima EU.

Takođe, naša poslanička grupa, poslanička grupa SPS podržaće i Međunarodnu konvenciju koju je Vlada uputila na ratifikaciju, kao i bilateralne sporazume iz vazdušnog saobraćaja, a koji se odnose na uspostavljanje linija sa državama Magreba.

Republika Srbija je značajno čvorište Evrope i naš geostrateški položaj treba da bude osnov za mnogo intenzivniji razvoj železničkog saobraćaja. Železnički saobraćaj je i najjeftniji, ekološki najprihvatljiviji još uvek kao vid transporta i svakako da železnica jeste nešto što će umnogome doprineti razvoju naše privrede.

Usvajanjem novog Zakona o železnici 2013. godine, najavljen je novi koncept železničkog sistema u Srbiji. Usvajanjem ovog zakona formalno su započeti procesi transformacije železničkog sistema u cilju efikasne, rentabilne i bezbedne železnice.

Izmenama i dopunama koje smo izvršili 2015. godine, raskinuli smo sa tradicionalnim modelom organizacione strukture železnice u Srbiji, koja je nažalost bila i neefikasna i nerentabilna, i uveli formalne uslove za upravljanje i razvoj železničkog sistema u skladu sa sistemom EU, odnosno konceptom transevropskih transportnih mreža, uskladivši naš zakon sa direktivom EU iz 2012. godine, kojom se uspostavlja jedinstveno evropsko železničko tržište.

Novom organizacionom strukturom železnice tada smo izvršili razdvajanje delatnosti na prevoz putnika, prevoz robe i svakako održavanje infrastrukture i formirana tri nova preduzeća koja svako, u skladu sa svojim nadležnostima, kontroliše i zapravo sprovodi delatnosti.

Istim izmenama i dopunama, direkcija za železnice je tada označena kao regulatorno telo i kao institucija koja ima funkciju nacionalnog tela za bezbednost. Ovim paketom novih zakona, jer pred nama su novi zakoni, vrši se dalje usklađivanje nacionalne regulative sa regulativom EU i širi delokrug rada same direkcije za železnice, razdvajaju se interoperabilnost i bezbednost železnice, odnosno transponduju u dva različita zakona.

Razdvajanje ovog zakona, važećeg Zakona o bezbednosti, interoperabilnosti železnice, bilo je važno kako bi se jasno sprovele direktive o interoperabilnosti i direktiva o bezbednosti na železnici, a iz aspekta uloge same direkcije za železnice, koja ima različite uloge u bezbednosti železnice i interoperabilnosti. Za samu direkciju shvatamo da je ovo rešenje bilo važno, jer će svakako uticati na njenu efikasnost u sprovođenju propisa.

Mi ćemo sva tri zakona naravno da podržimo kao poslanička grupa, jer verujemo da će ova tri zakona doprineti i unapređenju železničke infrastrukture ali i daljem razvoju železničkog saobraćaja.

Posle niza promena važećeg Zakona o javnim putevima, koji je 2005. godine usvojen, ukazala se potreba za novim zakonom koji će preciznije da odredi pravni položaj puteva, da propiše uslove i način upravljanja putnom infrastrukturom, način zaštite održavanja same infrastrukture. Važeći zakon nije u dovoljnoj meri regulisao nadležnosti državnih puteva i puteva u svojini AP i lokalnih samouprava, niti je na bilo koji drugi način predviđao održavanje nekategorisanih puteva.

Ovaj Predlog zakona detaljnije propisuje uslove izgradnje i rekonstrukcije puteva, daje nova rešenja, jer je usklađen i sa Zakonom o planiranju i izgradnji.

Novina u ovom zakonu, i o tome bih posebno govorila, jesu u Glavi XI Predloga zakona, koji propisuje posebne uslove koje javni put mora da ispuni sa aspekta bezbednosti u saobraćaju.

U sistemu bezbednosti saobraćaja prevencija ima ključnu ulogu. Ona podrazumeva akciju svih subjekata i u sklopu tehničkih disciplina na polju preventive. Značajne zadatke treba da rešavaju i stručnjaci iz oblasti puteva i putne infrastrukture, jer je uticaj puta na bezbednost saobraćaja nezaobilazna.

Odgovornost putara, odnosno upravljača puta do sada je delimično bio regulisan članom 156. Zakona o bezbednosti saobraćaja na putevima. U skladu sa direktivom EU iz 2008. godine, ovim zakonom uvode se odredbe o upravljanju saobraćajne infrastrukture čime se faktor put, kao jedan od četiri faktora bezbednosti saobraćaja, formalno i pokriva.

