Poštovani predsedavajući, uvaženi ministre, koleginice i kolege poslanici, ukoliko ovaj put zaista želimo da ostvarimo, odnosno sprovedemo ovaj zakon u praksi, a ne samo da ostane mrtvo slovo na papiru, onda je potrebno veoma dobro i studiozno se pripremiti, jer bespravna gradnja je nešto što u Srbiji postoji više od 30, 40 godina i ne može se rešiti samo donošenjem Zakona o legalizaciji.
Problem bespravne gradnje treba rešavati tamo gde nastaje, ali i u institucijama koje su zakonom obavezne da nadziru i sprečavaju pojavu bespravne gradnje. Osim toga, potrebno je analizirati uzroke koji utiču na bespravnu gradnju i uzroke koji utiču na malu zainteresovanost bespravnih graditelja da svoje objekte legalizuju. Sigurno su jedan od osnovnih uzroka socijalne prilike i tu je reč o građanima koji su gradili, jer nisu imali mogućnosti da zakonskim putem ostvare krov nad glavom, uglavnom iz finansijskih uzroka, ali s druge strane postoje bespravni graditelji koji su, izbegavajući zakon, ostvarili profit i tu zakon mora da napravi oštru razliku. Takođe, uzroci i nepotrebno velika i skupa procedura. Naravno, veliki su problem i nerešeni imovinsko-pravni odnosi, inspekcijski organi koji ne reaguju na vreme, odnosno onda kada se sa gradnjom počne.
Legalizacija kao tema bitna je za veliki broj građana i treba da bude poseban zakon, kao što je to sada predviđeno, zakon koji će pružiti građanima informaciju o tome šta se može legalizovati, na koji način i pod kojim uslovima. Prilično je bilo nelogično, kao do sada, da isti zakon tretira i legalnu i nelegalnu gradnju.
Srbija je država u kojoj je izgrađen veliki broj objekata bez odobrenja za izgradnju. Izgradnja ovih objekata je u većini slučajeva bila bez projekta, bez stručnog nadzora i bez poštovanja normi i regulativa za izgradnju objekata. Bespravnom, odnosno nekvalitetnom gradnjom, neodgovarajućim oblikovanjem, zauzimanjem javnim površina, ilegalnim priključivanjem na infrastrukturu, oštećene su i lokalne samouprave na čijim teritorijama se gradilo, ali i cela Srbija.
Podsećanja radi, država je unazad godinama, još od 1997, 2003, 2005, 2009, 2010. godine, donošenjem Zakona o planiranju i izgradnji, koja je na taj način pokušavala da se obračuna sa bespravnom gradnjom i da nelegalnu gradnju stavi u zakonske okvire, ali nažalost, to nije dalo većeg odziva kada su u pitanju nelegalni graditelji, iako su zakoni iz godine u godinu bili sve liberalniji.
Ovim predlogom zakona o legalizaciji koji je pred nama, država je ponovo rešila da uvede red u oblast izgradnje objekata i omogući građanima, u čijem posedu su nelegalno izgrađeni objekti, da u određenom roku i pod određenim uslovima svoje objekte legalizuju.
Međutim, masovnost, odnosno legalizacija većeg broja objekata, sumnjam da će se postići ovim zakonom iz više razloga, koje ću u daljoj diskusiji navesti, a koje je moguće otkloniti usvajanjem amandmana koje je podnela poslanička grupa SPS.
Legalizacija je rešenje za bespravno izgrađene objekte i to je u redu, to je potrebno i to Evropa traži od nas, ali smatram da je najpre trebalo da donesemo Zakon o planiranju i izgradnji koji bi pojednostavio i pojeftinio proceduru, kako se to i najavljuje, i zaustavio bespravnu gradnju, da neka nova Vlada ne bi morala da donosi novi Zakon o legalizaciji, a onda da rešavamo postojeće posledice dosadašnje tzv. divlje gradnje.
