Poštovana predsedavajuća, uvaženi ministre sa saradnicima, koleginice i kolege poslanici, izmene i dopune Zakona o državnom premeru i katastru su u najvećoj meri i potrebne i očekivane, s obzirom da postoje određeni nedostaci u dosadašnjoj primeni zakona, kao i nagomilani problemi u funkcionisanju Republičkog geodetskog zavoda.
Cilj izmena i dopuna Zakona o državnom premeru i katastru je da se reše postojeći problemi i unapredi sistem katastarskog poslovanja. Izmene i dopune Zakona o državnom premeru i katastru prvenstveno se odnose na uvođenje dopunskih koeficijenata za plate i drugačijih zvanja za zaposlene u Republikom geodetskom zavodu, sve u cilju veće motivisanosti zaposlenih i boljih pružanja usluga građanima.
U obrazloženju zakona smo mogli pročitati da se, kao razlog propisivanja zvanja i plata u Zakonu o državnom premeru i katastru, navodi potreba usaglašavanja ovog zakona sa Zakonom o državnim službenicima. Kao još jedan razlog navodi se povećanje obima posla, do kojeg je, između ostalog, došlo i zbog Zakona o posebnim uslovima za upis objekata, koji smo usvojili u martu mesecu ove godine, poslova na prikupljanju podataka potrebnih za realizaciju projekta katastar i upisa prava, kao i drugih poslova koji su ograničeni rokovima.
Dodate koeficijente svakom zaposlenom utvrđivaće direktor Zavoda, rešenjem na osnovu odgovornosti radnika, obrazovanja, radnog mesta itd. Činjenica je da je direktor organ koji rukovodi, koji ima kontrolu i koji ima najbolji uvid ko koliko i šta radi, koliki učinak na poslu ima. Međutim, u dilemi smo da li ovolika ovlašćenja ipak treba dati direktoru. Nesumnjivo će se dovesti u pitanje njegova objektivnost ili subjektivnost, kao i njegova procena. Zato ili treba jasnije odrediti kriterijume ili standarde ili naći neko drugo rešenje.
Zahtevi zaposlenih u Republičkom geodetskom zavodu, kao i zaposlenih u katastrima na nivou lokalnih samouprava, upravo su išli u pravcu da se izvršilačka radna mesta u Zavodu razvrstavaju po zvanjima, u zavisnosti od stepena odgovornosti, od radnog mesta, od uslova rada, od geodetskih referenata sa srednjom stručnom spremom, geodetskih saradnika sa osnovnim strukovnim studijama, do samostalnog stručnog saradnika, višeg stručnog saradnika itd. i u skladu sa tim da se odredi visina plata i dodatnih koeficijenata. Povećanje koeficijenata, odnosno uvođenje dodatnog koeficijenta na zarade zaposlenima, neminovno će uticati na povećanje troškova.
Vi ste, gospodine ministre, juče objasnili da su zaposleni u Geodetskom zavodu primali dodatne iznose na plate iz budžetskih rezervi, jer im je osnovna plata mala. Možda ja nešto nisam dobro shvatila, vi me saslušajte, pa ćete to možda kasnije bolje pojasniti. Do sada smo katastru, stranke su katastru za jednu uslugu plaćale i taksu i naknadu i to su prvo bila samostalna sredstva, zatim je to pre godinu, dve prešlo na budžetska sredstva i iz tih sredstava su isplaćivane naknade. Ovim zakonom je predviđeno da se naknade ukidaju, da ostaju samo takse.
Rekli ste da se ništa neće menjati, što se troškova tiče, da će iz onih sredstava iz kojih su se isplaćivali dodatni iznosi na plate sada biti isplaćivani dodatni koeficijenti. Ako ukidamo naknade, nema tih dodatnih sredstava, ostaju takse. Ograđujem se, možda nisam dobro shvatila i očekujem da to objasnite.
Osim toga, mislim da moramo voditi računa i o tome kako će član ovog zakona uticati na zaposlene u drugim oblastima, koji takođe imaju povećan obim posla, koji nemaju nikakve dodatke iz budžetskih rezervi, nemaju prava na dodatne koeficijente i koji su demotivisani malim platama. Ovako ih stavljamo u podređen i neravnopravan položaj.
Da se razumemo, mi iz SPS se zalažemo, nemamo ništa protiv da radnici u Republičkom geodetskom zavodu imaju veće plate, mi se zalažemo da svi imaju veće plate, zalažemo se da svi građani budu zaposleni, ali se samo postavlja pitanje – da li sada, u vremenu kada je kriza, kada svi štedimo na svim nivoima, kada štedimo i mi u parlamentu, kada smo samo pre par dana usvojili rebalans budžeta koji planira uštede u svim ministarstvima, da li baš sada treba da donosimo ovakav zakon?
Osim ovoga, da ne bude da samo kritikujemo, važno je reći da će ove izmene i dopune Zakona ipak prilično urediti ovu oblast i izazvati niz pozitivnih efekata. Pre svega, izmene Zakona omogućiće i da geodetska organizacija, koja nema zaposlena lica sa geodetskom licencom, može da obavlja geodetske radove u odražavanju katastra nepokretnosti, katastra vodova i realizaciji projekta geodetskog obeležavanja u oblasti urbanističkog planiranja, ako ima najmanje dva zaposlena lica geodetske struke, sa najmanje završenom srednjom geodetskom školom, položenim državnim stručnim ispitom za tu stručnu spremu i radnim iskustvom od najmanje tri godine sa tom stručnom spremom. Prema važećem zakonu to nije bilo moguće.
Podsećanja radi, Zakonom o državnom premeru i katastru iz 2009. godine, kojim su propisani strogi uslovi za obavljanje geodetskih radova, znatan broj geodetskih organizacija bio je prinuđen da prestane sa radom, a veliki broj lica sa srednjom stručnom spremom geodetske struke ostao je bez posla. Novo zakonsko rešenje direktno će uticati na opstanak postojećih i stvaranje novih geodetskih organizacija.
Takođe, izmenom i dopunom zakona proširene su vrste geodetskih radova koje geodetske organizacije mogu obavljati. Prema važećem zakonu potrebno je i da je geodetska organizacija registrovana kod nadležnog organa Republike Srbije za izvođenje geodetskih radova, da ima radne prostorije i poseduje odgovarajuće merne instrumente i opremu.
Geodetska organizacija koja nije uskladila svoje poslovanje, shodno članu 195. stav 1. Zakona, i kojoj je Republički geodetski zavod ukinuo rešenje o ispunjenosti uslova za rad, dužna je da se u zakonom propisanom roku registruje, odnosno podnese zahtev Republičkom geodetskom zavodu za izdavanje licence za rad.
