Hvala, generale.
Poštovani ministre, saradnici iz Ministarstva, uvažene kolege narodni poslanici, ne uzimajući u obzir, zapravo ne umanjujući važnost ostalih predloga zakona koji su danas na dnevnom redu, ja ću u ime poslaničke grupe SPS, danas govoriti o Predlogu zakona o oružju i municiji, sa malo drugačije aspekta u odnosu na kolege koje su diskutovale o ovom Predlogu zakona.
Kada se pomene oružje, asocijacija prosečnog građanina sveta je negativna izaziva otpor. Razlozi za ovo su mnogostruki i naravno, opravdani. Ipak, oružje i municija bar u legalnim okvirima nisu samo sredstvo za borbena dejstva veće se koriste i za ličnu bezbednost, za zaštitu lica imovine i drugih društvenih vrednosti. Takođe, iako manji procenat populacije bilo koje države u svetu koristi oružje i municija jesu neophodni, kao što znamo za lov, tako i za sportske discipline, naravno i neke olimpijske. Jedan od glavnih argumenata za ograničavanje prava građanina da poseduje i nosi oružje jeste pretpostavka da će se sa manje legalizovanog oružja biti i manje kriminala.
Evo nekoliko zanimljivih podataka koji govore drugačije u odnosu na ove opšteprihvaćene stavove, odnosno predrasude. Prema podacima nekim po stepenu civilne naoružanosti građana Republika Srbija je druga u svetu, daleko iza SAD. Prosečna naoružanost građana podrazumeva naoružanost građana po glavi stanovnika i ona ne obuhvata legalnu, vojnu, niti nelegalnu naoružanost uopšte. Ukoliko bi se uneli i podaci o legalnoj naoružanosti pripadnika svih bezbednosnih službi, drastično bi se promenila slika u pogledu naoružanosti jedne zemlje po glavi stanovnika.
Posebno je važno ovo istaći jer u nekim državama lica koja završe redovnu vojnu službu, zadužuju oružje, koje nakon isteka statusa rezerve mogu i da otkupe, a ovo oružje ne ulazi u statistiku civilne naoružanosti.
Sa druge strane u državama u kojima je građanima gotovo zabranjena upotreba oružja, najviše su opterećene kriminalom i nasilnom smrću upravo oružjem. Vi ste, gospodine ministre, već govori o trendu pada smrtnosti od oružja u Republici Srbiji, godinama unazad, ali evo još nekoliko zanimljivih informacija.
Kada je Republika Srbija u pitanju, prema nekim podacima spadamo u grupu zemalja sa malom smrtnošću, sa prosečnim indeksom od 3,9 odnosno pet nesreća na 100.00 hiljada stanovnika. Nažalost većinu ovih smrtnih slučajeva izazivaju samoubice, preko 70%. Naša stopa za ubistvo vatrenim oružjem na 100.000 stanovnika je 1,2 što je daleko iznad proseka svetskog indeksa 6,2.
Iz ovoga možemo reći da u Srbiji postoji tradicija i kultura vladanja oružjem i da državljani Republike Srbije zaslužuju mogućnost posedovanja oružja, što ovaj zakon i omogućava.
Ne želim da budem shvaćena pogrešno, nisam za apsolutnu legalizaciju oružja i potpuno podržavam sve strožije mere u pogledu civilnog nabavljanja, držanja i nošenja oružja, jer se time sa jedne strane deluje preventivno. Sa druge strane, omogućava se pravo savesnim građanima, kolekcionarima oružja, strastvenim lovcima i sportistima da poseduju i koriste oružje i municiju sa adekvatnom dozvolom za svoje hobije i u skladu sa svojim interesovanjem.
Ovaj zakon koji nakon više od dve decenije usvajamo, korak je unapred u pogledu efikasnije kontrole posedovanja i prometa oružja u Republici Srbiji, jer je prilagođen sadašnjim društvenim prilikama i strateškom opredeljenju Republike Srbije u pogledu pristupanja EU.
Takođe kao potpisnica programa akcije UN za sprečavanje, suzbijanje i iskorenivanje nedozvoljene trgovine oružjem, kao i protokola UN o vatrenom oružju, Republika Srbija se obavezala u pogledu sprovođenja mera kontrole vatrenog oružja i periodičnog izveštavanja o postignutim rezultatima, što se odredbama ovog zakona reguliše.