Ključna odredba Predloga zakona o legalizaciji je da će se legalizovati objekti izgrađeni, odnosno rekonstruisani ili dograđeni bez građevinske dozvole, odnosno bez odobrenja za izgradnju, do 11. septembra 2009. godine i za koje je podnet zahtev za naknadno izdavanje građevinske dozvole do 11. marta 2010. godine. Od 2009. godine do danas u Srbiji je bespravno izgrađeno 300.000 objekata. Postavlja se pitanje – kako je moguće da se bespravno izgradi toliki broj objekata, nakon donošenja Zakona o planiranju i izgradnji iz 2009. godine, bez reagovanja inspekcijskih organa, bez obustave gradnje, bez rušenja započetih objekata, što je mnogo razumnije nego rušiti objekte koji su završeni i useljeni.
Ne zalažemo se za to da bespravni graditelji budu privilegovani u odnosu na one koji su gradili na osnovu građevinske dozvole, odnosno odobrenja za izgradnju, ali se zalažemo za to da ako, po ko zna koji put, donosimo Zakon o legalizaciji, taj zakon ne sme da diskriminiše one koji su gradili posle 2009. godine u odnosu na one koji su gradili pre 2009. godine. Bespravna gradnja je bila zabranjena od donošenja prvog Zakona o planiranju i izgradnji, pa se ipak bespravno gradilo i donosili su se zakoni koji su omogućavali bespravnim graditeljima da svoje objekte legalizuju. Zašto bismo mi sada kažnjavali one koji su bespravno gradili posle 2009. godine, a želeli da legalizuju svoje objekte po odredbama ovog zakona?
Iz vašeg izlaganja, gospodine ministre, zaključila sam da ni vi niste pristalica rušenja koje bi za posledicu imalo to da mnoge porodice ostanu bez krova nad glavom. Nije u pitanju pet objekata nego 300.000 objekata i mnogi su zidali kuće ne poštujući zakon, zato što nisu imali sredstava da ispoštuju sve ono što zakon predviđa, da plate projekte, naknade, saglasnosti, takse. Pitanje je – hoćemo li mi takve objekte da rušimo i na taj način stvaramo još socijalnih slučajeva?
U Smederevu živi porodica od sedmoro članova sa troje maloletne dece. Žive u objektu od 50 metara kvadratnih, bez struje, i bez vode. Verujte da su svakog dana zvali i pitali kada ćemo doneti zakon o legalizaciji, koji bi im omogućio da se i njihov objekat, koji je sagrađen posle 2009. godine, moći da se priključi na komunalne mreže. Možete da zamislite u kakvom strahu oni danas gledaju i slušaju ovo što mi govorimo.
U Srbiji je mnogo takvih porodica i ne možemo preko toga tek tako da pređemo. Poslanička grupa SPS podnela je amandman na odredbe ovog člana. Takođe, član 5. Predloga ovog zakona predviđa da se građevinska, odnosno upotrebna dozvola može izdati za objekte za koje je podnet zahtev za legalizaciju do 11. marta 2010. godine. To znači da nema novog roka ni za objekte koji su izgrađeni do 2009. godine, a za koje nije podnet zahtev za legalizaciju. Od milion i 400.000 bespravnih objekata, podneto je 700.000 zahteva za legalizaciju po ranijim zakonima. Od tih 700.000, legalizovano je tek nešto više od 10%, a ostali su u početnoj fazi, tj. u fazi podnošenja zahteva. Uglavnom, razlozi za to su nerešeni imovinsko-pravni odnosi, nereagovanje nekih lokalnih samouprava, da im pošalju obaveštenja, šta treba dobaviti od dokumentacije ili su u celini ili delom izgrađeni na javnim površinama i na površinama u zaštićenim zonama itd. Veći broj tih objekata neće moći da se legalizuje ni po ovom zakonu, pa se pitam – za koje mi objekte donosimo ovaj zakon, ukoliko rokove ne produžimo?