Pored navedenog, proširen je i broj lica koja mogu dobiti geodetsku licencu prvog i drugog reda. Izmenom zakona određene kategorije lica moći će besplatno da dobiju izvode iz Geodetskog katastarskog informacionog sistema. Takođe, Republika Srbija, AP, jedinica lokalne samouprave i njihovi organi i organizacije oslobađaju se plaćanja takse za obavljanje kancelarijskih poslova iz delokruga zavoda - izdavanje izvoda iz Geodetskog katastarskog informacionog sistema i uvid u geodetsko katastarske poslove.
Moram da primetim da nijednim članom nije predviđeno prioritetno rešavanje po zahtevu stranke koje su u situaciji da im je potrebna hitna katastarska usluga u kraćim rokovima od onih koje zakon propisuje, iako je to preporuka Agencije za borbu protiv korupcije. Radi se o tome da je Uredbom o visini naknade za korišćenje podataka premera katastra i pružanje usluga Republičkog geodetskog zavoda propisao da se za izdavanje podataka i pružanje usluga po hitnom i izričitom zahtevu stranke prekoredno naplaćuje dupla taksa. Agencija za borbu protiv korupcije ukazala je da ovakvo rešenje predstavlja rizik korupcije i pitanje hitnih usluga građanima od strane katastarskih službi treba da bude regulisano zakonom. Očekivali smo da će to ovaj zakon da reši.
Istakla bih da je zakonom predviđeno da svako zainteresovano lice može putem interneta besplatno da izvrši uvid u određene podatke Geodetskog katastarskog informacionog sistema, koji će se precizirati podzakonskim aktom. To će prilično olakšati građanima da u svakom momentu mogu da izvrše uvid u to ko je katastarski vlasnik, koja je površina parcele, u kojim granicama, imali upisanih zabeležbi, tereta, hipoteke itd, čime će se povećati sigurnost kod svih eventualnih raspolaganja katastarskim parcelama i objektima.
Članom 8. uvodi se inspekcijski nadzor nad radom pravnih subjekata, koji se bavi izdavanjem kartografskih publikacija, što će sprečiti izdavanje i stavljanje u promet kartografskih publikacija bez zakonom propisane saglasnosti Republičkog geodetskog zavoda i doprineti povećanju njihovog kvaliteta i pouzdanosti.
Sadašnjim zakonom za najteže oblike nepravilnog i nezakonitog rada propisano je trajno oduzimanje geodetske licence. Postoji mišljenje da je ovo preoštra mera i Predlogom zakona predviđene su blaže mere – privremeno oduzimanje licence ili zabrana rada od tri meseca do tri godine. Međutim, dilema je da li treba prihvatiti predlog blažih mera, s obzirom na značaj ispravnosti geodetskih poslova u našem narodu. Imam mnogo primera u praksi da su građani godinama u sukobu oko međa, da je značaj ispravnog rada geometra veliki i da se poverenje u one koji obavljaju geodetske poslove teško stiče, a lako gubi, posebno u ovim vremenima.
Određena pitanja koja nisu precizno utvrđena ovim zakonom, npr. visina taksi za usluge Geodetskog zavoda, regulisaće se donošenjem podzakonskog akta, kao i oblast izdavanja geodetskih licenci i licenci za rad geodetskih organizacija.
Takođe ste, gospodine ministre, rekli da je zakon dugo očekivan, da je mnogo problema u Republičkom katastru, da je bilo potrebno rešiti status geometara, platu, koeficijente zaposlenih i slično. Vrlo malo ste govorili o tome koji su problemi koji realno postoje u praksi, problemi u poslovanju katastra, problemi u odnosu koji zaposleni imaju prema strankama koje su u situaciji da svakodnevno traže usluge katastra. Katastar je veoma bitan. U katastru se vodi evidencija vlasništva nad nepokretnostima, evidencija o položaju i veličini parcela. Katastar ne izdaje dozvole za gradnju, ali je prvi u nizu koji obezbeđuje potrebnu dokumentaciju za dalju realizaciju projekata i dobijanje građevinskih dozvola, a poslednji u nizu kada se knjiži vlasništvo na parcelama ili izgrađenim objektima koji imaju upotrebnu dozvolu.
Tačno je da mnogi investitori odustaju od gradnje upravo iz činjenice neažurnosti zaposlenih u katastru, nepridržavanja rokova za uknjižbu rokova za izdavanje rešenja zaključaka i slično. To su ozbiljna pitanja koja će što pre morati da se reše. Ima još situacije koje su nepovoljne po građane. Mogu vam dati primer, bavim se tim poslom i svakodnevno sarađujem sa katastrom. Ako stranka koja želi da upiše svoje vlasništvo nad parcelom ili objektom, uz zahtev, podnese i potrebnu dokumentaciju i plati taksu, iz nekih razloga propusti da dostavi neki dokument, katastar u roku, koji je sigurno duži od zakonom propisanog, donosi zaključak o odbijanju zahteva stranke. Nije problem u taksi, novac za datu taksu se vraća, problem je u vremenu koje stranka izgubi dok podnese zahtev, dok ide po povraćaj novca koji je dala za takse itd. Zar nije bilo jednostavnije predvideti da se taksa plati u momentu kada se donese rešenje da je zahtev stranke u redu i da će uknjižba moći da se obavi? Verujte mi, to je mnogo lakše, štedi na vremenu i stranka i katastar. Mislim da o tome ipak treba razmisliti.
Ovim zakonom nije sve uređeno, ima još mnogo toga da se uredi, ali je svakako načinjen pomak u rešavanju problema katastarskog poslovanja. Ovim predlogom izmena i dopuna Zakona o državnom premeru i katastru moramo da kažemo da katastar sada postaje partner u razvoju i države i lokalne samouprave, a do sada je bio služba. Ovim ukidanjem taksi, koje su plaćale Republika, lokalne samouprave i pokrajina, sada se dovodi u situaciju da je katastar partner u razvoju. Posle dugog niza godina Republika Srbija je stigla do ključnog pitanja ulaska u EU i u obavezi je da ispuni odgovarajuće kriterijume. Vi ste o tome juče pričali. Samom tom činjenicom postavilo se vitalno pitanje razvoja infrastrukture i uređenja katastarskog operata. Poslednjih godina izuzetno je intenzivirano ovo pitanje, kako u zemlji, tako i od strane spoljnih faktora. Geodezija predstavlja neizbežnu kariku u lancu izgradnje infrastrukture Republike Srbije. Sa svojim savremenim tehnologijama, veštinama, inženjerskim tehnikama dajemo mogućnosti koje ispunjavaju savremene kriterijume.