Iako je važeći zakon u mnogim odredbama, narodski rečeno, pregazilo vreme, izvesna rešenja su se pokazala efikasnim, što je predlagač uneo i u novi zakon. Za državljane Republike Srbije bilo da su pitanju fizička lica ili službena lica, odnosno pripadnici državnih organa, zatim za same preduzetnike, odnosno pravna lica koja u okviru delatnosti imaju poslove obezbeđenja, kao i za različita udruženja, pre svih lovačka, sportska i udruženja oružara, izuzetno je važno usvajanje ovog zakona.
Zakonom se na detaljan način razrađuje nabavljanje, držanje, nošenje, čuvanje i ostale radnje u vezi sa oružjem i municijom, od strane fizičkih i pravnih lica. U samom zakonu jeste najviše odredbi koje se odnose na oružje po novoj kategorizaciji, kategoriji B, budući da je oružje ove kategorije najrasprostranjenije i najznačajnije sa aspekta bezbednosti jedne zemlje.
Sa stanovišta fizičkih lica, zakonom se obezbeđuje da legalni i svesni građani nesmetano poseduju i koriste svoje oružje, ali se zakonom predviđa i strožije kažnjavanje za zloupotrebe i nesavestan odnos prema oružju.
Najznačajnija novina, o ovome je mnogo mojih kolega govorilo, jeste u članu 11. kojim se propisuju uslovi za nabavljanje oružja, iz kategorije B odnosno, uslov kao zdravstvena sposobnost lica koje podnosi zahtev za nabavku oružja kao novi uslov. Obaveznost fizičkog lica koje ima dozvolu za držanje i nošenje oružja iz kategorije B ima obavezu da na svakih pet godina dostavi nadležnom organu novo uverenje. Svakako jeste preventivna mera u sprečavanju mogućih nesreća koje su se u prošlosti dešavale, a kao posledica narušenog zdravstvenog stanja vlasnika oružnog lista.
Još jedna novina koja raduje poštovaoce oružja, odnosno kolekcionare jeste kolekcionarska dozvola. Ovu dozvolu može dobiti fizičko lice koje poseduje najmanje pet komada oružja kategorije B, čime stiče mogućnost za nabavljanje više oružja ove kategorije.
Nova kategorizacija oružja, pored drugačijeg razvrstavanja oružja koje je bilo regulisano važećim zakonom, uvodi i novu kategoriju D. Po prvi put zakonom se reguliše upotreba gasnih sprejeva i uređaja za izazivanje elektrošokova, tzv. tejzera.
Kada već govorim o ovoj kategoriji, želela bih da skrenem pažnju na neka zakonska rešenja koja su kako mi se čini, u koliziji. Kako nismo bili sigurni šta je namera predlagača zakona, nismo podnosili amandmane, ali koristim priliku da ukažem na neusklađenost ova dva člana zakona. Naime, radi se o rešenjima sadržanim u članu 15. i članu 26. Predloga zakona.
Članom 15. je utvrđeno da fizička lica starija od 16 godina, pravna lica, kao i privredni subjekti mogu bez odobrenja i prijave nadležnom organu nabavljati i držati oružje iz kategorije „D“ u koju spadaju gasni sprejevi i uređaji za izazivanje elektrošokova. Istovremeno članom 26. kojim se reguliše pitanje zabrane nošenja oružja, predviđeno je da samo punoletna lica mogu nositi gasne sprejeve i uređaje za izazivanje elektrošokova.
Dakle, ne sa navršenih 16, kako piše u članu 15, već punoletna lica kako stoji u članu 26. Smatramo da je neophodno još jednom analizirati ova dva člana i s obzirom da je rok za podnošenje amandmana narodnih poslanika istekao početkom ove sednice verujem da bi nadležni Odbor mogao da izvrši redukciju jednog od ova dva člana. Kao što je ovlašćeni predsednik poslaničke grupe rekao, socijalisti su podneli nekoliko amandmana na Predlog ovog zakona o čemu ćemo u raspravi u pojedinostima bliže diskutovati.
U vezi sa podnetim amandmanima skrenula bih pažnju na naše amandmane koji se dotiču člana 6, a tiču se lovaca i lovačkih udruženja, kao i na pitanja trofejnog oružja koje se ovim Predlogom zakona ne definiše. Verujem da ćete, poštovani ministre, razmotriti ove i sve naše amandmane koje smo podneli, jer nam je cilj, jeste donošenje što preciznijeg i primenjivijeg Zakona o oružju i municiji. Hvala.