Predloženim zakonom je utvrđena dokumentacija koja je potrebna za legalizaciju. Prema odluci Ustavnom suda, legalizacija mora da se obavi pod istim uslovima koji važe i za redovno dobijanje građevinske dozvole.
Ustavni sud je odredbe o legalizaciji koje su sadržane u Zakonu o planiranju i izgradnji proglasio neustavnim zbog dovođenja u neravnopravan položaj onih koji su gradili po propisima. Predlogom ovog zakona uvodi se obaveza podnošenja dodatne dokumentacije u odnosu na dosadašnji Zakon o planiranju i izgradnji. Važeći Zakon o planiranju i izgradnji u delu koji se odnosi na legalizaciju predviđao je do sada manji obim tehničke dokumentacije, tehnički izveštaj, zapisnik o izvršenom veštačenju sa geodetskim snimkom, bez instalacija i skica za pomoćne objekte.
Po nacrtu ovog zakona za sve objekte, sem pomoćnog, koji inače nije ni pomenut, rade se glavni projekti koji, između ostalog, umesto geodetskog snimka sadrže geodetsko-topografski plan i blok šemu instalacija, sa načinom priključenja na spoljnu mrežu. Takođe je potrebno priložiti i projektni zadatak koji je definitivno nepotreban u ovoj fazi kada objekat postoji na terenu, kada je objekat već sagrađen. U redu je da oni koji su gradili bez dozvole ne budu u povlašćenom položaju u odnosu na one koji su gradili poštujući zakon, ali je te obaveze trebalo umanjiti barem za ono što nije potrebno u ovoj fazi i što se moglo izbeći.
Članom 3. predviđena je saglasnost vlasnika susednog objekta za objekte izgrađene ili rekonstruisane na udaljenosti od susednog objekta protivno uslovima propisanim planskim dokumentima. Znači da jedan objekat može da ispunjava sve tražene uslove u pogledu dokumentacije, u pogledu roka imovine, ali ako je komšija ljut i ne da saglasnost, onda se objekat ne može legalizovati. O tome ste i vi pričali i slažemo se i povodom ovoga. Mislim da se mora napraviti razlika između objekata prilikom čijeg građenja se vlasnik susednog objekta nije protivio i objekata prilikom čijeg građenja je komšija reagovao, prijavio gradnju, uložio prigovor, pokrenuo postupak i slično. Mnogo je praktičnije rešiti ovaj problem zakonom, nego da se to rešava u sudskim sporovima. Ovaj član takođe treba dopuniti, da lokalna samouprava u određenom roku može doneti odluku kojom bi se na drugačiji način utvrdili uslovi u pogledu udaljenosti od susednog objekta.
Početak legalizacije podrazumeva da građani imaju rešene imovinsko-pravne odnose na zemljištu, što je inače veliki problem u Srbiji i jedan od razloga bespravne gradnje, ali i jedan od razloga nemogućnosti legalizacije objekata izgrađenih na parcelama gde imovina nije rešena. Iz tih razloga smatram da je imovinsko-pravnim odnosima trebalo posvetiti više pažnje u ovom zakonu i predvideti šta se sve može smatrati dokazom o rešenim imovinsko-pravnim odnosima na građevinskom zemljištu, kao što su ugovor o kupoprodaji, ugovor o prenosu prava korišćenja koji je overen do 2003. godine, pravosnažna sudska presuda, naravno, uz poštovanje pravnog sleda, kao i drugi pravni poslovi na osnovu kojih je podnosilac stekao pravo svojine na zemljištu. Nije predviđena ni mogućnost legalizacije objekata koji su sagrađeni na zemljištu u susvojini, odnosno u sukorišćenju više lice.
