Zahvaljujem.
Poštovani predsedavajući, uvaženi ministre Antiću, uvažena ministarko Joksimović, članovi Ministarstva, koleginice i kolege poslanici, danas raspravljamo o setu zakona iz različitih oblasti, a koji su podjednako bitni za ekonomski i privredni razvoj Srbije.
Svakako je veoma značajno što danas raspravljamo o Zakonu o energetici, koji je sasvim nov predlog zakona i odnosi se na oblast u privredi Srbije kojoj se posvećuje velika pažnja od strane EU, jer obaveze koje proističu iz procesa pridruživanja EU su u velikoj meri vezane za energetiku.
Upravo zbog toga je predlog ovog Zakona o energetici usaglašen sa odredbama EU, a sve u cilju da se građanima obezbedi veća sigurnost u snabdevanju energentima, uz garantovanje veće zaštite.
Energetika je uz saobraćaj i poljoprivredu najveća razvojna šansa Srbije, posebno ako se uzme u obzir da bi Srbija prema procenama stručnjaka mogla čak polovinu energije da proizvodi iz obnovljivih izvora energije, a budućnost evropske energetske politike je upravo učešće energije iz obnovljivih izvora.
Razvoj industrije u našoj zemlji zavisi od ulaganja u energetski sistem i projekte energetike. Odlična šansa za našu zemlju i naša preduzeća i energetski sistem uopšte jesu zajednička ulaganja, između ostalog, naravno, po principu naša preduzeća, strana ulaganja. U poslednje vreme imamo dosta primera za to i u građevinarstvu i u poljoprivredi i u energetici. Evo primer Kostolca, gde su nam Kinezi svojim ulaganjem u naša preduzeća pomogli.
Srbija ima komparativne prednosti, naročito kada je energetika u pitanju, u odnosu i na zemlje u okruženju, zemlje u Evropi i u svetu, jer njima treba ono što mi imamo, i to moramo da iskoristimo. Raspolažemo značajnim količinama uglja, kao glavnim gorivom, hidropotencijalom koji je, nažalost, nedovoljno iskorišćen, vetrom, solarnom energijom, zatim potencijalima bioenergije, itd. Sve su to šanse za privlačenje investicija.
Srbija ima energetski sektor, kao jedan od najvažnijih sektora, jer ima veliki potencijal za privlačenje investicija, za nova ulaganja u nove kapacitete koji će koristiti obnovljive izvore, a tako i za izgradnju novih gasnih elektrana.
Zato moramo, kao što je to i ministar Antić rekao, da širom otvorimo vrata investicijama i investitorima u energetici i da stvaramo investicioni ambijent, unapređujemo energetski sistem i radimo na izgradnji novih energetskih objekata.
Ovaj zakon je, naravno, šansa da se udari novi temelj u razvoju energetike u Srbiji, da se napravi jedna prekretnica u razvoju ovog sektora i u korist države i u korist građana. Dobar zakonski okvir, povećanje efikasnosti postrojenja za proizvodnju električne energije i zaštita životne sredine su od velikog značaja za razvoj energetike Srbije.
Ono što je bitno jeste da se ovim predlogom, kao što smo to čuli i od koleginice iz SNS, u potpunosti primenjuju sve mere iz trećeg energetskog paketa EU u oblasti gasnog i elektroenergetskog sektora, kojim se obezbeđuje veća zaštita krajnjih kupaca. To je veoma bitno, pre svega, zbog toga što smo svesni svi da postoji izvesna doza nezadovoljstva kod naših građana, koje je naročito izraženo u momentu kada dobiju račun za struju, jer su im ti računi komplikovani i nerazumljivi, zatim jedna od primedbi građana odnosi se na njihovu nedovoljnu obaveštenost, nedovoljnu informisanost, itd.
Detaljnim razrađivanjem odredbi koje se odnose na dužnosti snabdevača u smislu obaveštavanja krajnjih kupaca o sadržini računa i dostupnost kratkih kontrolnih lista radi informisanja kupaca o uslovima i način ostvarivanja njihovih prava, biće način da se otkloni sve ono ili uglavnom ono na šta građani inače imaju primedbe.
Osim toga, liberalizacijom tržišta električne energije kojom se stvara mogućnost da građani sami biraju i od koga će i pod kojim uslovima kupiti struju, a ujedno povećanom kontrolom snabdevanja potrošača u velikoj meri podići će se nivo usluga, kvalitet isporuke električne energije od strane snabdevača.
Za nas je naravno, kao SPS, kao socijalno odgovornu partiju, veoma bitno da i ovaj zakon sadrži odredbe koje se odnose na zaštićene kupce električne energije, na one koji su socijalno ugroženi, tako da će penzioneri sa najmanjim primanjima, samohrani roditelji i građani koji su u režimu socijalne zaštite i dalje imati pravo na besplatne kilovate.