Poslanička grupa SPS će svakako podržati Predlog izmena i dopuna ovog zakona. Hvala.

Plašim se da će moja diskusija trajati duže od pet minuta. Ako ministar može da sačeka 10 minuta plus tih pet minuta, požuriću.

Zahvaljujem.
Poštovana predsedavajuća, gospođo ministar sa saradnicima, kolege i koleginice poslanici, akcenat u svom izlaganju staviću na zakon o računovodstvu i zakon o reviziji.
S obzirom da je trenutno važeći Zakon o računovodstvu i reviziji usvojen još 2006. godine i da je u manjoj meri usaglašen sa Četvrtom direktivom EU, ne treba posebno naglašavati potrebu donošenja novih zakona kojim će ove oblasti biti regulisane.
Do sada su računovodstvo i revizija bili regulisani jednim zakonom, a sada je to razdvojeno na dva posebna zakona, zakon o računovodstvu i zakon o reviziji, što je zbog važnosti ovih oblasti koje zakoni regulišu, bilo neophodno.
Predlozi ovih zakona kada su se pojavili, izazvali su dosta polemike u poslovnom svetu i dosta je različitih mišljenja. U odnosu na sadašnju regulativu, predloženim zakonima uvode se značajne promene i jedna od najvećih promena predviđena ovim zakonom, odnosi se na uvođenje nove kategorije pravnih lica, tzv. "mikro pravna lica", kao i promena kriterijuma za razvrstavanje pravnih lica.
Ako možete mir da uspostavite, nastavila bih.
Prema Predlogu zakona za razvrstavanje pravnih lica, postoje tri kriterijuma. Prvi kriterijum je broj zaposlenih, prihod i vrednost poslovne imovine. U koju će kategoriju koje pravno lice biti svrstano, zavisiće od ispunjenosti dva od navedena tri uslova.
Ono što će se pojaviti kao rezultat ovakvog načina razvrstavanja pravnih lica je, da će nova kategorija pravnih lica, mikro pravna lica, činiti procentualno najveći deo pravnih lica u Srbiji, dok će broj velikih, srednjih i malih pravnih lica se dosta smanjiti.
U zemljama EU, posvećuje se velika pažnja mikro pravnim licima i odatle i potreba uvođenja ove kategorije pravnih lica, koliko god se to nekome dopadalo ili ne. Kriterijumi za razvrstavanje pravnih lica, predviđenih ovim zakonom, usklađeni su sa kriterijumima iz Četvrte direktive EU.
Predlogom zakona o računovodstvu, uvode se i nova pravila za sastavljanje finansijskih izveštaja, u skladu sa veličinom i ekonomskom snagom pravnih lica, u cilju unapređenja kvaliteta finansijskog izveštavanja.
Složenije međunarodne standarde finansijskog izveštavanja, biće obavezna da primenjuju velika pravna lica, matična društva i javna društva.
Srednja i mala pravna lica biće obavezna da primenjuju međunarodne standarde finansijskog izveštavanja za mala i srednja preduzeća, što predstavlja skraćenu verziju.
Ovaj računovodstveni standard prvi put se uvodi ovim zakonom i zasnovan je na istom okviru kao i složeniji međunarodni standard finansijskog izveštavanja. Ovde je bilo neke polemike da međunarodni standard finansijskog izveštavanja, nije sasvim usklađen sa Četvrtom direktivom EU. Mikro pravna lica biće u obavezi da primenjuju pravilnik ministarstva, koji će biti prilagođen poreskim potrebama.
Primena računovodstvenih standarda, koji su prepoznatljivi na većem prostoru, omogućava bolju, lakšu i pouzdaniju informaciju o finansijskom položaju nekog ekonomskog subjekta, za šta su zainteresovani potencijalni korisnici finansijskih informacija, kao što su bankari, investitori, akcionari i drugi.
Međutim, sa druge strane, iz navedenog se može zaključiti da se zakonom predviđaju tri različita okvira za finansijsko izveštavanje. Međunarodni standardi finansijskog izveštavanja, koji su složeniji, međunarodni standardi finansijskog izveštavanja za mala i srednja preduzeća, pravilnik ministarstva, zatim, preduzetnici će moći da koriste prosto knjigovodstvo, a budžetski korisnici gotovinski osnov, što znači da će u Srbiji postojati pet okvira za sastavljanje finansijskih izveštaja. Pitanje je, da li nam je to potrebno i da li u zemljama EU takođe postoji ovoliki broj okvira za sastavljanje finansijskih izveštaja?
Takođe, novina predloga ovog zakona je da se propisuju novi rokovi za dostavljanje finansijskih izveštaja. Pravna lica, odnosno preduzetnici, dužni su da redovne finansijske izveštaje za izveštajnu godinu, dostave Agenciji za privredne registre do 30. juna naredne godine, što je skraćeni rok u odnosu na rok koji sadašnji zakon predviđa.
Ovaj rok se odnosi na usvojene i revidirane finansijske izveštaje, koji su po još uvek važećem zakonu se podnosili do 30. septembra, a rok za podnošenje finansijskih izveštaja u statističke svrhe, i dalje se podnosi do februara, kako je bilo i po sadašnjem zakonu.
Optimalno rešenje, sada govorim iz perspektive potencijalnih investitora ili poslovnih partnera, bilo bi da se rok za podnošenje finansijskih izveštaja skrati u odnosu na mesec jun, odnosno da se stvori mogućnost da pravna lica, naročito sad ova nova pravna lica, mikro pravna lica, koja imaju obavezu da sastavljaju samo bilans uspeha i bilans stanja, mogu da podnose samo dopunsku dokumentaciju uz već napravljene finansijske izveštaje, koji su potrebni za javno objavljivanje. Time bi se procedura dosta pojednostavila, a svi oni koji su zainteresovani da imaju uvida u poslovanje određenog pravnog lica, to mogu da obave u prvom kvartalu godine. Moramo imati na umu da finansijski izveštaji trebaju da budu korisni onima kojima su namenjeni i da to bude na vreme.
Takođe vezano za rokove za objavljivanja finansijskih izveštaja je neprimereno dug rok od 60 dana ostavljen agencijama za privredne registre, predviđeno članom 36, da javno objavi podatke, dokumentaciju iz potpunih i tačnih finansijskih izveštaja, što u praksi znači da će finansijski izveštaji biti dostupni javnosti tek u trećem kvartalu tekuće godine.