Vlasnik bespravno izgrađenog objekta dužan je da plati naknadu za uređenje građevinskog zemljišta. Ono što je dobro, jeste to da je zakonom data mogućnost da se naknada za uređenje građevinskog zemljišta može platiti sukcesivno na 20 godina. Kolika će visina naknade biti određivaće lokalne samouprave. Kako zakon predviđa, mora da postoji razlika u visini nameta za one građane koji su gradili na zemljištu bez infrastrukture, razlika u zavisnosti od površine objekta, namene objekta, urbanističke zone. Potrebno je voditi računa i napraviti razliku između građana koji su gradili da bi rešili svoje egzistencijalno pitanje i svoje porodice, samohranih roditelja, invalida, socijalno ugroženih kategorija i onih koji su gradili da bi sticali profit.
Član 32. Predloga zakona, koji se odnosi na rušenje objekata, treba izbrisati, osim dela koji se odnosi na objekte koji su izgrađeni na javnim površinama u zonama prirodnog dobra, na saobraćajnicama, raskrsnicama i slično. Država je dopustila da se u Srbiji izgradi 1.400.000 objekata, da se porodice usele u te objekte, a niko od nadležnih organa nije reagovao i sada trebamo da ih rušimo. Ako hoćemo da kaznimo one koji su bespravno gradili i koji neće da postupe po ovom zakonu o legalizaciji, treba se opredeliti za manje represivne mere, u smislu većeg plaćanja poreza na imovinu ili neki drugi vid sankcije.
Priključenje na infrastrukturu je jedan od razloga koji bi trebalo da stimuliše bespravne graditelje da svoje objekte legalizuju, jer zakon predviđa da se na komunalnu infrastrukturu nelegalni objekti mogu priključiti samo privremeno, do okončanja postupka legalizacije i da će biti isključeni ukoliko se postupak legalizacije ne okonča u roku od dve godine. Da bi jedan objekat mogao da bude priključen na elektro-vodovodnu kanalizacionu mrežu mora da ima građevinsku dozvolu ili naknadnu građevinsku dozvolu. Nije potrebno da je objekat uknjižen, niti da ima upotrebnu dozvolu.
Taj problem priključenja objekata na komunalnu mrežu nije rešen ni Zakonom o posebnim uslovima upisa objekata u katastar nepokretnosti, jer sam upis objekta nije dovoljan da bi se objekat priključio na komunalne mreže. Neće biti rešen ni sada, jer za 700.000 objekata koji su izgrađeni do 2009. godine, za koje nije podnet zahtev za legalizaciju po ranijim propisima, 300.000 objekata izgrađenih posle 2009. godine, koji uglavnom nisu priključeni na infrastrukturu, neće moći da se priključe ni po odredbama ovog zakona jer neće moći da podnose dodatne zahteve za legalizaciju. Građani koji žive u ovakvim objektima žive ispod svakog nivoa iole pristojnog života.
Država mora da nađe načina da građane informiše o njihovim pravima i obavezama kada je u pitanju legalizacija, ali i da preduzme određene mere kako bi građani ozbiljno shvatili postupak, odnosno obavezu da svoje objekte legalizuju. Gradnja sa građevinskom dozvolom je jedan od temeljnih uslova pravne države sa uređenim građevinskim pravom, države koja se opredelila za red, zakonitost i pravnu sigurnost. Zato nam je hitno potreban zakon o planiranju i izgradnji.
Ovaj zakon o legalizaciji moramo da prilagodimo stvarnoj situaciji na terenu ili približno stvarnoj, jer situacija na terenu ima različitih i nemoguće ih je sve svrstati u jedan zakon, ali uredbama i pravilnicima moramo da pokušamo da se približimo rešavanju realnih problema, uvažavajući pre svega socijalni status građana. Građani pre svega moraju da znaju da je gradnja sa građevinskom dozvolom i naknada za dobijanje građevinske i upotrebne dozvole jedini način da uspostave svoje pravo svojine na objektima i da je to različito od evidentiranja objekata u katastar nepokretnosti. Samo sa legalnim objektima građani imaju pravnu i ekonomsku sigurnost u pogledu svojine i raspolaganja svojim objektima. Hvala.