Sledeći u nizu je zakon o izmenama i dopunama Zakona o planiranju i izgradnji, kojim se predviđa izmena samo jednog člana, člana 97. stav 9, koji se odnosi na plaćanje doprinosa za uređenje građevinskog zemljišta.
Naime, navedenim članom u Zakonu o planiranju i izgradnji, predviđeno je da se doprinosi za uređenje građevinskog zemljišta ne obračunavaju za objekte javne namene i objekte u javnoj svojini, infrastrukturne objekte, dečija igrališta, otvorene sportske terene, atletske staze, komunalne i infrastrukturne linijske objekte.
Čuli smo od predlagača zakona, koleginice Katarine Rakić, da je ispušteno da se navedu i ostali objekti za koje bi trebalo predvideti da budu oslobođeni plaćanja doprinosa za uređenje građevinskog zemljišta kao što su proizvodni i skladišni objekti, podzemne etaže koje se koriste za garažiranje vozila, ostave, vešernice i slično i, naravno, ostaje odredba da se to odnosi i na dečija igrališta, atletske staze i otvorene sportske terene.
Plaćanje naknade, odnosno, doprinosa, po novom Zakonu za uređenje građevinskog zemljišta, je pitanje o kojem se već duže vreme polemiše među, da kažem tako, građevincima i na nivou lokalnih samouprava. Među građevincima zbog toga što je ovaj doprinos za uređenje građevinskog zemljišta trošak koji u znatnoj meri poskupljuje cenu gradnje, a u lokalnim samoupravama zbog toga što doprinos za uređenje građevinskog zemljišta predstavlja značajan prihod za lokalne budžete.
S obzirom da je stanje u srpskom građevinarstvu takvo kakvo jeste, odnosno nije sjajno, i da je cilj donošenja zakona o planiranju i izgradnji, između ostalog, bio i da se pomogne građevinskoj industriji i da je vrednost izvedenih radova izvođača u Srbiji znatno opala, a takođe znamo da je građevinarstvo veoma bitno u čitavom privrednom sistemu Srbije, jer prema podacima Privredne komore Srbije, građevinsku privredu čini više od 11.000 privrednih društava sa više od 115.000 radnika, što znači da građevinarstvo u ukupnom broju privrednih društava u Srbiji učestvuje sa više od 13%, a u ukupnom broju zaposlenih sa više od 12%.
Za Srbiju je građevinarstvo i bilo i ostalo ekonomski pokretač, jer ova delatnost za sobom povlači i tridesetak drugih grana i aktivnosti od projektovanja, dizajniranja, drvne, mašinske, elektro itd, industrije.
Zbog svega toga i zbog ekonomskog i privrednog oporavka Srbije, treba stvarati uslove da se ova grana privrede oživljava, da se stvaraju što bolji uslovi za dolazak investitora koji će graditi na našim prostorima, pre svega, proizvodne objekte. Zašto, pre svega, proizvodne objekte? Zato što će u tim proizvodnim objektima biti novih radnih mesta, a time i novih zapošljavanja, što je za nas i za našu vladu u ovim vremenima kada je, čuli smo i kada smo raspravljali o budžetu potrebno otpuštati radnike iz javnih preduzeća, veoma bitno. Prioritet ove vlade jeste stvaranje novih radnih mesta, jeste stvaranje uslova za investicije i investitore, i što više zapošljavanja.
S druge strane, strah lokalnih samouprava da će na ovaj način izgubiti znatan deo iz budžeta može biti otklonjen i može biti opravdan, jer će lokalne samouprave imati mogućnost da kroz razne takse, firmarine, poreze na imovinu, zakupe od firmi koje budu od investitora, koji budu gradili na zemljištu na kojima budu imali pravo zakupa, znači, od zakupnina, od poreza na zarade, jer jedan deo poreza na zarade ostaje lokalnim samoupravama, nadoknade ovaj gubitak koji bude uslovljen gubitkom doprinosa za uređenje građevinskog zemljišta.
Takođe, izmena i dopuna Zakona u ovom istom članu i stavu, odnosi se na plaćanje naknade kada su u pitanju podzemne etaže u objektima visoke gradnje, koje služe za garaže, ostave, vešernice, osim onih koji se koriste u komercijalne svrhe.
Ja sam i u svojoj diskusiji, kada smo raspravljali o Zakonu o planiranju i izgradnji, postavila i kao pitanje istakla i kao problem upravo visinu plaćanja doprinosa za uređenje građevinskog zemljišta za podzemne etaže u visokogradnji, koje su u nekim samoupravama naplaćivane u istom iznosu kao i za stambene prostore, što je bio nepotrebno veliki trošak za investitore i, naravno, negativno uticao na želju investitora da uopšte gradi. Ovu izmenu člana zaista podržavamo i to je velika olakšica za sve investitore koji će ubuduće graditi.