Ono što je izazvalo najviše polemike u javnosti jeste da se Predlogom ovog zakona o računovodstvu predviđa u članu 14. da pravno lice, odnosno preduzetnik, opštim aktom uređuje uslove za lice koje će voditi poslovne knjige i sastavljati finansijske izveštaje.
Zakon ne propisuje ni jedan uslov po pitanju radnog iskustva, obrazovanja ili neku drugu kvalifikaciju. Međutim, zakon predviđa kolektivnu odgovornost i za zastupnika pravnog lica koji potpisuje finansijske izveštaje, za upravni organ privrednog društva, za nadzorni organ, kao i za lice koje vodi poslovne knjige i sastavlja finansijski izveštaj, što se prvi put uvodi ovim zakonom.
Smatram da će to naterati privredne subjekte da računovodstvene poslove poveravaju stručnim licima sa velikim iskustvom i profesionalnom osposobljenošću i uvešće veći red u vođenje poslovnik knjiga.
Zakonom nije propisano da oni koji se bave računovodstvenim uslugama moraju da imaju licencu ili sertifikat. To im nije ni zabranjeno. Nema sumnje da će zakon dovesti do toga da će ozbiljni privredni subjekti poveriti vođenje poslovnih knjiga ozbiljnim računovođama. Ono što smeta jeste da se ova profesija stavlja u povlašćeni položaj u odnosu na sve one profesije za koje se traži da imaju licence da bi se bavili određenim poslom.
Važeći Zakon o računovodstvu i reviziji prilično je otežavao poslovanje nedobitnih organizacija i komplikovao način na koji sastavljaju i podnose finansijske izveštaje. Po načinu na koji moraju da podnose finansijske izveštaje u Srbiji udruženja se ne razlikuju od preduzeća iako ne pripadaju državnom sektoru i ako ne ostvaruju profit.
Predlog ovog zakona ide u pravcu rešavanja problema nedobitnih organizacija, s time što je određen poseban kontni okvir, po kome će nedobitne organizacije podnositi finansijske izveštaje.
Još od 2004. godine nedobitne organizacije su stavljene u istu ravan sa preduzećima, bez uvažavanja njihovih specifičnosti i razlika i time im je direktno nanošena šteta povećanjem troškova, kojim su nedobitne organizacije ovakvim načinom imale.
Predlagač je uvažio primedbe, uočio probleme nedobitnih organizacija i novim zakonom predvideo mnogo bolje rešenje.
U članu 45. stav 1. kaže da nadzor i proveru ispravnosti evidentiranja poslovnih promena vrši poreska uprava. Kao što je to kolega iz poslaničke grupe Nove Srbije rekao, da li mi to možda vraćamo SDK? Nekada je u sistemu postojala disciplina, a njen stožer je bila SDK.
Zahvaljujući položaju u sistemu, ova služba je bila i baza izuzetno kvalitetnih statističkih podataka koje Srbija danas nema. SDK je ukinuta 2000. godine, a da nikakvi ozbiljni argumenti nisu izneti. Ključni argument je bio da je SDK relikt socijalizma i da se ne uklapa u privatizovani ekonomski sistem. Argument je u stvari bio apsurdan i to je vreme pokazalo. Pravi razlog je bio taj što je SDK u svim gradovima Srbije imala odlične poslovne prostore na odličnim lokacijama.
Što se tiče kaznenih odredbi, u članu 46. predlagač zakona predvideo je sankcije za poverioca ako dužniku ne dostavi stanje neplaćenih računa, ali nije predvideo sankciju za dužnika koji ne ispuni svoju zakonsku obavezu, a to je obaveštavanje poverioca o usaglašenosti ili neusaglašenosti međusobnih neizimirenih potraživanja.
Povodom ovoga sam se malo konsultovala sa saradnicima iz Ministarstva finansija i dali su mi obrazloženje da je to regulisano nekim drugim zakonima. Ne shvatam zašto nije moglo da se i u kaznenim odredbama ovog zakona jasno naznači koje su to sankcije, ali u redu.
Novopredložena zakonska rešenja prvenstveno za cilj imaju olakšanje poslovanja privrednih subjekata. Teško je napraviti zakon koji će svima odgovarati i računovođama i revizorima i privrednim subjektima. Najbitnije je da se novim zakonima donose nova, bolja, kvalitetnija rešenja, usklađena sa zakonima Evropske unije.
Što se tiče Zakona o reviziji, takođe su uvedene novine. Smanjen je broj obveznika revizije, što je povezano sa novim kriterijumima za razvrstavanje pravnih lica predviđenih Predlogom novog zakona o računovodstvu. Revizija je obavezna za redovne finansijske izveštaje velikih i srednjih pravnih lica, odnosno preduzetnika, čiji je prihod veći od 4.400.000 evra.
Novim kriterijumima za razvrstavanje pravnih lica broj velikih i srednjih preduzeća će se smanjiti, a time se smanjuje i broj obveznika revizije.
Novina ovog zakona je da će preduzetnici koji imaju prihod veći od 4.400.000 evra biti obveznici revizije redovnih finansijskih izveštaja. Ovde nailazimo na jednu malu nedoslednost, jer u obrazloženju zakona o reviziji navodi se da je cilj uvođenja ove novine olakšavanje poslovanja pravnih lica, kako će se olakšati poslovanje preduzetnika koji ovim predlogom zakona postaju obveznici revizije, što do sada nisu bili. Koliko će i kojim privrednim subjektima zaista olakšati ili otežati poslovanje Predlog ovog zakona pokazaće primena zakona u praksi.
Usklađivanja sa osmom direktivom EU uređuje se materija koja se odnosi na licenciranje i edukaciju revizora, nezavisnost i objektivnost revizora, čuvanje poslovne tajne u obavljanju revizije.
Zakonom je uveden institut samostalnog revizora, što do sada nije bilo. Reviziju će moći da obavljaju i samostalni revizori koji će morati da imaju licencu ili važeću dozvolu, s tim što ovlašćeni revizor neće moći da obavlja druge delatnosti ili usluge.
Do sada je postojala obaveza da se nakon deset godina menja društvo za reviziju. Predlogom ovog zakona dozvoljeno je menjati licencirane revizore. Ako se radi o samostalnom revizoru, menja se nakon sedam godina.
Društvo za reviziju velikih pravnih lica mora da ima četiri licencirana revizora umesto tri, kao što je to bilo predviđeno do sada.
Ono što je dobro to je da se zakonom predviđaju i dodatne usluge pored revizije, koje Društvo za reviziju i samostalni revizor mogu da pružaju, usluge finansijskih analiza, kontrola, usluge iz oblasti računovodstva itd.
