Zahvaljujem predsedavajući.
Mislim da nije sporna lojalnost ideji, kako je rečeno, kada je reč o nama koji danas vodimo raspravu. To apsolutno nije sporno i ma koliko se razlikovali u određenim političkim stavovima, ali je dobro da imamo jednu konstruktivnu raspravu.
Maločas je pomenuta jedna konstatacija – politička sankcija. Tačno je, politička sankcija postoji i tu je sud građana, kao što sam rekao, najmerodavniji. Sud građana koji će biti izrečen na izborima, i politička sankcija za to tzv, da se izrazim tim vokabularom, preletanje iz jedne poslaničke grupe u drugu, ali i politička sankcija za ne učestvovanje u radu parlamenta onda kada govorimo o životnim pitanjima, onda kada govorimo o pitanjima koja se tiču nacionalnih i državnih interesa.
Nije ovde reč da je propuštena samo sednica sa jednom tačkom ili dve tačke dnevnog reda, ovde je čini mi se da taj deo opozicije koji nije učestvovao, izbrisan je sa političkog dnevnog reda Srbije.
Gospodin Martinović je pomenuo samo jedan primer, da je neko tražio gašenje SPS. Nije on jedini, mi smo se toga mnogo naslušali za ovih 29 godina. Ali, zaboravljaju jednu stvar, šta je demokratija? Demokratije se ne ostvaruje na ulici, demokratija se ostvaruje jedino i jedino na izborima. Jedino izbori određuju politički kurs Srbije.
Kada govorimo o izborima i kada govorimo o onom delu opozicije koji najavljuje navodni bojkot izbora, ako je to, ako govorimo, a nazovite tim političkim protestima, ako je to odziv građana, uz dužno poštovanje građana, ali ako je to odziv građana koji želi da promeni ovu vlast i ovu vladajuću koaliciju, onda ova vladajuća koalicija apsolutno u tom kontekstu nema nikakav problem i treba da nastavi posao za koji je preuzela odgovornost.
Tačno je, gospodin Martinović je rekao – setili su se 2018. godine promene izbornog zakonodavstva, udružili su se da bi predstavljali nekakav novi DOS. Nažalost, oni su, odnosno na našu sreću, a njihovu žalost, oni su samo bleda kopija DOS-a. Udružili su se da bi predstavljali alternativu vladajućoj koaliciji kada su shvatili da to nije moguće i da ovako udruženi ne bi politički preživeli neki naredni izborni ciklus, sada se naravno zalažu za, imaju novi političku floskulu i zalažu se za navodni bojkot izbora zbog već razloga o kojima sam govorio.
Maločas je navedena jedna godina, 2012. Nije samo pritisak vršen na SNS, pritisak je vršen i na SPS. O tom pritisku su nedavno govorili na konferenciji za štampu predstavnici ovog saveza, je ne znam kako se zove, saveza nekog, nije ni važno, govorili su i pominjali neke navodne afere, pominjali nešto, nekakve stvari za koje je sudski proces dobio konačan epilog, pominjali nekakve snimke u kojima ništa nije bilo tajno. Ti susreti su bili javni, jedino je bilo tajno to što su oni snimali kako bi pokušali to da iskoriste da baš te 2012. godine naprave određeni pritisak na SPS kako bi donela drugačiju političku odluku nakon parlamentarnih izbora. Koliko smo ih se uplašili, videli ste te 2012. godine, a zamislite koliko ih se tek sada plašimo ove 2019. godine.
Maločas je pomenut Vuk Jeremić. Nije on predstavnik građana, nema legitimitet i poverenje, a i kad ga je imao, vrlo retko smo ga viđali ovde u skupštinskim salama. S obzirom da su pre nekoliko dana kritikovali ekonomsku i finansijsku politiku koju vodi Vlada Republike Srbije, samo jedna digresija, ispravite me ako grešim, da li je gospodin Vuk Jeremić glasao u celini za budžet koji smo usvajali decembra 2013. godine? Da li smo tada postavljali temelje reformskog kursa Vlade Republike Srbije? Da li smo 2014. godine ciljeve koje smo tada postavili, da li smo ostvarili rezultate koji su iznad ciljeva koje smo postavili? Odakle sada ta naknadna pamet? Dakle, sve se svodi na kritiku zarad kritike, bez ideje, bez konkretnog programa, bez podrške naroda i građana, kao i uvek. Zahvaljujem.