Dobro je da se novim zakonom uvodi procena uticaja puta na bezbednost saobraćaja i obaveze upravljača puta da prilikom rekonstrukcije postojeće i izgradnje nove putne infrastrukture, obezbedi procenu uticaja tog puta na bezbednost saobraćaja na mreži javnih puteva u Srbiji.

Pored precene, upravljač puta imaće obavezu da obezbedi reviziju projekta državnog puta prvog reda i to sa aspekta bezbednosnih karakteristika puta za sve projekte izgradnje novog ili za projekte revitalizacije, odnosno rekonstrukcije postojećih u svim fazama projektovanja puteva.

Pored revizije, moraće da se obezbedi provera bezbednosti saobraćaja na putu periodično, jednom u pet godina ili ciljano za deonice javnih puteva na osnovu mapiranja rizika. Mapiranje rizika, kojim se utvrđuju deonice najvećeg rizika i nezavisna ocena uticaja puta na saobraćajne nezgode uz rešenja, koja se odnose na bezbednosne zahteve za tunele i predviđeno upravljanje tunelima dužim od 500 metara, sigurno će doprineti celokupnom stanju bezbednosti saobraćaja na našim putevima.

Izmene i dopune Zakona o prevozu tereta i izmene i dopune Zakona o prevozu putnika, proizašle su iz trogodišnje primene ova dva zakona i potrebe da se neka od rešenja promene, kao što je institut prevoza za sopstvene potrebe ili pak rešenja koja se odnose na licenciranje autobuskih stanica.

Na samom kraju, pomenula bih zakon koji sam zapravo već i pomenula, to je Zakon o bezbednosti saobraćaja i Predlog izmena i dopuna zakona. Mi smo inače u ovom prolećnom zasedanju sveobuhvatne izmene i dopune ovog zakona usvojili.

Pred nama su izmene nekoliko članova i većina njih se odnosi na kaznene odredbe, ali postoji odredba kojoj se, možemo slobodno reći, raduju i putnici i vozači u Srbiji, a to je izmena propisa koja se dugo čekala, povećanje ograničenja brzine sa 120 na 130 km na sat na auto-putevima. Na ovo rešenje, kao što sam rekla, čekalo se dugo. Može se reći da su se stekli uslovi, pre svega infrastrukturni, jer, podsetiću, naši putevi, odnosno naši auto-putevi do sada nisu bili projektovani za velike brzine i ovo rešenje potvrđuje da pojedine deonice na mreži auto-puteva u Republici Srbiji prate uslove za povećanje ograničenja na 130 km na sat.

Kao što sam u svom izlaganju rekla, mi ćemo podržati sve predloge ovog zakona, a o ostalim zakonima govoriće kasnije moje kolege. Hvala.

Hvala, predsedavajući.

Poštovani ministre, poštovani gosti iz Ministarstva, pre svega želim da izrazim jedno posebno zadovoljstvo što smo u prepodnevnom delu sednice vodili jednu konstruktivnu raspravu u skladu sa onim što ovaj Dom i zaslužuje i da nakon poslednje pauze ponovo vodimo konstruktivnu raspravu.

Danas raspravljamo o Zakonu o vojnom obrazovanju, i to je izuzetno važno da napomenem, budući da toliko unazad ne govorimo o tački dnevnog reda ili ne bar na onaj način na koji bi trebalo, pa prosto građani koji su se sada uključili u prenos treba to i da znaju.

Kada je u pitanju amandman, ja sam podnela amandman na član 1. Predloga zakona. U pitanju je drugačija formulacija stava 1. ovog člana. Shvatila sam da Vlada nije prihvatila ovo rešenje, jer u obrazloženju se navodi da ovaj amandman ne može da se prihvati jer predloženi član 1. stava 1. bliže se odražava i određuje suštinu predmeta uređivanja samog zakona. Ovo svakako nije suštinski predlog koji sam dostavila, već isključivo se tiče formulacije.

Iskreno se nadam da ćemo u daljoj raspravi zaista govoriti o tački dnevnog reda, a kada je u pitanju tradicija, zaista želim da apelujem na sve moje kolege da danas govorimo ipak o tradiciji, jednoj bogatoj tradiciji koju imamo kao država, a kada je u pitanju vojno obrazovanje i da vodimo računa i o tome da nas posmatraju i nekadašnji a i sadašnji studenti iz Vojne akademije. Hvala.