Revizija ima veoma bitnu ulogu, jer povećava kredibilitet finansijskih izveštaja. Ima značajnu ulogu u otkrivanju nepravilnosti i oceni realnosti i objektivnosti finansijskog stanja i rezultata poslovanja.
Za reviziju su zainteresovane banke i investitori zbog potreba praćenja svojih potraživanja, odnosno investicija. Upravo je zbog toga i bilo bitno da se formira telo za javni nadzor i kontrolu nad radom Komore revizora, društava revizora i samostalnih revizora.
U celini, posmatrano predlozima zakona o računovodstvu i reviziji, postiže se veća usklađenost domaćeg zakonodavstva sa direktivama EU i uz pojedine nedostatke i nedoslednosti koje ove zakoni imaju, oni će ipak u praksi poboljšati transparentnost, kontrolu i dostupnost zakonske regulative svim korisnicima.
Kao što je ovlašćeni predstavnik poslaničke grupe SPS Dejan Radenković rekao, poslanička grupa SPS podržaće predloge ovih zakona. Hvala.

Zahvaljujem.
Poštovana predsedavajuća, uvaženi ministre, dame i gospodo narodni poslanici, ne znam da li namerno ili ne namerno, uglavnom, svi govornici opozicije daju akcenat na tuđe zemljište. Bespravna gradnja na tuđem zemljištu, kao na nečemu što je uzurpirano od strane bespravnog graditelja. Jako dobro svi znamo da u Srbiji postoji najmanje milion slučajeva gde nema rešenog imovinsko-pravnog odnosa na parceli na kojoj je objekat zidan.
Da li vodite računa o tim ljudima, koji su zidali objekte, svoje porodične objekte za rešavanje svog stambenog problema? Nisu mogli da dobiju dozvolu upravo zbog toga što nisu rešeni imovinsko-pravni odnosi. Te objekte nisu mogli ni da legalizuju u postupku legalizacije, zato što član Zakona o planiranju i izgradnji podrazumeva da mora da se donese dokaz o rešenim imovinsko-pravnim odnosima.
Hajde malo da razmišljamo o tim ljudima i koliko će ovaj zakon dobro učiniti za njih. Moći će, najzad, da ono što su pošteno zidali svojim novcem za rešavanje svog životnog problema, upišu u knjige gde se evidentira pravo svojine.
Nemojte samo da zakon kudimo, dajte da pogledamo i šta taj zakon dobro donosi za većinu bespravnih graditelja. Hvala.

Ja sam o ovome govorila i u načelu i juče i nadam se da ako više puta ponovim ovo, možda će ministar shvatiti ozbiljno potrebu da se rok od 90 dana za izdavanje rešenja o upisu prava vlasništva produži na 180 dana.
Imam iskustva u radu sa katastrima, tako da znam koliko vremena je potrebno da se izda obična kopija plana ili uverenja. Zamislite šta će se dogoditi kada 700 hiljada zahteva bude prosleđeno od strane nadležnih službi, zahteva za legalizaciju, koji su podneti po ranijim propisima i šta će se dogoditi ako i 700 hiljada vlasnika bespravnih objekata koji nisu podneli zahtev za legalizaciju, podnesu prijavu za gradnju. Sigurno će uz sve redovne obaveze nastati zagušenje.
Apelujem na ministra da ipak shvati ozbiljnost i produži ovaj rok na 180 dana.

Zahvaljujem.
Poštovana predsedavajuća, uvaženi ministre, dame i gospodo poslanici, poslanička grupa SPS učestvovala je u načelnoj raspravi o ovom predlogu zakona, a podneli smo i više amandmana.
Zahvaljujem Vladi što je jedan broj naših amandmana prihvatila, ali bih se, koristeći vreme ovlašćenog predstavnika poslaničke grupe, osvrnula pre svega na amandmane koje Vlada nije prihvatila.
Amandman na član 1. stav 1, kojim smo tražili da se produži rok za mogućnost upisa vlasništva na objektima koji su izgrađeni i nakon 11. septembra 2009. godine, nije prihvaćen. Obrazloženje koje smo dobili zašto ovaj amandman nije prihvaćen je da je odredbama zakona bespravna gradnja sankcionisana kao krivično delo nakon 11. septembra, odnosno nakon dana stupanja na snagu Zakona o planiranju i izgradnji.
Zbog velikog broja građana koji su nam se ovih dana obratili, upravo zbog toga što su zainteresovani da se ovaj rok odnosi i na objekte koji su izgrađeni nakon 11. septembra 2009. godine, govoriću malo više upravo o ovom amandmanu.
Pojava bespravne gradnje je evidentirana 60-tih godina dvadesetog veka uglavnom po većim gradovima. Lokalne i republičke vlasti u to vreme finansirale su sociološka istraživanja, da bi videle u čemu je problem sa ovim fenomenom bespravne gradnje i kako bi našle najbolje rešenje da se spreči širenje bespravne gradnje. Osnovni i ključni problemi do kojih je ova analiza došla za bespravnu gradnju jesu nerešeno stambeno pitanje velikog broja porodica u gradskim naseljima, koje nisu mogle od svojih radnih organizacija da dobiju stanove na korišćenje za stanovanje, zatim, nepostojanje tržišta stanova i oskudna ponuda komunalne opremljenih građevinskih placeva.
Vlasti u nastojanju da suzbiju bespravnu gradnju primenjivale su uglavnom restriktivne mere zabrane, pretnje zatvorskim i novčanim kaznama ili rušenjem. Ove mere nisu mogle dati rezultate, jer je bespravna stambena izgradnja bila motivisana rešavanjem egzistencijalnog problema domaćinstava koja nisu imala krov nad glavom.
Prvi pokušaj normativnog rešavanja problema neformalne izgradnje sadržani su u Odluci o legalizaciji bespravno izgrađenih objekata, koju je doneo Grad Beograd 1993. godine. Zakon o posebnim uslovima za izdavanje građevinske dozvole, odnosno upotrebne dozvole, bio je prvi propis na nacionalnom nivou u ovoj oblasti.
Izmenama i dopunama Zakona o planiranju i izgradnji iz 2001. godine načinjen je novi pokušaj zaustavljanja i sankcionisanja bespravne gradnje uvođenjem kaznenih odredbi, odnosno bespravna gradnja inkriminisana je kao krivično delo.