Takođe, Predlogom zakona o izmenama i dopunama Zakona o planiranju i izgradnji menja se stav koji se odnosi na koeficijent zone i koeficijent namene. Zakonom je predviđeno da koeficijent zone ne može biti veći od jedan, a koeficijent namene od jedan i po, vodeći računa da jedinični iznos doprinosa za najskuplju namenu u najskupljoj zoni ne može biti 10 puta veći od onog iznosa koji je u najjeftinijoj.
Tačno je da izraz „zona“ je nedovoljno definisan i da može doći do nemogućnosti primene ovog člana i do zloupotrebe ovog člana. Pitanje za predlagača zakona je, ako izmenimo ovaj odnos, šta će se dešavati, kako će uopšte lokalne samouprave određivati kolika je razlika između najjeftinije i najskuplje zone? Bojim se, s obzirom da znam koliku samovolju neke lokalne samouprave izražavaju u pogledu određivanja visine doprinosa za uređenje građevinskog zemljišta, plašim se da, zbog ukidanja ovog stava, ne dođe ipak do zloupotrebe. Možda smo mogli to nekako drugačije da definišemo, možda i nismo, ali evo, čisto pitanje za predlagača zakona.
Kada su u pitanju izmene i dopune Zakona o posebnim uslovima upisa u katastar nepokretnosti objekata izgrađenih bez građevinske dozvole, onda kada je usvajan ovaj zakon poslanička grupa SPS podržala je, naravno, donošenje ovog zakona jer smo shvatili potrebu da u Srbiji postoji jedinstvena evidencija svih izgrađenih objekata, bez obzira da li su oni izgrađeni na osnovu građevinske, odnosno upotrebne dozvole, ili bez dozvole.
S obzirom da je do donošenja ovog zakona bilo moguće upisati objekte u katastar nepokretnosti jedino uz prethodno pribavljenu građevinsku i upotrebnu dozvolu, bilo je nemoguće napraviti jedinstvenu evidenciju objekata koji su izgrađeni bez građevinske dozvole, a bilo ih je mnogo, odnosno još uvek ih ima preko 1.300.000. Poznato nam je da građani i pored donošenja Zakona o legalizaciji i dalje nemaju ni želju ni nameru da svoje objekte legalizuju, tako da je ovaj zakon bio sasvim prihvatljiv način da se u katastar upišu svi objekti izgrađeni na teritoriji Srbije, kako bi se imao uvid u ukupan broj izgrađenih objekata.
Zakonom je predviđeno da se objekti koji se ne upišu po ovom zakonu i ne legalizuju po Zakonu o legalizaciji ne mogu otuđiti, odnosno ne može se izvršiti prenos prava svojine na ovim objektima bez potvrde lokalne samouprave da su izmireni doprinosi za uređenje građevinskog zemljišta. Ali, u istom članu je ispušteno da se na bilo koji način zaštite vlasnici objekata koji su izgrađeni bez građevinske dozvole da se zaštite od rušenja, bez obzira da li su im objekti upisani na osnovu ovog zakona, ili je samo podnet zahtev za upis objekata.
Tačno je da su se po lokalnim samoupravama događale situacije da su inspekcijski organi i pored toga što su objekti upisani po posebnom Zakonu o upisu objekata izgrađenih bez građevinske dozvole, da su inspekcijski organi donosili rešenja o rušenju takvih objekata. Na svu sreću, nije rušenje i ostvareno, ali svakako je ostala da postoji potreba da se vlasnici ovako izgrađenih objekata pravno i zakonski zaštite i mi ovu izmenu Zakona o posebnim uslovima podržavamo.
S obzirom na ažurnost, na tehničku i kadrovsku opremljenost katastra po Srbiji, o čemu smo već više puta razgovarali, smatramo da je potrebno izmeniti i rok važenja zakona koji se završava 31. januara 2014. godine, jer ukoliko to ne bismo učinili, izgubili bismo mogućnost da ostvarimo cilj zakona, a to je upis objekata koji su izgrađeni bez dozvole na osnovu Zakona o posebnim uslovima, jer znamo da po tom zakonu su katastri, osim po zahtevu građana, dužni da te objekte upisuju i po službenoj dužnosti.
U danu za glasanje, poslanička grupa će podržati sve predložene zakone u ovom setu o kome danas raspravljamo, jer smatramo da su svi ovi zakoni podjednako važni za ekonomski i privredni razvoj Srbije. Hvala vam.