Zakon o planiranju i izgradnji koji je donet 2003. godine, takođe je članom 149. bespravna gradnja predviđena kao krivično delo. Što znači da po svim prethodnim odlukama i zakonima, kao i Zakonom o planiranju i izgradnji koji je donet septembra 2009. godine, je bespravna gradnja inkrimisana kao krivično delo, ali je to ostalo mrtvo slovo na papiru, kako zbog neažurnosti inspekcijskih službi koje retko podnose prijavu protiv nesavesnih graditelja, tako i zbog sudova koji prijave procesuiraju ili odlažu.
Od 11. septembra 2009. godine do dana, postoje podaci da je izgrađeno u Srbiji oko 300 hiljada objekata. Vi ste, gospodine ministre, u vašem uvodnom izlaganju rekli da ti objekti neće biti rušeni. Amandman koji smo podneli predviđao je da se rok, odnosno da se mogućnost za upis objekata proširi i na objekte koji su izgrađeni nakon 2009. godine. Ako te objekte nećemo rušiti, ne možemo primeniti zakon na te objekte i pitanje je šta ćemo raditi sa tim objektima? Takođe, u obraćanju ste rekli da je ovo zakon koji u suštini predstavlja svojinsku evidenciju. Kako ćemo tu svojinsku evidenciju proširiti na 300 hiljada objekata koji realno postoje u Srbiji?
Gospodine ministre, molim vas da još jednom pogledate sadržaj mog amandmana. Ubeđena sam da će doprineti kvalitetu zakona i sprečiti da i na ovaj način napravimo još jedan neravnopravan položaj među građanima, odnosno među vlasnicima objekata koji su objekte zidali pre i posle 2009. godine.
Što se tiče amandmana na član 9. tražili smo da se rok od 90 dana, predviđen ovim zakonom kao rok u kome se donose rešenja o upisu prava vlasništva sa svim eventualnim zabeležbama, poveća na 180 dana. Ako uzmemo u obzir da nadležne službe, koje su primale zahteve za legalizaciju po ranije važećim propisima, imaju obavezu da mesno nadležnim katastrima dostave te zahteve i ako postoji obaveza da, svi oni koji nisu podneli zahteve za legalizaciju, podnesu prijavu za upis vlasništva, a istovremeno uzmemo u obzir sve redovne i svakodnevne obaveze koje katastar ima, smatram da će doći do zagušenja ove službe, što će sigurno izazvati nezadovoljstvo među građanima i među onim građanima koji podnose prijave za upis vlasništva, kao i među onim građanima koji budu redovno obavljali neke svakodnevne svoje zahteve.
Osim toga, katastri u Srbiji nisu dovoljno ni tehnički ni kadrovski opremljeni za ažurno sprovođenje postupaka upisa u kratkim rokovima i sa velikim brojem predmeta. Iz tih razloga, zato što pretpostavljamo da će doći do tih problema, tražili smo da se ovaj rok od 90 dana, produži na rok od 180 dana.
Na član 13. stav 2. smo podneli amandman koji je trebalo da reši problem do kojeg će doći kada zakon počne da se primenjuje. Naime, članom 10. ovog zakona, vlasnik bespravno izgrađenog objekta nakon upisa vlasništva na objektu u katastru nepokretnosti može nastaviti postupak legalizacije, odnosno postupak pribavljanja građevinske i upotrebne dozvole.
Postavlja se pitanje - kako će nakon upisa objekta, na osnovu prijave za upis po ovom zakonu, vlasnik nelegalnog objekta nastaviti postupak legalizacije, s obzirom da nema uredno podnet zahtev za legalizaciju, a smatram da je svima nama u interesu da svi upisani objekti budu i legalizovani?. Samo iz tih razloga, podneli smo amandman da se prijava za upis prava vlasništva na objektima može smatrati i zahtevom za legalizaciju, samo da bi se vlasnicima takvih objekata pružila mogućnost da svoje objekte legalizuju, jer je pitanje iz kojih razloga oni nisu podneli zahtev za legalizaciju. Možda iz istih onih razloga koji su ovim zakonom koji ćemo verovatno u danu za glasanje izglasati, budu pružili mogućnost da mogu da upišu vlasništvo. Pojaviće se i problem o kojem sam već pričala, a to je problem priključenja na elektro i komunalne mreže.
Još jednom se zahvaljujem na tome što ste prihvatili amandmane poslaničke grupe SPS, kojima se utiče da institut upisa prava svojine se prvenstveno usmeri ka socijalno ugroženom sloju stanovništva, koji su svoje objekte zidali radi rešavanja stambenih problema, kao i amandmane kojima se štite prava trećih lica. Hvala.

Poštovani predsedavajući, uvaženi ministre, dame i gospodo poslanici, svi se slažemo oko toga da je problem bespravne gradnje u Srbiji veliki i višedecenijski problem, koji uprkos brojnim pokušajima nije do danas rešen.
Zakon o planiranju i izgradnji, koji je donet 2003. godine, imao je dobru nameru da uvede red u oblasti izgradnje i uređenja naselja, ali nije dao neke značajnije rezultate. Iako je rok za podnošenje zahteva za legalizaciju po ovom zakonu bio i produžavan, podneto je svega 380.000 zahteva, a legalizovano oko 3% podnetih prijava.
Kršenje urbanističkog reda i Zakona je i dalje nastavljeno, tako da se broj nelegalno izgrađenih objekata u Srbiji svake godine samo povećavao. Zakonom o planiranju i izgradnji, koji je donet septembra 2009. godine, bio je još jedan pokušaj da se reši problem bespravne gradnje.
Rok za podnošenje prijava za legalizaciju po ovom zakonu istekao je 11. marta 2010. godine. U tom roku zahteve za legalizaciju je podnelo oko 700.000 vlasnika bespravno izgrađenih objekata, od oko 1.400.000 za koliko se pretpostavlja da ih ima u Srbiji.
Mnogi od ovih zahteva nisu ni započeli postupak legalizacije, a samo 10% je došlo do krajnje tačke, odnosno do upisa vlasništva na svojim objektima nakon dobijanja građevinske i upotrebne dozvole. Razloge za malu zainteresovanost građana, treba tražiti, pre svega u činjenici što je legalizacija značajnije finansijsko opterećenje za građane, jer je po još uvek važećem Zakonu o planiranju i izgradnji uz zahtev, trebalo dostaviti i obimnu prateću dokumentaciju - situacioni plan, tehnički izveštaj o stanju objekata sa ucrtanom instalacijom, infrastrukturnom mrežom, projekat izveden od stanja, dokaz o plaćenim administrativnim taksama. Zatim, dokaz o plaćenoj naknadi za uređenje gradskog građevinskog zemljišta i dokaz o rešenim imovinsko-pravnim odnosima za parcelu na kojoj je objekat sagrađen, što dodatno opterećuje građane, jer jako dobro znamo da u Srbiji postoji veliki broj parcela na kojima imovinsko-pravni odnosi nisu rešeni.
Polazeći od prakse država u regionu koje podstiču spajanje novih zakona o planiranju i izgradnji, sa mnogo jednostavnijom procedurom koja manje košta i kraće traje, čime se pruža još jedna prilika vlasnicima nelegalno izgrađenih objekata, da svoje vlasništvo na nepokretnostima upišu u katastar nepokretnosti.
Vlada Republike Srbije i Ministarstvo za građevinarstvo i urbanizam predlažu poseban zakon, "leks specialis" o posebnim uslovima upisa vlasništva na objektima koji su izgrađeni bez građevinske i upotrebne dozvole. Ovaj zakon predstavlja vid svojinske evidencije, a ne legalizaciju objekata. To treba da imamo u vidu.
Cilj ovog zakona je da se bespravna gradnja stavi u zakonske okvire, da se konačno ustanovi tačna svojinska evidencija svih izgrađenih objekata u Srbiji, uspostavi pravni poredak u ovoj oblasti, kako bismo mogli da dostignemo evropske standarde. U protivnom, Srbija će teško funkcionisati sa nerešenom evidencijom u vreme kada Evropa počinje sa korišćenjem katastarskog satelita, na osnovu kojeg će se moći dobiti podaci za svaku parcelu u svakoj zemlji.
Takođe, ovim zakonom treba da se obezbedi i pravna sigurnost u prometu nepokretnosti, da se vlasnicima nekretnina omogući da upisom vlasništva nad svojim nepokretnostima mogu nesmetano da ih otuđuju, podižu kredite, upisuju hipoteke, čime će se povećati vrednost njihovih nekretnina.
Problem nelegalno izgrađenih objekata je i prepreka bržem ekonomskom razvoju Srbije, jer je Srbija zbog velikog broja nelegalnih objekata okarakterisana kao zemlja u kojoj nije dobro ulagati.
Ovaj predlog zakona je još jedna u nizu mera koju Vlada Republike Srbije pokreće za podsticanje ulaganja i formiranje pozitivnog okruženja za investiranje u Srbiji. Zakon predviđa da se u katastar nepokretnosti mogu upisati objekti koji su izgrađeni do 11. septembra 2009. godine, i to posebni delovi objekata predviđenih za stanovanje, porodične kuće, vikendice, zanatske radionice, pomoćni i ekonomski objekti.
Kada je u pitanju 11. septembar 2009. godine, kao rok izgradnje objekata na kojima se može upisati vlasništvo na nepokretnostima, predlažem da ovim zakonom budu obuhvaćeni svi objekti izgrađeni do dana stupanja na snagu ovog zakona. Na taj način smatram da bi se postigao pun efekat ovog zakona. U suprotnom se postavlja pitanje – šta raditi sa objektima koji su izgrađeni od 2009. godine pa do danas, kojih ima 300.000 u Srbiji? Da li nakon izvesnog vremena ponovo donositi neki zakon koji će rešiti ovaj problem, ili rušiti ove objekte, za šta smatram da niko u ovoj skupštini to ne bi podržao?
Takođe smatram da bi zakonom trebalo predvideti maksimalnu kvadraturu, u zavisnosti od namene objekta, obzirom da bi institut upisa prava svojine prvenstveno trebalo da bude usmereno na socijalno ugroženi sloj građana, koji su objekte zidali radi rešavanja stambenih pitanja i življenja u tim nekretninama, a ne radi sticanja dobiti ili biznisa. U vezi sa ovim, poslanička grupa SPS će podneti amandmane.
Zakon ne dozvoljava da se knjiže objekti koji ne mogu biti legalizovani, objekti koji su izgrađeni na javnim površinama, na raskrsnicama, u zonama privrednog i kulturnog dobra. Odredbe zakona se takođe neće primenjivati ni na ugostiteljske, trgovinske, privredne i ostale javne objekte, koji će morati da prođu redovnu proceduru legalizacije.
Zakon o posebnim uslovima za upis prava svojine na objektima izgrađenim bez građevinske dozvole je definisao dokaze na osnovu kojih se može upisati pravo svojine na objektu i zemljištu, sa tom razlikom, kada su u pitanju objekti koji su građani na zemljištu na kojima vlasnik bespravno izgrađenog objekta ima korisništvo, koji su zidani na tuđem zemljištu, i razliku između objekata koji je vlasnik zidao za zadovoljavanje porodičnih, odnosno stambenih potreba.
Tu su predviđeni članom 4, a stav 5. propisao je pet dokaza koje treba dostaviti uz zahtev za upis prava svojine, rešenje poreskog organa za plaćanje poreza na imovinu, dokaz o plaćanju električne energije, komunalnih usluga, potvrdu mesne zajednice da je objekat izgrađen i kada je izgrađen i obaveštenje nadležnog organa uprave da je legalizacije predmetnog objekta dozvoljena.
Kada je u pitanju potvrda mesne zajednice imala bih sugestiju – da se obaveza potvrđivanja dokaza o postojanju objekta ne poverava mesnim zajednicama kojima se po zakonu ovo ovlašćenje ne može poveriti. Adekvatnije rešenje bi bilo da je to dokaz nadležnog organa lokalne samouprave, građevinske inspekcije, Sekretarijata za stambeno-komunalne poslove ili drugi organ sa sličnim ovlašćenjima. Mesne zajednice ne treba dovoditi u situaciju da izdaju dokumenta iz kojih proističe odgovornost, a da oni za to nisu stručno osposobljeni. Osim toga ovakvo rešenje može dovesti do niza zloupotreba.
Inače, ovaj član zakona, koji se odnosi na dokazivanje vlasništva, izazvao je dosta polemike u javnosti, ali je svakako dobar način za one savesne vlasnike bespravno izgrađenih objekata. Kažem, savesne vlasnike bespravno izgrađenih objekata, jer verujte da i takvih ima, a to su oni koji su kupili kuću ili stan, ali nemaju ugovor o kupoprodaji, koji je overen u sudu, ili su kupili zemljište i takođe nemaju ugovor o kupoprodaji ili neki drugi dokaz o vlasništvu, jer prodavac nije dostupan, nije živ ili nema naslednika, a kupac ili kupčev naslednik je, što je čest slučaj, kasnije izgradio nelegalni objekat, jer za legalni zbog nerešenih imovinsko-pravnih odnosa nije mogao dobiti dozvolu, a sve vreme dok je u tom objektu porodično stanovao, plaćao je sve dažbine poput struje, poreza i ostalih računa. Ne postoji drugi način osim sudskih procesom, koji se često izbegava i demotiviše da se ovakvi slučajevi reše.
Ovo je bio i najveći problem sa kojim smo se susretali u postupku legalizacije, gde imovina ne može da se reši, jer vlasnik bespravnog objekta ne može da donese dokaz o rešenim imovinsko-pravnim odnosima za parcelu na kojoj je gradio objekat, što je Zakon o planiranju i izgradnji članom 193. predviđao.
Ovim predlogom zakona predviđen je upis prava svojine na bespravno izgrađenim objektima bez dostavljanja dokaza da je investitor vlasnik bespravno izgrađenog objekta regulisao naknadu za uređenje gradskog-građevinskog zemljišta, što je inače uslov i prilikom dobijanja dozvole i prilikom legalizacije. Kako ovim zakonom plaćanje naknade za uređenje gradskog građevinskog zemljišta nije uslov za upis prava svojine, a s obzirom na socijalni status lica koja su gradila objekte bez dozvole, smatram da prilikom utuđenja nepokretnosti treba da bude izmirena obaveza prema jedinici lokalne samouprave.
Član 4. ovog zakona je ključan i on je ustvari najbitniji deo zakona. Osnovna bazna volja predlagača zakona je da sama činjenica postojanja bespravno izgrađenog objekta na tuđem zemljištu jeste osnov za upis prava svojine bespravnog graditelja i upis prava svojine na zemljištu ispod objekta uz plaćanje nadoknade po propisima kojima se uređuje eksproprijacija, kao i obaveza vlasnika bespravno izgrađenog objekta da mu se odredi zemljište koje mu je potrebno za redovnu upotrebu, a za koje će platiti nadoknadu po tržišnoj ceni.
Smatram da je potrebno na drugi način, ovim zakonskim predlogom ili pravilnikom ili nekim podzakonskim aktom, urediti sticanje prava svojine na zemljištu ispod objekta i zemljištu koje je potrebno za redovnu upotrebu objekta tako što bi se upis prava svojine odložio do rešavanja imovinsko pravnih odnosa sa vlasnikom zemljišta i predvideti odgovarajući rok za to. Time bi se, istovremeno, štitila prava upisanih vlasnika na zemljištu.
Ono što je dobro jeste da član 9. pravi razliku između upisa vlasništva na objektima, koji su upisani na osnovu ovog zakona, i objekata koji su upisani na osnovu građevinske i upotrebne dozvole, time što se stavlja zabeleška na osnovu čega su objekti upisani.
Zakon je dosta pojednostavio proceduru. Oni koji su po ranije važećim propisima podneli zahteve za legalizaciju neće morati to ponovo da čine, već u nadležnosti službe u roku od 90 dana da te zahteve prosledi katastru nepokretnosti.
Pri tome, skrećem pažnju da je rok od 90 dana kratak, kao i na opterećenje katastra i nedovoljnu opremljenost za ažurno sprovođenje postupaka upisa prava svojine po osnovu ovog zakona. Kako se radi o ogromnom broju predmeta i relativno kratkim rokovima, biće potrebno dodatno kadrovsko i tehničko opremanje katastarskih službi. U protivnom bi moglo da dođe do zagušenja ove službe ogromnim brojem predmeta, što bi izazvalo nezadovoljstvo građana, a umanjilo efekte ovog zakona.
Član 13. bi trebalo da bude precizniji u onom delu koji se odnosi na vlasnike bespravno izgrađenih objekata, a koji nisu podneli zahteve prema ranijim propisima, već imaju ostavljen rok od godinu dana da podnesu nove prijave za upis svojine na svojim objektima. Ovde se nameću dva pitanja.
Prvo, da li stranke koje podnesu zahtev za upis prava svojine, po ovom zakonu, imaju pravo da nakon upisa legalizuju svoje objekte, s obzirom da po ranijem zahtevu nisu podnele zahtev za legalizaciju?
Drugo, ono što je nejasno i što će, verovatno, stvoriti probleme u praksi je to – na koji način će se rešiti problem priključaka nelegalno izgrađenih objekata na elektro, vodovodnu i kanalizacionu mrežu, s obzirom da Zakon o planiranju i izgradnji, koji još uvek važi, članom 199. predviđa da se na navedene mreže mogu priključiti samo oni objekti koji su podneli zahteve za legalizaciju? Dakle, kako omogućiti priključenje objekata koji budu uknjiženi u katastru nepokretnosti, a ne nastave postupak legalizacije? Da li će se zahtev za upis prava po ovom zakonu smatrati i zahtevom na osnovu kojeg će vlasnici moći da nastave postupak legalizacije?
Pored svih pozitivnih efekata koji će primenom ovog zakona nastati za vlasnike bespravno izgrađenih objekta i svih pozitivnih efekata koji će primena ovog zakona imati na državu, kao i pored svih nedostataka koje ovaj zakon sadrži, u praksi će, sigurna sam, najznačajniji efekat pokazati sprečavanje prevara na tržištu nekretninama, gde je dolazilo do više prodaja istih nekretnina, jer nije postojala evidencija nepokretnosti i nije postojala mogućnost da se sve prethodne prodaje ubeleže.
Poslanička grupa SPS podnela je određeni broj amandmana za koje se nadam da će otkloniti nedostatke i propuste ovog predloga zakona. O tome smo raspravljali i na resornom odboru i došli do konkretnih i konstruktivnih predloga i zaključaka koji će dati odgovore na mnoga pitanja i rešiti zaista velike nedoumice, koje svi mi u pojedinim delovima zakona imamo.
Poslanička grupa SPS će svakako podržati u danu za glasanje ovaj Predlog zakona o posebnim uslovima za upis objekata bez građevinske i upotrebne dozvole, jer država konačno mora da uredi vlasničku evidenciju. Očekujemo da efekti ovog zakona budu višestruko pozitivni, počev od pojednostavljenja procedure, skraćenja vremena, rešavanja problema i smanjenja troškova potrebnih za upis vlasništva na nepokretnostima, kao i povećanu mogućnost za vlasnike nelegalno izgrađenih objekata da legalno učestvuju u prometu nepokretnosti na tržištu nekretninama.
Katastarska legalizacija treba da bude završena do kraja 2014. godine, dokle će ovaj zakon i biti na snazi. Neka ovaj zakon bude prvi korak ka trajnom rešavanju građevinskog haosa u Srbiji. Usvajanjem ovog zakona država bi trebalo da konačno napravi rez, posle kojeg će se sprečiti divlja gradnja, bilo kada i bilo gde. Hvala.